Najnovije
Priča
21. jul 2022.
Učimo svi zajedno
Saznajte više
Saopštenje za medije
14. jul 2022.
Poboljšane usluge socijalne zaštite za 3.000 građana uz podršku Vlade Švajcarske
Saznajte više
Saopštenje za medije
13. jul 2022.
Traže se inovativna rešenja za obnovu šumskih ekosistema i ozelenjavanje
Saznajte više
Najnovije
Ciljevi održivog razvoja u Srbiji
Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:
Priča
28. jul 2022.
Učimo svi zajedno
U Ekonomsko-trgovinskoj školi znaju da pravo deteta na inkluzivno obrazovanje ne prestaje usled zdravstvenih teškoća i smetnji u razvoju. Baš zato su i Rade i Mihajlo integrisani u kolektiv. Drugari im pomažu sa kolicima.
„Dobro je u školi. Dobro su me prihvatili, tu sam zahvalan. Mislio sam da neće da me prihvate i tu sam pogrešio…imam najbolje drugare“.
Za Radeta je najvažnije što su svi zajedno. „Oni su naučili kako treba prema meni da se ophode i da treba da pomažemo uvek jedni drugima, ne treba nikada da se odbacujemo, uvek treba da se pomažemo“.
Njihovim školskim drugovima trebalo je vremena da nauče kako da uspostave kontakt. Radetova najbolja drugarica Alisa tvrdi da je on dokaz da se može sve – uz podršku.
„Smatram da je jako važno i nema potrebe da oni steknu utisak da su drugačiji i da se razlikuju od nas. Svi smo mi isti zapravo. I bez obzira na njihove probleme, oni su deca kao i mi.“
Roditelji i staratelji kažu da je napredak evidentan.
„Bolje mu je pamćenje i rečnik mu je bolji u odnosu na to kad je sedeo kod kuće. Uključeni smo i mi kao partneri i sa profesorima i sa decom i sve što može da da dobar rezultat deteta, to činimo“, kaže hraniteljka Ruška.
I Dušan je učenik Ekonomsko-trgovinske škole u Zaječaru. Tokom školovanja nije propustio nijedan čas. On je kandidat za đaka generacije. S obzirom na to da je veoma talentovan za kulinarstvo, tokom praktične nastave odabrao je da razvija svoje kulinarske veštine. Najviše voli da sprema kiflice. Objašnjava kako to radi.
„Mažem ulje, stavimo kuglice, stavimo sira, isečemo gore, uvijemo, stavimo u pleh, stavimo susam, čekaš da naraste i onda stavimo da se peku. Naučio me moj najbolji drug Nemanja Jovanović„.
Nemanji je drago što je mogao nečemu da ga nauči, ali kaže da je celo odeljenje Dušan naučio toleranciji i odgovornosti.
„Puno mi je srce kad vidim da je prihvatio ono što sam mu rekao i on mi uvek zahvali. Ali i mi smo od njega puno naučili - najviše da zagrejemo stolicu, popravljamo ocene i da dolazimo redovno u školu“.
Iako je strepela kako će biti prihvaćen, Dušanova majka je srećna jer zna da u školi može da računa na podršku svih.
„Za Dušana je prilagođen program učenja. Iz svakog predmeta je imao spremljeno šta treba da uradi i tu su mu pomagali drugari“.
Marina Ilić, školska pedagoškinja, objašnjava da u saradnji sa roditeljima prave planove. „Naši učenici su svi različiti. Niko od njih nema potpuno iste smetnje i potrebe. Moramo da budemo za svakog od njih individualno spremni da pružimo pomoć, da pružimo podršku i da planovi budu u skladu sa njihovim sposobnostima“.
U školi je više od dvadesetoro dece kojima je potrebna dodatna podrška. I svi su uključeni u grupni i timski rad. Ukoliko je moguće i u projektnu nastavu, sekcije, i sportske aktivnosti. Nastavnica Biljana Milkić veruje da su na dobrom putu da dodatno poboljšaju inkluzivnu nastavu.
„Inkluzivna nastava nije samo za decu koja imaju problem. To je namenjeno za svu decu - jer oni u interakciji sa drugom decom ispunjavaju svoje ciljeve“.
U ekonomsko-trgovinskoj školi u Zaječaru imaju desetogodišnje iskustvo sa inkluzivnom nastavom. Oni su jedna od 200 škola koliko će obuhvatiti projekat „Učimo svi zajedno“, a koji sprovode Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Delegacija Evropske unije u Srbiji i UNICEF. Cilj je da se pruži podršku institucijama, školama, nastavnicima, i zajednicama da obezbede kvalitetno obrazovanje za svako dete.
Danijela Arunović, razredna starešina, kaže da je u njihovoj školi individualizovano obrazovanje posao svih zaposlenih. „Da, svih zaposlenih, svih nastavnika, a ne samo odeljenskih starešina i predmetnih profesora. Trudimo se da učenike uključimo u sve aktivnosti kako školske nastavne, tako i vannastavne. Razvijamo kod njih vršnjačko učenje, grupni rad, kako bi pomagali jedni drugima, kako bi se više družili, bili u kontaktu jedni sa drugima“.
A nastavku druženja i posle završetka škole nada se i Dušan. Kao što se nada i poslu u hotelu. I da će tamo moći da pokaže šta je naučio i usluži i svoje drugare.
Napisala Jelena Obućina
1 of 5
Priča
05. jul 2022.
Škola, kakvu želimo
Beograd, jun 2022 - Đaci osnovne škole „Nikola Tesla“ u Vinči srećni su što su se vratili redovnoj nastavi i druženju. Kažu, voleli bi da više budu uključeni u osmišljavanje programa i rada škole - jer tu provode najviše vremena.
Pitali smo ih - šta im je važno da škola pruža? Deca su konkretna. Prvo: kvalitet nastave prilagođen 21. veku.
„Sada deca moraju da uče komplikovane i preopširne lekcije za testove samo da bi dobili ocenu - a to znanje im neće biti potrebno i neće imati nikakav način da ga praktično primene. Trebalo bi da radimo eksperimente iz biologije i hemije a u stvari nikada zapravo nismo“, objašnjava Dušan Vukmirović.
Jaroslava Zonova koja je iz Rusije došla prošle godine i već savladala jezik, misli da bi modernizovanje škole donelo i to ako bi se đacima još u osnovnoj školi ponudili izborni predmeti.
„Mislim da bi trebalo da se uvedu neki izborni predmeti - da bi deca mogla da saznaju u više različitih pravaca, da bi lakše shvatala šta žele da budu i da u budućnosti ne bi imala problem sa izborom posla“, kaže Jaroslava.
Škola koja im je potrebna uvažavala bi njihova prava i emocije. Imala bi više praktične nastave i vannastavnih aktivnosti.
„Za moje godine lako je naučiti to gradivo a bilo bi još bolje da kad učimo odemo i do muzeja“, kaže Stefan Milić koji najviše voli biologiju.
Onlajn škola je donela novine u obrazovanju. Značilo bi im da nastave da koriste digitalne tehnologije. Emilija Grujić objašnjava u čemu je problem – jer škola već ima Internet.
„Ali da taj internet bude dostupan deci koja će nešto na času da rade, da istražuju na internetu. Pogotovu sada, što je jako dobro, nastavnici su počeli da nam puštaju prezentacije da nam puštaju slike, video eksperimente, oglede, e sada bilo bi dobro da svaka učionica ima svoj ruter da bi internet bio dovoljno jak da ne bi dolazilo do problema kao kad ne može da se pusti video“, smatra Emilija.
Ne samo brz internet već i korišćenje pametnih tabli, rad u manjim grupama ali i virtuelna realnost u nastavi - tako idelano školu zamilja Vukašin Krstić učenik šestog razreda:
„Virtuelna učionica bi bila jako dobar način da se mnogo više nauči nego ovako iz knjiga.“
Škola „Nikola Tesla“ primer je dobre inkluzivne prakse. Učenici to prepoznaju. Važno im je što je njihova škola mesto za sve. Marina Crnomarković, nema dilemu:
„Mislim da škola treba da se prilagodi i deci kojoj je potrebna pomoć. Jednostavno da svima bude dostupno da se na isti način obrazuju i da na isti način razumeju gradivo.”
Đaci ističu i da bi svaka škola trebalo da ima savremene učionice, adekvatne sale za fizičko i prateću opremu, sportske terene - i da se osigura bezbednost učenika u školama.
Inače, radionica na kojoj je učestvovalo 19 đaka, jedna je u nizu koje UNICEF organizuje kako bi prikupio mišljenja svih uključenih u proces obrazovanja. To je deo obaveze svih zemalja članica Ujedinjenih nacija uoči samita o tranformaciji obrazovanja u septembru u Njujorku.
Napisala Jelena Obućina
1 of 5
Priča
21. jun 2022.
Od neizvesnosti do sigurnosti
„Kada si dete, voliš da budeš sa drugarima, da igraš fudbal i voziš bicikl. U Info parku sve to možeš. Najlepše je što ovde možeš ponovo da se osećaš kao dete”, priča nam devetnaestogodišnji Ali [1] iz Avganistana, na čistom srpskom jeziku. Naučio ga je za 5 godina, koliko dugo je u Srbiji. Za to vreme je dobio azil, upisao srednju školu i postao kulturni medijator za paštu i farsi jezik u Info parku, u okviru programa koji podržava UNICEF, gde pomaže izbeglicama i migrantima.
„Svakom dečaku kojeg upoznamo u prihvatnom centru za izbeglice, ili ga nađemo samog u parku ili na granici, kažem – dođi u Info park, dođi jednom nedeljno na ,Dan dečaka’. Tu su dečaci tvojih godina, sa njima možeš da se igraš, učiš, družiš, pričaš”, kaže Ali koji je i sam nekada bio taj isti dečak, sam i uplašen u jednom beogradskom parku.
On tu decu razume. I njegova priča, kao i mnogih dečaka koji su sami ili sa porodicom izbegli iz svojih zemalja, počinje istom rečenicom – morao sam da odem.
Iako pamti srećno detinjstvo u Kabulu, drugare i školu, te 2017, sa 14 godina krenuo je iz Avganistana. Sa samo jednim drugom prevalio je put na koji ni jedno dete ne bi trebalo da krene.
„Kreneš i ne znaš kada ćeš ponovo videti porodicu. Bilo je baš teško, mnogo sam pešačio, plašio se da me policija ne uhvati”, priča Ali.
Posle više meseci pešačenja, straha i neizvesnosti, u Srbiju stiže nekoliko dana pre Nove 2018. godine. Prvih nekoliko noći spava na ulici.
„Onda su me našli ljudi iz Info parka i pomogli mi da se smestim u prihvatni centar, a onda i u sigurnu kuću jer sam bio dete bez pratnje”, kaže Ali.
U okviru Info parkovog programa za decu izbeglica i migranata koji se realizuje uz podršku UNICEF-a jedan deo aktivnosti odnosi se na psihosocijalnu zaštitu dece bez pratnje. Na radionice psihosocijalne podrške u Info parku Ali je prvi put došao posle godinu dana boravka u Srbiji. Od tada je to mesto njegov drugi dom.
„Ovde znaju ceo moj život. Mnogo mi je značilo što je neko čuo moju priču. Moraš da pričaš sa nekim kome veruješ da ti bude lakše. Ja sada ohrabrujem druge dečake da pričaju. Ovde kao da smo porodica”, kaže Ali.
Godinama ne propušta ni „Dan dečaka”. Taj dan je i za mnoge druge dečake najsrećniji dan u sedmici.
Jedne nedelje idu na fudbal, u bioskop, na kuglanje, druge učestvuju na radionicama gde ih facilitatori edukuju o prevenciji rodno zasnovanog i seksualnog nasilja, zlostavljanja i trgovine ljudima.
„Teme su i emocije, komunikacija, stres, veze sa porodicom, prijateljima, zdravlje. Najviše žele da pričaju o stresu, jer je taj njihov put težak i brinu o porodici”, kaže Ali.
I petnaestogodišnji Mohamed već tri nedelje, koliko dolazi u Info park, ne propušta „Dan dečaka”. On je prošle godine, sa majkom i sedmoro braće i sestara, izbegao iz Somalije.
„Detinjstvo je bilo teško. Nismo išli u školu i samo smo učili Kuran. Moj otac nam je jednog dana rekao – ako odete u Srbiju ili neku drugu zemlju, imaćete bolju budućnost”, priča Mohamed, dečak bistrih očiju i širokog osmeha. Jer u Info parku se, kaže, uvek smeje. Tu se bavi sportom, upoznaje nove prijatelje, priča o Somaliji, ocu, školi.
Ovde se osećam bezbedno. Ovde je dobro za decu. Ako je neko tužan ili pod pritiskom može da dođe da se oraspoloži i oslobodi briga”, objašnjava.
Deca su najugroženija migrantska populacija, naročito ako putuju sama. Često ne borave u centrima i zato su u riziku od nasilja i ugrožavanja prava.
Zato UNICEF u Srbiji, u partnerstvu sa Info parkom u Beogradu, sprovodi Projekat dečje zaštite i psihosocijalne podrške za decu izbeglice i migrante, uključujući i decu bez pratnje.
Tim Info parka već godinama na terenu pronalazi, identifikuje i zbrinjava decu, najčešće dečake koji putuju bez pratnje ili su razdvojeni od porodice. Upućuje ih na Centre za socijalni rad i Komesarijat za izbeglice i migracije.
Osim organizovanja edukativnih radionica i „Dana dečaka” svakodnevno deci i njihovim porodicama pružaju informacije o iskustvima migracija, mogućnostima pravne zaštite i integracije, pristupu uslugama u oblasti zdravlja, školstva, nošenju sa traumama, iskustvima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja. Preko Viber zajednice i SOS telefona tokom pandemije COVID-19 deca i njihovi roditelji pratili su informacije o merama zaštite, vakcinaciji i pomoći koju mogu dobiti.
Irena Abdelmaksoud, već 7 godina radi u Info parku kao specijalistkinja za zaštitu dece bez pratnje i razdvojene dece. Od 2018. uključena je i u program Zaštita dece i prevencija rodno zasnovanog nasilja za žene i decu u pokretu. Iz njenog iskustva, veliki broj dečaka već dolazi sa traumama koje su doživeli u zemlji porekla ali i tokom puta i boravka u Srbiji.
„Oni često nisu u stanju da prepoznaju različite oblike fizičkog ili psihološkog nasilja i zanemarivanja, ili nisu u stanju da donose odluke koje su u njihovom najboljem interesu. Jedan od primera koji to najbolje oslikava jeste kada dečaci u intervjuima prvobitno kažu kako nisu imali većih problema tokom puta, a nakon dubljeg razgovora otkriju da su bili primorani da prelaze duge i nebezbedne distance, da su provodili dane bez hrane i vode, da su prisustvovali scenama nasilja nad izbeglicama i migrantima, ili da su bili izloženi policijskom nasilju. Kao posledicu toga imaju probleme sa spavanjem, ishranom ili koncentracijom, čak su na momente agresivni ili se samopovređuju”, objašnjava Irena.
Zato je kontinuirani rad sa dečacima, uz obezbeđivanje prostora gde se osećaju bezbedno i prihvaćeno, od presudnog značaja. Tim Info parka je samo od početka 2021. identifikovao i podržao više od 1200 dečaka bez pratnje iz Avganistana, Sirije, Iraka, Eritreje, Pakistana, Indije, Bangladeša. Podrška je mnogima promenila život, želje i pružila mogućnosti.
Tako i Mohamed već uveliko razmišlja o budućnosti. Želi da bude pilot u Nemačkoj ili Engleskoj.
Ali, sa početka naše priče, ipak želi da ostane u Srbiji i bude socijalni radnik ili profesor arapskog jezika. Šta god da odluči i dalje će sigurno pomagati deci koja prelaze trnovit put kojim je on nekada koračao.
UNICEF od početka krize radi na osiguravanju dečje zaštite i sveukupnog blagostanja dece izbeglica i migranata i njihovih roditelja. Kroz radionice i info-sesije za decu, rekreativne i kreativne aktivnosti, uključujući i aktivnosti namenjene dečacima bez pratnje, omogućen je i oporavak od trauma i nastavak pravilnog razvoja dece i mladih.
Autorka: Ivana Miljković
[1] Ime sagovornika je promenjeno zbog njegove zaštite.
1 of 5
Priča
05. jul 2022.
Povodom Svetskog dana izbeglica UNHCR otvorio izložbu predmeta izbeglica i javnih ličnosti koje ih podržavaju
Izložba „Šta su poneli sa sobom”, posvećena je svima onima koji su zbog ratova, progona i drugih nedaća bili prinuđeni da napuste svoje domove. Postavka je inspirisana istoimenim kratkim filmom koji je UNHCR snimio u saradnji sa Brankom Katić, čuvenom srpskom glumicom i istaknutom zastupnicom UNHCR-a za prava izbeglica u Srbiji. Film je moguće pogledati na sledećem linku.
Ovogodišnji Svetski dan izbeglica obeležava se u znaku neslavnog rekorda – broj izbeglih i drugih prisilno raseljenih ljudi širom sveta prešao je 100 miliona. Svi oni, nezavisno od toga odakle dolaze, koje su vere ili boje kože, suočavaju se sa istom dilemom u trenucima kada su prinuđeni da pobegnu i krenu u nepoznato. Šta poneti sa sobom u izbeglištvo – pitanje je koje pritiska milione prinudno raseljenih ljudi, a upravo ova dilema je tema izložbe u Etnografskom muzeju.
Izbeglice iz bivše Jugoslavije, sa Bliskog istoka i Afrike, kao i one iz Ukrajine pristale su da izlože predmete koje su ponele sa sobom u izbeglištvo, Posetioci muzeja će tako imati priliku da vide molitvenik optočen slonovom kosti i ručno pravljene Osmomartovske čestitke nekadašnjih izbeglica iz Krajine, zatim tradicionalnu nošnju iz Iraka i haljinu za svečane prilike iz Burundija, kao i bakin parfem i ručno rađenu čašu iz Ukrajine.
Koliko je važno stati uz izbeglice i pružiti im podršku u teškim tenucima kroz koje prolaze pokazale su brojne javne ličnosti, poput Ramba Amadeusa, Lane Bastašić, članica benda „Pretty Loud”, i mnogih drugih, koji su u znak solidarnosti sa izbeglicama za potrebe izložbe priložili predmete koji su im važni i za koje smatraju da bi ih poneli sa sobom u slučaju da moraju da beže.
Izložba „Šta su poneli sa sobom“ biće otvorena za posetioce Etnografskog muzeja do 30. juna.
1 of 5
Priča
28. jul 2022.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji: Svi možemo da se uključimo u akciju i zaustavimo mržnju
Govor mržnje je u porastu širom sveta s velikim potencijalom da podstakne nasilje, naruši društvenu koheziju i toleranciju i izazove psihološku, emocionalnu i fizičku štetu onima koji su pogođeni.
Govor mržnje ne pogađa samo pojedince i grupe, već i društva u celini.
U julu 2021. Generalna skupština UN istakla je zabrinutost zbog „eksponencijalnog širenja govora mržnje” širom sveta i usvojila rezoluciju o „promovisanju međureligijskog i interkulturalnog dijaloga i tolerancije u borbi protiv govora mržnje”. Rezolucija prepoznaje potrebu za suzbijanjem diskriminacije, ksenofobije i govora mržnje i poziva sve relevantne aktere, uključujući države, da pojačaju napore u rešavanju ovog fenomena, u skladu s međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava. Rezolucijom je 18. jun proglašen Međunarodnim danom borbe protiv govora mržnje, koji se prvi put obeležava ove godine.
Razoran efekat mržnje, nažalost, nije ništa novo. Međutim, njen obim i uticaj danas su pojačani novim tehnologijama komunikacije, uključujući društvene mreže, toliko da je govor mržnje postao jedna od najčešćih metoda za širenje retorike i ideologija koje izazivaju podele na globalnom nivou. Ako se ne kontroliše, govor mržnje može čak štetiti miru i razvoju, jer postavlja osnov za sukobe i tenzije, kršenje ljudskih prava širokih razmera ili povećanu diskriminaciju određenih grupa. Nedavno smo takođe videli kako je govor mržnje na internetu usmeren na pojedince možda doveo do ekstremnih samopovređivanja, povećanja depresije i samoubistva. Ovo je tek novo polje naše zajedničke borbe za univerzalna ljudska prava.
Ujedinjene nacije definišu govor mržnje kao „svaki oblik komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju koji napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupu na osnovu njihovih odlika – njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, pola ili drugih odlika. Ovo je često ukorenjeno i stvara netoleranciju i mržnju i, u određenim kontekstima, može biti ponižavajuće i izaziva podele”. Govor mržnje hrani se mešavinom straha, neznanja, besa, nezdravog grupnog ponašanja, egoistične želje za ličnom dobiti i anonimnošću delovanja iza ekrana. To može biti vrlo neobavezno, kao što je onlajn komentar na medijski članak, sliku ili izjava na društvenim mrežama, ili vrlo eksplicitno pozivanje na akciju van internet prostora. U izvesnoj meri, to je i kolateralni efekat ekstremnog individualizma, a u nekim kontekstima i rezultat, i uzrok slabljenja demokratskih procesa. Postoje različiti nivoi težine u podsticanju mržnje, kojima se mora marljivo baviti kroz javnu osudu, pravne i sudske akcije, informisanje i obrazovanje.
UN imaju globalnu strategiju za borbu protiv govora mržnje, koja naglašava potrebu da se suprotstavlja mržnji holistički i uz puno poštovanje slobode mišljenja i izražavanja, u saradnji s relevantnim akterima, uključujući organizacije civilnog društva, verske vođe, medijske kuće, tehnološke kompanije i platforme društvenih medija. Moramo se angažovati na više nivoa – počev od samih izvora govora mržnje, potom s prenosiocima, poput društvenih mreža, kao i s pravosudnim i zakonodavnim sistemima i obrazovnim sistemom. Nedavno je uložen poseban napor da se osigura da platforme društvenih mreža postanu u potpunosti odgovorne za uticaj svojih strategija, da budu mnogo marljivije u zaštiti svojih korisnika i da se ne koriste za podsticanje vanmrežnog nasilja protiv određenih pojedinaca i grupa – kao što je bio slučaj 2017. s platformom „Fejsbuk”, koja je korišćena za podsticanje nasilja protiv Rohinga manjine. Ovo je deo šireg napora UN da osigura da tehnološki proizvodi, politike, prakse i uslovi usluge budu u skladu s principima ljudskih prava i da se suzbije širenje dezinformacija.
U Srbiji, jezik senzacionalizma, mržnje, diskriminacije i netolerancije rutinski koriste politički lideri, mediji, poznate ličnosti, sportski navijači, korisnici društvenih mreža. Na meti je više grupa i pojedinaca – migranti, LGBTIQ+ zajednica, manjine, žene, aktivisti ili oni s određenim političkim opredeljenjem, profesijom ili ekonomskim statusom. Godinu za nama obeležila je klima u kojoj se delovi civilnog društva nisu osećali sigurnim ili priznatim usled incidenata pretnji i javnih napada. Takođe smo svedoci ponovljenog i doslednog porasta narativa koji izazivaju podele u vezi s ekstremnim nacionalizmom, prošlim sukobima i poricanjem utvrđene individualne odgovornosti za štetu nanetu ljudima na zapadnom Balkanu. Ustav Srbije, Zakon o zabrani diskriminacije i Krivični zakonik regulišu većinu ovih situacija, ali se još ne primenjuju u dovoljnoj meri.
Dijalog, solidarnost, građansko vaspitanje, medijacija i jačanje koncepta opšteg dobra i zajedničke budućnosti, rešenja su za govor mržnje, mimo neophodnih etičkih i pravosudnih mehanizama koji moraju postojati za sankcionisanje najgorih slučajeva govora mržnje. Dijalog je dogovor oko zajedničkih ciljeva uz razumevanje, uvažavanje i korišćenje različitosti i razlika u mišljenjima i perspektivama. Moramo proširiti i preoblikovati dijaloge kao ključni faktor za izgradnju poverenja. Govor mržnje, narativi koji izazivaju podele, lični napadi, posebno u javnoj sferi, kao što su tradicionalni mediji, društveni mediji ili parlament, mogu udaljiti zemlju od snažnog društvenog razumevanja, preko potrebnog za usmeravanje nacije ka transformativnoj budućnosti. Mržnja nas izjeda, ne čini da se osećamo dobro, razbija porodice i prijateljstva, stvara neprijatelje, stvara tugu, ekstremni bol.
Svi imamo moralnu, političku i pravnu dužnost da se čvrsto zauzmemo protiv slučajeva govora mržnje i promovišemo poverenje, pomirenje, dijalog, kompromise, solidarnost i najzad ljubav. Ovaj prvi Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje je poziv na akciju, za podržavanje vrednosti i principa koji su srž Povelje Ujedinjenih nacija. Kao što je rekao generalni sekretar UN Antonio Gutereš: „Moramo se iznova posvetiti da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo i okončamo govor mržnje promovišući poštovanje različitosti i inkluzivnosti.”
1 of 5
Saopštenje za medije
14. jul 2022.
Poboljšane usluge socijalne zaštite za 3.000 građana uz podršku Vlade Švajcarske
Ukupna vrednost podrške koju je Vlada Švajcarske pružila kroz dva javna poziva programa Swiss PRO pod sloganom „Snage udruži, podršku pruži” iznosi preko 530.000 evra, dok su lokalne samouprave sufinansirale realizaciju projekata sredstvima u iznosu od oko 170.000 evra. Takođe, lokalne samouprave su dobile i tehničku podršku za razvoj i sprovođenje usluga socijalne zaštite, poput pomoći u kući i kluba seniora za stara lica, ličnog pratioca i dnevnog boravka za osobe sa invaliditetom i savetovališta za porodice, mlade i decu.
„Poboljšanje položaja ranjivih grupa jeste državna politika Vlade Srbije i prioritet sistema socijalne zaštite. Lokalne samouprave su jedan od značajnijih šrafova u sistemu i podrška za jačanje njihovih kapaciteta je veoma važna jer u budućnosti treba da postanu još značajniji nosioci socijalne zaštite i socijalne politike na lokalnom nivou”, istakla je Biljana Zekavica, pomoćnica ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Unapređenje socijalne uključenosti jedan od ključnih prioriteta švajcarske razvojne saradnje sa Srbijom, a bliska saradnja programa Swiss PRO sa nacionalnih i lokalnim partnerima doprinela vidljivom napretku u ovoj oblasti, ocenila je Melina Papageorgiou, šefica odeljenja za dobro upravljanje Švajcarske kancelarije za saradnju.
„Veći kvalitet, opseg i inkluzivnost javnih usluga za građane, naročito usluga socijalne zaštite za ranjive grupe, važan je aspekt reforme javne uprave. Pandemija kovida 19 je bila i predstavlja i dalje izazov za ranjive grupe, naročito stare i osobe sa invaliditetom, zato Vlada Švajcarska nastoji da nastavi sa podrškom partnerima u daljem sprovođenju ovih važnih javih usluga”, navela je Papageorgiou.
Direktorka Kancelarije UNOPS u Srbiji Mikela Telatin istakla je da su lokalne samouprava uspešno upotrebile podršku programa Swiss PRO za velike pomake u oblasti socijalne zaštite.
„Ponosna sam što su naše zajedničke aktivnosti unapredile kvalitet života za 3.000 građana i građanki širom Srbije. Tome su značajno doprineli usmeravanje i saradnja sa Ministarstvom rada, finansijska podrška Vlade Švajcarske za socijalnu uključenost, naročito u odgovoru na posledice pandemije, kao i vođstvo i posvećenost lokalnih samouprava u sprovođenju promena u društvu pomoću kojih niko ne ostaje zapostavljen”, navela je Telatin.
Sertifikate za uspešnu realizaciju projekata dobile su lokalne samouprave Arilje, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Brus, Ćuprija, Gadžin Han, Ivanjica, Krupanj, Lebane, Loznica, Medveđa, Mionica, Negotin, Novi Pazar, Paraćin, Pirot, Požarevac, Prijepolje, Prokuplje, Rača, Raška, Ražanj, Rekovac, Šabac, Sjenica, Surdulica, Svilajnac, Topola, Tutin, Užice i Žagubica.
Pored rezultata podržanih projekata, na događaju je predstavljeno iskustvo Grada Loznice u unapređenju usluga socijalne zaštite uz podršku programa Swiss PRO i prikazan je primeri dobre prakse Opštine Sjenica koja je uvela uslugu senzorne sobe.
1 of 5
Saopštenje za medije
08. jul 2022.
Traže se inovativna rešenja za obnovu šumskih ekosistema i ozelenjavanje
Cilj ovog Izazova je da podrži sprovođenje inovativnih ideja koje će doprineti povećanju površina pod šumskom vegetacijom i poboljšanju kvaliteta šumskih ekosistema, kako bi se očuvao i unapredio biodiverzitet i povećala otpornost na prirodne katastrofe i ekstremne vremenske prilike izazvane promenama klime. Realizacija ovih ideja vodiće zdravijem životnom okruženju i ubrzati zelenu transformaciju privrede i društva i sprovođenje EU Zelene agende u Srbiji.
Najbolje ocenjena rešenja koja stignu na poziv dobiće mentorsku i tehničku podršku, dok će za najuspešnije među njima biti obezbeđeno sufinansiranje kako bi se primenila u praksi.
Na Javni poziv za učešće u ovom Izazovu do 13. jula 2022. godine mogu da se prijave jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, upravljači zaštićenih područja i zadruge za projekte na površinama u javnoj svojini, kao i vlasnici šuma kao što su zadruge, udruženja i privredna društva za projekte na šumskom i poljoprivrednom zemljištu u privatnoj i zadružnoj svojini.
Posebno se ohrabruje prijavljivanje rešenja koja bi koristila raznovrsne autohtone vrste šumske vegetacije za formiranje šuma i otvorenih zelenih gradskih prostora. Osim toga, od predloženih rešenja se očekuje da donesu višestruku korist za lokalne zajednice, poput boljeg kvaliteta vazduha, očuvanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i veće apsorpcije ugljen-dioksida iz okoline.
Izazov za inovativna rešenja: šume i zelena infrastruktura za unapređivanje prirodnih vrednosti i otpornosti na klimatske promene je objavljen u okviru projekta „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“ koji, uz finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i EIB-om.
Za prijavu i više informacija, posetite ovaj link.
Za prijavu i više informacija, posetite ovaj link.
1 of 5
Saopštenje za medije
27. jun 2022.
UNODC-ov Svetski izveštaj o drogama za 2022. ističe trendove o post-legalizaciji kanabisa, uticaju nedozvoljenih droga na životnu sredinu i korišćenju droga među ženama i mladima
Prema izveštaju, oko 284 miliona ljudi širom sveta starosti od 15 do 64 godine je koristilo drogu u 2020. godini, što predstavlja povećanje od 26% u prethodnoj deceniji. Mladi ljudi više koriste droge, pri čemu je nivo upotrebe danas u mnogim zemljama veći nego što je to bio slučaj sa prethodnom generacijom. U Africi i Latinskoj Americi osobe mlađe od 35 godina predstavljaju većinu ljudi koji se leče od poremećaja upotrebe droga.
Globalno, izveštaj procenjuje da je 11,2 miliona ljudi širom sveta ubrizgavalo drogu. Oko polovine tog broja živelo je sa hepatitisom C, 1,4 miliona je živelo sa HIV-om, a 1,2 miliona je živelo sa obe pomenute bolesti.
Reagujući na ove nalaze, izvršni direktor UNODC-a Ghada Waly je izjavila: "Cifre za proizvodnju i zaplenu mnogih nedozvoljenih droga dostižu rekordne visine dok u isto vreme globalne vanredne situacije produbljuju ranjivosti. Istovremeno, pogrešna shvatanja u vezi sa veličinom problema i pridruženim štetnostima lišavaju ljude nege i lečenja i navode mlade ljude ka štetnom ponašanju. Moramo da posvetimo neophodne resurse i pažnju rešavanju svakog aspekta svetskog problema sa drogom, uključujući tu i pružanje nege zasnovane na dokazima svima kojima je potrebna, i moramo da unapredimo bazu znanja o tome u kojoj su vezi nedozvoljene droge sa drugim hitnim izazovima, kao što su sukobi i degradacija životne sredine".
U izveštaju se dodatno naglašava značaj podsticanja međunarodne zajednice, vlada, civilnog društva i svih zainteresovanih strana da preduzmu hitne korake za zaštitu ljudi, uključujući jačanje prevencije i lečenja upotrebe droge i hvatanje u koštac sa nezakonitim snabdevanjem drogom.
Rane indikacije i efekti legalizacije kanabisa
Čini se da je legalizacija kanabisa u Severnoj Americi povećala svakodnevnu upotrebu kanabisa, posebno potentnih proizvoda od kanabisa i naročito među mlađim punoletnim osobama. U vezi sa tim je zabeleženo i povećanje broja osoba sa psihijatrijskim poremećajima, broja samoubistava i hospitalizacija. Legalizacija je takođe povećala poreske prihode i generalno smanjila stopu hapšenja zbog posedovanja kanabisa.
Kontinuirani rast proizvodnje i krijumčarenja narkotika
Proizvodnja kokaina bila je na rekordno visokom nivou u 2020. godini, uz rast od 11% u odnosu na 2019. godinu na 1.982 tone. Zaplene kokaina takođe su porasle, uprkos pandemiji Kovida-19, na rekordnih 1.424 tone u 2020. Skoro 90% kokaina zaplenjenog na globalnom nivou u 2021. je krijumčareno u kontejnerima i/ili morskim putem. Podaci o zaplenama nagoveštavaju da se trgovina kokainom širi i na druge regione izvan glavnih tržišta Severne Amerike i Evrope, sa povećanim nivoom krijumčarenja u Afriku i Aziju.
Trgovina metamfetaminom nastavlja geografski da se širi, a 117 zemalja prijavljuje zaplene metamfetamina u periodu 2016.-2020. naspram 84 u periodu 2006.-2010. U međuvremenu, količine zaplenjenog metamfetamina porasle su pet puta između 2010. i 2020. godine.
Proizvodnja opijuma širom sveta porasla je 7% između 2020. i 2021. godine i iznosi 7.930 tona – pretežno zbog povećanja proizvodnje u Avganistanu. Međutim, veličina zasada opijumskog maka na svetu pala je za 16% na 246.800 ha u istom periodu.
Glavni trendovi droge po regionima
U mnogim zemljama Afrike i Južne i Centralne Amerike, najveći broj ljudi na lečenju od poremećaja nastalih upotrebom droga je tu pre svega zbog poremećaja nastalih upotrebom kanabisa. U Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi i u Centralnoj Aziji, ljudi se najčešće leče od poremećaja usled upotrebe opioida.
U Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, smrtni slučajevi predoziranjem, pretežno kao posledica epidemije nemedicinske upotrebe fentanila, nastavljaju da obaraju rekorde. Preliminarne procene u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuju na više od 107.000 smrtnih slučajeva predoziranja drogom u 2021. godini, što je porast u odnosu na skoro 92.000 u 2020. godini.
Na dva najveća tržišta metamfetamina zaplene se povećavaju – porasle su za 7% u Severnoj Americi u odnosu na prethodnu godinu, dok su u Jugoistočnoj Aziji porasle za 30% u odnosu na prethodnu godinu, što je rekordno visok nivo u oba regiona. Zabeležen je i rekordan nivo prijavljenih zaplena metamfetamina u Jugozapadnoj Aziji, što je povećanje od 50 procenata u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu.
I dalje ostaje velika nejednakost u dostupnosti farmaceutskih opioida za medicinske svrhe. U 2020. godini u severnoj Americi je bilo 7.500 više doza kontrolisanih lekova protiv bolova na milion stanovnika nego u Zapadnoj i Centralnoj Africi.
Konfliktne zone kao magneti za proizvodnju sintetičkih droga
Ovogodišnji izveštaj takođe naglašava i da nezakonite narko-ekonomije mogu da cvetaju u situacijama sukoba i gde je vladavina prava slaba, a istovremeno mogu i da produže ili podstaknu konflikt.
Informacije sa Bliskog Istoka i iz Jugoistočne Azije sugerišu da konfliktne situacije mogu delovati kao magnet za proizvodnju sintetičkih droga, koje se mogu proizvoditi bilo gde. Ovaj efekat može biti veći kada je oblast konflikta blizu velikih potrošačkih tržišta.
Istorijski gledano, sukobljene strane su koristile drogu za finansiranje sukoba i da ostvare zaradu. Svetski izveštaj o drogama za 2022. godinu takođe otkriva da sukobi isto tako mogu da poremete i pomere puteve krijumčarenja narkotika, kao što se desilo na Balkanu, a u poslednje vreme i u Ukrajini.
Mogući rastući kapaciteti za proizvodnju amfetamina u Ukrajini ako sukob potraje
Došlo je do značajnog povećanja broja prijavljenih tajnih laboratorija u Ukrajini, tj. skoka sa 17 demontiranih laboratorija u 2019. godini na 79 u 2020. godini. U 67 od tih laboratorija su se proizvodili amfetamini, u odnosu na 5 u 2019. godini – što je najveći broj demontiranih laboratorija prijavljenih u bilo kojoj zemlji u 2020. godini.
Ekološki uticaji tržišta droge
Nedozvoljena tržišta droge, prema Svetskom izveštaju o drogama za 2022. godinu, mogu imati lokalne, društvene ili individualne uticaje na životnu sredinu. Glavni nalazi kažu i to da je emisija ugljenika prilikom proizvodnje kanabisa u zatvorenom prostoru u proseku između 16 i 100 puta veća nego kod proizvodnje kanabisa na otvorenom, i da je karbonski otisak jednog kilograma kokaina 30 puta veći nego kod zrna kakaa.
Ostali uticaji na životnu sredinu uključuju značajno krčenje šuma povezano sa nedozvoljenim uzgajanjem koke, otpad nastao tokom sintetičke proizvodnje narkotika koji može biti 5-30 puta veći od obima krajnjeg proizvoda, kao i bacanje otpada koje može direktno da utiče na zemljište, vodu i vazduh, a isto tako indirektno i na organizme, životinje i lanac ishrane.
Tekući jaz u lečenju ljudi različitih polova i dispariteti u upotrebi i lečenju od droge
Žene su i dalje u manjini kao korisnici narkotika na globalnom nivou, ali imaju tendenciju da povećaju stopu porasta korišćenja droga i da brže napreduju do poremećaja uzrokovanih upotrebom droga nego muškarci. Žene sada predstavljaju otprilike 45-49% korisnika amfetamina i nemedicinskih korisnika farmaceutskih stimulansa, farmaceutskih opioida, sedativa i lekova za smirenje.
Jaz u lečenju i dalje je veliki za žene na globalnom nivou. Iako žene predstavljaju skoro jednog od dva korisnika amfetamina, one čine samo jednu od pet osoba na lečenju od poremećaja nastalih upotrebom amfetamina.
Svetski izveštaj o drogama za 2022. godinu takođe ukazuje na širok spektar uloga koje imaju žene u globalnoj ekonomiji kokaina, uključujući uzgoj koke, transport malih količina droge, prodaju potrošačima i krijumčarenje u zatvore.
***
Svetski izveštaj o drogama za 2022. godinu pruža globalni pregled ponude i potražnje opijata, kokaina, kanabisa, stimulansa tipa amfetamina i novih psihoaktivnih supstanci (NPS), kao i njihov uticaj na zdravlje.
Za više informacija posetite:
Svetski izveštaj o drogama 2022
1 of 5
Saopštenje za medije
20. jun 2022.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji: Svi možemo da se uključimo u akciju i zaustavimo mržnju
Govor mržnje ne pogađa samo pojedince i grupe, već i društva u celini.
U julu 2021. Generalna skupština UN istakla je zabrinutost zbog „eksponencijalnog širenja govora mržnje” širom sveta i usvojila rezoluciju o „promovisanju međureligijskog i interkulturalnog dijaloga i tolerancije u borbi protiv govora mržnje”. Rezolucija prepoznaje potrebu za suzbijanjem diskriminacije, ksenofobije i govora mržnje i poziva sve relevantne aktere, uključujući države, da pojačaju napore u rešavanju ovog fenomena, u skladu s međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava. Rezolucijom je 18. jun proglašen Međunarodnim danom borbe protiv govora mržnje, koji se prvi put obeležava ove godine.
Razoran efekat mržnje, nažalost, nije ništa novo. Međutim, njen obim i uticaj danas su pojačani novim tehnologijama komunikacije, uključujući društvene mreže, toliko da je govor mržnje postao jedna od najčešćih metoda za širenje retorike i ideologija koje izazivaju podele na globalnom nivou. Ako se ne kontroliše, govor mržnje može čak štetiti miru i razvoju, jer postavlja osnov za sukobe i tenzije, kršenje ljudskih prava širokih razmera ili povećanu diskriminaciju određenih grupa. Nedavno smo takođe videli kako je govor mržnje na internetu usmeren na pojedince možda doveo do ekstremnih samopovređivanja, povećanja depresije i samoubistva. Ovo je tek novo polje naše zajedničke borbe za univerzalna ljudska prava.
Ujedinjene nacije definišu govor mržnje kao „svaki oblik komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju koji napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupu na osnovu njihovih odlika – njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, pola ili drugih odlika. Ovo je često ukorenjeno i stvara netoleranciju i mržnju i, u određenim kontekstima, može biti ponižavajuće i izaziva podele”. Govor mržnje hrani se mešavinom straha, neznanja, besa, nezdravog grupnog ponašanja, egoistične želje za ličnom dobiti i anonimnošću delovanja iza ekrana. To može biti vrlo neobavezno, kao što je onlajn komentar na medijski članak, sliku ili izjava na društvenim mrežama, ili vrlo eksplicitno pozivanje na akciju van internet prostora. U izvesnoj meri, to je i kolateralni efekat ekstremnog individualizma, a u nekim kontekstima i rezultat, i uzrok slabljenja demokratskih procesa. Postoje različiti nivoi težine u podsticanju mržnje, kojima se mora marljivo baviti kroz javnu osudu, pravne i sudske akcije, informisanje i obrazovanje.
UN imaju globalnu strategiju za borbu protiv govora mržnje, koja naglašava potrebu da se suprotstavlja mržnji holistički i uz puno poštovanje slobode mišljenja i izražavanja, u saradnji s relevantnim akterima, uključujući organizacije civilnog društva, verske vođe, medijske kuće, tehnološke kompanije i platforme društvenih medija. Moramo se angažovati na više nivoa – počev od samih izvora govora mržnje, potom s prenosiocima, poput društvenih mreža, kao i s pravosudnim i zakonodavnim sistemima i obrazovnim sistemom. Nedavno je uložen poseban napor da se osigura da platforme društvenih mreža postanu u potpunosti odgovorne za uticaj svojih strategija, da budu mnogo marljivije u zaštiti svojih korisnika i da se ne koriste za podsticanje vanmrežnog nasilja protiv određenih pojedinaca i grupa – kao što je bio slučaj 2017. s platformom „Fejsbuk”, koja je korišćena za podsticanje nasilja protiv Rohinga manjine. Ovo je deo šireg napora UN da osigura da tehnološki proizvodi, politike, prakse i uslovi usluge budu u skladu s principima ljudskih prava i da se suzbije širenje dezinformacija.
U Srbiji, jezik senzacionalizma, mržnje, diskriminacije i netolerancije rutinski koriste politički lideri, mediji, poznate ličnosti, sportski navijači, korisnici društvenih mreža. Na meti je više grupa i pojedinaca – migranti, LGBTIQ+ zajednica, manjine, žene, aktivisti ili oni s određenim političkim opredeljenjem, profesijom ili ekonomskim statusom. Godinu za nama obeležila je klima u kojoj se delovi civilnog društva nisu osećali sigurnim ili priznatim usled incidenata pretnji i javnih napada. Takođe smo svedoci ponovljenog i doslednog porasta narativa koji izazivaju podele u vezi s ekstremnim nacionalizmom, prošlim sukobima i poricanjem utvrđene individualne odgovornosti za štetu nanetu ljudima na zapadnom Balkanu. Ustav Srbije, Zakon o zabrani diskriminacije i Krivični zakonik regulišu većinu ovih situacija, ali se još ne primenjuju u dovoljnoj meri. Dijalog, solidarnost, građansko vaspitanje, medijacija i jačanje koncepta opšteg dobra i zajedničke budućnosti, rešenja su za govor mržnje, mimo neophodnih etičkih i pravosudnih mehanizama koji moraju postojati za sankcionisanje najgorih slučajeva govora mržnje. Dijalog je dogovor oko zajedničkih ciljeva uz razumevanje, uvažavanje i korišćenje različitosti i razlika u mišljenjima i perspektivama. Moramo proširiti i preoblikovati dijaloge kao ključni faktor za izgradnju poverenja. Govor mržnje, narativi koji izazivaju podele, lični napadi, posebno u javnoj sferi, kao što su tradicionalni mediji, društveni mediji ili parlament, mogu udaljiti zemlju od snažnog društvenog razumevanja, preko potrebnog za usmeravanje nacije ka transformativnoj budućnosti. Mržnja nas izjeda, ne čini da se osećamo dobro, razbija porodice i prijateljstva, stvara neprijatelje, stvara tugu, ekstremni bol. Svi imamo moralnu, političku i pravnu dužnost da se čvrsto zauzmemo protiv slučajeva govora mržnje i promovišemo poverenje, pomirenje, dijalog, kompromise, solidarnost i najzad ljubav. Ovaj prvi Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje je poziv na akciju, za podržavanje vrednosti i principa koji su srž Povelje Ujedinjenih nacija. Kao što je rekao generalni sekretar UN Antonio Gutereš: „Moramo se iznova posvetiti da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo i okončamo govor mržnje promovišući poštovanje različitosti i inkluzivnosti.”
U Srbiji, jezik senzacionalizma, mržnje, diskriminacije i netolerancije rutinski koriste politički lideri, mediji, poznate ličnosti, sportski navijači, korisnici društvenih mreža. Na meti je više grupa i pojedinaca – migranti, LGBTIQ+ zajednica, manjine, žene, aktivisti ili oni s određenim političkim opredeljenjem, profesijom ili ekonomskim statusom. Godinu za nama obeležila je klima u kojoj se delovi civilnog društva nisu osećali sigurnim ili priznatim usled incidenata pretnji i javnih napada. Takođe smo svedoci ponovljenog i doslednog porasta narativa koji izazivaju podele u vezi s ekstremnim nacionalizmom, prošlim sukobima i poricanjem utvrđene individualne odgovornosti za štetu nanetu ljudima na zapadnom Balkanu. Ustav Srbije, Zakon o zabrani diskriminacije i Krivični zakonik regulišu većinu ovih situacija, ali se još ne primenjuju u dovoljnoj meri. Dijalog, solidarnost, građansko vaspitanje, medijacija i jačanje koncepta opšteg dobra i zajedničke budućnosti, rešenja su za govor mržnje, mimo neophodnih etičkih i pravosudnih mehanizama koji moraju postojati za sankcionisanje najgorih slučajeva govora mržnje. Dijalog je dogovor oko zajedničkih ciljeva uz razumevanje, uvažavanje i korišćenje različitosti i razlika u mišljenjima i perspektivama. Moramo proširiti i preoblikovati dijaloge kao ključni faktor za izgradnju poverenja. Govor mržnje, narativi koji izazivaju podele, lični napadi, posebno u javnoj sferi, kao što su tradicionalni mediji, društveni mediji ili parlament, mogu udaljiti zemlju od snažnog društvenog razumevanja, preko potrebnog za usmeravanje nacije ka transformativnoj budućnosti. Mržnja nas izjeda, ne čini da se osećamo dobro, razbija porodice i prijateljstva, stvara neprijatelje, stvara tugu, ekstremni bol. Svi imamo moralnu, političku i pravnu dužnost da se čvrsto zauzmemo protiv slučajeva govora mržnje i promovišemo poverenje, pomirenje, dijalog, kompromise, solidarnost i najzad ljubav. Ovaj prvi Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje je poziv na akciju, za podržavanje vrednosti i principa koji su srž Povelje Ujedinjenih nacija. Kao što je rekao generalni sekretar UN Antonio Gutereš: „Moramo se iznova posvetiti da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo i okončamo govor mržnje promovišući poštovanje različitosti i inkluzivnosti.”
1 of 5
Saopštenje za medije
08. jul 2022.
Zdrava životna sredina - važan prioritet za građane Srbije
Beograd, 2. jun 2022 – Oko dve trećine građana i građanki Srbije smatra da je očuvanje zdrave životne sredine važnije od ekonomskog rasta. To je jedan od glavnih nalaza istraživanja javnog mnjenja u Srbiji o životnoj sredini i klimatskim promenama, koje je predstavljeno danas u EU Info Centru, u okviru Evropske zelene nedelje 2022.
Ovo kvantitativno istraživanje na reprezentativnom nacionalnom uzorku sproveo je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), kako bi se utvrdili stavovi javnog mnjenja o temama koje su obuhvaćene inicijativom EU za Zelenu Agendu u Srbiji.
„Javno mnjenje je veoma važno i EU često objavljuje “evropski barometar” o raznim temama. Krajem 2021. godine, istraživanje za “Budućnost Evrope” pokazalo je da se 91% mladih Evropljana (15-24 godine) slaže da rešavanje klimatskih promena može pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i dobrobiti, dok 87% svih ispitanika takođe deli ovo osećanje“, rekao je Antoan Avinjon, menadžer programa Delegacija Evropske unije u Srbiji i dodao:
„Danas, povodom događaja „slušanja srpske javnosti o životnoj sredini“, koji se organizuje u EU info centru u Beogradu u okviru Evropske zelene nedelje, izneti su veoma slični podaci. Naš partner UNDP je posebno naveo da u Srbiji 62% građana veruje da su klimatske promene realna pretnja koja zahteva stvarnu akciju. Nadalje, istraživanje koje je sproveo naš novi projekat „Odvajamo“ takođe je pokazalo da je 94% ljudi motivisano da preduzme akciju za odvajanje otpada kako bi pomogli Srbiji u smanjenju zagađenja. Kreatorima politika je potrebna dobra analiza podataka kako bi doneli dobre odluke. Moramo zajedno raditi na akcijama za zaustavljanje globalnog zagrevanja i zagađenja. To je smisao našeg slogana “Bolji smo zajedno”.
Istraživanje je predstavio vođa tima za vitalni razvoju u UNDP-u Žarko Petrović, koji je istakao:
„Naš glavni zaključak na osnovu ovog istraživanja je da su građani i građanke Srbije svesni značaja očuvanja zdrave životne sredine i borbe sa klimatskim promenama, kao i da znaju šta bi trebalo preduzeti kako bi se našla rešenja za ove izazove. Sa druge strane, pokazalo se da građani nisu spremni da u te svrhe iz kućnih budžeta izdvoje više novca nego do sada.“
Kada je u pitanju životna sredina, svaki četvrti građanin Srbije, njih 26%, najviše brine zbog zagađenja vazduha, na drugom mestu kao razlog za zabrinutost je kvalitet vode (13%), a na trećem divlje deponije (12%).
Većina ispitanika nije sasvim zadovoljna onim što država preduzima da reši ekološke probleme, a kao moguća rešenja građani navode: povećanje kazni za zagađivače, kako privredu tako i pojedince, sprečavanje seče i sadnju šuma, veću podršku organizacijama koje bave zaštitom životne sredine i subvencije za privredne subjekte i pojedince koji doprinose borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.
Skoro dve trećine građana i građanki Srbije (62%) smatra da klimatske promene predstavljaju realnu opasnost i da je neophodno uvesti promene koje bi sprečile njihove posledice. Prema mišljenju 82% ispitanika glavni uzročnik klimatskih promena je čovek.
Javnost u Srbiji kao rešenja za sprečavanju posledica klimatskih promena vidi najpre očuvanje šuma i dodatno pošumljavanje, kao i očuvanje voda, a zatim smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima recikliranja.
Navike građana i građanki Srbije ne prate sasvim stavove o zaštiti životne sredine, pa tako 75% njih kaže da ne razvrstava otpad, dok 55 odsto ne obraća pažnju na ambalažu prilikom kupovine proizvoda.
Takođe, velika većina građana (73%) nije spremna da izdvoji više novca za troškove zaštite živote sredine kroz povećanje računa za struju, vodu i ostale komunalne usluge. Jedan deo njih smatra da su računi već previsoki (43%), a drugi ne veruje da bi novac otišao u namenjene svrhe (30%). Ogromna većina ispitanika nije spremna na dodatna ulaganja za nabavku novog grejnog tela ili izolaciju stambenog prostora, a kao glavne razloge za to navode nedostatak potrebe ili nedostatak novca.
1 of 5
Najnoviji izvori
1 / 11
Resursi
02. februar 2022.
1 / 11