Kako bi se osiguralo da javni budžeti i politike koje ih prate ne podržavaju rodne nejednakosti, već doprinose ravnopravnijem društvu za žene i muškarce, devojčice i dečake, UN Women u Srbiji od 2015. godine sarađuje sa Ministarstvom finansija Republike Srbije, Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, Pokrajinskim sekretarijatom za finansije i jedinicama lokalne samouprave, kako bi se u njihove budžete uvela rodno odgovorna komponenta. Zbog toga je Srbija prepoznata kao jedna od sedam evropskih zemalja koje su uspešno sprovele ovu reformu javnih finansija i uspostavile sistem za praćenje ulaganja u rodnu ravnopravnost, prema izveštaju o Ciljevima održivog razvoja 5c1. Vlada Srbije je formalno u zakonodavstvo uvela rodno odgovorno budžetiranje (ROB) 2015. godine, usvajanjem novog Zakona o budžetskom sistemu, kada je unapređenje rodne ravnopravnosti postavljeno kao jedan od budžetskih ciljeva. Ministarstvo finansija i Pokrajinski sekretarijat za finansije nastavljaju da napreduju u implementaciji ROB-a uz podršku UN Women i u 2022. godini. Obaveza uvođenja ROB-a u budžete za 2023. godinu proširena je na još tri institucije na nacionalnom nivou, a do sada je to uradilo 48 institucija. Takođe, ova obaveza odnosi se i na svih 26 direktnih budžetskih korisnika na nivou pokrajine. Kako bi doprinela institucionalizaciji ROB-a, Državna revizorska institucija je uključila njegovu reviziju u svoje redovne finansijske revizije, dok je Nacionalna akademija za javnu upravu uključila ROB u svoje godišnje nastavne planove i programe, čineći ga dostupnim svim državnim službenicima. Pored rada na nacionalnom i pokrajinskom nivou, UN Women se tokom 2022. godine angažovala i u pružanju podrške lokalnim samoupravama. Devet gradova i opština širom Srbije (Kruševac, Kragujevac, Čačak, Aranđelovac, niška opština Crveni Krst, beogradska opština Zvezdara, Ražanj, Aleksinac i Ljig) su pripremljeni za uvođenje ROB-a u svoje budžete za 2023. godinu, upravo uz podršku UN Women. Urađena rodna analiza ukazala je na ključne izazove, ali i mogućnosti, sa kojima se žene i devojke suočavaju u oblasti socijalne i dečije zaštite, zaštite životne sredine, sporta i omladine, turizma, poljoprivrede, lokalnog ekonomskog razvoja i zdravstvene zaštite, a koji će se rešavati kroz lokalne budžete. Opština Aranđelovac jedna je od onih koja je uvela ROB,  i to u 4 od 17 budžetskih programa, dok će još dva biti uključena u budžet za narednu godinu. Jovan Aksentijević, sekretar Saveta za rodnu ravnopravnost i Radne grupe za rodno-odgovorno budžetiranje u opštini Aranđelovac, kaže da ovo možda nije najbrži tempo implementacije ROB-a, ali im je sada važnija „dubina” do koje dopiru. “Najveći potencijal rodno-odgovornog budžetiranja je što koristi obema stranama, i kreatorima budžeta, jer se kroz ROB postiže bolja i jasnija analiza prihoda, rashoda, ispunjenja ciljeva, svrsishodnosti i uopšte opravdanosti troškova; i građanima, jer se kroz ROB direktno odgovara na potrebe koje su za njih najvažnije u jednom domenu (socijalna zaštita, poljoprivreda, ili sl.). Takođe, kada govorimo o  važnosti uvođenja ROB-a, moramo da pomenemo jednu od vitalnih karakteristika budžeta: on nije beskonačan, i upravo iz tog razloga, jedino alatom kakav je ROB možemo najpreciznije da ocenimo potrebe svih stanovnika, uključujući marginalizovane grupe kojima je potrebna dodatna podrška kako bi, usled društvenih nejednakosti, zadovoljili svoje redovne potrebe. Ponosni smo na rodno odgovorne reforme u politikama i praksama koje smo zahvaljujući ROB-u doneli u oblasti socijalne i dečije zaštite kao i predškolskog vaspitanja: finansijsku podršku za nezaposlene majke, kao i sufinansiranje boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama, kako bi roditelji imali mogućnosti za karijerni razvoj u toku odrastanja dece, ali i balansiran porodično-poslovni život. Pored ovoga, ponosni smo i na to što je prošle godine formirano prvo udruženje žena na teritoriji naše opštine, koje tokom ove godine finansijski podržavamo kroz delovanje Saveta za rodnu ravnopravnost naše opštine“, objašnjava Aksentijević. On dodaje da opština uvodi još jednu novu meru kako bi povećala obuhvat dece u redovnom obrazovnom sistemu - finansiranje besplatnih defektoloških tretmana za najmlađe sugrađane sa poteškoćama u razvoju - čime se direktno finansiraju potrebe višestruko marginalizovanih grupa. UN Women nastavlja da podržava implementaciju i institucionalizaciju ROB-a u sklopu regionalnog programa koji finansira SIDA: „Transformativno finansiranje za unapređenje rodne ravnopravnosti: ka transparentnijem, inkluzivnijem i odgovornijem upravljanju na Zapadnom Balkanu“. „Iako su već postignuti sjajni rezultati, nastavljamo da unapređujemo i širimo implementaciju ROB-a na svim nivoima vlasti, kroz rad sa brojnim partnerima. Radimo na zatvaranju rodnih jazova u različitim oblastima kroz sinhronizovanu i koordiniranu implementaciju ROB-a od strane različitih zainteresovanih strana, koristeći njegov pun potencijal. Ove oblasti obuhvataju, na primer, ekonomski položaj žena na selu, ili sinhronizaciju ulaganja u klimatska pitanja i ROB-a, kako bi se obezbedio rodno osetljiv odgovor na klimatske promene“, kaže koordinatorka programa ROB-a u UN Women, Olja Janković Leković.   Napisala Jovana Zdjelarević   

Letnja škola se organizuje u okviru projekta „Premošćavanje digitalnog jaza za najugroženiju decu u Srbiji“ koji, u 30 škola, zajedno realizuju Evropska unija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF. Vlasotince, septembar 2022 - „Letnja škola mi je pomogla da ostvarim veći kontakt sa drugarima i da izgradim veće samopouzdanje. Prošle godine smo učili sve što nam je išlo malo slabije, i ja sam se konkretno prijavila zbog matematike. Tada sam bila đak, a ove godine su nastavnici procenili da mogu da budem i vršnjački mentor i pomažem drugarima da usavrše informatiku i matematiku“ priča nam ponosno trinaestogodišnja Ljubica, učenica 7. razreda Osnovne škole „8. oktobar“. „Letnja škola nam je mnogo pomogla da uvedemo đake u narednu školsku godinu. Sa njima smo kroz razne radionice prešli gotovo sve predmete i samim tim ih podsetili na gradivo koje su radili prethodne školske godine. Nijednu radionicu nismo održali na jednom mestu. Imali smo u kabinetu hemije, matematike, u kuhinji. Imali smo i par radionica napolju, u lokalnom parku. Bio je i čas u prirodi, radili smo programiranje. Izneli smo projektore, laptopove, tablete, i povezivali smo prirodu i informatiku“ objašnjava Đorđe Pejčić, nastavnik matematike. U Letnjoj školi, koja se održava pred kraj raspusta, nema klasičnih časova. Kako bi đaci bili motivisani da uče i redovno dolaze, nastavnici organizuju zanimljive radionice na kojima se koriste računari i tableti. Kroz takav grupni rad, shvatili su, da deca lakše komuniciraju sa drugarima i nastavnicima.  U Letnjoj školi đaci se pripremaju i za završni ispit i upis u srednju školu. I Anđela  je uz pomoć nastavnika i vršnjaka tako uspela da upiše prvu želju sa liste. Njena mama je ponosna na uspeh koji je zahvaljujući Letnjoj školi postigla. „Kroz tu Letnju školu je promenila navike, jednostavno ona joj je dala cilj, da ide napred kao romsko dete, da ide napred uzdignute glave, i krenula je u Medicinsku školu. Zahvalna sam prvenstveno nastavnicima i direktorici.  Imala je dosta radionica i predmeta, i rekla mi je da su kroz šalu mnogo toga naučili“ priča nam Milica Ilić, Anđelina mama.   U okviru projekta „Premošćavanje digitalnog jaza za najugroženiju decu u Srbiji“ formirani su i Klubovi za učenje i Biblioteke digitalnih tehnologija za decu koja nemaju računar ili im je potrebna dodatna podrška da savladaju gradivo. Jedan od polaznika ove godine je dvanaestogodišnji Viktor kome je potrebna pomoć na početku 7. razreda. „Krenuo sam pre nedelju dana u Klub za učenje da bih naučio matematiku i srpski bolje. Radimo testove na tabletu, družimo se sa drugarima“ kaže Viktor.   On i drugi đaci mogu tokom cele godine da iznajme tablet računare u školi za učenje na redovnim časovima ili kod kuće. „Klub za učenje je inovativni oblik rada u našoj školi. Namenjen je svim učenicima, ali se akcenat stavlja na učenike marginalizovanih grupa kojima je ovaj vid nastave, učenja i podrške najpotrebniji. Fokus je na časovima dopunske nastave, međutim realizuju se i brojne radionice, priprema za završne ispite, obuke za digitalne kompetencije i priprema za inicijalne testove“ objašnjava Dragana Radosavljević, koordinatorka Kluba za učenje.  Klub je otvoren cele godine. Učenici mogu sami da se prijave ili ih, na osnovu ocena, predlažu nastavnici. „Mi imamo evidenciju uspešnosti naših učenika. Na početku školske godine uzimamo ocene iz svih predmeta, pratimo ih na tromesečju da vidimo da li su ocene bolje ili gore od prethodnih. Ukoliko se ocene pokvare, sa tim učenicima se više radi u Klubu za učenje“ kaže nastavnik Đorđe. I on i njegova koleginica Dragana se slažu da đacima ovakav način rada dopada. „Deca vole da dolaze u Klub za učenje zato što su časovi veoma kreativni. Oni prenose to iskustvo na svoje drugare i onda nam se javlja veliki broj zainteresovanih učenika koji žele da se priključe radu Kluba za učenje i ovakvom vidu podrške i nastave“ objašnjava Dragana.   Osnovnu školu „8. oktobar“ trenutno pohađaju 734 učenika u 32 odeljenja. Oko 15 odsto đaka su deca iz ranjivih socijalnih kategorija kojima je potrebna digitalna i psihosocijalna podrška tokom obrazovanja. „To je jako dobar projekat jer se stavlja akcenat na decu iz osetljivih grupa. I ova pandemija nas je puno čemu naučila i dobro je što smo u tom projektu da otklonimo te barijere, da otklonimo taj jaz, da se svakom detetu pruži jednaka šansa za obrazovanje“ kaže Svetlana Kocić direktorka škole. Seća se i koliko je bilo teško na početku pandemije pomoći svakom detetu, koje nije imalo digitalnu opremu, da prati nastavu na daljinu. Uključivanjem u projekat taj jaz je prevaziđen. „U ovoj školi ne postoji učenik koji sada nema dostupnost nekom laptopu, tabletu, klasičnom računaru“ kaže Svetlana i dodaje da benefite od digitalizacije imaju i đaci i nastavnici.   „Primena digitalizacije je stvarno na visokom nivou za sve učenike, bez obzira kojoj kategoriji pripadaju i koliko su kod kuće tehnološki opremljeni. Na veći nivo se podiglo i vršnjačko učenje. Deca su jedna drugima bili predavači, učitelji, pomagači, razmenjivali su i „šerovali“ neka ta svoja znanja i iskustva. Nastavnici su prošli digitalne obuke. Uzimali smo projekte koji se tiču inkluzije i primene digitalizacije u nastavi“ objašnjava direktorka, i naglašava da je i pružanje psihosocijalne podrške u Letnjoj školi i Klubu za učenje od suštinske važnosti za inkluziju dece i uspeh u školi. „Primećuje se da su svi oni jednaki, da su svi isti, da se svima pruža ista i jednaka šansa i to je ono što podiže njihovu motivaciju za dalje učenje, za dalji ostanak u sistemu obrazovanja“ objašnjava direktorka. Projekat „Premošćivanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“  trajaće do 2023. godine. Krajnji cilj je da obrazovni sistem postane otporniji na krizne situacije kao što je ova izazvana pandemijom,  i da bude sposoban da odgovori na zahteve učenika kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška.      Napisala Ivana Miljković    

 Povodom 77. godišnjice Ujedinjenih nacija, UN u Srbiji, zajedno sa Vladom Republike Srbije, organizuju koncert Muzika za mir, kako bi zajedno ukazali da je neophodno zalagati se za mir, poštovanje različitosti i solidarnost među građanima, zajednicama i nacijama. Ovaj jedinstven događaj okupiće više od 15 talentovanih umetnika i umetnica, različitih kulturnih, društvenih i nacionalnih pozadina, iz 10 zemalja Balkana i sveta na jedinstvenom nastupu u Beogradu, pozivajući na mir u celom svetu, smirivanje konflikata i promociju međunarodne solidarnosti, empatije i saradnje, kako bi izgradili bolji, sigurniji i održiviji svet i budućnost za sve. “Želim da ponovim poziv Ujedinjenih nacija svim odgovornim stranama, da rade na rešenjima, politikama, političkim i diplomatskim odlukama, koje spajaju ljude i jačaju socijalnu koheziju. Pozivamo građane i njihove predstavnike da neguju solidarnost, različitosti, dostojanstvo i nediskriminaciju, odnosno, da promovišu kulturu mira, dijaloga, tolerancije i jednakosti – svakog dana i u svim okolnostima”, rekla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji. “Na Dan Ujedinjenih nacija, obnavljamo nadu, veru i ubeđenje u sve što možemo postići kada radimo zajedno. Tim Ujedinjenih nacija nastaviće da podržava novu Vladu i sve naše partnere, ka ubrzanju implementacije Agende 2030”, istakla je ona. Jedna od glavnih uloga Ujedinjenih nacija je prevencija konflikata, korišćenjem diplomatije i medijacije. “Da bismo dali šansu miru, dugoročnom i održivom miru, ovde u regionu, u Evropi i na celom svetu, moramo svoj zadatak da ispunjavamo posvećeno, uporno i inkluzivno. Moramo da prihvatamo razlike i da živimo u miru, da angažujemo sve one koji se zalažu za mir, uključujući najmlađe i najstarije, žene i muškarce, biznise, akademiju, studente i lidere – moramo ih uključiti sve. U našim zajedničkim naporima za mir, Ujedinjene nacije ostaju pouzdan partner Srbije, u njenim političkim naporima, kao i u zalaganjima za izgradnju i ostvarenje mira“ – izjavila je Mari Jamašita, predstavnica generalnog sekretara i direktorka Kancelarije UN u Beogradu. Republika Srbija je pouzdan partner Ujedinjenih nacija u ostvarivanju zajedničikih ciljeva „Poseban prioritet je postizanje ciljeva Agende za održivi razvoj do 2030. godine, a u vezi sa ciljevima ključnim smatramo aktivnosti na nacionalnom nivou, usmerene na širok spektar pitanja, među kojima bih hteo da naglasim važnost rodne ravnospravnosti, zaštitu i osnaživanje položaja žena i ranjivih kategorija“, izjavio je Milan Milanović, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za multilateralunu saradnju. „U saradnji sa Ujedinjenim nacijama preduzimaju se konkrenti koraci u oblasti  bržeg napretka u ostvarivanju borbe protiv klimatskih promena, održive zelene i inkluzivne ekonomije i socijalne jednakosti“, dodao je Milanović. O Danu Ujedinjenih nacija Današnji dan 24. oktobar obeležava se od 1945. kada je Povelja UN stupila na snagu. Dan Ujedinjenih nacija svake godine pruža priliku za osnaživanje naše Zajedničke agende i potvrđivanje vrednosti i prinicipa Povelje UN, kojima se vodimo već 77 godina.    

Šta je mentalno zdravlje? Mentalno zdravlje predstavlja stanje blagostanja u kojem smo svesni svojih mogućnosti, dobro funkcionišemo u društvu, efikasno ispunjavamo svoje obaveze i možemo s lakoćom da izađemo na kraj sa različitim stresnim situacijama. Za mladu osobu, mentalno zdravlje uključuje sposobnost da se izlazi na kraj sa zahtevima u školi na fakultetu, uspostavljanje odnosa sa vršnjacima ili prve veze, kao i sposobnost da se živi na zadovoljavajući način. Ne postoji osoba koja je u potpunosti otporna na probleme. U zavisnosti od toga kako se sa problemima  suočavamo, možemo imati bolje ili lošije mentalno zdravlje, pa i probleme u oblasti mentalnog zdravlja. Čak i kada neko ima problem, to ne znači da je njegovo zdravlje u celini narušeno. Ipak, priča o mentalnom zdravlju i dalje nosi određenu stigmu sa sobom, naročito kod mladih ljudi. Otvaranje bliskim ljudima ili odlazak lekaru nisu svima prihvatljivi. Zbog toga je UNICEF u Srbiji u saradnji sa Vladom Kraljevine Norveške pokrenuo projekat SveJeOk, na čijem vebsajtu možete naći detaljnije informacije o mentalnom zdravlju, kao i spisak ustanova i alata koji vam mogu pomoći da anonimno ili lično razgovarate o problemima sa kojima se susrećete i podelite svoju brigu ili iskustvo u vezi sa mentalnim zdravljem. Svaki problem sa mentalnim zdravljem zahteva pažnju i potrebno je potražiti pomoć porodice, prijatelja ili profesionalaca koji se bave mentalnim zdravljem. Poslednjih godina u Srbiji, naročito među mladima, sve se više otvoreno razgovara o problemima sa mentalnim zdravljem, a među najučestalijim razgovorima su oni o depresiji i anksioznosti. Kako izgledaju ova dva problema u praksi, ali i savete kako da brinete o sebi, možete saznati u nastavku teksta. Ipak, bez obzira na to da li je problem sa kojim se susrećete nešto o čemu slušate često ili mislite da ste u njemu usamljeni (a mi vam garantujemo da niste) - ukoliko smatrate da vi ili vama bliska osoba ima bilo koji problem sa mentalnim zdravljem, potražite savet ili stručnu pomoć od ljudi koji su osposobljeni da vam pomognu u ovim situacijama.   Kako izgleda depresija? Iako se ova reč kolokvijalno veoma često koristi i može se reći da je postala "popularna" u svakodnevnom govoru kada ljudi opisuju stanje "kada nisu baš nešto i ništa im se ne radi“ u užem smislu radi se o mentalnom problemu koji se preciznije zove veliki depresivni poremećaj i podrazumeva da određeni simtomi koje grupišemo u pad raspoloženja i volje, telesni simptomi i kognitivni simptomi traju minimalno dve nedelje i ometaju funkcionisanje mlade osobe Iako su glavne karakteristike problema pad raspoloženja i smanjeno interesovanje i uživanje, depresija ima mnoga lica. Kod mladih ljudi pad raspoloženja može da bude maskiran iritabilnošću i razdražljivošću a često i agresivnim ponašanjem prema roditeljima, nastavnicima, vršnjacima, kao i agresivnim ponašanjem prema sebi ( npr. samopovređivanjem). Pored toga depresija može da bude iskazana kroz fizičke simptome, tako da dominantan problem budu uporne glavobolje, obično po tipu obruča oko glave ili bolovi u stomaku. Ono što se često previđa su i kognitivni simptomi depresije, koji nastaju "šunjajuće", dolazi do pada školskog uspeha, loše koncentracije, teškog upamćivanja gradiva i velikog zamora nakon učenja.  Depresivan način razmišljanja karakteriše negativna procena sebe, prošlosti i budućnosti. Mlada osoba se oseća bezvredno, krivo, bezizlazno i bespomoćno, a neretko ima i poriv da naudi sebi Kada se pojave biološki znaci depresije u vidu poremećaja spavanja, a najčešće je to rano jutranje buđenje, depresija je već ozbiljnija. Takođe, kod nekih mladih ljudi veliki problem može predstavljati i pad apetita. Potrebno je reći da, pored tipičnih znakova kao što su pad raspoloženja, rano buđenje i smanjen apetit, mogu da se pojavljuju znaci kao što su iritabilnost, povećano spavanje, čak i pojačan apetit, a posebno žudnja za ugljenim hidratima. Zato je važno da stručnjaci procenjuju ovakva psihološka stanja. Iza simptoma često se nailazimo na neka razmišljanja koja održavaju depresiju i misli u kojima se ponavljaju motivi kako smo bezvredni. Takođe, perfekcionizam i ideja da moramo da budemo perfektni su među čestim stvarima koje održavaju ovakvo stanje. Mogući znaci depresije: Pad školskog uspeha, lošije ocene, veliki napor da se zapamte stvari Žalbe na glavobolje, bolovi u stomaku Iritabilno ponašanje, agresija prema drugima Promene u spavanju i apetitu ( najčešće snižen i rano jutranje buđenje dva sata pre uobičajenog ali može se dešavati i suprotno)   Problemi sa mentalnim zdravljem ne obuhvataju samo depresiju, anksioznost i druge dijagnoze koje samo lekari mogu da postave. Svako može imati neprijatna osećanja i misli koje ga muče ili se ponašati na način koji za njega nije baš povoljan. Isto tako, to što neko u jednom trenutku nema nikakav značajan problem, ne znači da ne postoji mogućnost da ga razvije u budućnosti, te treba da nastavi da redovno brine o sebi i svom mentalnom zdravlju. Kako izgleda anksioznost? Strah je normalna reakcija osobe na neku opasnost koja preti našem telesnom integritetu ili osećaju psihološkog integriteta i samopoštovanja. Ukoliko trajanje i intenzitet naše reakcije na neku opasnost nije u skladu sa objektivnom situacijom ili smo uplašeni bez vidljivog razloga, govorimo o anksioznosti. Za razliku od straha, kod anksioznosti nema realne opasnosti, a naše iščekivanje i strahovanje toliko traje i takvog je intenziteta da nam remeti svakodnevno funkcionisanje u porodici, društvu i školi. Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja ali svi imaju kognitivne i somatske simptome. Kognitivni podrazumevaju anticipaciju da će se nešto loše desiti nama ili našim bližnjima, dok somatski ili telesni podrazumevaju prenadraženost našeg autonomnog nervog sistema i najčešće se manifestuju ubrzanim lupanjem ili stezanjem oko srca, ubrzanim disanjem i bolovima u stomaku. Kod paničnog poremećaja, koji karakterišu napadi panike koji su intenzivni, osoba ima strah da će izgubiti  kontrolu pasti u nesvest, uz intenzivne telesne simptome. Kod socijalne fobije ovi simptomi se javljaju u grupi nepoznatih ljudi, pred odgovaranje i u sličnim situacijama. Problem sa anksioznošću je što osoba može da razvije povlačenje i izbegavanje, te da dođe do razvoja depresije, a pokušaji samolečenja mogu da dovedu do problema sa alkoholom, marihuanom ili zloupotrebom lekova.   Mogući znaci anksioznosti: Trema pred nastup koja može dovesti do potpune blokade Izbegavanje da se kaže svoje mišljenje sem u grupi poznatih, totalno povlačenje u pozadinu i ćutanje Tokom napada panike osoba traži da izađe iz autobusa, bioskopa, sa časa, ima strah od svih mesta gde nema kontrolu nad situacijom tako da može brzo da napusti prostoriju, ne prihvata da bude negde otkuda može brzo da izađe Pojačana svakodnevna upotreba alkohola, marihuane, osećaj da osoba mora da uzme nešto u situacijama koje provociraju normalnu anksioznost   Kako brinuti o sebi? Odgovarajuća briga o mentalnom zdravlju naročito je važna u periodu rane adolescencije (između desete i devetnaeste godine života) jer se ličnost formira i razvija, a zbog prirode razvoja, sa nebrojenim izazovima sa kojima nam je nešto teže da izađemo na kraj nego u kasnijem životnom dobu. Srećom, postoji način da se većina problema na vreme spreči. Znaci da postoje problem u ovoj oblasti, koje pojedini adolescenti mogu ispoljavati, a koji mogu ukazivati na to da se možda suočavaju sa nekim vidom problema mogu biti: Tuga, utučenost i bezvoljnost (koje traju više od 2 nedelje) Prekomerna zabrinutost i preplavljujuća uplašenost (sa ili bez fizioloških manifestacija — npr. znojenje dlanova, lupanje srca, ubrzano disanje) koje značajno ometaju svakodnevno funkcionisanje Česte promene raspoloženja Nanošenje fizičkog bola sebi ili drugima  Česte burne svađe sa okolinom Osamljivanje Razdražljivost i impulsivne reakcije Teškoće sa održavanjem pažnje i/ili prekomerna rasejanost Problemi sa ishranom (uključujući i namerno izgladnjivanje i/ili povraćanje) Zloupotreba psihoaktivnih supstanci   Nije sramota zatražiti pomoć i nema potrebe da čekaš da se problem pogorša - veće su šanse da ćeš ga sa lakoćom rešiti ukoliko mu posvetiš dodatnu pažnju čim osetiš da ti makar malo smeta. Štaviše, upravo je jedna od glavnih odlika snažnih i stabilnih ljudi to što umeju da prepoznaju kada je vreme da se obrate nekom drugom za pomoć.