Najnovije
Saopštenje za medije
15. septembar 2022.
Samit UN o transformaciji obrazovanja – globalni trenutak istine
Saznajte više
Priča
12. septembar 2022.
Nacionalna kampanja „Budi ruka koja voli i reč koja sokoli“
Saznajte više
Priča
07. septembar 2022.
Zagađenje vazduha i energetska kriza su dve strane istog problema: Dan čistog vazduha je podsetnik da nam je neophodna zajednička akcija
Saznajte više
Najnovije
Ciljevi održivog razvoja u Srbiji
Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:
Priča
14. septembar 2022.
Nacionalna kampanja „Budi ruka koja voli i reč koja sokoli“
U poslednjih 15 godina sve je manje dece u Srbiji koja su izložena nasilnom disciplinovanju u svojim domovima. Ipak, skoro polovina (45 odsto) dece uzrasta od jedne do 14 godina i dalje doživljava telesno i psihološko kažnjavanje. Ovakve vaspitne metode najčešće se primenjuju kod male dece koja već u uzrastu od 2 do 3 godine dobijaju prve batine.
Ohrabrujuće je da je preko 90 odsto roditelja saglasno da nasilna disciplina nije dobra za dete. Ona povređuje i ponižava dete, razvija nepoverenje i nesigurnost, a nepoželjna ponašanja se neretko ponavljaju. Jer autoritet koji se gradi na strahu i nasilju proizvodi strah i nasilje koje dete prenosi i na odnose sa drugima, često tokom celog svog života.
Raskorak između široko rasprostranjene svesti o tome da nasilna disciplina nije dobra i činjenice da se i dalje primenjuje govori o tome da je roditeljima danas više nego ranije potrebna podrška u savladavanju izazova roditeljstva i usvajanju alternativnih, pozitivnih disciplinskih praksi.
„Mnogi roditelji u Srbiji primenjuju pozitivne metode vaspitanja dece. Međutim, postoje i oni kojima su udarac, bes i vika prva i jedina reakcija na izazovno ponašanje deteta. Ti roditelji vole svoju decu, ali im je potrebna podrška da promene svoje ponašanje, često izazvano usled kompleksnosti savremenog načina života. Želimo da im pomognemo, da ih ohrabrimo da zastanu, promisle i pokušaju da pristupe izazovu na način koji je bolji i delotvorniji i za dete i za njihov međusobni odnos. Zato savetujemo da izbroje do 5, da se smire i pruže najbolje svom detetu, jer znamo da svaki roditelj upravo tome i teži. Davanjem sopstvenog pozitivnog primera roditelj pomaže detetu da uspostavi granice koji su utemeljenje na razumevanju i poštovanju“, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, i naglasila da „Dete ima pravo na brigu, sigurnost i vaspitanje koje uvažava njegovu ili njenu individualnost, a roditelji imaju pravo na podršku u ispunjavanju svoje uloge“.
Narednih mesec dana UNICEF će, u okviru kampanje „Budi ruka koja voli i reč koja sokoli“, sprovesti niz aktivnosti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Čačku, Kragujevcu i Subotici. Započeće se i intenzivan program dugoročnije podrške roditeljima da unaprede svoje roditeljske disciplinske prakse kroz obučavanje stručnjaka u centrima za socijalni rad, kao i u zdravstvenom i obrazovnom sistemu koji se kroz svoju svakodnevnu praksu susreću sa roditeljima u blizu 50 gradova u Srbiji.
1 of 5
Priča
05. septembar 2022.
Zagađenje vazduha i energetska kriza su dve strane istog problema: Dan čistog vazduha je podsetnik da nam je neophodna zajednička akcija
Beograd, 7. septembar 2022 – Na Svetski dan čistog vazduha (za vedro nebo), Ujedinjene nacije u Srbiji pozivaju na urgentnije aktivnosti u borbi protiv svih oblika zagađenja vazduha i podsticanje zajedničkih napora Vlade Republike Srbije, građana, civilnog društva i aktivista, u izgradnji sigurnije i zdravije životne sredine za sve.
Zagađenje vazduha je najveća pretnja po zdravu životnu sredinu. Globalno, 7 miliona ljudi prevremeno umre svake godine. Tokom 2021. zdravstveni troškovi vezani za zagađenje vazduha iznosili su 8,1 triliona dolara, ili 6,1% globalnog BDP-a (Svetska banka). Zagađenje vazduha nesrazmerno utiče na najugroženije i marginalizovane zajednice, one sa najmanje resursa da se zaštite. Takođe, više pogađa decu i starije osobe, dok zagađenje vazduha u domaćinstvima najviše pogađa žene i decu.
Zagađenje vazduha nije izolovan problem, ono je direktno povezano sa klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i drugim oblicima zagađenja. Neki zagađivači vazduha takođe utiču na klimatske promene, koje dalje podstiču zagađenje vazduha, na primer u slučaju šumskih požara ili viših nivoa ozona tokom toplotnih talasa. Zagađenje vazduha u Srbiji ima više uzroka: proizvodnja energije pomoću fosilnih goriva, neefikasni uređaji i mreže za grejanje, transport, poljoprivredna praksa, sagorevanje otpada na nekontrolisanim deponijama. Potrebno je da se pozabavimo osnovnim uzrocima i njihovim uticajima u okviru šire borbe protiv klimatskih promena, kako bismo u potpunosti realizovali zelenu transformaciju.
Zagađenje putuje bez granica. Zagađivač vazduha može da pređe veći deo kontinenta u roku od 3-4 dana. Zato zagađenje mora biti rešavano kao regionalno i prekogranično pitanje, kroz koalicije i saradnju između država, regiona i gradova. Dok zimsko zagađenje vazduha u Beogradu ponekad brzo nestane sa zimskim vetrom, zagađivači nastavljaju da putuju u druga područja i utiču na druge zajednice, useve i biodiverzitet. Dodatni problem je to što se neki zagađivači vazduha formiraju hemijskim reakcijama u atmosferi. To znači da nam je za efikasno upravljanje kvalitetom vazduha potreban multisektorski pristup, koji se istovremeno bavi različitim zagađivačima i sarađuje sa svim zainteresovanim stranama.
U Srbiji je tokom poslednje dve godine svest javnosti naglo porasla, a građani zahtevaju brže i odlučnije delovanje lokalnih i nacionalnih institucija. U ovom periodu je izrađen nacrt Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku do 2030. godine, podeljen za javne konsultacije, usvojen je Nacionalno utvrđen doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je dostavljen i usvojen od strane Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u avgustu 2022. godine; Nacionalna koalicija za smanjenje energetskog siromaštva je počela sa radom i što je najvažnije, na konsultacijama je predstavljen nacrt i akcioni plan Programa za zaštitu vazduha 2020-2030. Ovaj sveobuhvatni strateški okvir je dobar početak za dalje reforme i napredak. Pozivamo zakonodavna i regulatorna tela da daju prioritet usvajanju i sprovođenju svih neophodnih zakona i planova, a gradove da rade na usvajanju podzakonskih akata, lokalnih planova i šema subvencija i da se bave zagađenjem kao kritičnim prioritetom, a preduzeća da investiraju u energetsku efikasnost, infrastrukturu čistih proizvodnih alata i transportne sisteme. Takva posvećenost rukovodstva i institucija omogućiće mnogobrojne prilike građanima da postanu akteri promena, a privatnom sektoru da razvije inovativna rešenja i otvori niz novih radnih mesta.
"Zagađenje vazduha je kompleksno pitanje koje će se rešavati na više nivoa (nacionalnom, lokalnom, pojedinačnom), kroz delovanje u svim društveno-ekonomskim sektorima. To je odlična prilika za uvođenje društvenih, administrativnih i tehnoloških inovacija koje će podstaći ulaganja za dobrobit svih, za bolji kvalitet života“, smatra Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji. „Moramo brzo da proširimo dobre prakse koje su uspešno testirane u Srbiji, radeći na dugoročnim strukturnim promenama. Ujedinjene nacije obezbeđuju podršku u oblastima u kojima se ukrštaju zdravstvena, socijalna, rodna, klimatska, energetska i ekološka politika. Kao odgovor na zagađenje vazduha, UN u Srbiji nastavljaju da rade na inicijativama za poboljšanje kvaliteta vazduha, energetskoj efikasnosti, dekarbonizaciji, zelenom finansiranju, podizanju svesti javnosti, upravljaju podacima, osiguravajući da su sva rešenja inkluzivna i da dopiru do ranjivijih grupa i naselja. Radimo sa krajnjim ciljem postizanja pozitivne promene za ljude i planetu – što je jedna od najvažnijih ambicija Agende 2030.“
Aktuelna energetska kriza je izazov koji je potrebno blagovremeno rešiti, ali i podsticaj da se ubrza transformacija i nadogradnja toplotne, energetske i transportne infrastrukture, ubrza energetska obnova javnih i privatnih zgrada širom zemlje, prelazak na održivi transport, promovisanje meke mobilnosti u urbanim sredinama i modifikovanje poljoprivrednih praksi kao što je spaljivanje useva. Ove promene mogu drastično smanjiti zagađenje vazduha i predstavljaju jedinstvenu priliku za zemlju da razvije nove poslovne mogućnosti i za građane da promovišu i usvoje zdravije stilove života i odgovorno ponašanje u odnosu na potrošnju energije. Potrebno je da odmah preduzmemo akciju i zajedno radimo za vazduh koji delimo.
NAPOMENE ZA UREDNIKE/CE:
O zagađenju vazduha i Međunarodnom danu čistog vazduha za vedro nebo
Zagađenje vazduha uzrokuje oko 7 miliona preranih smrti godišnje, pa predstavlja najveći pojedinačni ekološki rizik po zdravlje ljudi i jedan od glavnih globalnih uzročnika umiranja i obolevanja koji se može sprečiti. U izveštaju UNEP-a utvrđeno je da je jedna od pet preranih smrti na Zapadnom Balkanu posledica zagađenja, ali zagađenje vazduha ne zna za državne granice.
I Agenda održivog razvoja do 2030. godine prepoznaje da je smanjenje zagađenja vazduha značajno za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja .
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2019. godine proglasila 7. septembar za Svetski dan čistog vazduha za vedro nebo zbog sve većeg interesovanja međunarodne zajednice za čist vazduh, kao i da bi ukazala na potrebu da se više radi na poboljšanju kvaliteta vazduha kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi. U svetu danas devet od deset ljudi diše zagađen vazduh, pa ovaj dan dobija sve veći značaj. Obeležava se s ciljem da se izgradi globalna zajednica aktera koji će pozivati zemlje da kroz saradnju rešavaju problem zagađenja vazduha i obezbede čist vazduh za sve i da se ljudima ponudi platforma za saradnju na smanjenju zagađenja vazduha na pojedinačnom, regionalnom, kao i međunarodnom nivou.
1 of 5
Priča
08. septembar 2022.
Preko 200 starijih žena i muškaraca iz ruralnih sredina Srbije obučeno i informisano o rodno zasnovanom nasilju
Od maja 2021. do maja 2022. godine, 177 starijih žena i 41 muškarac iz skoro 50 ruralnih područja južne Srbije, informisano je, motivisano i podstaknuto da prepozna rodno zasnovano nasilje i diskriminaciju, te obučeno kako da ga prijave. Kroz informativne sesije i obuke o rodno zasnovanom nasilju, učesnici i učesnice su upoznati sa specifičnostima i vrstama nasilja, kao i sa dostupnim merama zaštite. Obuke su organizovane u projektu UN Women, koji sprovodi organizacija civilnog društva Amity, a finansira Norveška ambasada u Beogradu.
Prema istraživanju Crvenog krsta Srbije, 16 odsto starijih žena između 65 i 74 godine starosti doživelo je neki oblik nasilja nakon što su navršile 65 godina. Za mnoge od njih ovo je nastavak nasilja koje su trpele ranije tokom života. Prema istom istraživanju, 40 odsto starijih žena iskusilo je neki oblik nasilja od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, od svoje 15. godine. Da bi se sprečilo i smanjilo nasilje prema starijim ženama, udruženje Amity, u partnerstvu sa Ženskom inicijativom iz Trstenika i udruženjem Zlatiborski krug iz Čajetine, organizovalo je obuke za starije žene i muškarce iz 49 seoskih sredina Trstenika, Čajetine i Aleksandrovca. Učesnici su kroz ukupno deset sesija učili o vrstama nasilja i diskriminacije prema starijim ženama.
„Nasilje prema starijim ženama je široko rasprostranjeno i uglavnom skriveno. Rodni aspekti starenja ukazuju na to da su starije žene u većoj opasnosti od nasilja nego stariji muškarci. Mnoge starije žene godinama trpe nasilje u porodici od strane supružnika, partnera ili drugih članova porodice, ali o tome ćute, jer smatraju da je to prihvatljiv model ponašanja“, kaže Nadežda Satarić, predsednica organizacije Amity. „Neke starije žene ne prijavljuju nasilje zbog straha i stida, ne znaju kome i kako da se obrate, ili iz uverenja da im niko neće verovati. Zato je nasilje u porodici nad starijim ženama najbolje čuvana porodična tajna”.
Leposava Ognjanović (73) iz sela Gornji Dubič u opštini Trstenik bila jedna je od učesnica obuka. Ona objašnjava da se ovakve obuke u njenom selu veoma retko organizuju tako da je za nju ovo bila prilika ne samo da nauči više o rodno zasnovanom nasilju, već i da se sretne i popriča sa drugim ženama.
„U mom selu smo svi stari ljudi, retko ko nas posećuje, pa sam došla pre svega jer sam bila usamljena. Nekada sam u mladosti istrpela šamar, ali tada nisam to smatrala nasiljem. U domaćinstvu je bilo mnogo posla, a sve je bilo na mojim plećima. I kome da se žalim? Dakle, ćutala sam i trpela“, kaže Ognjanović. „Sada sam naučila mnogo, pа mogu da učim mlađe i da im pričam da ne ćute, da ne trpe, da je i prek pogled nasilje”.
Pored ovih obuka, organizovane su i radionice za volontere iz Trstenika i Čajetine, koji pružaju usluge pomoći u kući za starije. Obučeni su da prepoznaju nasilje i diskriminaciju prema starijim ženama i da ih podstiču da nasilje prijavljuju. Kroz još dva treninga, u Užicu i Kruševcu, 47 profesionalca iz ženskih organizacija civilnog društva i javnih ustanova iz Zlatiborskog i Rasinskog okruga, koji rade sa starim licima, steklo je dodatna znanja o specifičnim oblicima nasilja, diskriminaciji starijih žena i načinima reagovanja.
Nadežda Satarić kaže da je rodno zasnovano nasilje nad starijim osobama i dalje tema kojom se niko sistemski ne bavi, dok službe podrške uglavnom diskriminišu starije. „Veoma smo ponosni jer smo uspeli da stupimo u direktan kontakt sa starijim ženama iz ruralnih sredina, od kojih su neke veoma udaljene, ali smo prvi put imali priliku da razgovaramo i sa starijim muškarcima. Svi su obučeni da prepoznaju problem i bili su radi da govore o tome“, kaže Satarić.
U obukama je učestvovala i Radunka Milosavljević, 65, iz sela Velika Drenova, opština Trstenik. Ona kaže da se na nasilje prema ženama u selu više gleda kao na uobičajen obrazac ponašanja, a ne kao na nešto što je neprihvatljivo.
„Žene ćute, trpe svoje muževe, svekre i svekrve, i na kraju svoju decu. U mom selu se smatra nasiljem kada je žena teško fizički zlostavljana ili pretučena. S druge strane, šamari, uvrede i psovke se nekako tolerišu. Ove radionice su mi pomogle da naučim koja su moja prava, šta se smatra nasiljem, kome da prijavim i od koga mogu da tražim pomoć“, dodaje ona.
Nadežda Satarić kaže da dodatnu vrednost ovog projekta predstavljaju prikupljene informacije sa terena o položaju i problemima starijih žena, i uopšte žitelja sesokih sredina. Projekat je takođe pružio priliku starijima da se okupe i razgovaraju o svojim brigama.
Napisala Jovana Zdjelarević
1 of 5
Priča
28. avgust 2022.
UN u Srbiji: Najavljeno odlaganje Evroprajda 2022 u Beogradu bilo bi udaljavanje od ideje socijalne kohezije i punog ostvarivanja agende ljudskih prava
"Evroprajd, koji podrazumeva brojne događaje, jeste prilika za unapređenje prava LGBTI zajednice, i punu primenu antidiskriminacione agende koja je definisana u izmenjenom Zakonu o zabrani diskriminacije, iz 2021. godine", ističe Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji. Evroprajd je takođe prilika da se promovišu temelji snažnog i progresivnog društva zasnovanog na socijalnoj pravičnosti, jednakom pristupu svim pravima, solidarnosti, prijateljstvu i ljubavi. Takva zabrana bi takođe mogla predstavljati kršenje prava na slobodu okupljanja zagarantovanog Ustavom Srbije – a imajući u vidu prethodne odluke Ustavnog suda Srbije iz ranijih godina. Bilo bi protivno privrženosti Srbije međunarodnim standardima ljudskih prava, uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima UN i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Važno je zaštititi dostojanstvo svih ljudi i garantovati ravnopravnost svih građana i građanki, u zakonima i praksi. Ujedinjene nacije su zabrinute zbog višestrukog podsticanja na mržnju i nasilje od strane male manjine glasnih pojedinaca i grupa, koje se dešavalo u poslednjih nekoliko nedelja. Hajde da okupimo ljude, a ne da ih razdvajamo. UN u Srbiji će nastaviti da rade sa LGBTI zajednicom i našim partnerima na izgradnji bolje budućnosti za sve u kojoj su svi slobodni i jednaki.
1 of 5
Priča
28. jul 2022.
Učimo svi zajedno
U Ekonomsko-trgovinskoj školi znaju da pravo deteta na inkluzivno obrazovanje ne prestaje usled zdravstvenih teškoća i smetnji u razvoju. Baš zato su i Rade i Mihajlo integrisani u kolektiv. Drugari im pomažu sa kolicima.
„Dobro je u školi. Dobro su me prihvatili, tu sam zahvalan. Mislio sam da neće da me prihvate i tu sam pogrešio…imam najbolje drugare“.
Za Radeta je najvažnije što su svi zajedno. „Oni su naučili kako treba prema meni da se ophode i da treba da pomažemo uvek jedni drugima, ne treba nikada da se odbacujemo, uvek treba da se pomažemo“.
Njihovim školskim drugovima trebalo je vremena da nauče kako da uspostave kontakt. Radetova najbolja drugarica Alisa tvrdi da je on dokaz da se može sve – uz podršku.
„Smatram da je jako važno i nema potrebe da oni steknu utisak da su drugačiji i da se razlikuju od nas. Svi smo mi isti zapravo. I bez obzira na njihove probleme, oni su deca kao i mi.“
Roditelji i staratelji kažu da je napredak evidentan.
„Bolje mu je pamćenje i rečnik mu je bolji u odnosu na to kad je sedeo kod kuće. Uključeni smo i mi kao partneri i sa profesorima i sa decom i sve što može da da dobar rezultat deteta, to činimo“, kaže hraniteljka Ruška.
I Dušan je učenik Ekonomsko-trgovinske škole u Zaječaru. Tokom školovanja nije propustio nijedan čas. On je kandidat za đaka generacije. S obzirom na to da je veoma talentovan za kulinarstvo, tokom praktične nastave odabrao je da razvija svoje kulinarske veštine. Najviše voli da sprema kiflice. Objašnjava kako to radi.
„Mažem ulje, stavimo kuglice, stavimo sira, isečemo gore, uvijemo, stavimo u pleh, stavimo susam, čekaš da naraste i onda stavimo da se peku. Naučio me moj najbolji drug Nemanja Jovanović„.
Nemanji je drago što je mogao nečemu da ga nauči, ali kaže da je celo odeljenje Dušan naučio toleranciji i odgovornosti.
„Puno mi je srce kad vidim da je prihvatio ono što sam mu rekao i on mi uvek zahvali. Ali i mi smo od njega puno naučili - najviše da zagrejemo stolicu, popravljamo ocene i da dolazimo redovno u školu“.
Iako je strepela kako će biti prihvaćen, Dušanova majka je srećna jer zna da u školi može da računa na podršku svih.
„Za Dušana je prilagođen program učenja. Iz svakog predmeta je imao spremljeno šta treba da uradi i tu su mu pomagali drugari“.
Marina Ilić, školska pedagoškinja, objašnjava da u saradnji sa roditeljima prave planove. „Naši učenici su svi različiti. Niko od njih nema potpuno iste smetnje i potrebe. Moramo da budemo za svakog od njih individualno spremni da pružimo pomoć, da pružimo podršku i da planovi budu u skladu sa njihovim sposobnostima“.
U školi je više od dvadesetoro dece kojima je potrebna dodatna podrška. I svi su uključeni u grupni i timski rad. Ukoliko je moguće i u projektnu nastavu, sekcije, i sportske aktivnosti. Nastavnica Biljana Milkić veruje da su na dobrom putu da dodatno poboljšaju inkluzivnu nastavu.
„Inkluzivna nastava nije samo za decu koja imaju problem. To je namenjeno za svu decu - jer oni u interakciji sa drugom decom ispunjavaju svoje ciljeve“.
U ekonomsko-trgovinskoj školi u Zaječaru imaju desetogodišnje iskustvo sa inkluzivnom nastavom. Oni su jedna od 200 škola koliko će obuhvatiti projekat „Učimo svi zajedno“, a koji sprovode Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Delegacija Evropske unije u Srbiji i UNICEF. Cilj je da se pruži podršku institucijama, školama, nastavnicima, i zajednicama da obezbede kvalitetno obrazovanje za svako dete.
Danijela Arunović, razredna starešina, kaže da je u njihovoj školi individualizovano obrazovanje posao svih zaposlenih. „Da, svih zaposlenih, svih nastavnika, a ne samo odeljenskih starešina i predmetnih profesora. Trudimo se da učenike uključimo u sve aktivnosti kako školske nastavne, tako i vannastavne. Razvijamo kod njih vršnjačko učenje, grupni rad, kako bi pomagali jedni drugima, kako bi se više družili, bili u kontaktu jedni sa drugima“.
A nastavku druženja i posle završetka škole nada se i Dušan. Kao što se nada i poslu u hotelu. I da će tamo moći da pokaže šta je naučio i usluži i svoje drugare.
Napisala Jelena Obućina
1 of 5
Saopštenje za medije
16. septembar 2022.
Samit UN o transformaciji obrazovanja – globalni trenutak istine
Dok su se roditelji, nastavnici i učenici pripremali za povratak u školu ove jeseni, malo ko je razmišljao o činjenici da je obrazovanje širom sveta u dubokoj krizi. To je spora kriza koja je često nevidljiva, ali koja utiče na sve nas. Na predstojećem Samitu Ujedinjenih nacija o transformaciji obrazovanja, svetski lideri imaju priliku da preduzmu jedinstvenu i odlučnu akciju. Ujedinjene nacije i Evropska unija sada pozivaju sve države članice da ispune preko potrebne obaveze kako bi se osiguralo da sve devojčice i dečaci imaju pristup i koristi od smislenog, modernog, visokokvalitetnog obrazovanja. Njihova prava i naša kolektivna budućnost zavise od toga.
Obrazovanje je najmoćnije i najtransformativnije sredstvo koje imamo da osnažimo devojčice i dečake nadom, veštinama i prilikama za njihovu budućnost. Ono takođe otvara put za rešavanje mnogih današnjih globalnih izazova. Međutim, u mnogim delovima sveta, siromaštvo i nejednakost i dalje imaju veliki uticaj na pohađanje škole i na postignuća u učenju. Obrazovni sistemi širom sveta bore se da omoguće učenicima da steknu vrednosti, veštine i znanja potrebne za napredovanje u svetu koji se ubrzano menja.
Pandemija kovida 19 pogoršala je već postojeću krizu, a globalni jaz u finansiranju obrazovanja značajno se uvećao. I pre pandemije, vlade su trošile manje od polovine potrebne sume na obrazovanje. Od tada, dve trećine vlada smanjile su budžete za obrazovanje, dok su neki međunarodni donatori najavili nameru da smanje pomoć obrazovanju.
Zajednička akcija finansiranja učenja i obrazovanja orijentisanog na budućnost je hitna, ako želimo da nadoknadimo gubitke u učenju uzrokovane pandemijom i da obezbedimo da sva deca i mladi imaju pristup svom pravu na obrazovanje, kao što je sadržano u članu 26 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Ulaganje u obrazovanje ima transformativni uticaj na Ciljeve održivog razvoja. Unapređuje rodnu ravnopravnost: obrazovane devojke češće učestvuju u odlukama koje ih se najviše tiču - da žive duže, zdravije i da ostvaruju veće prihode. To daje veliki doprinos nacionalnom razvoju: svaki euro potrošen na obrazovanje može da generiše 10-15 eura ekonomskog rasta. Ulaganje u informisane, osnažene građane može pomoći zemljama da se suoče sa velikim izazovima kao što su klimatske promene, društveni lomovi, sukobi, rodno zasnovano nasilje i još mnogo toga.
Evropska unija značajno uvećava svoja ulaganja u obrazovanje u partnerskim zemljama. EU će više od 10% svog budžeta za međunarodno partnerstvo, koji predstavlja preko 6 milijardi eura, posvetiti globalnom obrazovanju.
Sada je potrebno da i drugi učine isto. Generalni sekretar UN poziva sve lidere vlada i sve aktere, uključujući privatni sektor i civilno društvo, da u okviru globalne mobilizacije preuzmu konkretne obaveze za povećanje finansiranja obrazovanja, iz svih izvora.
Na predstojećem Samitu UN o transformaciji obrazovanja, predstavnici svih zemalja i partnera suočiće se s trenutkom istine: sada je vreme da se zajednički popuni praznina u ulaganju u rešavanje globalne obrazovne krize. Sada je vreme da ulažemo u oporavak učenja i pomognemo da se Ciljevi održivog razvoja vrate na pravi put, čime se seje seme za transformaciju naših obrazovnih sistema, kako bi obrazovanje bolje pripremilo učenike da doprinesu inkluzivnijoj, mirnijoj, održivijoj i pravednijoj budućnosti, u kojoj niko neće biti izostavljen.
1 of 5
Saopštenje za medije
17. avgust 2022.
„Kada bi žene na selu bile sigurne da će dobiti zaštitu od nasilnika, kao i pravnu i psihološku podršku, bile bi više ohrabrene da prijave nasilje“
Koje su glavne aktivnosti i rezultati projekta?
Organizovale smo sastanke sa ženama u njihovim seoskim zajednicama kako bismo razgovarale o problemima, brigama i preprekama sa kojima se suočavaju. Direktno smo razgovarale sa 52 žene. Aktivnosti su obuhvatale kreiranje i produkciju televizijskih priloga i emisije, kao i tekstove o prevenciji i zaštititi žena od nasilja. Sve ovo je objavljeno na našoj internet stranici. Naši medijski sadržaji – 23 video priloga i članka, posredstvom televizije i društvenih mreža doprli su do oko 100.000 osoba.
U sklopu međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ organizovale smo okrugli sto sa predstavnicima i predstavnicama institucija i nevladinih organizacija iz Zlatiborskog i Raškog okruga koji su razmenili informacije o svom radu i iskustva. Organizovale smo i uličnu akciju, sa koje smo poslale snažnu poruku da je nasilje nad ženama nedopustivo. Pored toga, organizovale smo i seminar za novinare i novinarke iz 10 lokalnih medija o rodno osetljivom izveštavanju u slučajevima nasilja prema ženama.
Koje su najveće prepreke i izazovi sa kojima se suočavaju žene iz seoskih područja, kada se radi o njihovom položaju uopšte, a potom i u domenu rodno zasnovanog nasilja?
Većina žena iz ruralnih sredina nije formalno zaposlena, iako rade od jutra do mraka i nemaju zagarantovana primanja. Patrijarhalne norme su još uvek duboko ukorenjene u njihovim zajednicama, a uloge u domaćinstvu su rodno uslovljene. Žene kuvaju, peru, čiste, podižu decu, brinu o starijim članovima porodice. Ekonomska zavisnost je jedan od glavnih razloga zašto žene ne mogu da prekinu krug nasilja.
Do prijepoljskih sela ne postoji organizovan prevoz što najviše pogađa žene, budući da je mali broj onih koje u svom vlasništvu imaju automobil i poseduju vozačku dozvolu. Neke seoske ambulante su zatvorene, što ženama otežava pristup zdravstvenoj zaštiti. Patrijarhalno vaspitanje uči žene da moraju da trpe i ćute. Kao rezultat toga, nasilje se generalno posmatra kao privatna stvar, a ne kao ozbiljan društveni problem, pa se o njemu retko govori. U posebnom riziku od nasilja su starije žene i žene sa invaliditetom.
Šta je ženama iz ruralnih pordučja najpotrebnije kako bi bile osnažene i ohrabrene da prijavljuju nasilje i diskriminaciju?
Osnovni preduslov da žene prijave nasilje je da budu informisane o tome kako i od koga da traže pomoć i zaštitu. Od osnivanja naše organizacije, a posebno od početka rada našeg medija, stalno smo informisali žene o postojećim mehanizmima zaštite. Kroz brojne susrete u lokalnim zajednicama, radionice u školama, javne akcije i kampanje, edukujemo žene i devojčice o tome kako da prepoznaju različite oblike nasilja i zašto je važno nasilje prijaviti. Ono što bi ih ohrabrilo da u većoj meri prijavljuju nasilje jeste saznanje da će kada donesu odluku i prijave, dobiti adekvatnu zaštitu od nasilnika, pravnu i psihološku podršku.
Kakvo je vaše mišljenje o medijskom izveštavanju o nasilju prema ženama i rodnoj ravnopravnosti?
Izveštavanje većine medija u Srbiji o nasilju prema ženama i rodnoj ravnopravnosti je nezadovoljavajuće, puno stereotipa i senzacionalizma. Jedan od razloga za osnivanje TV Forum, prve televizije civilnog sektora u Srbiji i na Balkanu sa predznakom – ženska, bio je da uvedemo nove standarde u predstavljanju žena u medijima. S druge strane, sve aktivnosti naše organizacije bile su vidljivije, kao i problemi sa kojima se suočavaju žene u našem regionu. Stvorili smo sigurnu žensku medijsku kuću i mogućnost da poboljšamo medijsku pokrivenost tema koje se tiču žena. Koristimo Kodeks rodno osetljivog izveštavanja, rodno osetljiv jezik i redovno organizujemo seminare i obuke za novinare/ke iz naše i drugih redakcija. Sve je više žena u medijima, ali muškarci i dalje zauzimaju mnoge rukovodeće funkcije. Važno je da žene budu na mestima odlučivanja i u medijima kako bismo unapredili izveštavanje o temama koje se tiču žena.
Kakvu ulogu za Vas i Vašu organizaciju ima podrška UN Women Srbija?
Sa UN Women Srbija sarađujemo od 2018. godine. Zajednički smo realizovali projekte koji se bave ekonomskim osnaživanjem žena, neplaćenim ženskim radom, bezbednošću žena na selu, a trenutno imamo projekat o zakonskim i patrijarhalnim normama nasleđivanja. Podrška UN Women nam mnogo znači, ne samo u finansijskom smislu, već i u smislu saradnje i učenja kroz realizaciju projekata. Ohrabrene smo da pokrećemo teme koje do sada nisu bile u fokusu u našoj zajednici i veoma smo zadovoljne zbog toga.
Napisala Jovana Zdjelarević
1 of 5
Saopštenje za medije
14. jul 2022.
Poboljšane usluge socijalne zaštite za 3.000 građana uz podršku Vlade Švajcarske
Ukupna vrednost podrške koju je Vlada Švajcarske pružila kroz dva javna poziva programa Swiss PRO pod sloganom „Snage udruži, podršku pruži” iznosi preko 530.000 evra, dok su lokalne samouprave sufinansirale realizaciju projekata sredstvima u iznosu od oko 170.000 evra. Takođe, lokalne samouprave su dobile i tehničku podršku za razvoj i sprovođenje usluga socijalne zaštite, poput pomoći u kući i kluba seniora za stara lica, ličnog pratioca i dnevnog boravka za osobe sa invaliditetom i savetovališta za porodice, mlade i decu.
„Poboljšanje položaja ranjivih grupa jeste državna politika Vlade Srbije i prioritet sistema socijalne zaštite. Lokalne samouprave su jedan od značajnijih šrafova u sistemu i podrška za jačanje njihovih kapaciteta je veoma važna jer u budućnosti treba da postanu još značajniji nosioci socijalne zaštite i socijalne politike na lokalnom nivou”, istakla je Biljana Zekavica, pomoćnica ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Unapređenje socijalne uključenosti jedan od ključnih prioriteta švajcarske razvojne saradnje sa Srbijom, a bliska saradnja programa Swiss PRO sa nacionalnih i lokalnim partnerima doprinela vidljivom napretku u ovoj oblasti, ocenila je Melina Papageorgiou, šefica odeljenja za dobro upravljanje Švajcarske kancelarije za saradnju.
„Veći kvalitet, opseg i inkluzivnost javnih usluga za građane, naročito usluga socijalne zaštite za ranjive grupe, važan je aspekt reforme javne uprave. Pandemija kovida 19 je bila i predstavlja i dalje izazov za ranjive grupe, naročito stare i osobe sa invaliditetom, zato Vlada Švajcarska nastoji da nastavi sa podrškom partnerima u daljem sprovođenju ovih važnih javih usluga”, navela je Papageorgiou.
Direktorka Kancelarije UNOPS u Srbiji Mikela Telatin istakla je da su lokalne samouprava uspešno upotrebile podršku programa Swiss PRO za velike pomake u oblasti socijalne zaštite.
„Ponosna sam što su naše zajedničke aktivnosti unapredile kvalitet života za 3.000 građana i građanki širom Srbije. Tome su značajno doprineli usmeravanje i saradnja sa Ministarstvom rada, finansijska podrška Vlade Švajcarske za socijalnu uključenost, naročito u odgovoru na posledice pandemije, kao i vođstvo i posvećenost lokalnih samouprava u sprovođenju promena u društvu pomoću kojih niko ne ostaje zapostavljen”, navela je Telatin.
Sertifikate za uspešnu realizaciju projekata dobile su lokalne samouprave Arilje, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Brus, Ćuprija, Gadžin Han, Ivanjica, Krupanj, Lebane, Loznica, Medveđa, Mionica, Negotin, Novi Pazar, Paraćin, Pirot, Požarevac, Prijepolje, Prokuplje, Rača, Raška, Ražanj, Rekovac, Šabac, Sjenica, Surdulica, Svilajnac, Topola, Tutin, Užice i Žagubica.
Pored rezultata podržanih projekata, na događaju je predstavljeno iskustvo Grada Loznice u unapređenju usluga socijalne zaštite uz podršku programa Swiss PRO i prikazan je primeri dobre prakse Opštine Sjenica koja je uvela uslugu senzorne sobe.
1 of 5
Saopštenje za medije
08. jul 2022.
Traže se inovativna rešenja za obnovu šumskih ekosistema i ozelenjavanje
Cilj ovog Izazova je da podrži sprovođenje inovativnih ideja koje će doprineti povećanju površina pod šumskom vegetacijom i poboljšanju kvaliteta šumskih ekosistema, kako bi se očuvao i unapredio biodiverzitet i povećala otpornost na prirodne katastrofe i ekstremne vremenske prilike izazvane promenama klime. Realizacija ovih ideja vodiće zdravijem životnom okruženju i ubrzati zelenu transformaciju privrede i društva i sprovođenje EU Zelene agende u Srbiji.
Najbolje ocenjena rešenja koja stignu na poziv dobiće mentorsku i tehničku podršku, dok će za najuspešnije među njima biti obezbeđeno sufinansiranje kako bi se primenila u praksi.
Na Javni poziv za učešće u ovom Izazovu do 13. jula 2022. godine mogu da se prijave jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, upravljači zaštićenih područja i zadruge za projekte na površinama u javnoj svojini, kao i vlasnici šuma kao što su zadruge, udruženja i privredna društva za projekte na šumskom i poljoprivrednom zemljištu u privatnoj i zadružnoj svojini.
Posebno se ohrabruje prijavljivanje rešenja koja bi koristila raznovrsne autohtone vrste šumske vegetacije za formiranje šuma i otvorenih zelenih gradskih prostora. Osim toga, od predloženih rešenja se očekuje da donesu višestruku korist za lokalne zajednice, poput boljeg kvaliteta vazduha, očuvanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i veće apsorpcije ugljen-dioksida iz okoline.
Izazov za inovativna rešenja: šume i zelena infrastruktura za unapređivanje prirodnih vrednosti i otpornosti na klimatske promene je objavljen u okviru projekta „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“ koji, uz finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i EIB-om.
Za prijavu i više informacija, posetite ovaj link.
Za prijavu i više informacija, posetite ovaj link.
1 of 5
Saopštenje za medije
27. jun 2022.
UNODC-ov Svetski izveštaj o drogama za 2022. ističe trendove o post-legalizaciji kanabisa, uticaju nedozvoljenih droga na životnu sredinu i korišćenju droga među ženama i mladima
Prema izveštaju, oko 284 miliona ljudi širom sveta starosti od 15 do 64 godine je koristilo drogu u 2020. godini, što predstavlja povećanje od 26% u prethodnoj deceniji. Mladi ljudi više koriste droge, pri čemu je nivo upotrebe danas u mnogim zemljama veći nego što je to bio slučaj sa prethodnom generacijom. U Africi i Latinskoj Americi osobe mlađe od 35 godina predstavljaju većinu ljudi koji se leče od poremećaja upotrebe droga.
Globalno, izveštaj procenjuje da je 11,2 miliona ljudi širom sveta ubrizgavalo drogu. Oko polovine tog broja živelo je sa hepatitisom C, 1,4 miliona je živelo sa HIV-om, a 1,2 miliona je živelo sa obe pomenute bolesti.
Reagujući na ove nalaze, izvršni direktor UNODC-a Ghada Waly je izjavila: "Cifre za proizvodnju i zaplenu mnogih nedozvoljenih droga dostižu rekordne visine dok u isto vreme globalne vanredne situacije produbljuju ranjivosti. Istovremeno, pogrešna shvatanja u vezi sa veličinom problema i pridruženim štetnostima lišavaju ljude nege i lečenja i navode mlade ljude ka štetnom ponašanju. Moramo da posvetimo neophodne resurse i pažnju rešavanju svakog aspekta svetskog problema sa drogom, uključujući tu i pružanje nege zasnovane na dokazima svima kojima je potrebna, i moramo da unapredimo bazu znanja o tome u kojoj su vezi nedozvoljene droge sa drugim hitnim izazovima, kao što su sukobi i degradacija životne sredine".
U izveštaju se dodatno naglašava značaj podsticanja međunarodne zajednice, vlada, civilnog društva i svih zainteresovanih strana da preduzmu hitne korake za zaštitu ljudi, uključujući jačanje prevencije i lečenja upotrebe droge i hvatanje u koštac sa nezakonitim snabdevanjem drogom.
Rane indikacije i efekti legalizacije kanabisa
Čini se da je legalizacija kanabisa u Severnoj Americi povećala svakodnevnu upotrebu kanabisa, posebno potentnih proizvoda od kanabisa i naročito među mlađim punoletnim osobama. U vezi sa tim je zabeleženo i povećanje broja osoba sa psihijatrijskim poremećajima, broja samoubistava i hospitalizacija. Legalizacija je takođe povećala poreske prihode i generalno smanjila stopu hapšenja zbog posedovanja kanabisa.
Kontinuirani rast proizvodnje i krijumčarenja narkotika
Proizvodnja kokaina bila je na rekordno visokom nivou u 2020. godini, uz rast od 11% u odnosu na 2019. godinu na 1.982 tone. Zaplene kokaina takođe su porasle, uprkos pandemiji Kovida-19, na rekordnih 1.424 tone u 2020. Skoro 90% kokaina zaplenjenog na globalnom nivou u 2021. je krijumčareno u kontejnerima i/ili morskim putem. Podaci o zaplenama nagoveštavaju da se trgovina kokainom širi i na druge regione izvan glavnih tržišta Severne Amerike i Evrope, sa povećanim nivoom krijumčarenja u Afriku i Aziju.
Trgovina metamfetaminom nastavlja geografski da se širi, a 117 zemalja prijavljuje zaplene metamfetamina u periodu 2016.-2020. naspram 84 u periodu 2006.-2010. U međuvremenu, količine zaplenjenog metamfetamina porasle su pet puta između 2010. i 2020. godine.
Proizvodnja opijuma širom sveta porasla je 7% između 2020. i 2021. godine i iznosi 7.930 tona – pretežno zbog povećanja proizvodnje u Avganistanu. Međutim, veličina zasada opijumskog maka na svetu pala je za 16% na 246.800 ha u istom periodu.
Glavni trendovi droge po regionima
U mnogim zemljama Afrike i Južne i Centralne Amerike, najveći broj ljudi na lečenju od poremećaja nastalih upotrebom droga je tu pre svega zbog poremećaja nastalih upotrebom kanabisa. U Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi i u Centralnoj Aziji, ljudi se najčešće leče od poremećaja usled upotrebe opioida.
U Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, smrtni slučajevi predoziranjem, pretežno kao posledica epidemije nemedicinske upotrebe fentanila, nastavljaju da obaraju rekorde. Preliminarne procene u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuju na više od 107.000 smrtnih slučajeva predoziranja drogom u 2021. godini, što je porast u odnosu na skoro 92.000 u 2020. godini.
Na dva najveća tržišta metamfetamina zaplene se povećavaju – porasle su za 7% u Severnoj Americi u odnosu na prethodnu godinu, dok su u Jugoistočnoj Aziji porasle za 30% u odnosu na prethodnu godinu, što je rekordno visok nivo u oba regiona. Zabeležen je i rekordan nivo prijavljenih zaplena metamfetamina u Jugozapadnoj Aziji, što je povećanje od 50 procenata u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu.
I dalje ostaje velika nejednakost u dostupnosti farmaceutskih opioida za medicinske svrhe. U 2020. godini u severnoj Americi je bilo 7.500 više doza kontrolisanih lekova protiv bolova na milion stanovnika nego u Zapadnoj i Centralnoj Africi.
Konfliktne zone kao magneti za proizvodnju sintetičkih droga
Ovogodišnji izveštaj takođe naglašava i da nezakonite narko-ekonomije mogu da cvetaju u situacijama sukoba i gde je vladavina prava slaba, a istovremeno mogu i da produže ili podstaknu konflikt.
Informacije sa Bliskog Istoka i iz Jugoistočne Azije sugerišu da konfliktne situacije mogu delovati kao magnet za proizvodnju sintetičkih droga, koje se mogu proizvoditi bilo gde. Ovaj efekat može biti veći kada je oblast konflikta blizu velikih potrošačkih tržišta.
Istorijski gledano, sukobljene strane su koristile drogu za finansiranje sukoba i da ostvare zaradu. Svetski izveštaj o drogama za 2022. godinu takođe otkriva da sukobi isto tako mogu da poremete i pomere puteve krijumčarenja narkotika, kao što se desilo na Balkanu, a u poslednje vreme i u Ukrajini.
Mogući rastući kapaciteti za proizvodnju amfetamina u Ukrajini ako sukob potraje
Došlo je do značajnog povećanja broja prijavljenih tajnih laboratorija u Ukrajini, tj. skoka sa 17 demontiranih laboratorija u 2019. godini na 79 u 2020. godini. U 67 od tih laboratorija su se proizvodili amfetamini, u odnosu na 5 u 2019. godini – što je najveći broj demontiranih laboratorija prijavljenih u bilo kojoj zemlji u 2020. godini.
Ekološki uticaji tržišta droge
Nedozvoljena tržišta droge, prema Svetskom izveštaju o drogama za 2022. godinu, mogu imati lokalne, društvene ili individualne uticaje na životnu sredinu. Glavni nalazi kažu i to da je emisija ugljenika prilikom proizvodnje kanabisa u zatvorenom prostoru u proseku između 16 i 100 puta veća nego kod proizvodnje kanabisa na otvorenom, i da je karbonski otisak jednog kilograma kokaina 30 puta veći nego kod zrna kakaa.
Ostali uticaji na životnu sredinu uključuju značajno krčenje šuma povezano sa nedozvoljenim uzgajanjem koke, otpad nastao tokom sintetičke proizvodnje narkotika koji može biti 5-30 puta veći od obima krajnjeg proizvoda, kao i bacanje otpada koje može direktno da utiče na zemljište, vodu i vazduh, a isto tako indirektno i na organizme, životinje i lanac ishrane.
Tekući jaz u lečenju ljudi različitih polova i dispariteti u upotrebi i lečenju od droge
Žene su i dalje u manjini kao korisnici narkotika na globalnom nivou, ali imaju tendenciju da povećaju stopu porasta korišćenja droga i da brže napreduju do poremećaja uzrokovanih upotrebom droga nego muškarci. Žene sada predstavljaju otprilike 45-49% korisnika amfetamina i nemedicinskih korisnika farmaceutskih stimulansa, farmaceutskih opioida, sedativa i lekova za smirenje.
Jaz u lečenju i dalje je veliki za žene na globalnom nivou. Iako žene predstavljaju skoro jednog od dva korisnika amfetamina, one čine samo jednu od pet osoba na lečenju od poremećaja nastalih upotrebom amfetamina.
Svetski izveštaj o drogama za 2022. godinu takođe ukazuje na širok spektar uloga koje imaju žene u globalnoj ekonomiji kokaina, uključujući uzgoj koke, transport malih količina droge, prodaju potrošačima i krijumčarenje u zatvore.
***
Svetski izveštaj o drogama za 2022. godinu pruža globalni pregled ponude i potražnje opijata, kokaina, kanabisa, stimulansa tipa amfetamina i novih psihoaktivnih supstanci (NPS), kao i njihov uticaj na zdravlje.
Za više informacija posetite:
Svetski izveštaj o drogama 2022
1 of 5
Najnoviji izvori
1 / 11
Resursi
02. februar 2022.
1 / 11