Naš tim u Srbiji

Aleksandra Šiljić Tomič započela je svoju profesionalnu karijeru u razvoju EEA ključnog skupa indikatora za životnu sredinu za region Zapadnog Balkana. Takođe je doprinela različitim oblastima regionalnih napora ENVSEC Inicijative, kao što su sanacija životne sredine za nasleđe rudarstva i klimatske promene. Pridružila se UN-u za životnu sredinu 2015. godine, imajući značajnu ulogu u pripremi projekta finansiranog od strane GEF-a koji se bavi degradacijom zemljišta u Srbiji, da bi kasnije preuzela poziciju nacionalnog koordinatora projekata za projekte i inicijative koje sprovodi UN za životnu sredinu u Srbiji na nacionalnom i lokalnom nivou. .

Gospođa Šiljić Tomić je doktorirala inženjerstvo zaštite životne sredine.

Deyana Kostadinova preuzela je dužnost direktorke UNICEF-a u Srbiji u oktobru 2020. godine.
Pre ove funkcije, bila je stalna predstavnica Republike Bugarske pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi.

Direktorka UNICEF-a u Srbiji ima višegodišnje iskustvo u oblasti prava deteta, i kao stručnjakinja i kao političarka. Bila je potpredsednica Vlade i ministarka rada i socijalne politike u prelaznoj vladi Bugarske. Gospođa Kostadinova je takođe radila kao šef kabineta predsednika Republike Bugarske i kao savetnica premijera. Njena glavna dostignuća uvek su bila usmerena na unapređenje agende prava deteta.
Gospođa Kostadinova je bila na funkciji generalnog direktora Direktorata za Praćenje prava deteta. Tokom svog mandata, vršila je sveobuhvatno praćenje rada odeljenja za dečju zaštitu, specijalizovanih institucija, škola, bolnica i nevladinih organizacija.

Gospođa Kostadinova je magistrirala pravo i započela je svoj profesionalni razvoj kao pravnica specijalizovana za ljudska prava.

Džon Kenedi Mosoti ima diplomu pravnog fakulteta, postdiplomsku diplomu iz prava, magistarsku diplomu iz krivičnog pravosuđa i diplomu iz međunarodnog prava životne sredine. Džon je etablirani diplomata i sa sobom nosi dvadesetpetogodišnje iskustvo u privatnom sektoru, civilnom društvu, Ujedinjenim nacijama, kao i vladi. Kao šef Ogranka za multilateralne poslove pri UNFPA, Džon
upravljao političkom interakcijom UNFPA sa državama članicama u Generalnoj skupštini, Savetom bezbednosti, ECOSOC-om i njegovim funkcionalnim komisijama kao i sekretarijatom UN-a. Kasnije je postao šef sektora za međuvladin, međuagencijski i politički dijalog. Nedavno je imenovan i služio je kao zamenik globalnog koordinatora za ICPD 25 zadužen za organizaciju Samita u Najrobiju: Ubrzavanje obećanja.

Džon govori svahili, engleski, francuski i arapski. Oženjen je i ima tri ćerke.

Dr Skano ima preko 20 godina iskustva u upravljanju programima u vezi sa javnim zdravljem i razvoju politika u različitim oblastima, počev od kontrole bolesti, odgovora na epidemije, do jačanja zakonskih propisa. Dr Skano je bio zadužen za mnoge značajne poslove u sedištu SZO u Ženevi, kao i na terenu, uključujući Južnu Afriku, kako bi pomogao zemlji u odgovoru na epidemiju rezistentne tuberkuloze 2007. godine.

U Kini je dr Skano nadgledao sve programe u vezi sa zaraznim i nezaraznim bolestima tokom mandata u Kancelariji SZO u Kini i podržao jačanje Nacionalnog regulaturnog tela za lekove, vakcine i druge zdravstvene proizvode. Od januara 2020. dr Skano je bio na čelu tima SZO za odgovor na kovid-19, prvo u Kini у Кини, a zatim je pružao podršku Regionalnoj kancelariji SZO za Evropu u odgovoru na kovid-19. Pre dolaska u Srbiju na mesto predstavnika SZO i specijalnog izasnlanika regionalnog direktora SZO za Zapadni Balkan, dr Skano je bio vršilac dužnosti predstavnika SZO u Bosni i Hercegovini.

Gospođa Boneli ima 22 godine iskustva u humanitarnom radu, uglavnom pri UNHCR-u, u oblasti zaštite izbeglica i raseljenih lica u produženim izbegličkim krizama i reagovanja u vanrednim situacijama. Radila je u različitim operacijama u Africi, Aziji, Evropi i Americi.

Gospođa Boneli je, između ostalog, stručnjak u oblasti osnaživanja kapaciteta lokalnih zajednica da zaštite izbeglice, zaštiti nepraćene dece, rada sa lokalnim zajednicama u cilju unapređenja integracije izbeglica, saradnje sa drugim humanitarnim agencijama, koordinaciji reagovanja u vanrednim situacijama.

Na Zapadnom Balkanu je angažovana od septembra 2015. godine, tokom mešovitih migracija izbeglica i migranata. Radila je u Srbiji, a zatim je, do decembra 2019. godine, vršila funkciju v.d. šefa Regionalnog predstavništva UN agencije za izbeglice za Jugoistočnu Evropu.

Diplomirala i stekla zvanje Mastera političkih nauka na Univerzitetu La Sapienza u Rimu.
Specijalizacija u oblasti Međunarodnih odnosa na Univerzitetu Lyon Lumiere Deux i iz Izbegličkog prava na London School of Economics.

Fransin Pikap je stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji od maja 2019. Prethodno je istu funkciju obavljala u Indiji i bila zamenica stalnog predstavnika UNDP u Indoneziji, gde je uspešno pokrenula inovativne finansijske inicijative i saradnju sa privatnim sektorom u ostvarenju Ciljeva održivog razvoja.
Pre toga je bila savetnica za strateško planiranje Regionalnog biroa UNDP-a za Aziju i Pacifik u Njujorku, nakon mesta savetnice zamenika specijalnog predstavnika Generalnog sekretara za Irak i vođenja međuagencijske informativno analitičke jedinice UN u Iraku.
Od 2012. kada se pridružila UN, Pikap je radila u Kancelariji za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA), UNESCO-u, FAO i ILO u Njujorku, Centralnoj Aziji, Palestini i Libanu. Pored UN, radila je i u razvojnim organizacijama, između ostalih: Amnesty International, Oxfam i Svetskoj banci.
Pikap je diplomirala socijalnu antropologiju na univerzitetu u Kembridžu, a master i doktorat iz razvojnih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Londonu. U objavljenim radovima bavila se temama inovativnih finansija, delotvornosti i politike humanitarne pomoći, privreda u tranziciji, izvora zarade, neformalne ekonomije, roda i razvoja.

Jovan Protić radi kao Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Republiku Srbiju od 2008. godine i odgovoran je za predstavljanje MOR u Republici Srbiji i sprovođenje Programa dostojanstvenog rada MOR.

Pre dolaska na ovu funkciju Jovan je radio za UNDP kao projektni menadžer zadužen za izradu Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije od 2005. do 2008. godine.

U prethodnom periodu radio je kao koordinator projekta MOR o reformi Inspektorata za rad Republike Srbije 2004. i 2005. godine, a vodio je i projekat izgradnje kapaciteta Ministarstva za rad i zapošljavanje Republike Srbije 2002. i 2003. godine, radeći za UNDP.
Jovan je na osnovnim studijama diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i na Univerzitetu u Londonu u oblasti politike i međunarodnih odnosa. Završio je master studije na temu Ekonomije Evropske unije na Evropskom koledžu u Brižu, kao i master studije pravno-ekonomskog smera na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Trenutno je doktorant na radnom pravu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i zvanje doktora pravnih nauka trebalo bi da dobije u aprilu ove godine.

Po struci pravnik sa više od 25 godina radnog iskustva, gospodin Palikarski je deo UNODC tima sa sedištem u Beču i prisustvom na terenu, čija je misija pružanje tehničke podrške državama potpisnicama Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije (UNCAC) u što efikasnijem sprovođenju odredaba Konvencije.

G. Palikarski je učestvovao u implementaciji i vodio projekte tehničke podrške u borbi protiv korupcije u Centralnoj i Istočnoj Evropi, bivšem Sovjetskom Savezu, na Pacifiku, u Africi, Jugoistočnoj, Istočnoj i Centralnoj Aziji i regionu Bliskog istoka i Severne Afrike, sa fokusom na prevenciji korupcije, podršci agencijama za sprečavanje korupcije i efektivnoj implementaciji UNCAC-a.

Gospođa Marković je šef kancelarije IOM-a u Srbiji od 2012. godine i magistrirala je međunarodne odnose na Beogradskom univerzitetu u Srbiji. Tokom svoje duge karijere u IOM-u, bavila se mnogim oblastima upravljanja migracijama, razvojem projekata i koordinacijom regionalnih inicijativa u oblasti migracija. Pre imenovanja za šefa kancelarije IOM-a u Srbiji, rukovodila je programima preseljenja izbeglica, projektima stambenog zbrinjavanja izbeglih i interno raseljenih lica, programima za borbu protiv trgovine ljudima, programima pomoći dobrovoljnog povratka i reintegracije, kao i programima pružanja psihosocijalne podrške.

IOM Srbija je aktivno podržavao Vladu Srbije u svim njenim naporima u vezi sa migracijama.

Mikela donosi bogatu stručnost u humanitarnom radu, analizi i rešavanju konflikata, upravljanju timom u nesigurnom okruženju Pre nego što se pridružila UNOPS-u, bila je na različitim visokim pozicijama kao direktor za zemlje u ICRIC-u, u zemljama pogođenim sukobima u Africi, Latinskoj Americi i Aziji. Takođe je radila u sektorima humanitarne politike i javnog zastupanja u Velikoj Britaniji i Kanadi, kao i u finansijskom sektoru u Londonu.

Mikela je doktorirala međunarodne odnose, doktorirala jezike i književnost i magistrirala razvojne studije. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju međunarodne odnose, vezu između razvoja i bezbednosti i reformu sektora bezbednosti.

Tečno govori engleski, italijanski, francuski i španski jezik.

Milana Rikanović ima više od 20 godina iskustva rada u međunarodnim organizacijama na Zapadnom Balkanu i u Tadžikistanu, uključujući agencije Ujedinjenih nacija, Svetsku banku i različite projekte Evropske unije, gde je vodila kompleksne i multisektorske programe. Jedan od takvih je i projekat ekonomskog osnaživanja žena koji je vodila u Srbiji i Crnoj Gori, a koji je postao primer dobre prakse sličnih programa u oblasti radnih prava žena i rodno zasnovane diskriminacije. Pokrenula je i rad na rodno odgovornom upravljanju, gde je inicirala programe na lokalnom nivou i pokrenula proces urodnjavanja politika i praksi u okviru procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Tokom svoje karijere, Rahmanjin se bavio ključnim političkim pitanjima na globalnom i regionalnom nivou, uključujući zadatke u Pekingu, Vašingtonu DC i Moskvi.

Od 2002. do 2006. bio je ambasador Rusije u Irskoj.

Pre nego što se pridružio FAO u januaru 2014, bio je zamenik šefa Sekretarijata Energetske povelje u Briselu.