Naš tim u Srbiji

Deyana Kostadinova preuzela je dužnost direktorke UNICEF-a u Srbiji u oktobru 2020. godine.
Pre ove funkcije, bila je stalna predstavnica Republike Bugarske pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi.

Direktorka UNICEF-a u Srbiji ima višegodišnje iskustvo u oblasti prava deteta, i kao stručnjakinja i kao političarka. Bila je potpredsednica Vlade i ministarka rada i socijalne politike u prelaznoj vladi Bugarske. Gospođa Kostadinova je takođe radila kao šef kabineta predsednika Republike Bugarske i kao savetnica premijera. Njena glavna dostignuća uvek su bila usmerena na unapređenje agende prava deteta.
Gospođa Kostadinova je bila na funkciji generalnog direktora Direktorata za Praćenje prava deteta. Tokom svog mandata, vršila je sveobuhvatno praćenje rada odeljenja za dečju zaštitu, specijalizovanih institucija, škola, bolnica i nevladinih organizacija.

Gospođa Kostadinova je magistrirala pravo i započela je svoj profesionalni razvoj kao pravnica specijalizovana za ljudska prava.

Gospodin Jakup Beriš je imenovan za stalnog predstavnika Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji u avgustu 2022. godine. Pre dolaska u Republiku Srbiju, bio je stalni predstavnik u Kazahstanu, gde je upravljao programom UNDP-a za ovu zemlju, sa fokusom na javne institucije, socijalnu politiku, diversifikaciju ekonomije i zelenu tranziciju, uz razvojne inicijative orijentisane ka budućnosti, koje su obuhvatale digitalizaciju, inovacije i zeleno finansiranje.
Gospodin Beriš ima 25 godina radnog iskustva u različitim međunarodnim organizacijama, kako u njihovim centralama, tako i u predstavništvima na regionalnom i državnom nivou.
Pre angažovanja u Srbiji i Kazahstanu, gospodin Beriš je vodio Regionalni program UNDP-a za arapske države sa sedištem u Amanu, Jordan, i radio je kao regionalni programski savetnik Regionalnog biroa UNDP-a za arapske države u Njujorku. Bio je na čelu tima koji je sprovodio brojne regionalne projekte u sredinama na različitom nivou razvoja, iz oblasti kao što su ekonomske integracije, društvena kohezija, borba protiv korupcije, rodna ravnopravnost, otpornost na klimatske promene i delovanje u kriznim situacijama.
Gospodin Beriš je takođe radio na visokim pozicijama u kancelariji UNDP-a u Kartumu, Sudan, tokom finalizacije Sveobuhvatnog mirovnog spozuma, kao i u Amanu, Jordan, gde je vodio program usmeren na podršku razvoju javnih politika i izgradnji kapaciteta.
Pre nego što se pridružio UNDP-u, gospodin Beriš je radio za Svetsku banku, u nekoliko odeljenja u Vašingtonu, baveći se temama kao što su društveni razvoj, upravljanje i decentralizacija u Africi i na Bliskom istoku. Takođe je radio za Tursko poslovno udruženje (Turkish Business Association - TUSIAD), nevladinu organizaciju, odnosno ekspertsku grupu, koju su osnovali lideri poslovne zajednice u Turskoj, u kancelarijama ove organizacije u Istanbulu i Vašingtonu.
Gospodin Beriš je koautor poglavlja u knjigama, kao i stručnih članaka na temu upravljanja i decentralizacije, a pisao je i o političkim i ekonomskim reformama u Turskoj.
Gospodin Beriš je završio master studije u oblasti javnog upravljanja na Univerzitetu Merilend, Koledž Park, u Sjedinjenim Američkim Državama, dok je osnovne studije završio sa diplomama iz dve oblasti (političke nauke/međunarodni odnosi i sociologija) na Univerzitetu Boaziči u Turskoj. Oženjen je, i ponosni je otac dvoje dece.

Dr Skano ima preko 20 godina iskustva u upravljanju programima u vezi sa javnim zdravljem i razvoju politika u različitim oblastima, počev od kontrole bolesti, odgovora na epidemije, do jačanja zakonskih propisa. Dr Skano je bio zadužen za mnoge značajne poslove u sedištu SZO u Ženevi, kao i na terenu, uključujući Južnu Afriku, kako bi pomogao zemlji u odgovoru na epidemiju rezistentne tuberkuloze 2007. godine.

U Kini je dr Skano nadgledao sve programe u vezi sa zaraznim i nezaraznim bolestima tokom mandata u Kancelariji SZO u Kini i podržao jačanje Nacionalnog regulaturnog tela za lekove, vakcine i druge zdravstvene proizvode. Od januara 2020. dr Skano je bio na čelu tima SZO za odgovor na kovid-19, prvo u Kini у Кини, a zatim je pružao podršku Regionalnoj kancelariji SZO za Evropu u odgovoru na kovid-19. Pre dolaska u Srbiju na mesto predstavnika SZO i specijalnog izasnlanika regionalnog direktora SZO za Zapadni Balkan, dr Skano je bio vršilac dužnosti predstavnika SZO u Bosni i Hercegovini.

Gospodin Semenjuk se pridružio UNODC-u 2008. godine, preuzimajući odgovornost za Pariski pakt – globalnu međunarodnu koaliciju koja se bavi problemom droga koje potiču iz Avganistana. Gospodin Semenjuk ima prethodno iskustvo između ostalog u radu sa SZO, Univerzitetom Džons Hopkins i Britanskim savetom, kao i sa UNESCAP-om u Bangkoku, te privatnim sektorom u Montrealu, Kanada.

Gospođa Borka Jeremić je šefica Kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Republici Srbiji. Trenutnu funkciju obavlja od 2020. godine, a pre toga radila je u Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija (1992-2004), Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (2004-2006) i kao šefica Kancelarije stalnog koordinatora UN-a u Srbiji (2006-2020).

Gospođa Jeremić ima bogato iskustvo u humanitarnim i razvojnim programima, sa posebnim fokusom na socijalnu inkluziju ranjivih i marginalizovanih grupa. Njene veštine obuhvataju strateško planiranje, rad na javnim politikama i analizama, kao i koordinaciju i izgradnju koherentnosti u skladu sa principima Jedinstvenog UN. Takođe, aktivno se bavi razvojnom saradnjom u skladu sa ciljevima Agende 2030 i unapređenjem strateških partnerstava.

Gospođa Jeremić poseduje master diplomu Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i govori srpski, engleski, francuski i italijanski jezik.

Jovan Protić radi kao Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Republiku Srbiju od 2008. godine i odgovoran je za predstavljanje MOR u Republici Srbiji i sprovođenje Programa dostojanstvenog rada MOR.

Pre dolaska na ovu funkciju Jovan je radio za UNDP kao projektni menadžer zadužen za izradu Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije od 2005. do 2008. godine.

U prethodnom periodu radio je kao koordinator projekta MOR o reformi Inspektorata za rad Republike Srbije 2004. i 2005. godine, a vodio je i projekat izgradnje kapaciteta Ministarstva za rad i zapošljavanje Republike Srbije 2002. i 2003. godine, radeći za UNDP.
Jovan je na osnovnim studijama diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i na Univerzitetu u Londonu u oblasti politike i međunarodnih odnosa. Završio je master studije na temu Ekonomije Evropske unije na Evropskom koledžu u Brižu, kao i master studije pravno-ekonomskog smera na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Trenutno je doktorant na radnom pravu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i zvanje doktora pravnih nauka trebalo bi da dobije u aprilu ove godine.

Mikela je direktorka višedržavne kancelarije UNOPS-a i predstavnica u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji od 2018. godine. Mikela donosi bogatu stručnost u humanitarnom radu, analizi i rešavanju konflikata, kao i upravljanju timom u nesigurnim okruženjima. Pre nego što se pridružila UNOPS-u, bila je na različitim visokim pozicijama kao direktorka u ICRIC-u u zemljama pogođenim sukobima u Africi, Latinskoj Americi i Aziji. Takođe je radila u sektorima humanitarne politike i javnog zastupanja u Velikoj Britaniji i Kanadi, kao i u finansijskom sektoru u Londonu.

Mikela je doktorirala međunarodne odnose, a ima i doktorat iz oblasti jezika i književnosti, dok je magistrirala razvojne studije. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju međunarodne odnose, vezu između razvoja i bezbednosti i reformu sektora bezbednosti.

Tečno govori engleski, italijanski, francuski i španski jezik.

Milana Rikanović ima više od 20 godina iskustva rada u međunarodnim organizacijama na Zapadnom Balkanu i u Tadžikistanu, uključujući agencije Ujedinjenih nacija, Svetsku banku i različite projekte Evropske unije, gde je vodila kompleksne i multisektorske programe. Jedan od takvih je i projekat ekonomskog osnaživanja žena koji je vodila u Srbiji i Crnoj Gori, a koji je postao primer dobre prakse sličnih programa u oblasti radnih prava žena i rodno zasnovane diskriminacije. Pokrenula je i rad na rodno odgovornom upravljanju, gde je inicirala programe na lokalnom nivou i pokrenula proces urodnjavanja politika i praksi u okviru procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Sufijan Ađali je pravnik sa više od 30 godina iskustva u sistemu Ujedinjenih nacija i međunarodnih organizacija.
Gospodin Ađali je započeo svoju karijeru 1994. godine kao Službenik za ljudska prava u Kancelariji Visokog predstavnika za ljudska prava (OHCHR) u Ruandi. Nakon toga je radio kao Službenik za saradnju sa civilnim organima u Mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini (UNMIBH – DPKO).

U Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) počeo je da radi 1996. godine. Od tada je radio na poslovima međunarodne zaštite izbeglica, nadzora (u Kancelariji Generalnog inspektora, kabinet Visokog komesara), upravljanja operacijama i kao Oficir za vezu / Predstavnik Visokog komesara u operacijama UNHCR-a u Centralnoj Americi, Africi, Aziji i na Bliskom Istoku.
Gospodin Ađali govori arapski, francuski, engleski, srpski i persijski jezik.
Sufijan Ađali stupio je stupio na dužnost Predstavnika Visokog komesara UN za izbeglice u Srbiji u februaru 2023. godine.

Viorel Guțu ima više od 30 godina iskustva u razvoju poljoprivrede, restrukturiranju preduzeća, sprovođenju strukturnih reformi i razvoju privatnog sektora kroz rad u javnom i privatnom sektoru, kao i kroz implementaciju međunarodnih projekata.
Pre nego što se pridružio FAO-u, Guțu je bio zamenik ministra poljoprivrede i prehrambene industrije u Republici Moldaviji. Takođe je radio kao službenik za ekonomska pitanja u okviru Privremene administracije Ujedinjenih nacija u Istočnom Timoru, gde se bavio mirovnim operacijama, smanjenjem siromaštva i sprečavanjem vanrednih situacija. Poseduje doktorat iz ekonomije.

Zejnal Hadžijev, poreklom iz Azerbejdžana, zvanično je preuzeo poziciju šefa misije IOM-a u Srbiji 01. oktobra 2024. Sa preko 28 godina rada u IOM-u, iskusan je profesionalac u humanitarno-tranziciono-mirovnom povezivanju. Takođe je specijalista za održivi razvoj, posebno za tehničku saradnju i izgradnju kapaciteta u oblasti migracija i upravljanja granicama.
Pre ovog imenovanja, gospodin Hadžijev je bio na dužnosti subregionalnog koordinatora IOM-a za centralnu Aziju/šef misije u Kazahstanu, Kirgistanu, Turkmenistanu i Uzbekistanu (2019-2024). Pre toga je bio šef misije u Belorusiji (2012-2019) i u Tadžikistanu (2008-2012). Od 1996. do 2008. godine, gospodin Hadžijev je radio kao administrativni/menadžment specijalista i program menadžer u IOM-u u Azerbejdžanu, Kosovu (Rezolucija SB UN 1244) i Iraku. Pre toga je radio kao naučni istraživač (1986-1996).
G. Hadžijev je diplomirao javnu administraciju na Univerzitetu Notingem Trent u Velikoj Britaniji, a stekao je i diplomu inženjera sa Moskovskog državnog tehničkog univerziteta Bauman, RF. Tečno govori nekoliko jezika, uključujući ruski i turski jezik.