„Kada bi žene na selu bile sigurne da će dobiti zaštitu od nasilnika, kao i pravnu i psihološku podršku, bile bi više ohrabrene da prijave nasilje“

Koje su glavne aktivnosti i rezultati projekta?

Organizovale smo sastanke sa ženama u njihovim seoskim zajednicama kako bismo razgovarale o problemima, brigama i preprekama sa kojima se suočavaju. Direktno smo razgovarale sa 52 žene. Aktivnosti su obuhvatale kreiranje i produkciju televizijskih priloga i emisije, kao i tekstove o prevenciji i zaštititi žena od nasilja. Sve ovo je objavljeno na našoj internet stranici. Naši medijski sadržaji – 23 video priloga i članka, posredstvom televizije i društvenih mreža doprli su do oko 100.000 osoba.

U sklopu međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ organizovale smo okrugli sto sa predstavnicima i predstavnicama institucija i nevladinih organizacija iz Zlatiborskog i Raškog okruga koji su razmenili informacije o svom radu i iskustva. Organizovale smo i uličnu akciju, sa koje smo poslale snažnu poruku da je nasilje nad ženama nedopustivo. Pored toga, organizovale smo i seminar za novinare i novinarke iz 10 lokalnih medija o rodno osetljivom izveštavanju u slučajevima nasilja prema ženama.

Koje su najveće prepreke i izazovi sa kojima se suočavaju žene iz seoskih područja, kada se radi o njihovom položaju uopšte, a potom i u domenu rodno zasnovanog nasilja?

Većina žena iz ruralnih sredina nije formalno zaposlena, iako rade od jutra do mraka i nemaju zagarantovana primanja. Patrijarhalne norme su još uvek duboko ukorenjene u njihovim zajednicama, a uloge u domaćinstvu su rodno uslovljene. Žene kuvaju, peru, čiste, podižu decu, brinu o starijim članovima porodice. Ekonomska zavisnost je jedan od glavnih razloga zašto žene ne mogu da prekinu krug nasilja.

Do prijepoljskih sela ne postoji organizovan prevoz  što najviše pogađa žene, budući da je mali broj onih koje u svom vlasništvu imaju automobil i poseduju vozačku dozvolu. Neke seoske ambulante su zatvorene, što ženama otežava pristup zdravstvenoj zaštiti. Patrijarhalno vaspitanje uči žene da moraju da trpe i ćute. Kao rezultat toga, nasilje se generalno posmatra kao privatna stvar, a ne kao ozbiljan društveni problem, pa se o njemu retko govori. U posebnom riziku od nasilja su starije žene i žene sa invaliditetom.

Šta je ženama iz ruralnih pordučja najpotrebnije kako bi bile osnažene i ohrabrene da prijavljuju nasilje i diskriminaciju?

Osnovni preduslov da žene prijave nasilje je da budu informisane o tome kako i od koga da traže pomoć i zaštitu. Od osnivanja naše organizacije, a posebno od početka rada našeg medija, stalno smo informisali žene o postojećim mehanizmima zaštite. Kroz brojne susrete u lokalnim zajednicama, radionice u školama, javne akcije i kampanje, edukujemo žene i devojčice o tome kako da prepoznaju različite oblike nasilja i zašto je važno nasilje prijaviti. Ono što bi ih ohrabrilo da u većoj meri prijavljuju nasilje jeste saznanje da će kada donesu odluku i prijave, dobiti adekvatnu zaštitu od nasilnika, pravnu i psihološku podršku.

Kakvo je vaše mišljenje o medijskom izveštavanju o nasilju prema ženama i rodnoj ravnopravnosti?

Izveštavanje većine medija u Srbiji o nasilju prema ženama i rodnoj ravnopravnosti je nezadovoljavajuće, puno stereotipa i senzacionalizma. Jedan od razloga za osnivanje TV Forum, prve televizije civilnog sektora u Srbiji i na Balkanu sa predznakom – ženska, bio je da uvedemo nove standarde u predstavljanju žena u medijima. S druge strane, sve aktivnosti naše organizacije bile su vidljivije, kao i problemi sa kojima se suočavaju žene u našem regionu. Stvorili smo sigurnu žensku medijsku kuću i mogućnost da poboljšamo medijsku pokrivenost tema koje se tiču žena. Koristimo Kodeks rodno osetljivog izveštavanja, rodno osetljiv jezik i redovno organizujemo seminare i obuke za novinare/ke iz naše i drugih redakcija.  Sve je više žena u medijima, ali muškarci i dalje zauzimaju mnoge rukovodeće funkcije. Važno je da žene budu na mestima odlučivanja i u medijima kako bismo unapredili izveštavanje o temama koje se tiču žena.

Kakvu ulogu za Vas i Vašu organizaciju ima podrška UN Women Srbija?

Sa UN Women Srbija sarađujemo od 2018. godine. Zajednički smo realizovali projekte koji se bave ekonomskim osnaživanjem žena, neplaćenim ženskim radom, bezbednošću žena na selu, a trenutno imamo projekat o zakonskim i patrijarhalnim normama nasleđivanja. Podrška UN Women nam mnogo znači, ne samo u finansijskom smislu, već i u smislu saradnje i učenja kroz realizaciju projekata. Ohrabrene smo da pokrećemo teme koje do sada nisu bile u fokusu u našoj zajednici i veoma smo zadovoljne zbog toga. 

Napisala Jovana Zdjelarević