Kako podrška zajednice menja život osoba sa invaliditetom u Srbiji

SVILAJNAC, Srbija – Ujutru, dok se kroz vazduh još šire blagi mirisi doručka i prve kafe, Andreja Avramović, 18 godina, koji ima intelektualni invaliditet, zaključava vrata svog malog stana. U džepu nosi ključeve i radne rukavice — simbole nečega što je do nedavno delovalo nedostižno: samostalan život.

„Otkako živim sam, mogu da organizujem svoj dan i da obavim stvari“, kaže on. „Mnogo mi je značilo što sam počeo da radim. Imam sopstveni prihod, mogu da pomognem majci i imam dovoljno za sebe. Zaista je lakše.“

Andreja radi u javnom komunalnom preduzeću u Svilajncu. Završio je Poljoprivrednu školu, smer tehničar hortikulture. Danas živi samostalno, oslanja se na sebe i zna da zajednica stoji iza njega.

U drugom delu grada, Jelica Dragašević, sekretarka udruženjа “Društvo za cerebralnu i dečju paralizu opštine Svilajnac”, listajući beležnicu sa zapisima sa radionica: teze, pitanja i ideje proizašle iz razgovora sa osobama sa intelektualnim invaliditetom, njihovim roditeljima i prijateljima.

„Direktno sam učestvovala u radionicama“, kaže Jelica. „Ono što me najviše raduje je što smo sedeli zajedno — članovi, porodice, prijatelji — i svi su imali prostor da kažu šta im je potrebno. Kada zaista slušaš, slika se menja: vidiš šta je hitno, šta je izvodljivo i ko može koga da podrži.“

Ove dve lične priče u središtu su onoga što se dešava u Svilajncu u okviru projekta „Gradimo budućnost“, koji se realizuje uz podršku Globalnog fonda za osobe sa invaliditetom — inicijativa koja teži da poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom, posebno osoba sa intelektualnim invaliditetom, pređe iz načela u svakodnevicu.

Od prava na papiru do života u zajednici

Vlada Republike Srbije predvodi napore na inkluziji osoba sa invaliditetom, ratifikovala je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i usvojila nacionalnu Strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Petogodišnji plan, usvojen u januaru 2025. godine uz podršku UNFPA, definiše niz mera za poboljšanje kvaliteta života i osiguranje ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenog života.

Međutim, sprovođenje ovih politika i dalje predstavlja izazov. Pravo osoba sa invaliditetom na život sa dostojanstvom i autonomijom u zajednici često je još uvek sputano predrasudama, stigmatizacijom i zastarelim praksama.

„Generacijska izolacija i diskriminacija ponekad su toliko ukorenjene u svakodnevnom životu da ih ni osobe koje se s njima suočavaju, ni njihovi roditelji ne prepoznaju“, kaže Lidija Milanović, viša savetnica u IDEAS-u, jednom od lokalnih partnera UNFPA. „Zato je ključno da zajednica vidi, čuje i uključi — i da ‘podrška’ ne bude sinonim za instituciju, već za život u susedstvu.“

Upravo u tome se ogleda značaj projekta „Gradimo budućnost“: Svilajnac, zajedno sa Pirotom, jača lokalne kapacitete tako da javne politike, budžeti i usluge budu prilagođeni, ciljani i zasnovani na podacima kako bi odgovarali stvarnim potrebama.

Korak po korak

Da bi se shvatilo šta zajednici zaista treba, prvi korak je slušanje njenih članova. U Svilajncu su održane interaktivne pripremne radionice, sa učešćem osamnaest stručnjaka i stručnjakinja iz institucija i organizacija koje podržavaju inkluziju osoba sa invaliditetom. Tokom ovih sesija mapirane su potrebe zajednice, postojeće usluge i praznine u uslugama koje utiču na svakodnevni život.

Tokom celog procesa pružene su mentorski sesije za sve učesnike, uključujući predstavnike lokalne samouprave, članove civilnog društva, osobe sa invaliditetom i njihove porodice i negovatelje. Cilj je bio da se njihovi uvidi pretvore u konkretne predloge za nove ili poboljšane usluge u zajednici. Na zahtev opštine distribuiran je i upitnik za roditelje kako bi se prikupile njihove perspektive i doprinelo oceni stanja.

„Uključili smo Centar za socijalni rad, Centar za podršku porodici, Crveni krst, zdravstvene institucije i opštinu“, objasnila je Monika Petronijević, članica Opštinskog veća. „Ali najvažnije je što su same osobe sa invaliditetom aktivno učestvovale. To je donelo jasnoću: sada tačno znamo koje su usluge realno potrebne.“

Šta se već menja

Za Jelicu, iz Udruženja za cerebralnu i dečju paralizu, ovo nije lista zadataka, već lice zajednice:
„Kada porodice vide da neko sluša i da se nešto dešava, počinju da sami preduzimaju korake. Sve porodice koje smo pozvali da govore prihvatile su, uključujući i članove sa intelektualnim invaliditetom. To je poverenje. A poverenje menja sve.“

Dugoročni efekti će doći kada, na osnovu rezultata procene, budu uvedene nove usluge zasnovane na zajednici kao alternativa institucionalnoj nezi: lična asistencija, podržano stanovanje i druge fleksibilne forme nege. Ove promene se takođe usvajaju kroz znanje i praksu lokalne samouprave, kako ne bi nestale kada se projekat završi.

Za osobe sa invaliditetom u Svilajncu i Pirotu temelji inkluzivnije budućnosti već se oblikuju. To se vidi u jednostavnim trenucima, poput Andreje koji ponosno nosi ključeve u džepu ili planira dan u svom ritmu. Takođe se vidi kroz zajednicu koja aktivno podržava potrebe osoba sa invaliditetom i stvara osećaj pripadnosti za sve. Zajedno šalju snažnu poruku: pravo na samostalan život nije daleki ideal, već ostvariva svakodnevica za sve.

Ova aktivnost je deo zajedničkog UN programa „Jačanje prava, jednakosti i inkluzivnih akcija“, koji sprovodi Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u partnerstvu sa UNDP i UN Women, uz podršku Globalnog fonda za osobe sa invaliditetom. Program se fokusira na unapređenje prava osoba sa invaliditetom kroz unapređen normativni okvir, inkluzivne politike i bolji pristup uslugama.

Kako podrška zajednice menja život osoba sa invaliditetom u Srbiji