Najnovije
Priča
05. decembar 2024.
Monodrama „Zlostavljanje“: Za život bez straha i dostojanstvo svake žene i devojčice
Saznajte više
Priča
04. novembar 2024.
Održan Dijalog o klimatskim promenama 2024
Saznajte više
Priča
31. oktobar 2024.
“Da kliknemo sa građanima” - tehnologija u službi građanki i građana
Saznajte više
Najnovije
Ciljevi održivog razvoja u Srbiji
Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:
Priča
18. jun 2024.
Matilde Mort preuzela funkciju nove stalne koordinatorke UN-a u Srbiji
Beograd, 17. jun 2024 – Matilde Mort je zvanično preuzela funkciju nove stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji nakon što je predala akreditive Ministru spoljnih poslova, Marku Đuriću, čime je označen početak njene uloge u unapređenju saradnje između Srbije i Ujedinjenih nacija.Sa više od tri decenije iskustva, gospođa Mort ima dugogodišnje iskustvo u oblastima Agende 2030 za održivi razvoj, zaštite životne sredine i klimatskih promena, upravljanja, socijalne politike i smanjenja rizika od katastrofa. Njene prethodne pozicije uključuju funkciju stalne predstavnice Programa UN za razvoj (UNDP) u Ekvadoru, kao i razne rukovodeće uloge unutar UNDP-a u Nikaragvi, Paragvaju, Argentini i regionalnom habu za Latinsku Ameriku i Karibe u Panami. Takođe je sprovodila istraživanja i predavanja o održivom razvoju i klimatskim promenama. Gospođa Mort je doktorirala iz oblasti ljudske i ekonomske geografije sa specijalizacijom u oblasti sredstava za život i održivosti, magistrirala međunarodnu ekonomiju i poslovnu administraciju i ima diplomu društvenih nauka sa Univerziteta u Geteborgu, Švedska.Očekuje se da će njeno imenovanje dodatno ojačati tekuću saradnju i razvojne napore između Srbije i Ujedinjenih nacija.
Priča
17. decembar 2024.
Monodrama „Zlostavljanje“: Za život bez straha i dostojanstvo svake žene i devojčice
Monodrama „Zlostavljanje“: Za život bez straha i dostojanstvo svake žene i devojčiceU okviru kampanje „16 Dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i Ujedinjene nacijame u Srbiji organizovali su posebno izvođenje monodrame "Zlostavljanje" koja je zasnovana na istoimenoj pripoveci nobelovca Ive Andrića. Priča o Anici je potresna priča o emotivnom i verbalnom nasilju u braku, koja snažno oslikava ne samo položaj žene tog vremena, već i izazove sa kojima se i danas mnoge suočavaju. Andrićeva junakinja naglašava važnost prepoznavanja svih oblika nasilja i ohrabruje žrtve da ne trpe u tišini jer nisu krive niti smeju ostati same.„Jedan čovek, pogotovu jedna žena, mora u odbrani svojih prava i svoje ličnosti da se osloni na druge ljude i na svoje pravo onakvo kakvo je formulisano u zakonima, ili bar u shvatanjima i navikama društva`, piše Andrić. Obrazovanje i kultura najviše mogu doprineti da se oslobodimo stereotipa i predrasuda o očekivanim ulogama žena i muškaraca u društvu, ali i lažnih vrednosti, čineći više nego od raznih strategija i akcionih planova. Nasilje prema ženama tiče se svih nas i zato moramo odlučno stati u odbranu prava na život i dostojanstvo svake žene i devojčice“, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.U svom obraćanju, Matilde Mordt, stalna koordinatorka UN u Srbiji, istakla je ključnu ulogu umetnosti u društvenim promenama, rekavši: "Umetnost ima moć da preispituje društvene norme i podstiče diskusiju. Kroz izvođenja sadržaja poput 'Zlostavljanja', ne podižemo samo svest već inspirišemo zajedničku akciju da se promene kulturne percepcije i razbiju stereotipi u osnovi nasilja. Ujedinjene nacije ostaju posvećene stvaranju okruženja ravnopravnosti i osnaživanju onih koji su pogođeni, osiguravajući da svaka žena i devojčica može živeti dostojanstveno i bez straha".Nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje nesrazmerno više pogađaju žene i devojčice, pri čemu se mnoge ne osećaju dovoljno sigurno da prijave svoja iskustva. Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da svaka treća žena širom sveta doživljava fizičko ili seksualno nasilje tokom svog života. Istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su strah od nasilnika, sramota, društvena osuda, ekonomske ranjivosti i nepoverenje u institucije glavni razlozi zbog kojih žene oklevaju da prijave nasilje u porodici. Ono što bi ih moglo ohrabriti da naprave taj korak su podrška porodice i prijatelja, podrška institucija i finansijska pomoć.Monodramu „Zlostavljanje“ izvodi dramska umetnica Milica Janković, u režiji dramskog umetnika Tihomira Stanića.
1 of 5
Priča
05. novembar 2024.
Održan Dijalog o klimatskim promenama 2024
Beograd, 4. novembar, 2024 – Ministarstvo zaštite životne sredine održalo je danas „Dijalog o klimatskim promenama“, da bi zajedno sa relevantnim akterima u društvu sagledalo kako da Srbija dodatno smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), a zelenu tranziciju iskoristi za dalji razvoj privrede i društva. Događaj je organizovan u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uoči ovogodišnje globalne konferencije UN-a o klimatskim promenama – COP29, u Azerbejdžanu.U Dijalogu su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava u Vladi Srbije, međunarodnih razvojnih partnera, domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, privrede, kao i agencija UN-a u Srbiji. Na otvaranju događaja, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić, navela je da je Srbija je izuzetno ranjiva na promene klime i da Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove definiše 25 prioritetnih mera koje su neophodne da bi se smanjili budući gubici i unapredila spremnost društva na klimatske rizike, posebno u sektoru poljoprivrede, gde su štete u prethodnim godinama bile izrazito visoke. „Kroz Strategiju niskougljeničnog razvoja, Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, kao i buduće politike – pre svega Strategiju zaštite životne sredine, gradimo temelje za održivu, konkurentnu, resursno efikasu i privredu otpornu na klimatske promene. Posvećeni smo ubrzanju energetske tranzicije i inovacijama, jer jedino kroz saradnju i održive modele možemo ostvariti klimatski neutralan razvoj“, naglasila je Dokić i dodala da je Ministarstvo zaštite životne sredine, po uzoru na EU, uspostavilo sistem za izdavanje dozvola za emisije GHG operaterima energetskih i industrijskih postrojenja, koji je digitalizovan i operativan. Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, poručila je da EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende, kako bi pomogla Srbiji da odgovori na klimatske promene i dekarbonizuje privredu. „Podržavamo unapređenje zakonodavnog okvira i javnih politika, ulažemo u unapređenje veština ljudi i u inovacije malih i srednjih preduzeća koje doprinose pravednoj zelenoj tranziciji, kao i u smanjenje emisija u oblasti energetike, saobraćaja i poljoprivrede prelaskom na obnovljive izvore energije, poboljšanjem energetske efikasnosti i podsticanjem održive poljoprivrede“, istakla je Halačeva i dodala da će, zahvaljujući Zelenom dogovoru, EU ispuniti cilj da do 2030. godine smanji svoje neto emisije GHG za najmanje 55% u poređenju sa nivoima iz 1990.Na Dijalogu je bilo reči o tome kako unapređenje javnih politika može da doprinese prilagođavanju Srbije na klimatske promene i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije za koje u zemlji postoji potencijal, poput geotermalne energije i biometana. „Postavili smo kao cilj da do 2030. skoro svaki drugi megavat-sat bude proizveden iz obnovljivih izvora. Do tada će na mrežu biti dodato ukupno oko 3,5 GW novih kapaciteta iz OIE, iz javnih i privatnih investicija. Zajedno sa značajnim povećanjem energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim objektima, do kraja decenije emisije štetnih gasova treba da budu 40,3 odsto manje nego 1990“, rekla je pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i EU integracije, Jovana Joksimović.Ona je navela da će, zahvaljući završenim postrojenjima za odsumporavanje u TE Kostolac B i u Tentu A, te nakon izgradnje istog postrojenja za Tent B, više od 90 odsto termo-kapaciteta u Srbiji biti potpuno ekološki prihvatljivo na nivou evropskih standarda, što znači i bolji kvalitet vazduha.U posebnom fokusu Dijaloga je bilo pitanje obezbeđivanja stabilnih izvora finansiranja za sprovođenje zelene tranzicije, kako bi privreda nastavila da raste uz očuvanje životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana i građanki.Dijalog je organizovan uoči 29. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime - COP 29, koja se održava od 11. do 22. novembra u Bakuu. U fokusu ovogodišnje konferencije će biti zajednički napori država za ograničavanje globalnog zagrevanja i prilagođavanje uticaju klimatskih promena, kao i obezbeđivanje finansiranja za ostvarenje ovih ciljeva. “Our world is at a critical crossroads, facing the urgent challenge of global climate change that demands immediate and robust action from all countries and actors. Serbia, with its commitment and efforts, is well-positioned to amplify its climate actions. It is imperative for Serbia to accelerate its efforts across all sectors through coordinated and integrated strategies to ensure a sustainable and inclusive future”, stated Matilde Mordt, UN Resident Coordinator in Serbia.“Naš svet je na ključnoj prekretnici, suočen sa gorućim problemom klimatskih promena koji zahteva trenutnu i snažnu akciju svih zemalja i aktera. Zahvaljujući dosadašnjoj posvećenosti i naporima, Srbija je u dobroj poziciji da dodatno ojača svoj odgovor na klimatske promene. Važno je da Srbija ubrza svoje aktivnosti u svim sektorima, kroz koordinisane i integrisane strategije, kako bi obezbedila održivu i inkluzivnu budućnost”, izjavila je Matilde Mort, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji.U okviru Dijaloga, Agencija UN-a za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena organizovala je diskusiju „Žene u centru klimatskih politika i akcija: povećana otpornost na klimatske promene kroz unapređenje rodne ravnopravnosti”, na kojoj je istaknuto da je uključivanje rodne perspektive u klimatske politike i finansiranje ključno za postizanje pravednijih, inkluzivnijih i održivijih rešenja u borbi protiv klimatskih promena. Takođe je organizovana izložba inovativnih proizvoda koji su nastali reciklažom i ponovnom upotrebom “otpada” u skladu sa principima cirkulane ekonomije: od maske za lice i biosapuna do građevinskih materijala.Dijalog o klimatskim promenama održan je uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, zahvaljujući finansiranju koje su obezbedile Evropska unija, vlade Švajcarske, Švedske i Srbije, kao i Globalni fond za životnu sredinu (GEF).
1 of 5
Priča
31. oktobar 2024.
“Da kliknemo sa građanima” - tehnologija u službi građanki i građana
Beograd, 31. oktobra 2024. godine – Danas je u zgradi Ujedinjenih nacija (UN), u prisustvu visokih zvaničnika Vlade Republike Srbije, Delegacije Evropske unije u Srbiji, kancelarije stalne koordinatorke UN-a u Srbiji i UN agencija, najavljen početak rada Centra za razvoj digitalnih usluga sa korisnicima pri Kancelariji za IT i eUpravu. Centar je deo nove inicijative “Da kliknemo sa građanima”, čiji je cilj da podrži kontinuirano uključivanje građanki i građana u proces dizajniranja elektronskih javnih usluga. Ova inicijativa predstavlja nastavak partnerstva i podrške UN-a Vladi Srbije u sprovođenju digitalne transformacije i unapređenju kvaliteta i dostupnosti javnih usluga za sve, a posebno za najranjiviju populaciju. Realizuje se uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) i Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF).U novom Centru za razvoj digitalnih usluga, u stalnoj saradnji sa građanima i građankama razvijaće se nove javne elektronske usluge i poboljšavati postojeće kako bi u većoj meri i na pravi način odgovorile na potrebe građana i privrede, i kako bi se povećao broj onih koji ih koriste. Ovaj pristup podrazumeva aktivno učešće građana u svim fazama kreiranja usluga – od ideje, kroz zajedničko stvaranje i testiranje prototipa, do stalnog unapređenja usluga na osnovu povratnih informacija od samih korisnika/ca.“Ova inicijativa predstavlja ključni korak za javne usluge u Srbiji“, smatra Matilde Mordt, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji. ”Uključivanjem građana, naročito najugroženijih kao što su stariji, osobe sa invaliditetom i ruralne zajednice, težimo da smanjimo diskriminaciju i poboljšamo pristup digitalnom prostoru. To osnažuje digitalnu transformaciju Srbije i našu posvećenost da niko ne bude izostavljen”. “Centar za razvoj digitalnih usluga – Da kliknemo sa građanima” je trogodišnja inicijativa koju sa 2,5 miliona evra finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovode UNDP, FAO i UNICEF, dok će stručnu podršku u realizaciji pružiti i Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU).“Pružanje usluga građanima i kompanijama, posebno onih elektronskih, stalno se poboljšava i Srbija prednjači u regionu u ovom pogledu. Međutim, glavne prepreke za dalji napredak su fragmentiranost odgovornosti i nadležnosti među institucijama, kao i nedostatak namenskog sistema koordinacije. U okviru Reformske agende, digitalna transformacija je jedan od ključnih prioriteta, te je EU izdvojila značajna sredstva za podršku nastavku digitalizacije u Srbiji“, izjavio je šef odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji, Nikola Bertolini. U okviru nove inicijative, biće unapređene veštine tima Kancelarije za IT i eUpravu i državnih partnera u upravljanju digitalnim uslugama i istraživanju potreba i iskustava korisnika. Digitalne usluge iz nadležnosti Kancelarije, kao i usluge iz oblasti poljoprivrede i socijalne zaštite, biće unapređene uz podršku stručnjaka i mentora iz privatnog sektora. Biće organizovane i radionice za tim Kancelarije, partnere iz javnog sektora i studente na praksi u državnim institucijama, kao i edukacija državnih službenika putem onlajn platforme Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU). Predviđena je i razmena dobrih praksi i iskustava sa stručnjacima iz zemlje i inostranstva. Krajnji cilj je da se principi razvoja javnih usluga usmerenih ka građanima/građankama integrišu u domaće zakonodavstvo i procese eUprave.Glavni nacionalni partner u sprovođenju inicijative “Da kliknemo sa građanima” je Kancelarija za IT i eUpravu, dok će u njegovoj realizaciji učestvovati i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, kao i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, NAJU i Republički sekretarijat za javne politike.”Pokretanjem projekta ”Centar za razvoj digitalnih usluga – da kliknemo sa građanima” počinjemo jedno novo poglavlje u radu Kancelarije za IT i eUpravu, jer nam je izuzetno važno da se u svemu što radimo čuje reč korisnika naših usluga. Želimo da razvijamo usluge sa njima, da ih zajedno testiramo, da dobijamo povratne informacije od građana, kako bi usluge bile što dostupnije, što razumljivije, pristupačne na svim uređajima i prilagođene osobama sa invaliditetom. Cilj nam je da novi proces rada usavršimo tokom naredne tri godine, tako da razvoj usluga usmerenih ka građanima postane podrazumevani način razvoja elektronskih usluga, kao i da naša Kancelarija postane glavni državni promoter ove nove prakse koja će i drugim institucijama pružati podršku”, rekao je direktor Kancelarije za IT i eUpravu dr Mihailo Jovanović i dodao da je Kancelarija za IT i eUpravu već punih 8 godina motor digitalne transformacije u Republici Srbiji i da je za to vreme razvijala i radila na unapređenju funkcionisanja celokupnog sistema elektronske uprave uz značajnu podršku UNDP-a.
1 of 5
Priča
25. oktobar 2024.
Dan Ujedinjenih nacija u Srbiji 2024: fokus na mladima, saradnji i održivosti
Beograd, 24. oktobar 2024. – Vlada Republike Srbije i Ujedinjene nacije u Srbiji obeležile su 79. godišnjicu osnivanja Ujedinjenih nacija događajem "YoUNg Futures" u Jugoslovenskoj kinoteci. Događaj je istakao posvećenost Srbije jačanju međunarodne saradnje i mira, sa posebnim naglaskom na ključnu ulogu mladih u održivom razvoju.U svom obraćanju,stalna koordinatorka UN u Srbiji, Matilde Mordt, osvrnula se na rastuće globalne izazove i naglasila strateške prioritete UN-a u Srbiji: zelenu transformaciju, razvoj ljudskog kapitala, te jačanje vladavine prava i agende ljudskih prava. Ona je istakla značaj mladih u ovim nastojanjima, rekavši: "Mladi u Srbiji imaju centralnu ulogu u oblikovanju naše budućnosti. Posvećeni smo tome da njihovi glasovi budu saslušani i uvaženi u procesima donošenja odluka, kao što je navedeno u Paktu za budućnost."Gospođa Mordt je dalje predstavila inicijative Ujedinjenih nacija sa mladima u Srbiji, uključujući kreiranje prve Deklaracije o čistom vazduhu u Srbiji, podršku mentalnom zdravlju i zapošljavanju mladih. Ove inicijative, kako je napomenula, pokazuju konkretne doprinose mladih u Srbiji ka ekološkom i društvenom napretku.Ministar spoljnih poslova Marko Đurić u svom obraćanju istakao je značaj glasova mladih u procesima donošenja odluka. "Danas, kada proslavljamo Dan Ujedinjenih nacija, potvrđujemo našu posvećenost izgradnji sveta u kojem ne samo čujemo, već i slušamo glas mladih. Naša omladina nije samo naša budućnost, već i naša sadašnjost, i duboko cenimo njihov doprinos. Zahvaljujem timu Ujedinjenih nacija što je ujedinio sve partnere u slavu mira i saradnje. Zajedno gradimo svetliju budućnost za generacije koje dolaze." Događaj su moderirali Omladinski delegati Srbije pri UN. Prisutni su imali priliku da premijerno vide umetničku instalaciju koju su osmislili mladi iz Beograda, simbolizujući globalnu povezanost u naporima za mir i održivost. Takođe, foto izložba prikazala je uticaj UN inicijativa u razvoju mladih širom Srbije. Nastup mladog džez trija ART Link dodatno je naglasio teme osnaživanja mladih i aspiracija ka budućnosti kroz muziku."YoUNg Futures" poslužio je kao platforma za proslavu liderstva mladih i ponovno potvrđivanje posvećenosti podršci pravima i aspiracijama mlađih generacija u Srbiji. Ujedinjene nacije i Vlada Srbije raduju se nastavku saradnje, podstičući napredak za buduće generacije.
1 of 5
Priča
23. septembar 2024.
Ujedinjene nacije usvajaju revolucionarni Pakt za budućnost kako bi transformisale globalno upravljanje
Njujork, 22. septembar 2024. – Svetski lideri danas su usvojili Pakt za budućnost koji uključuje Globalni digitalni sporazum i Deklaraciju o budućim generacijama. Ovaj Pakt je kulminacija inkluzivnog, višegodišnjeg procesa prilagođavanja međunarodne saradnje realnostima sadašnjosti i izazovima budućnosti. Ovo je najširi međunarodni sporazum u proteklih mnogo godina, koji pokriva potpuno nove oblasti, kao i pitanja o kojima dogovor nije bio moguć decenijama. Cilj Pakta je, pre svega, da osigura da međunarodne institucije mogu biti učinkovite u suočavanju sa svetom koji se dramatično promenio od kada su te institucije stvorene. Kako je rekao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, “Ne možemo stvoriti budućnost koja odgovara našim unucima sa sistemom koji su izgradili naši preci”. Sveukupno, dogovor o Paktu je snažna izjava posvećenosti zemalja Ujedinjenim nacijama, međunarodnom sistemu i međunarodnom pravu. Lideri su postavili jasnu viziju međunarodnog sistema koji može ispuniti svoja obećanja, koji je reprezentativniji za današnji svet i koji koristi energiju i stručnost vlada, civilnog društva i drugih ključnih partnera.“Pakt za budućnost, Globalni digitalni sporazum i Deklaracija o budućim generacijama otvaraju vrata za nove prilike i neiskorišćene mogućnosti”, rekao je generalni sekretar u svom obraćanju na otvaranju Samita o budućnosti. Predsednik Generalne skupštine izjavio je da će Pakt “postaviti temelje za održiv, pravedan i miran globalni poredak – za sve narode i nacije.”Pakt pokriva širok spektar pitanja, uključujući mir i bezbednost, održivi razvoj, klimatske promene, digitalnu saradnju, ljudska prava, rodnu ravnopravnost, mlade i buduće generacije, i transformaciju globalnog upravljanja. Ključni rezultati u okviru Pakta uključuju:Na polju mira i bezbednostiNajprogresivniju i najkonkretniju obavezu reforme Saveta bezbednosti od 1960-ih godina, s planovima za poboljšanje učinkovitosti i reprezentativnosti Saveta, uključujući kao prioritet korekciju istorijske podzastupljenosti Afrike.Prvo multilateralno obnovljeno zalaganje za nuklearno razoružanje u više od jedne decenije, uz jasnu posvećenost cilju potpunog eliminisanja nuklearnog oružja.Sporazum o jačanju međunarodnih okvira koji regulišu svemir, uključujući jasnu obavezu da se spreči trka u naoružanju u svemiru i potrebu da sve zemlje mogu imati koristi od sigurnog i održivog istraživanja svemira.Koraci za izbegavanje militarizacije i zloupotrebe novih tehnologija, kao što su smrtno autonomno oružje, i potvrda da se zakoni rata primenjuju na mnoge od ovih novih tehnologija.Na polju održivog razvoja, klimatskih promena i finansiranja razvojaCeo Pakt je osmišljen da ubrza primenu Ciljeva održivog razvoja.Najdetaljniji sporazum ikada u Ujedinjenim nacijama o potrebi za reformom međunarodne finansijske arhitekture tako da bolje predstavlja i služi zemljama u razvoju, uključujući:Davanje većeg glasa zemljama u razvoju u donošenju odluka u međunarodnim finansijskim institucijama;Mobilizacija više sredstava iz multilateralnih razvojnih banaka za pomoć zemljama u razvoju da ostvare svoje razvojne potrebe;Pregled arhitekture suverenog duga kako bi se osiguralo da zemlje u razvoju mogu održivo pozajmljivati za investicije u njihovu budućnost, uz saradnju MMF-a, UN-a, G20 i drugih ključnih igrača;Jačanje globalne finansijske sigurnosne mreže za zaštitu najsiromašnijih u slučaju finansijskih i ekonomskih šokova, kroz konkretne akcije MMF-a i država članica;i ubrzavanje mera za rešavanje problema klimatskih promena, uključujući obezbeđivanje više sredstava za pomoć zemljama da se prilagode klimatskim promenama i investiraju u obnovljive izvore energije.Poboljšanje načina na koji merimo ljudski napredak, prelazeći izvan BDP-a i obuvhatajućo ljudsku i planetarnu dobrobit i održivost.Obavezu da se razmotre načini za uvođenje globalnog minimalnog nivoa oporezivanja za pojedince sa visokim neto bogatstvom.Na temu klimatskih promena, potvrđena je potreba da se globalno povećanje temperature zadrži na 1,5 °C iznad predindustrijskih nivoa i da se pređe sa fosilnih goriva u energetskim sistemima kako bi se postigle neto nulte emisije do 2050. godine.Na polju digitalne saradnjeGlobalni digitalni sporazum, koji je prilog Paktu, je prvi sveobuhvatni globalni okvir za digitalnu saradnju i upravljanje veštačkom inteligencijom.U središtu Sporazuma je obaveza da se tehnologija dizajnira, koristi i upravlja za dobrobit svih. Ovo uključuje obaveze svetskih lidera da:Povežu sve ljude, škole i bolnice na internet;Utemeljuju digitalnu saradnju na ljudskim pravima i međunarodnom pravu;Čine digitalni prostor sigurnim za sve, posebno za decu, kroz akcije vlada, tehnoloških kompanija i društvenih medija;Upravljaju veštačkom inteligencijom, s planom koji uključuje Međunarodni naučni panel i Globalni politički dijalog o veštačkoj inteligenciji;Učine podatke otvorenijim i dostupnijim, uz sporazume o otvorenom pristupu podacima, modelima i standardima;Ovo je takođe prva globalna obaveza u oblasti upravljanja podacima, koja postavlja ovu temu na agendu Ujedinjenih nacija i zahteva od zemalja da preduzmu konkretne korake do 2030. godine.Mladi i buduće generacijePrva ikada Deklaracija o budućim generacijama, sa konkretnim koracima kako da se uvedu buduće generacije u naše donošenje odluka, uključujući mogućeg izaslanika za buduće generacije.Obaveza za značajnije mogućnosti za mlade da učestvuju u odlukama koje oblikuju njihove živote, posebno na globalnom nivou.Ljudska prava i rodna ravnopravnostJačanje rada na ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena.Jasan poziv na potrebu zaštite branitelja ljudskih prava.Jasni pokazatelji o važnosti angažovanja drugih zainteresovanih strana u globalnom upravljanju, uključujući lokalne i regionalne vlasti, civilno društvo, privatni sektor i druge. Postoji niz odredbi u okviru Pakta i njegovih aneksa koje predviđaju preduzimanje daljih koraka kako bi se obezbedila implementacija preuzetih obaveza. Proces SamitaProces Samita i Pakt su duboko obogaćeni doprinosima miliona glasova i hiljada zainteresovanih strana iz celog sveta. Samit je okupio više od 4000 pojedinaca, uključujući šefove država i vlada, posmatrače, međunarodne organizacije, sistem UN, civilno društvo i nevladine organizacije. U širem nastojanju da se poveća angažovanje različitih aktera, formalnom Samitu su prethodili Dani akcije od 20-21. septembra, koji su privukli više od 7000 pojedinaca koji predstavljaju sve segmente društva. Dani akcije su doneli snažne obaveze za delovanje od strane svih zainteresovanih strana, kao i obećanja od 1,05 milijardi američkih dolara za unapređenje digitalne inkluzije.###Za više informacija: https://www.un.org/en/summit-of-the-future Kontakti za medije:Francyne Harrigan, Odsek za globalne komunikacije Ujedinjenih nacija | harriganf@un.orgStefania Piffanelli, Izvršna kancelarija generalnog sekretara, Ujedinjene nacije | piffanelli@un.orgJackquelyn Kay Topacio, Izvršna kancelarija generalnog sekretara, Ujedinjene nacije | jackquelyn.topacio@un.org
1 of 5
Saopštenje za medije
01. jul 2024.
Manje od petine ciljeva na putu ostvarenja, svet ne uspeva da ispuni obećanje Ciljeva održivog razvoja, upozorava novi UN izveštaj
Njujork, 28. jun – Sa samo šest preostalih godina, trenutni napredak je daleko ispod onoga što je potrebno za postizanje Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals (SDGs). Bez ogromnih investicija i pojačanih akcija, ostvarenje COR-a – plana za otporniji i prosperitetniji svet i mape izlaska iz trenutnih globalnih kriza – ostaće nedostižno, upozorava Izveštaj o Ciljevima održivog razvoja za 2024. godinu (Sustainable Development Goals Report 2024), objavljen danas.Svet u velikim previranjimaIzveštaj pokazuje da je samo 17 procenata Ciljeva održivog razvoja trenutno na putu ostvarenja, dok skoro polovina pokazuje minimalan ili umeren napredak, a više od jedne trećine je zaustavljeno ili nazaduje. Dugotrajni uticaj pandemije COVID-19, eskalirajući konflikti, geopolitičke tenzije i rastući haos zbog klimatskih promena su ozbiljno ometali napredak.Prema izveštaju, dodatnih 23 miliona ljudi je ekstremnom siromaštvu, a preko 100 miliona više je gladovalo u 2022. godini u poređenju sa 2019. Broj civilnih žrtava u oružanim sukobima je drastično porastao u 2023. Ta godina je takođe bila najtoplija zabeležena, sa globalnim temperaturama koje su se približavale kritičnom pragu od 1,5°C.Trenutak izbora i posledica„Ovaj izveštaj ističe hitnu potrebu za jačom i efikasnijom međunarodnom saradnjom kako bismo maksimizirali napredak počevši od sada“, rekao je generalni sekretar UN, Antonio Gutereš. „Sa više od preostalih šest godina, ne smemo odustati od našeg obećanja za 2030. da okončamo siromaštvo, zaštitimo planetu i ne ostavimo nikoga iza sebe.“Hitni prioriteti:Finansiranje razvoja: Investicioni jaz Ciljeva održivog razvoja u zemljama u razvoju trenutno iznosi 4 triliona dolara godišnje. Zemljama u razvoju su potrebni veći finansijski resursi i fiskalni prostor. Reforma globalne finansijske arhitekture je ključna za otključavanje količine finansiranja potrebne za podsticanje održivog razvoja.Mir i bezbednost: Broj prisilno raseljenih ljudi dostigao je nivo bez presedana, gotovo 120 miliona ljudi do maja 2024. Civilne žrtve su porasle za 72 procenta između 2022. i 2023. usled eskalirajućeg nasilja, što istile hitnu potrebu za mirom. Rešavanje tekućih sukoba kroz dijalog i diplomatiju je ključno.Talas implementacije: Ogromne investicije i efikasna partnerstva su potrebna za pokretanje ključnih tranzicija u oblasti hrane, energije, socijalne zaštite, digitalne povezanosti i drugih.Priče o uspehu i mogućnosti za akcijuIzveštaj ističe primere uspeha i otpornosti koji se mogu izgraditi odlučnim delovanjem.Izuzetni nedavni koraci u primeni obnovljive energije, na primer, ističu jasan put ka pravednoj energetskoj tranziciji. Devojčice u većini regiona su postigle paritet i čak su prednjačile u odnosu na dečake u završetku školovanja na svim nivoima. Povećanje pristupa internetu za oko 70 procenata za samo osam godina takođe ilustruje kako je brza transformativna promena moguća. Slično, decenije napretka u borbi protiv HIV/AIDS predstavljaju obrazac za prevazilaženje drugih pandemija kroz globalnu solidarnost i finansiranje naučnih otkrića.„Čovečanstvo je uvek iznova pokazalo da kada radimo zajedno i primenimo kolektivni um, možemo da nađemo rešenja za naizgled nerešive probleme“, rekao je Li Junhua, podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitanja.Ključni trenuci za Ciljeve održivog razvoja (SDGs)Samit za budućnost, koji se održava od 22. do 23. septembra u sedištu UN u Njujorku, biće od ključnog značaja za vraćanje sveta na pravi put ka postizanju Ciljeva održivog razvoja. Diskusije na Samitu će uključivati rešavanje dužničke krize koja sputava mnoge zemlje u razvoju i hitnu potrebu tta reformom međunarodne finansijske arhitekture.Prema izveštaju, kako Konferencija o finansiranju razvoja (Financing for Development Conference), tako i Svetski samit za socijalni razvoj u 2025. godini (World Summit for Social Development in 2025) biće ključni trenuci za podsticanje zamaha Ciljeva održivog razvoja. Ali, kako je gospodin Li naglasio: „Vreme za reči je prošlo – političke deklaracije se moraju hitno sprovesti u akcije. Moramo delovati sada, i delovati hrabro.“Ključni nalazi:Po prvi put u ovom veku, rast BDP-a po glavi stanovnika u polovini najugroženijih zemalja sveta je sporiji od rasta u razvijenim ekonomijama.Gotovo 60 procenata zemalja suočilo se sa umereno do izuzetno visokim cenama hrane u 2022. godini.Na osnovu podataka prikupljenih u 2022. godini u 120 zemalja, 55 procenata zemalja nema zakone protiv diskriminacije koji zabranjuju direktnu ili indirektnu diskriminaciju žena. Povećan pristup lečenju sprečio je 20,8 miliona smrti povezanih sa AIDS-om u poslednje tri decenije.Napredak u obrazovanju ostaje ozbiljan problem, sa samo 58 procenata učenika širom sveta koji dostižnu minimalnu pismenost do kraja osnovne škole.Globalna stopa nezaposlenosti dostigla je istorijski minimum od 5 procenata u 2023. godini, ali i dalje postoje uporne prepreke za postizanje dostojanstvenog rada.Globalni kapacitet za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora počeo je da raste neviđenom brzinom, rasteći 8,1 procenata godišnje poslednjih pet godina.Mobilni širokopojasni internet (3G ili viši) je dostupan za 95 procenata svetske populacije, u odnosu na 78 procenata u 2015. godini.Rekordno visoke temperature okeana izazvale su četvrti globalni događaj izbeljivanja korala.Nivo spoljnog duga ostao je neviđeno visok u zemljama u razvoju. Oko 60 procenata zemalja sa niskim prihodima je pod visokim rizikom od dužničke krize ili je već iskusilo.Za više informacija, posetite: https://unstats.un.org/sdgs/report/2024/Haštagovi: #SDGreport #SDGs #GlobalGoals
1 of 5
Saopštenje za medije
26. april 2024.
Završena distribucija vrednosnih vaučera u okviru FAO Programa tehničke pomoći za hitan odgovor nakon poplava 2023. godine
Beograd, 26. april 2024 – Iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, danas je saopšteno da je završena distribucija finansijske podrške u okviru FAO Programa tehničke pomoći za hitan odgovor nakon poplava 2023. godine.
U okviru FAO Programa tehničke podrške za hitan odgovor, a u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, najugroženijim poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretrpela štetu nakon prošlogodišnjih poplava, dodeljena je finansijska podrška u vidu vrednosnih vaučera vrednosti od po 66.000 dinara. Vaučeri mogu da se upotrebe za kupovinu robe i proizvoda namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji, uključujući seme, sadni materijal, đubrivo, poljoprivredne alate i opremu, kao i rezervne delove i materijal za popravku poljoprivrednih mašina.
Podrška je pružena poljoprivrednim gazdinstvima iz Trstenika, Varvarina, Ćićevca, Kuršumlije, Brusa, Ćuprije, Ražnja, Aleksinca, Doljevca i Rekovca. U ovih 10 opština, ukupno 327 gazdinstava sa više od 1300 članova je dobilo pomoć da obnove proizvodnju nakon prošlogodišnjih elementarnih nepogoda.Podsetimo, poplave u 2023. godini su pogodile 56 opština, pretežno u centralnoj i južnoj Srbiji, nanevši veliku štetu kako infrastrukturi, tako i poljoprivrednom zemljištu. Mnoga mala i porodična poljoprivredna gazdinstva, koja su posebno osetljiva na elementarne nepogode, su bila direktno pogođena ovim poplavama.
Sa ciljem da pruži neophodnu podršku poljoprivrednicima koji se suočavaju sa poteškoćama, FAO, u okviru Programa tehničke pomoći za hitan odgovor i u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, je istupio da pomogne poljoprivrednicima da se oporave od štete od poplava.Dodatni linkovi:FAO Srbija
FAO pomaže poljoprivrednicima da se oporave od štete uzrokovane poplavama
U okviru FAO Programa tehničke podrške za hitan odgovor, a u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, najugroženijim poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretrpela štetu nakon prošlogodišnjih poplava, dodeljena je finansijska podrška u vidu vrednosnih vaučera vrednosti od po 66.000 dinara. Vaučeri mogu da se upotrebe za kupovinu robe i proizvoda namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji, uključujući seme, sadni materijal, đubrivo, poljoprivredne alate i opremu, kao i rezervne delove i materijal za popravku poljoprivrednih mašina.
Podrška je pružena poljoprivrednim gazdinstvima iz Trstenika, Varvarina, Ćićevca, Kuršumlije, Brusa, Ćuprije, Ražnja, Aleksinca, Doljevca i Rekovca. U ovih 10 opština, ukupno 327 gazdinstava sa više od 1300 članova je dobilo pomoć da obnove proizvodnju nakon prošlogodišnjih elementarnih nepogoda.Podsetimo, poplave u 2023. godini su pogodile 56 opština, pretežno u centralnoj i južnoj Srbiji, nanevši veliku štetu kako infrastrukturi, tako i poljoprivrednom zemljištu. Mnoga mala i porodična poljoprivredna gazdinstva, koja su posebno osetljiva na elementarne nepogode, su bila direktno pogođena ovim poplavama.
Sa ciljem da pruži neophodnu podršku poljoprivrednicima koji se suočavaju sa poteškoćama, FAO, u okviru Programa tehničke pomoći za hitan odgovor i u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, je istupio da pomogne poljoprivrednicima da se oporave od štete od poplava.Dodatni linkovi:FAO Srbija
FAO pomaže poljoprivrednicima da se oporave od štete uzrokovane poplavama
1 of 5
Saopštenje za medije
10. april 2024.
Novi izveštaj UN-a poziva na trilione dodatnih ulaganja u razvoj kako bi se spasili Ciljevi održivog razvoja
UJEDINJENE NACIJE, 9. APRIL 2024 – U najnovijem izveštaju UN-a pominju se finansijski izazovi u središtu svetske krize održivog razvoja – zapanjujući teret duga i izuzetno visoki troškovi zaduživanja sprečavaju zemlje u razvoju da odgovore na niz kriza sa kojima se suočavaju. Samo ogroman porast finansiranja i reforma međunarodne finansijske arhitekture mogu spasiti Ciljeve održivog razvoja.Izveštaj o finansiranju održivog razvoja za 2024: Finansiranje razvoja na raskrsnici poziva na hitnu akciju za mobilizaciju finansiranja velikih razmera kako bi se zatvorio jaz u finansiranju razvoja, koji se trenutno procenjuje na 4,2 milijarde dolara godišnje, u odnosu na 2,5 milijarde dolara pre COVID-a 2024. godine. U međuvremenu, rastuće geopolitičke tenzije, klimatske katastrofe i globalna kriza troškova života pogodili su milijarde ljudi, umanjujući napredak u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja i drugih razvojnih ciljeva.„Ovaj izveštaj je još jedan dokaz koliko daleko još treba da idemo i koliko brzo treba da delujemo da bismo postigli Agendu za održivi razvoj 2030“, rekla je zamenica generalnog sekretara UN Amina J. Mohamed. „Zaista smo na raskrsnici i vreme ističe. Lideri moraju ići dalje od puke retorike i ispuniti svoja obećanja. Bez adekvatnog finansiranja, ciljevi za 2030. ne mogu biti ispunjeni.“Pošto je preostalo samo šest godina za postizanje Ciljeva održivog razvoja, teško stečeni razvojni dobici se poništavaju, posebno u najsiromašnijim zemljama. Ako se trenutni trendovi nastave, UN procenjuju da će skoro 600 miliona ljudi nastaviti da živi u ekstremnom siromaštvu 2030. godine i kasnije, od čega više od polovine žena.„Doživljavamo krizu održivog razvoja, kojoj su doprineli nejednakosti, inflacija, dug, sukobi i klimatske katastrofe“, rekao je podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitanja Li Junhua. „Potrebni su resursi da se ovo reši, a novac je tu. Milijarde dolara se godišnje izgube zbog izbegavanja poreza i utaje, a subvencije za fosilna goriva su u milijardama. Globalno, novca ne nedostaje; već nedostaje volje i posvećenosti”.Prema izveštaju, teret duga i rastući troškovi zaduživanja u velikoj meri doprinose krizi. Procene su da će u najmanje razvijenim zemljama servisiranje duga iznositi 40 milijardi dolara godišnje između 2023. i 2025. godine, što je više od 50 odsto u odnosu na 26 milijardi dolara 2022. godine. Jače i češće katastrofe povezane sa klimom čine više od polovine rasta duga u ugroženim zemljama. Najsiromašnije zemlje sada troše 12 odsto svojih prihoda na otplatu kamata -- četiri puta više nego što su potrošile pre deceniju. Otprilike 40 odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima vlade troše više na otplatu kamata nego na obrazovanje ili zdravstvo.Dok su ulaganja u sektore za održivi razvoj stabilno rasla početkom 2000-ih, glavni izvori razvojnog finansiranja sada usporavaju. Na primer, rast domaćih prihoda je zaustavljen od 2010. godine, posebno u manje razvijenim zemljama i drugim zemljama sa niskim prihodima, delom zbog utaje i izbegavanja plaćanja poreza. Stope poreza na dobit preduzeća padaju, sa globalnim prosečnim poreskim stopama sa 28,2 odsto u 2000. na 21,1 odsto u 2023. godini, zbog globalizacije i poreske konkurencije.U međuvremenu, zvanična razvojna pomoć zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i obaveze finansiranja klimatskih promena nisu ispunjene. Dok je Zvanična razvojna pomoć (ODA) porasla na najviši nivo u 2022. godini, dostigavši 211 milijardi dolara, sa 185,9 milijardi dolara u 2021. godini, veći deo rasta je došao od pomoći izbeglicama koje žive u zemljama donatorima, a ukupan iznos je neadekvatan za razvoj. Samo četiri zemlje su ispunile cilj UN za pomoć od 0,7 odsto BND-a 2022.U izveštaju se zaključuje da međunarodni finansijski sistem, koji je uspostavljen na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine, više ne odgovara svrsi. Predlaže se novi koherentan sistem koji je bolje pripremljen za reagovanje na krize, povećava ulaganja u Ciljeve održivog razvoja, posebno kroz jače multilateralne razvojne banke, i poboljšava globalnu sigurnosnu mrežu za sve zemlje.Izveštaj ukazuje na Samit za budućnost UN (UN Summit of the Future) u septembru 2024. kao ključnu priliku da se promeni kurs. Ističe Četvrtu međunarodnu konferenciju o finansiranju razvoja (Fourth International Conference on Financig for Development – FfD4) u junu 2025. kao kritičan trenutak za zemlje da se obavežu na zatvaranje jaza u finansiranju razvoja i investiranje u postizanje Ciljeva održivog razvoja.FfD4 je prilika za zemlje da:Uklone jaz u kredibilitetu i ponovo izgrade poverenje u multilateralizam.Uklone finansijske i investicione nedostatke, u obimu i uz hitnost.Reformišu i modernizuju zastarelu međunarodnu finansijsku arhitekturu i prilagode međunarodna pravila za trgovinu, investicije i finansije.Formulišu i finansiraju nove razvojne puteve za postizanje Ciljeva održivog razvoja i osiguraju da niko ne bude izostavljen. „Bez globalne saradnje, ciljanog finansiranja i, što je najvažnije, političke volje, svet neće postići Ciljeve održivog razvoja“, rekla je zamenica generalnog sekretara Amina Mohamed. "Sat otkucava. Između sadašnjeg trenutka i FfD4 konferencije sledeće godine, imamo priliku jednom u 80 godina da sveobuhvatno reformišemo finansijsku arhitekturu i poslednju šansu da ispravimo kurs pre 2030. Istorija neće biti ljubazna prema onima koji imaju moć da deluju, a koji to ne učine, dok se sat spušta na planetu i njene ljude”.Izveštaj o finansiranju održivog razvoja za 2024: Finansiranje razvoja na raskrsnici pronađite u celosti na linku.
1 of 5
Saopštenje za medije
12. decembar 2023.
Dr arhitekture i urbanizma Nataša Danilović Hristić: „Urbano planiranje, fokusirano na javnu bezbednost i dobrobit svih, mora uključivati i pitanje bezbednosti žena“
Kome su bile namenjene ove radionice i o čemu se razgovaralo?
Radionice su bile različito prilagođene spektru multidisciplinarnih profesionalaca i eksperata – donosilaca odluka na nacionalnom nivou, predstavnicima lokalnih vlasti, urbanističkih preduzeća, javnih komunalnih preduzeća i službi koje se brinu o korišćenju i održavanju prostora, policije, fakulteta i nevladinih organizacija. Većinu učesnika činile su arhitekte, urbanisti, prostorni planeri, pejzažne arhitekte, saobraćajni inženjeri i stručnjaci za bezbednost. Radionice su obuhvatale teorijski uvod u temu bezbednosti, sagledavanje prostora iz „ženskog ugla“, praktične vežbe i kreiranje seta ideja koje mogu da učine otvorene javne prostore u gradovima bezbednijim za žene i devojčice, kao i javnu debatu o preprekama u našem zakonskom okviru koje otežavaju sprovođenje ovih mera u urbanističkom planiranju.
Koji su najveći izazovi kada je u pitanju urbanističko planiranje i bezbednost žena?
Glavni izazov je svakako da se tema rodne osetljivosti i bezbednosti žena uvedu na listu obaveznih uslova koje urbani prostor mora da ispuni. Naš cilj je bio da prvo ukažemo na problem i različita iskustva i perspektive koje žene i muškarci imaju o svom životnom okruženju. Tradicionalno, kuća je bila prostor koji su uglavnom koristile žene, dok su javni prostori bili više muški domen. Ali stvari su se odavno promenile. U našoj kulturi osvojile smo javne prostore jer su žene svih uzrasta aktivne, idu u školu i rade, izlaze uveče, kupuju, borave sa decom u parkovima, koriste javni prevoz, putuju na posao i druže se napolju. Ako se žene osećaju bezbedno i udobno u svim prostorima u svakom trenutku, i svi drugi će se osećati. Zato urbanističko planiranje, fokusirano na javnu bezbednost i dobrobit svih građana, mora uključiti i pitanje bezbednosti žena.
Koje su karakteristike javnih prostora koji se smatraju nebezbednim za žene i devojčice?
Zapušteni, neodržavani, neugledni, izolovani ili mračni javni prostori okarakterisani su kao nebezbedni i sam njihov izgled pruža mogućnost da se počini nasilničko delo. Takvi prostori se mogu koristiti ili se koriste za razne kriminalne aktivnosti i ugrožavanje bezbednosti. Ako znamo da se na određenom mestu tako nešto dogodilo ili da postoji šansa da se desi, napravićemo mentalnu mapu koja eliminiše taj prostor ili putanju iz našeg pravca kretanja, što dovodi do ograničene pokretljivosti. Konačno, zbog okruženja, prinuđeni smo da ograničimo boravak na otvorenom, da se prilagodimo okolnostima i zavisimo od drugih.
Kako možemo učiniti javne prostore bezbednijim za žene i devojčice?
Vibrantni prostori, prijatni i inspirativni za boravak na otvorenom su ključ uspeha. Oni moraju biti čisti, uredni i bez oštećenja. Upotreba nadzornih kamera ili pojačano patroliranje je primer mere sa ograničenim i ne uvek pozitivnim efektom. Umesto toga, predlažemo spontani „komšijski“ nadzor prostora, ograničenu visinu struktura, orijentaciju stambenih i drugih objekata koji su u čestoj upotrebi ka otvorenim prostorima, urbani nameštaj otporan na vandalizam, umetnički dizajn spoljašnjih elemenata, odgovarajuće ozelenjavanje, adekvatno noćno osvetljenje, dobra i prilagodljiva mreža javnog prevoza i slične preventivne mere. Spektar mogućih arhitektonskih i tehničkih intervencija je zaista širok i raznovrstan.
Konačni rezultat radionica i čitavog projekta, ali i osnova za buduće aktivnosti je „Putokaz za sprovođenje mera urbane bezbednosti u okviru urbanističkog planiranja“. Šta sadrži i zašto je važan?
To je predlog za kreiranje javnih politika i namenjen je prvenstveno donosiocima odluka. Putokaz sadrži preporuke, procenjuje i vrednuje moguće efekte, predlaže izmene postojećeg zakonskog okvira i daje predloge za unapređenje metodologije izrade planova. Cilj je da se pomogne u formulisanju i sprovođenju odgovarajuće javne politike za bezbednije urbane prostore, u skladu sa drugim aktima i zakonima relevantnim za ovu temu. Napravili smo ga kao skup koraka ili alternativnih puteva koji nam omogućavaju da brže stignemo do glavnog cilja. Neki od koraka koje predlažemo su šira edukacija, formiranje baze znanja, izrada Priručnika za arhitekte i urbaniste, unapređenje javnih politika, uključujući prikupljanje podataka i učešće građana.
Možete li da navedete neke od najvažnijih predloga za dopunu zakonskih akata?
Koncentrisali smo se na Zakon o planiranju i izgradnji koji je najvažniji za našu struku. Pre svega, u njega treba uključiti nove termine kao što su „urbana bezbednost“ i „rodno osetljiv prostor“. Takođe, treba istaći da se tema nesmetanog kretanja i pristupa treba primeniti ne samo na osobe sa invaliditetom, decu i stare, već i na žene. Drugim pravnim aktom, Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, bliže se propisuje sadržina planova. Smatramo da je važno imati podatke o broju i strukturi (pol, starost i sl.) stanovništva u zoni planiranja kako bi se napravio prostor koji će biti adekvatan za sve koji tu žive.
Na koji način vam je koristila podrška UN Women?
Uvek mora da postoji neko ko će da napravi prvi korak, da vuče i gura druge ka cilju, da ima viziju drugačijeg i boljeg društva. Veoma smo zahvalni UN Women što je pokrenula inicijativu u kojoj smo rado učestvovali, dali sve od sebe i podelili svoja znanja. Neprestano moramo ponavljati da pitanje bezbednosti žena nikoga ne isključuje, ono zapravo koristi svima. Svaka predložena mera se razmatra upravo u tom smislu. Iskreno verujemo u ovaj projekat i dodatno smo ispunjeni optimizmom jer smo videli pozitivne reakcije učesnika na radionicama i njihovu želju da odmah krenu ka promenama.
1 of 5
Saopštenje za medije
12. decembar 2023.
Migration, Environment and Climate Change (MECC) nexus in the context of Serbia
Sve to je usled očekivanog povećanja obima migracija kao posledica sve intenzivnijih i učestalijih vremenskih nepogoda, pa tako i intenzivnijeg uticaja na životne uslove. Takođe, sve je više priznato da migracije mogu biti efikasna i održiva strategija prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima i životne sredine.
Ne postoji zakonski utvrđena definicija ekoloških migranata i migracija, pa je definicija koju IOM predlaže sledeća: „Migranti zbog životne sredine su osobe ili grupe osoba koje, najvećim delom zbog naglih ili postepenih promena u životnoj sredini koje negativno utiču na njihove živote ili životne uslove, moraju napustiti svoje uobičajeno mesto stanovanja, ili biraju da to urade, privremeno ili trajno, i kreću se ili unutar svoje zemlje ili odlaze van nje“.
Šesti izveštaj o proceni Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) iz 2022. god. prepoznaje da se „povećanjem adaptivnih kapaciteta negativni uticaj raseljenja i nevoljnih migracija usled klimatskih promena svodi na minimum, kako po migrante, tako i po područja njihovog odlaska i prijema. To povoljno utiče na stepen izbora u odluci o migraciji, obezbeđujući sigurne i uređene migracije u okviru jedne zemlje i između zemalja.“
Kao potpisnica relevantnih međunarodnih konvencija i ugovora, Srbija je potvrdila svoju posvećenost i doprinos globalnim naporima protiv klimatskih promena i uložila značajne napore u ispunjavanju svojih obaveza u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Međutim, pitanje veze između klimatskih promena, životne sredine i migracija je tek potrebno istražiti u kontekstu Srbije. Kancelarija IOM-a u Beogradu razvila je pilot projekat podržan od strane IOM Razvojnog fonda (IDF) upravo u cilju istraživanja međusobne povezanosti migracija, životne sredine i klimatskih promena u nacionalnom kontekstu i boljeg razumevanja ovog pitanja od strane relevantnih nacionalnih aktera.
U okviru ove inicijative, IOM Srbija će okupiti predstavnike relevantnih institucija i akademske zajednice na treningu za jačanje kapaciteta koji će biti održan u Beogradu, postavljajući temelje za diskusiju o tipovima ljudske mobilnosti u kontekstu klimatskih promena i degradacije životne sredine u Srbiji i razmeni znanja i ekspertize učesnika. Raseljavanje u slučaju katastrofa, evakuacija, radne migracije, migranti u ranjivim situacijama u zemlji tranzita su neki od vidova migracija o kojima će biti reči tokom obuke, uz poseban osvrt na ranjivost pogođene populacije, zajednica i celokupnog društva.
Dodatni koraci u tom pogledu će biti preduzeti jer oni doprinose razvitku i poboljšanju mera prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima, osnažuju pojedince, zajednice i državne aktere u donošenju informisanih odluka o migra
1 of 5
Najnoviji izvori
1 / 11
Resursi
04. septembar 2023.
Resursi
04. septembar 2023.
Resursi
26. jun 2023.
1 / 11