Ujedinjene nacije u Srbiji

Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:

Saznajte više

Priča

13. mart 2023.

Kako digitalne veštine pomažu ženama: priča iz Valjeva

Klub postoji već 25 godina, a u poslednje dve goste ovde dočekuje Nataša Mojsilović. Vedra i opuštena domaćica posao je preuzela od supruga kada su, kako kaže, deca porasla i krenula svojim putem. Pored škole jahanja za početnike, i rekreativnog jahanja u okolini Valjeva, Nataša je klubu dodala nove sadržaje - restoran i jedan apartman. „Ja sam to preuzela da uozbiljim, da uvedemo neke novine. Imala sam veliku podršku od supruga, koji je rekao – sve prepuštam tebi! Sada ovde organizujemo svadbe, proslave rođendana, tim bildinge, izložbe“, objašnjava Nataša. Ubrzo je shvatila da od ugostiteljstva klub ostvaruje veći prihod nego od škole jahanja, a da pritom pokriva i troškove održavanja konja za celu sezonu. Sa ambicijom da dalje razvija ovaj posao, Nataša je krenula i na kurs analize podataka. „Znala sam ranije za obradu statističkih podataka, ali mi nije padalo na pamet kako bih mogla da je koristim“, kaže ona. Kada je počela iz novog ugla da posmatra posao koji vodi, Natašu je zanimalo da li u klupskom restoranu treba da ima spremne obroke svakog dana. „Ispostavilo se da je mnogo isplativija i sigurnija varijanta da se hrana sprema po potrebi, kada se gosti najave, barem dok se posao dodatno ne razvije. Nama broj gostiju mnogo zavisi od vremena – kad je lošije vreme ima ih manje.“ Posle obuke Nataša je počela mnogo češće da koristi kompjuter, pre svega da bi na internetu pronašla informacije o poslu kojim se bavi – kako što lepše dočekati goste, kako što bolje servirati hranu. Tako je odlučila da za svoj klub napravi i stranice na društvenim mrežama, i da smeštaj koji nudi oglasi onlajn. „Nismo se ranije reklamirali uopšte. Reklama je bila ’od usta do usta’. Međutim, mlađe generacije gledaju internet i društvene mreže. Sada kada imamo više pratilaca na društvenim mrežama imamo i više gostiju iz Beograda i Novog Sada.“ Zato joj je u planovima za blisku budućnost adaptacija još jedne kuće kako bi mogla da ponudi prenoćište većem broju gostiju. Nataša Mojsilović je bila jedna od polaznica desetonedeljne obuke „Naučite kako da koristite podatke za bolje donošenje poslovnih odluka“, koju je držala dr Tatjana Kecojević, Data Scientist i žena kojoj je misija da osnaži druge žene tako što će im pomoći da budu digitalno pismene. „Podaci su svuda oko nas i mi ih svakodnevno koristimo i analiziramo. Kada čitamo preporuke i komentare o nekom proizvodu, mi u stvari vršimo analizu podataka“, objašnjava Tatjana. „Učesnicama ovog kursa sam kroz interaktivna predavanja i praktične vežbe želela da pokažem kako da koriste analizu podataka da bi bolje razumele svoje poslovanje i donosile odluke koje će im pomoći da opstanu na tržištu. Na primer, šta da ponude od proizvoda, kako da reklamiraju svoj proizvod ili uslugu, šta je to što manjka, a bilo bi dobro ponuditi. Za to nije potrebno da budete internet stručnjak, za uspešnu analizu podataka dovoljni su radoznalost i volja za učenjem.“ Obuka je obuhvatala učenje o tome šta su podaci, kako ih prikupljamo, kako ih organizujemo, kako ih prikazujemo drugima kroz grafikone ili kao sajt, uz korišćenje Excela kao osnovnog alata. Upravo za ove teme bila je zainteresovana Bojana Simić. Ona je na obuku došla sa predznanjem, kao neko ko veruje da je neophodno stalno učiti i usavršavati se. „Znanje koje smo mi dobili na ovom kursu je ozbiljna analitika, na nivou ispita na fakultetu. Međutim, Tatjana je vodila računa da savladamo svaki korak pre nego što krenemo na sledeći. Imale smo praktične primere koje smo koristile da bismo primenile stečeno znanje.“ Bojana kaže da je najveće promena pre i posle ovog kursa za nju u promeni načina razmišljanja. „Značilo mi je da razumem kako razdvojiti bitne stvari od nebitnih, odakle da počnem kada želim da rešim neki problem. Naučila sam kako da odredim koji su mi podaci potrebni i kako da ih prikupim da bih došla do željenog rezultata.“ Upravo ova nova veština značila je Bojani da ima više samopouzdanja kada se prijavljivala za posao koji danas radi na poziciji regionalne menadžerke prodaje za zapadnu Srbiju u multinacionalnoj kompaniji koja posluje u preko 40 zemalja. „Jedno je kad kažete poznavanje Eksela, a drugo je završila sam kurs analize podataka i to poslovne analitike. Ja ne znam puno ljudi koji su uspeli da potpuno promene karijeru u ovim godinama. Sada brže, lakše i efikasnije mogu da obavljam svoj svakodnevni posao. Shvatila sam da nešto na šta sam ranije trošila mnogo vremena mogu da rešim na dva klika," kaže Bojana Simić. Analize položaja žena na tržištu rada u Srbiji pokazuju da se, za razliku od muškaraca kod kojih je „zrelo“ doba povezano i sa višom stopom zaposlenosti, ženama šanse da budu zaposlene smanjuju posle 45 godine. Isto tako, podaci pokazuju da su žene u dobi od 45 i više godina u poređenju sa mlađim ženama i muškarcima, najmanje aktivne i zaposlene. Natašino i Bojanino iskustvo pokazuje da je moguća i drugačija sudbina žene u Srbiji. Njihovi primeri pokazuju da sticanje novih, digitalnih veština, može pomoći ženama da budu sigurnije u sebe u poslu koji obavljaju i da lakše razvijaju svoj posao ili napreduju u karijeri. Kurs „Naučite kako da koristite podatke za bolje donošenje poslovnih odluka“, održavao se od novembra 2021. do februara 2022, u okviru projekta „Staze Srbije“, koji je sproveo Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Cilj projekta je bio da unapredi domaću turističku ponudu, a poseban fokus je bio na ženama preduzetnicama koje su imale priliku da steknu različite veštine, među kojima je bila i analiza podataka.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

08. februar 2023.

Nova predstava “Devojčice” prikazuje živote mladih žena u patrijarhalnom srpskom društvu

Kroz process zajedničkog stvaranja, 10 mladih žena iz cele Srbije – različitih uzrasta, interesovanja i porekla – uronile su u svoja sećanja i kroz predstavu “Devojčice” prikazale žensko odrastanje u Srbiji. Predstava je nastala u produkciji društveno angažovanog Reflektor teatra, uz podršku UN Women, u sklopu projekta koji finansira Evropska unija. Kako se pojavljue svetlost na sceni tako se publika upoznaje sa 10 mladih žena kosa umotanih u peškire, obučenih u bade mantile i šarene dokolenice, spremnih da pozorište upotrebe kako bi podelile svoja iskustva i zapažanja o odrastanju u patrijarhalnom društvu. Šaljiva, ali i srceparajuća; duboko intimna, ali i politička – ova predstava otkriva prepreke, tradicionalne norme i rodne uloge sa kojima se devojke i devojčice suočavaju dok odrastaju u Srbiji, a njenih 10 protagonistkinja istovremeno istražuje tanku liniju između ličnog i političkog. Predstava “Devojčice” nastajala je tokom višemesečnog, umetničkog, edukativnog i istraživačkog procesa u kom koautorke i izvođačice ovog komada, govore svoje lične priče, u svoje ime. „Ova predstava je nastala metodom koju mi u Reflektor teatru nazivamo: pozorište kao omladinski rad. Radili smo sa devojkama koje nisu profesionalne glumice. Prošle smo kroz edukativni proces vezan za teme rodne ravnopravnosti i prevencije nasilja. Istovremeno, zajednički smo uvežbavale i pisale tekst, što je rezultiralo dramaturškim uobličavanjem njihovih ličnih priča, iskustava i zapažanja“, objašnjava rediteljka i dramaturškinja predstave Milena Bogavac. Sve priče su autentične, istinite i posebne. One nam pričaju kako je biti devojčica druge nacionalnosti; šta se očekuje od srednjeg deteta; šta se dešava kada je otac u ratu, a šta kada je majka feministkinja; bave se temama menstrualnog siromaštva i mnogim drugim situacijama koje pružaju uvid u duboko lična sećanja iz detinjstva. To su priče o ženskom odrastanju sa kojima se mogu povezati mnoge devojke, kako u srpskom društvu tako i širom sveta. “Devojke se, pokazalo se, međusobno povezuju razgovorom. Veliki deo našeg zajedničkog rada bili su dugački, moderirani razgovori o našem odrastanju, ambicijama, strahovima, nadama, stavovima o nasilju, feminizmu i slično”, kaže Bogavac. “Od trenutka kada smo izabrali koautorke, na višednevnoj audiciji koja je uključivala i trening namenjen osnaživanju devojaka i mladih žena, dva meseca smo se sastajale i razgovarale. Delile smo priče, iskustva i kroz različite vežbe pozorišne improvizacije, pokušavale da ih odigramo. Iz ovih igara, nastala je i naša predstava.” Jedna od protagonistkinja, dvadesetjednogodišnja Milena Perić, kaže da ju je ovaj proces vratio u neka davna vremena. “Bolje sam upoznala sebe, preispitala svoje odrastanje i došla do zaključaka koji mi danas pomažu da budem bolja verzija sebe“, objašnjava ona. „Upoznala sam i druge devojke, ne samo takve kakve su sada, već sam stekla uvid i u to kako su odrasle, zbog čega sam se osećala kao da smo odrastale zajedno – kao da se znamo ceo život. To mi je najviše značilo.” Njena koleginica, dvadesetogodišnja Lena Vujović kao jedno od najvrednijih iskustava ističe samospoznaju: „Ne radi se samo o tome da sam prodrla u svoje dubine i spoznala nešto što me je nekada mučilo, već i o tome da sam te spoznaje mogla da delim sa drugima bez straha od osude ili prekih pogleda. Mislim da nam nedostaju takva sigurna mesta. Nije bilo lako otkrivati nove stvari o sebi i drugima, konstantno, svaki dan, dva meseca. To je jedan od najvećih izazova, ali i najlepše i najznačajnije iskustvo koje smo dobili kroz rad na ovoj predstavi. Kada se za tako kratko vreme ogoliš pred nekim koga ne poznaješ, to je pravi izazov, ali je i čarobno i nagrađujuće iskustvo. Želela bih da poručim svim devojčicama i dečacima da prepreke koje im se nađu na putu ne gledaju kao razlog za odustajanje, već kao putokaz za dalje.” Produkcija predstave „Devojčice” je centralna aktivnost projekta „Supergirls” koji je počeo u februaru 2022. i trajao je 12 meseci, a koji je imao za cilj da dekonstruiše rodne stereotipe i konstrukte sa kojima se mlade žene i devojčice suočavaju tokom odrastanja, da osnaži mlade žene kroz edukaciju i kulturnu produkciju, kao i da informiše širu javnost o izazovima sa kojima se se devojčice, devojke i žene sreću u patrijarhalnom društvu. „Predstavu gledaju devojke, jer im šalje poruku da nisu same, ali gledaju je i momci, da bi bolje razumeli devojke. Za samo dva meseca, “Devojčice” smo odigrale deset puta, pred punim salama i to je zaista ohrabrujuća činjenica “, kaže Bogavac. Ideja predstave je da osnaži devojčice, devojke i mlade žene, da jedna drugoj budu saveznice i podrška, ali i da im pošalje poruku da devojke mogu sve. Da su sve devojčice na svetu vredne, hrabre, pametne i da sve zaslužuju da rastu u sigurnom i bezbednom okruženju. Predstava nastavlja dalje da prenosi poruku da “feminizam nije ružna reč“ i da nije „borba protiv muškaraca“, već borba protiv nasilja i za jednaka prava muškaraca i žena.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

26. januar 2023.

Ugrožena domaćinstva u Srbiji suočena sa jedinstvenim izazovima usled krize u Ukrajini

Nova istraživanja su pokazala da se ugrožene i marginalizovane grupe stanovništva u Republici Srbiji suočavaju sa posebnim izazovima koji proističu iz pandemije COVID-19 i krize u Ukrajini. Agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji - UNFPA, UNICEF, UNHCR - danas su predstavile projekcije siromaštva za najugroženije kategorije stanovništva u Srbiji – porodice sa decom i starije osobe – kao deo zajedničkog UN programa „Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizu/krizne situacije“, koji se finansira iz Zajedničkog fonda UN za Ciljeve održivog razvoja. Najveći teret kriza snose porodice sa malom decom, naročito one sa više od četiri člana, starije osobe koje žive same ili u staračkim domaćinstvima, izbeglice, tražioci azila, lica u riziku od toga da ostanu bez državljanstva i interno raseljena lica, ljudi koji žive u ruralnim ili udaljenim krajevima ili sa minimalnim prihodima. „Ovaj zajednički projekat, koji se sprovodi u bliskoj saradnji sa Vladom Republike Srbije, predstavlja poziv na jačanje službi i sistema socijalne zaštite, posebno u vreme kada se suočavamo sa sve većim troškovima. Od suštinskog je značaja da sistemi socijalne zaštite budu pravilno usmereni, tako da oni koji su ugroženiji mogu da dobiju neophodnu podršku za bezbedan i produktivan život. Naš zajednički cilj je da smanjimo nejednakosti“, rekla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji. Istraživanja pokazuju da siromaštvo ne pogađa sva domaćinstva na isti način. Zapravo, domaćinstva sa decom su među najugroženijima u Srbiji. „Očekuje se da će brojke o siromaštvu dece za 2022. godinu pokazati povećanje sa 10,6% na 13,8%, što predstavlja dodatnih 27.987 dece koja žive ispod linije apsolutnog siromaštva. Najugroženija su deca koja žive u velikim porodicama, deca u seoskim domaćinstvima i romskim naseljima. Za delotvornu zaštitu dece od siromaštva potrebne su sveobuhvatne mere socijalne politike i budžeti. Potrebno je da dođe do pomaka u odgovoru sa opšteg obuhvata ka pristupu usmerenom na siromaštvo i decu. Potrebni su i porast obuhvata i bolja adekvatnost programa finansijske pomoći, uključujući dečiji dodatak, kako bi se zadovoljile trenutne i buduće potrebe dece“, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji. Zasebno istraživanje, koje obuhvata projekcije siromaštva za starije osobe, pokazuje da oni koji žive u ruralnim i udaljenim krajevima najteže zadovoljavaju svoje potrebe za hranom, higijenskim proizvodima ili lekovima. „Rezultati do kojih smo došli ukazuju da je stopa apsolutnog siromaštva u 2022. godini porasla na 12,3% za celokupnu populaciju, a slična tendencija zabeležena je kod populacije starije od 65 godina i iznosi 10,3% što je porast u odnosu na podatak iz 2020. kada je iznosila 6,8%. U okviru projekta, UNFPA je dodelio jednokratnu finansijsku pomoć za preko 70, većinski jednočlanih staračkih domaćinstava, a iz razgovora sa korisnicima dobili smo komentare da bi ovakvu vrstu pomoći trebalo češće organizovati“, rekla je Borka Jeremić, šefica kancelarije UNFPA u Srbiji. Socijalna zaštita predstavlja ključni alat javnih politika za građenje otpornosti, suzbijanje siromaštva i unapređenje ekonomskih i društvenih ishoda kod migranata, izbeglica i tražilaca azila. Može zaštititi ljude od nepredviđenih situacija u životu i eksternih kriza koje bi inače dovele do toga da padnu u siromaštvo. „U nastojanjima da poboljšamo položaj svih ugroženih grupa u srpskom društvu, moramo zajednički osigurati da prinudno raseljena, interno raseljena i lica bez državljanstva ne budu izostavljena. Poboljšan pristup ovih grupa ličnim dokumentima, zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti i pomoći je od ogromnog značaja. Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice, zajedno sa drugim agencijama UN, spremna je da pruži podršku Vladi u tim naporima“, izjavila je šefica odeljenja za zaštitu izbeglica u UNHCR-u Edlira Baka Peko. Kroz ovaj zajednički program UN, Vlada Republike Srbije je dobila podršku da ojača nacionalni okvir socijalne zaštite i politike odgovora na krizne situacije i uveća adekvatne budžetske resurse za zaštitu najugroženijih grupa stanovništva. „Siromaštvo ima celoživotne posledice, koje se često prenose sa generacije na generaciju; međutim, ono nije ni neizbežno niti otporno na fokusirane napore. Kroz doslednu pažnju i koordinisano delovanje, siromaštvo se može smanjiti, pa čak i iskoreniti. Agencije Ujedinjenih nacija uključene u sprovođenje projekta spremne su da pruže dalju podršku Vladi Republike Srbije u osnaživanju ugroženog stanovništva koje živi u siromaštvu“, rekla je prof. dr Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica u Vladi Republike Srbije zadužena za Agendu 2030. O projektu: Zajednički program Ujedinjenih nacija Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizu/krizne situacije usmeren je na jačanje sistema socijalne zaštite sa elementima za reagovanje na krizu/krizne situacije da bi se ublažili društveno-ekonomski uticaji kriza koje pogađaju zemlju. Cilj projekta je da (i) ojača podatke u okviru odgovora na uticaj krize na najugroženije grupe da bi se uneli u uvođenje zakonodavnih promena i prilagođavanje sistema socijalne zaštite (ii) primeni principe reagovanja socijalne zaštite na krizu/krizne situacije, da bi se pružila podrška usmerena na 170 najranjivih porodica. Projekat zajednički sprovode UNICEF (vodeća agencija) i UNFPA, uz učešće UNHCR-a i blisku saradnju sa specijalnom savetnicom premijerke Srbije za Agendu 2030, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ostalim nadležnim ministarstvima, lokalnim samoupravama, Republičkim zavodom za statistiku, Crvenim krstom i Svetskom bankom. Ukupna vrednost projekta iznosi $289,200, koju u najvećem delu finansira Zajednički SDG fond Ujedinjenih nacija. Poziv na akciju dostupan na linku.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

26. januar 2023.

U najvećem riziku od siromaštva: deca i starije osobe

Osim starih, teret ekonomske krize izazvane otežanim oporavkom od pandemije COVID-19 i zbog sukoba u Ukrajini snose i porodice sa malom decom. Zaječar/Jagodina, januar 2023 - I pre nego što se na uzbrdici do koje vodi blatnjavi kolski put ukazala trošna kuća, osamdesettrogodišnja baka Persa, već je bila na kapiji. Gosti su se najavili i ona ih iščekuje od ranog jutra. Persa se uželela razgovora. Živi sama u selu Šljivar nadomak Zaječara. Ima 83 godine i teško se kreće, jer slabo vidi. „Kako da hodim kad ne vidim. A ne mogu da me operišu, jer imam visok pritisak. Stara sam. Muke su to!“ Sada joj je stigla pomoć. A pomoć je Persi neophodna. Njena penzija je tek sedam hiljada dinara mesečno. „Šta da radim sa sedam hiljada!“, rezignirano priča Persa. „Ništa, da ti kažem, od toga. Sreća da sam ovo primila, te nešto mogu da uzmem da jedem. Od sedam hiljada nema ništa. Treba da platim struju, telefon, vodu…“ Persa je dobila jednokratnu finansijsku pomoć od Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), kroz zajednički UN projekat koji sprovode UNICEF, UNFPA, uz učešće UNHCR-a i u partnerstvu sa državnim organima i Crvenim krstom. „Trebalo bi hranu da kupim, uzela bih brašno. A žao mi da trošim, jer nemam...“, kaže baka Persa. „S obzirom na niska primanja, to je za baka Persu značajna pomoć“, objašnjava Vladan Marković, generalni sekretar Crvenog krsta u Zaječaru, koji će baka Persi i pomoći da kupi ono što joj je potrebno, jer u selu nema prodavnice. „Sigurno će iskoristiti taj novac na hranu, lekove i da plati račune koji su se nagomilali.“ Persa je jedna od sto četrnaest osoba starijih od sedamdeset pet godina koji su dobili jednokratnu finansijsku pomoć UNFPA. Zajedničko im je mnogo toga. Stariji su i bolesni. Neretko ne mogu da ustanu iz kreveta, najčešće su sami. Usamljena je i baka Persa, pa setno gleda fotografije svoje porodice. Sin je, kaže, daleko. Živi u Italiji, retko se čuju telefonom, još ređe je posećuje. Njen suprug je preminuo pre deset godina. U selu nema mnogo mlađih ljudi, pa Persu niko i ne obilazi. Svakog petka ujutro žuri do kapije da stigne na vreme da preuzme nedeljne obroke iz Narodne kuhinje. „Prođe ovde taj čovek. Ja izađem, on mi da hleba, malo variva i pašteticu.“ Zima je posebno teška. Baka Persa pokazuje da je ruka boli, jer sama priprema drva za malenu peć u jedinoj sobi koju greje. „Ne mogu da čuvam stoku, džaba što imam imanje, neće niko da radi na ispolicu“, kaže baka Persa. “Inače bih čuvala svinjče, da imam malo mast, malo mesce... A ja oskuđujem, ne jedem uopšte meso. Kako kad je hiljadu dinara kilo mesa! Te tako muke velike.“ Osim starih, teret ekonomske krize izazvane otežanim oporavkom od pandemije COVID-19 i zbog sukoba u Ukrajini snose i porodice sa malom decom. To potvrđuju roditelji petoro dece, dvadesettrogodišnja Bojana Kostić i njen tridesetogodišnji suprug Aleksandar Jovanović iz Jagodine. Njihova ćerka ima devet meseci, a njena starija braća dve, tri, četiri i devet godina. „Moj muž trenutno ne radi nigde, radi ko ga kad pozove. Primamo socijalnu pomoć i dečiji dodatak. Plaćamo kiriju, struju. Te pare ne mogu da nam stignu“, kaže Bojana. Njen suprug se živo seća koliko su teško podneli vreme pandemije kovida. „To je bila katastrofa! Nema posla, samo da gledaš da l će neko da se smiluje da ti pomogne.“ Aleksandar sakuplja i sekundarne sirovine, radi kad god dobije poziv, samo da bi prehranio sedmočlanu porodicu. „Radim fizičke poslove, građevinu, idem na otpad kad neko pozove“, objašnjava Aleksandar. Bojana najviše brine da ima hrane za svu decu. Mleka i pelena za bebu. Računaju i na obrok dnevno iz Narodne kuhinje. Preko zime je izazov zagrejati oronulu kuću. „Nedostaje nam novac za drva, teško da nam ostane kad platimo kiriju i hranu“, kaže Bojana. Zato im pomoć UNICEF-a i partnera koju su dobili na platnoj kartici mnogo znači. „Dobili smo karticu za kupovinu. Kupili smo deci garderobu, čizmice, hranu, uobičajeno što ide za decu“, objašnjava Bojana. Da se zahvalim UNICEF-u i Crvenom krstu. Koliko su bili u mogućnosti, oni su nam pomogli. To smo potrošili na stvari za decu i ostalo nam nešto oko hiljadu dinara, za to sam kupio lekove za bebu, pošto je bila bolesna i to je to, zahvalan je Aleksandar. Četvorogodišnji Janoš i njegov godinu mlađi brat Matej idu u vrtić. Veselo se hvataju bojica, pa kad se nađe komad papira, pokazuju šta su naučili od vaspitačica i drugara. Pomaže im i najstariji brat, devetogodišnji Miodrag. „Lepo im je u vrtiću, oni uče tamo pesmice i recitacije, imaju priredbe. Imali su priredbu za Novu godinu i za Božić. Dobili su paketiće. Tamo imaju hranu, da se obuku, daju nam i garderobu, daju ponekad i hranu“, priča mama Bojana. Stefan Malenović, sekretar Crvenog krsta u Jagodini, kaže da su pomoć na platnoj kartici od UNICEF-a i partnera, dobile višečlane porodice, najčešće sa malom decom ili one koje imaju člana sa invaliditetom. Na teritoriji grada Jagodine pomoć je dobilo 17 porodica. „Najčešće su kupovali hranu, one namirnice koje duže traju“, objašnjava Stefan. „Izuzetno im znači pomoć, zima je, računi za struju su porasli, računi stanovanja takođe. Oni su mnogo zahvalni UNICEF-u i donatorima, koji su obezbedili pomoć za svih 17 porodica koji su dobili ovu pomoć.“ UNICEF je pomogao 142 porodice u Srbiji koje su u posebnom riziku od siromaštva, dok je UNFPA pomogao više od 70 staračkih domaćinstava u opštinama sa najvišim indeksom starenja. Jednokratnu pomoć, prilagođenu broju domaćinstava, dobilo je ukupno 212 domaćinstava kroz zajednički program Ujedinjenih nacija (UN) „Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizu/krizne situacije“, koji implementiraju UNICEF i UNFPA, uz učešće UNHCR-a, u saradnji sa Vladinim institucijama i Crvenim krstom, zahvaljujući Fondaciji za održivi razvoj UN-a. „Ovaj zajednički projekat, implementiran u saradnji sa Vladom Srbije, poziv je da se osnaže ustanove socijalne zaštite, naročito u vreme kada se suočavamo sa povećanjem troškova života. Od suštinske je važnosti da sistemi socijalne zaštite budu adekvatno targetirani, kako bi ranjivije grupe dobile odgovarajuću podršku da žive bezbedno i produktivno. Naš zajednički cilj je da umanjimo nejednakost“, rekla je stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob. Tako je, kroz zajednički program UN-a, Vlada Republike Srbije dobila podršku da ojača nacionalni okvir socijalne zaštite i politike odgovora na krizne situacije i uveća budžetske resurse za zaštitu najugroženijih grupa stanovništva. Napisala Jelena Terzić

Pročitaj više

1 of 5

Priča

24. januar 2023.

Drugi sastanak Zajedničkog upravnog odbora Okvira saradnje za održivi razvoj 2021-2025 između Ujedinjenih nacija i Vlade Republike Srbije

Beograd, 24. januar 2023 – UN u Srbiji i Vlada Republike Srbije organizovale su drugi Zajednički nacionalni upravni odbor Okvira saradnje za održivi razvoj Ujedinjenih nacija 2021-2025. Sastanak su vodili Ministarka za evropske integracije, gđa Tanja Mišćević, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija gđa Fransoaz Žakob i ambasador Vuk Žigić, iz Ministarstva spoljnih poslova. Ministarka Miščević je istakla da su Agenda 2030 i evropske integracije nacionalni prioriteti Srbije. Ona je istakla značaj razvojnog plana kao krovnog dokumenta za plan strateškog razvoja Srbije i navela da je prvi korak priprema pravnog okvira za plan razvoja. "Moramo da se konsultujemo i razgovaramo sa svima kako bismo bili sigurni da će naša strategija razvoja biti uspešna", dodala je Miščević. "Moramo raditi zajedno i ubrzano, imamo malo vremena da delujemo za ljude i planetu. Zajedno sa našim kolegama u Srbiji nastavićemo da napredujemo u punoj realizaciji Agende 2030 sa pristupom razvoju usmerenom ka ljudima i promovisanju vrednosti solidarnosti, jedinstva i jednakosti.Samo tako ćemo ubrzati fundamentalne transformacije u našim ekonomskim i socijalnim modelima, predvideti rizike i preduzeti preventivne akcije", kaže Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji. "Srbija je ostvarila primetan napredak od usvajanja Agende 2030, i preduzima korake da osigura sigurnu i stabilnu budućnost. Njeni glavni prioriteti su pomoć ugroženim grupama, jačanje ekonomije, smanjenje siromaštva, unapređivanje obrazovanja, pitanja mladih, jednakost polova, zaštita životne sredine i povećanje poštovanja ljudskih prava i vladavine prava", kaže Vuk Žigić, ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije. Okvir za saradnju čija je vrednost procenjena na 364 miliona dolara, od čega već realizovana pomoć do septembra 2022. godine ukupno iznosi 121 milion dolara, predstavlja osnovu za podršku našoj zemlji u tri važne strateške oblasti: 1) zelenoj transformaciji; 2) socijalnoj zaštiti/demografskoj otpornosti; i 3) vladavini prava, ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i dobrom upravljanju, u skladu sa Agendom 2030 i Agendom za pristupanje Evropskoj uniji. Zajednički nacionalni upravni odbor Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija je najviše upravljačko telo Okvira saradnje za održivi razvoj Ujedinjenih nacija. Sva dokumenta i prezentacije sa sastanka su dostupna na sledećem linku.

Pročitaj više

1 of 5

Vidi sve

Saopštenje za medije

06. mart 2023.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija - Autorski članak povodom Međunarodnog dana žena - 8. mart 2023.

Današnje krize koje se nadovezuju jedna na drugu, od rata u Ukrajini do vanredne klimatske situacije, najpre i najteže pogađaju žene i devojčice. U svetlu globalnih izazova po demokratiju, u pitanje se dovode i uskraćuju prava žena nad njihovim telima i prava na samostalno odlučivanje o sopstvenim životima. Dva statistička podatka vrlo ilustrativno opisuju naš neuspeh: Svakih deset minuta jednu ženu ili devojčicu usmrti član porodice ili intimni partner. Svaka dva minuta jedna žena premine tokom trudnoće ili porođaja. Većina takvih smrtnih slučajeva može se u potpunosti sprečiti. Na Međunarodni dan žena, moramo se obavezati da ćemo promeniti stvari nabolje. Moramo preokrenuti ove užasne trendove i zauzeti se za živote i prava žena i devojčica, svuda. Ovo predstavlja jedan od mojih glavnih prioriteta i okosnicu rada Ujedinjenih nacija širom sveta. Od Južnog Sudana do Mijanmara, podržavamo žene i devojčice u krizi osiguravajući da se u mirovnim procesima čuje i njihov glas. Zamenica generalnog sekretara, Amina Mohamed, nedavno je posetila Avganistan s porukom za tamošnje vlasti: žene i devojčice imaju osnovna ljudska prava i nikad nećemo odustati od borbe za njih. Ove godine, Međunarodni dan žena usredsređen je na zatvaranje rodnog jaza u nauci, tehnologiji i inovacijama. Globalno gledano, pristup i korišćenje interneta je za 21 odsto verovatnije među muškarcima nego među ženama, a u zemljama s niskim dohotkom ta razlika je i preko 50 odsto. Ipak, čak su i najbogatije zemlje na gubitku zbog rodno-zasnovanih stereotipa i istorijske pristranosti. U tehnološkoj industriji, muškarci su dvostruko brojniji od žena. U polju veštačke inteligencije, taj odnos je pet prema jedan. Dostupnost tzv. velikih podataka novo je blago i osnova za političke i poslovne odluke današnjice, ali u njima se često zanemaruju rodne razlike – ili se u potpunosti zatvaraju oči pred pitanjima koja se tiču žena. Sve bi trebalo da nas alarmiraju proizvodi i usluge koji su od samog početka utemeljeni u rodnoj nejednakosti i kao takvi digitalizuju patrijarhat i mizoginiju. Silikonske doline ovog sveta ne smeju postati Doline smrti ženskih prava. Medicinske odluke koje se zasnivaju na podacima o muškim telima ne samo da mogu naštetiti ženama, već mogu biti i smrtonosne. Diskriminacija žena u nauci i tehnologiji posledica je viševekovnog patrijarhata, diskriminacije i pogubnih stereotipa. Žene čine svega tri odsto dobitnika Nobelove nagrade u naučnim kategorijama od 1901. godine do danas. Žene na internetu – uključujući naučnice i novinarke – često su na meti seksističkog govora mržnje i zlostavljanja čija je namera da ih ućutkaju i posrame. Ali one neće biti ućutkane. Žene i devojčice svuda traže svoja prava, a njihove reči odjekuju širom sveta. Potrebna nam je akcija na više frontova kako bismo osigurali da žene i devojčice mogu da daju svoj puni doprinos globalnom znanju kroz nauku i tehnologiju. Moramo srušiti barijere – od diskriminatornih podataka do stereotipa koji devojčice odvraćaju od izučavanja prirodnih nauka u ranom uzrastu. Donosioci odluka svih vrsta moraju pospešiti učešće i liderstvo žena u nauci i tehnologiji, i kroz sistem kvota ako je neophodno. Trebalo bi da budu kreativni, prošire mogućnosti za zapošljavanje i da se ono temelji na veštinama. I moraju biti istrajni u takvoj nameri. Rodna ravnopravnost se neće desiti sama od sebe, ona mora postati prioritet na kome će se posvećeno raditi. Ovaj pristup daje rezultate u Ujedinjenim nacijama, gde imamo sopstvenu strategiju rodnog pariteta među zaposlenima. Takođe, potrebna nam je akcija kako bismo stvorili bezbedno digitalno okruženje za žene i pozvali na odgovornost kako počinioce digitalnog nasilja, tako i digitalne platforme koje im to omogućavaju. Ujedinjene nacije sarađuju s vladama, civilnim društvom, privatnim sektorom i drugim akterima na Kodeksu ponašanja čiji je cilj smanjenje štete i povećanje odgovornosti na digitalnim platformama, istovremeno braneći slobodu izražavanja. Ženska prava nisu luksuz koji može da čeka dok ne rešimo klimatsku krizu, okončamo siromaštvo i stvorimo bolji svet. Ulaganje u žene i devojčice najsigurniji je način da se uzdignu svi ljudi, zajednice i zemlje, te da se ostvare ciljevi Agende za održivi razvoj do 2030. godine. Udružimo snage za inkluzivniji, pravedniji i prosperitetniji svet za žene i devojčice, muškarce i dečake, svuda.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

14. mart 2023.

Od narativa o pretnji do narativa mogućnosti – autorski tekst Fransoaz Žakob, stalne koordinatorke UN u Srbiji

Srbija je 2022. godine pokazala da je veoma otporna na višestruke potrese. Uprkos rastu inflacije, država je očuvala stabilnost zahvaljujući domaćoj proizvodnji hrane. Rast cena energije ublažen je domaćom proizvodnjom uglja (koji i dalje u proizvodnji energije učestvuje sa čak 70%), kao i državnim merama podrške. To se povoljno odrazilo na račune domaćinstava i privrede za struju i grejanje, kao i na troškove proizvodnje i transporta. Nastavile su se izmene propisa i inovacije, mada u manjoj meri nego 2021. godine. U susret Konferenciji UN o klimatskim promenama (COP27), Srbija je usvojila svoje revidirane Nacionalno utvrđene doprinose i tako postavila polaznu tačku za nove konkretne mere u borbi protiv klimatskih promena. Izradom i objavljivanjem instrumenta za uvođenje principa „da niko ne bude izostavljen“1 u sve propise, Srbija je pokazala da je posvećena jednom od osnovnih principa Agende 2030 i rešena da se bori protiv nejednakosti na svim frontovima. Međutim, najugroženiji i najmanje vidljivi među nama i dalje imaju teškoće u mnogim oblastima života, od uslova stanovanja, preko nalaženja pristojnog zaposlenja do specijalizovanih socijalnih usluga. Prema preliminarnim rezultatima popisa iz 2022. godine, stanovništvo Srbije se smanjilo za 6,9% u odnosu na 2011. Usvajanje pristupa razvoju usredsređenog na ljude, ulaganje u svako dete i politike koje podržavaju demografsko oslanjanje su apsolutno kritične za dobrobit i budućnost društva. Rast BDP-a je iznosio 2,3%2, a fiskalna situacija je ostala generalno stabilna. Strane investicije su rasle, i u tradicionalnim (poljoprivreda) i u visokotehnološkim delatnostima (naročito u biotehnologiji)3. Veliki javni infrastrukturni projekti i izgradnja u najvećim gradovima doneli su rast u građevinarstvu. Sada je vreme da se krene napred na planu pristojnog rada, vrednuje i proširi ekonomija brige, transformiše pristup poljoprivrednoj proizvodnji ka održivim sistemima ishrane i podrži širenje zelenih radnih mesta. Region beleži napredak inicijativa za lakše kretanje, trgovinu i investicije, ali je u javnosti bilo i negativnih narativa sa različitih strana. Dugotrajan izborni proces, od kampanja koje su počele u drugoj polovini januara 2022. do imenovanja nove Vlade u oktobru, otežao je reforme u više sektora. Zajedno sa energetskom krizom, ovakav razvoj situacije je usporio donošenje propisa i konkretno delovanje u nekoliko delikatnih i kompleksnih oblasti, poput zelene transformacije i drugih ekoloških izazova, kao što je zagađenje vazduha. U isto vreme, građani su manje brinuli zbog životne sredine i javnog zdravlja, a više zbog skupoće uslovljene globalnim kretanjima, ali i prilivom stranaca, najviše u Beograd i Novi Sad. Srbija je dosledno osudila postupke Rusije na Generalnoj skupštini UN i u Savetu za ljudska prava UN, ali se nije u potpunosti uskladila sa spoljnom politikom EU, posebno po pitanju ekonomskih sankcija. Ovakvom političkom stavu su doprinela neslaganja i polarizovana mišljenja domaće javnosti o ratu u Ukrajini, pragmatično razmišljanje o bezbednosti i energetici, tradicija nesvrstanosti, ali i nepostojanje konkretnog vremenskog okvira za pristupanje EU. Tenzije između Beograda i Prištine su rasle u drugoj polovini godine i kulminirale krajem decembra, što je donelo nove izazove za dijalog pod okriljem EU. Sukobi na terenu, povlačenje Srba iz javnih institucija i drugi pokazatelji nestabilnosti odvukli su deo političke energije i pažnje od drugih prioriteta, među kojima je i održivi razvoj. Očekuje se da Srbija ostane u centru diplomatskih napora ka većoj regionalnoj stabilnosti i saradnji. Srbija je značajno dopunila i uskladila svoje zakonodavstvo koje se odnosi na ljudska prava, diskriminaciju, rodnu ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje sa standardima EU i UN; ipak incidenti koji osporavaju osnovna prava i slobode i podstiču mržnju odvijaju se tokom cele godine sa malo osuda. Mešovita migraciona kretanja su porasla 2022. Procenjuje se da je broj migranata i izbeglica koji su ušli u Srbiju 2021. udvostručio od 2021. godine, dostigavši preko 110.000 (ne uključujući Ruse i Ukrajince) – većina njih tranzitira ka Evropskoj uniji. Uslovi za smeštaj su adekvatni u zemlji i postoje mogućnosti za preseljenje. Međutim, spore procedure azila, a opasne mreže graničnih prelaza i dalje predstavljaju pretnju za pojedince i porodice, uz stalni rizik od ilegalne trgovine najugroženijim. Mešovita migraciona kretanja su se prošle godine intenzivirala. Prema procenama, u Srbiju je ušlo dva puta više migranata i izbeglica nego 2021. godine – preko 110.000 (ne računajući Ruse i Ukrajince), pri čemu je većina njih u tranzitu ka Evropskoj uniji. Uslovi za prihvat su adekvatni i postoje mogućnosti za preseljenje, ali spore procedure za dobijanje azila i visokorizični putevi prelaska granice i dalje dovode pojedince i porodice u opasnost, a najugroženiji među njima su u stalnom riziku od trgovine ljudima. Srbija je dosta unapredila svoje propise o ljudskim pravima, diskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju i uskladila ih sa standardima EU i UN, ali je tokom godine bilo slučajeva ugrožavanja osnovnih prava i sloboda i izazivanja mržnje, koji nisu naišli na odgovarajuću osudu. U ovim složenim uslovima, Ujedinjene nacije u Srbiji su još intenzivnije radile u okviru tri strateška prioriteta dogovorena sa Vladom Srbije: zelena transformacija, izgradnja ljudskog kapitala i jačanje vladavine prava i ljudskih prava. Zajedno sa svojim partnerima u zemlji, nastavićemo krupnim koracima ka punom ostvarivanju Agende 2030, stavljajući čoveka u središte delovanja, uz širenje solidarnosti, jedinstva i pravičnosti kao osnovnih vrednosti. Verujemo da je Zelena agenda, koju u velikoj meri podržavaju globalne platforme Evropske unije i Ujedinjenih nacija, agenda mogućnosti za sve, uključujući, što je najvažnije, za mlade u Srbiji. Više nego ikad, važno je da se još jače obavežemo na multilateralnost da bismo se izborili sa globalnim i regionalnim pretnjama, obnovili mir, prilagodili i usmerili kurs naše zajedničke budućnosti uz nadu i istrajnost.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

08. februar 2023.

Rak grlića materice - rak koji možemo sprečiti.

Prеmа pоdаcimа Rеgistrа zа rак Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, tокоm 2020. gоdinе u Srbiji je rеgistrоvаnо 1087 nоvооbоlеlih žеnа, а 453 žеnе su umrlе оd оvе mаlignе bolesti. Nа оsnоvu nајnоviјih prоcеnа Еvrоpsкоg infоrmаciоnоg sistеmа zа 2020. gоdinu, Srbiјa sе sа stоpоm оbоlеvаnjа оd 26,3 nа 100.000 žena, nаlаzi nа pеtоm mеstu u Еvrоpi pоslе Crnе Gоrе, Rumuniје, Еstоniје i Litvаniје. Stоpе umirаnjа оd rака grlićа mаtеricе su takođe visоке i iznose 9,1 nа 100.000 žеnа. Za Populacioni fond, kao vodeću agenciju Ujedinjenih nacija za seksualno i reproduktivno zdravlje, unapređenje prevencije raka grlića materice predstavlja jedan od najznačajnih prioriteta. Rak grlića materice je i dalje ozbiljan javnozdravstveni problem u regionu istočne Evrope i centralne Azije, u kojem predstavlja drugi najčešći uzrok smrti od malignih bolesti u ženskoj populaciji. Svake godine se u ovom regionu otkrije više od 38.000 novih slučajeva, a 18,000 žena izgubi život od ove bolesti. Tradicionalno, Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije, Ministarstvom zdravlja, Komitetom za međunarodnu saradnju studenata medicine – Srbija, organizovao je edukativne i zdravstveno-promotivne aktivnosti u četiri studentska doma koje su trajale tokom cele nedelje. Početak Evropske nedelje prevencije raka grlića materice obeležen je konferencijom za medije u ponedeljak 23. januara, dok su se javne akcije u studentskim domovima nastavile do petka, 27 januara. Na konferenciji za medije prisutnima su se obratili dr Verica Jovanovic, direktorka Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, prof. Dr Ferenc Vicko, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Prof. Sanja Radojevic Skodric, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Prof. dr Ana Banko sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Mediicnskog fakulteta u Beogradu, dr Jelena Mitrovic ispred DZ Simo Milošević i gđa Borka Jeremić, šefica kancelarije UNFPA u Srbiji. Cilj ovih aktivnosti je podizanje svesti o značaju redovnih preventivnih pregleda i razumevanja da se ova bolest skoro u potpunosti može sprečiti merama primarne i sekundarne prevencije, odnosno pravovremenom imunizacijom protiv Humanog papillomavirusa i redovnim kontrolama i preventivnim pregledima. Ovogodišnje obeležavanje Evropske nedelje prevencije raka grlica materice je posebno značajno jer je od sredine prošle godine vakcina protiv infekcije HPV-om dostupna za sve devojčice i dečake uzrasta 9-19 godina iz sredstava zdravstvenog osiguranja. Populacioni fond Ujedinjih nacija u Srbiji će nastaviti da radi na dijalogu izmedju različitih aktera da bi se razumela poruka da je uz HPV vakcinaciju, redovne preventivne preglede, i promociju zdravstvene pismenosti i životnih veština, ovu malignu bolest moguće sprečiti.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

08. februar 2023.

Nagrađene najbolje inovacije u oblasti cirkularne ekonomije u Srbiji

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović tom prilikom je poručila: „Dosadašnji linearni ekonomski model zasnovan na principu „uzmi-proizvedi-upotrebi-baci“ je neodrživ, jer su prirodni resursi ograničenog trajanja, zbog čega je prelazak na cirkularnu ekonomiju neophodan“, i dodala: „Vlada Republike Srbije usvojila je Program razvoja cirkularne ekonomije za period 2022-2024. kojim je cirkularna ekonomija prepoznata kao alat za zelenu tranziciju Republike Srbije“. „Veliki odziv na javne pozive koje smo raspisali za inovacije u ovoj oblasti pokazuje da širok krug aktera u Srbiji prepoznaje značaj uštede prirodnih resursa i energije, ponovne upotrebe i reciklaže materijala i proizvoda i smanjenja količine otpada. Rešenja koja smo danas nagradili uticaće na bolji kvalitet životne sredine, a doneće i ekonomsku korist u vidu novih radnih mesta i veće konkurentnosti srpskih kompanija, što donosi dobrobit svim građanima Srbije“, rekao je Jakup Beriš, stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Devet inovacija je dobilo finansijsku podršku od ukupno 746.000 dolara kako bi mogle da budu realizovane tokom sledeće godine. Radi se o idejama za uštedu energije korišćenjem novih tehnologija, za proizvodnju energije od bio otpada, upotrebu organskog otpada za dobijanje komposta, đubriva i novih materijala, korišćenje opasnog otpada za proizvodnju visoko kvalitetnog đubriva, kao i za reciklažu tekstila, papira, kartona i paklica od cigareta kako bi se od njih dobili novi proizvodi. Nagrađeni su: Nektar d.o.o, DETO d.o.o. Pančevo, Elixir Zorka Prahovo, Bitgear Wireless Design Services d.o.o, Mivaka d.o.o Beograd, Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“, Javno komunalno preduzeće (JKP) Osečina, JKP Novi Pazar i JKP Novi Sad. Dvanaest najboljih inovacija koje uključuju saradnju nauke i privrede u oblasti cirkularne ekonomije dobilo je „cirkularne vaučere“ u vrednosti od po 10.000 dolara, kao podsticaj za dalji razvoj radi primene u praksi. Ove inovacije predviđaju upotrebu bio-otpada za proizvodnju energije, kompostiranje i izradu novih proizvoda (kozmetika, boje i lakovi, ekološki lepak), kao i korišćenje otpadnih voda iz drvne industrije za dobijanje inovativnih bioproizvoda. Neka od rešenja predlažu korišćenje novih tehnologija (veštačke inteligencije, softvera i aplikacija) za smanjenje emisija zagađujućih materija iz termoelektrana, optimizaciju potrošnje električne energije, kao i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Među nagrađenima su i ideje za proizvodnju biorazgradivih kesa od prirodnih materijala i gajenje insekata čije larve mogu da razgrade plastiku. Predlagači su renomirane naučno-istraživačke institucije iz Srbije. Više detalja o svim nagrađenim rešenjima možete pronaći ovde. Na događaju je 10 velikih kompanija koje posluju u Srbiji predstavilo planove za uštedu energije i resursa u cilju održivog poslovanja u 2023. godini. Ovi planovi su odgovor na inicijativu „Prihvati cirkularni izazov” Ministarstva životne sredine, UNDP-a i Privredne komore Srbije. U pitanju su kompanije: Elixir Zorka, Nektar Grupa, Aerodrom Beograd, Coca-Cola HBC, Ball Packaging, DunavNet, MG Mivela, Bex Espress, Yettel i Eko Bio Invest. Takođe su se predstavili i mali proizvođači „cirkularnih proizvoda“, koji od otpada prave sapune, sveće, cegere, nesesere i olovke. Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta “Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice”, koji sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP, uz finansijsku podršku GEF-a.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

02. februar 2023.

Održana šesta Nacionalna konferencija o ranom razvoju i roditeljstvu

Beograd, 13. decembar 2022 - Ulaganje u podršku porodici u periodu ranog detinjstva neophodno je za pravedan, dostupan i kvalitetan sistem podrške koji omogućava optimalni razvoj i uključenost svakog deteta, a pred nama je put da stvorimo uslove da kvalitetne usluge za rani razvoj dece koje pružaju patronažne sestre, pedijatri i razvojna savetovališta u saradnji sa predškolskim i socijalnim ustanovama u zajednici dopru do svakog roditelja u Srbiji, zaključak je šeste Nacionalne konferencije o ranom razvoju i roditeljstvu pod nazivom „Navijamo za roditelje“, koju je organizovao UNICEF u Srbiji kroz program saradnje sa Vladom Republike Srbije. Vlada Republike Srbije i UNICEF su u prethodnom periodu uveli i isprobali inovativne prakse podrške roditeljstvu u prvim i najvažnijim godinama života deteta kroz modele Razigranog roditeljstva za sve porodice i Porodično orijentisane rane intervencije (PORI) za porodice dece sa teškoćama u razvoju. „Udruženim snagama ostvarili smo značajan napredak u poboljšanju kvaliteta usluga za najmlađu decu i njihove porodice. Kroz saradnju sa resornim ministarstvima, podržali smo 50 odsto okruga u Srbiji u obezbeđivanju inovativne, međusektorske i porodično orijentisane usluge rane intervencije za decu sa teškoćama i smetnjama u razvoju koje su zasnovane na evropskim standardima. Takođe, u petini opština u Srbiji ojačali smo primarnu zdravstvenu zaštitu, predškolske i usluge socijalne zaštite tako da svaka mama i svaki tata dobiju podršku za podsticajno roditeljstvo dece najmlađeg uzrasta, kroz igru. Navedeno pokazuje da je Srbija primer dobre prakse i na regionalnom i na globalnom nivou. Međutim, došlo je vreme da se od pilotiranja novih usluga na nekoliko lokacija fokusiramo na poboljšanje standarda svih usluga koje mogu da dopru do dece i njihovih roditelja u svakom gradu i selu širom Srbije. To zahteva značajnu posvećenost primenjivanju dobrih praksi u svim segmentima – od izmena zakona do pravične raspodele finansijskih sredstava i ulaganja u profesionalce“, poručila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji. Evropska unija je kroz regionalni program UNICEF-a „Ublažavanje uticaja COVID-19 na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ uložila 660.000 američkih dolara da bi se ublažile posledice pandemije COVID-19 na živote dece i porodica u Srbiji. „Pandemija je bila izazovna za svu našu decu i njihove roditelje, jer su prilike za učenje i igru bile ograničene na one koje se odvijaju kod kuće. Međutim, za ugroženu decu i porodice, izazov pandemije bio je daleko veći, jer je pristup sistemima podrške bio otežan. EU je udružila snage sa UNICEF-om kako bi osigurala kontinuirano pružanje osnovnih usluga ugroženoj deci i njihovim porodicama kao deo napora u procesu oporavaka od COVID-19, uključujući u javnom zdravlju, obrazovanju, razvoju u ranom detinjstvu i sistemima zaštite dece. EU je uložila 6 miliona evra za poboljšanje otpornosti institucija koje podržavaju decu i staratelje u regionu i pruža široku podršku deci kroz mnoge obrazovne programe“, izjavio je Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Istraživanja pokazuju da je u Srbiji 17 odsto dece uzrasta do pet godina izloženo rizicima za njihov optimalan razvoj i da imaju teškoće ili smetnje u razvoju, te im je stoga potrebna dodatna podrška. Zato je u prethodnoj godini model Porodično orijentisane rane intervencije (PORI) proširen sa pet probnih lokacija na novih 13, a u program je uključeno i 40 novih institucija i obučeno više od 500 profesionalaca od kojih 120 za direktan rad sa porodicama. Od januara ove godine obuhvaćeno je više od 2.400 dece, od toga 200 intenzivnom podrškom. „Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u partnerstvu sa Unicef-om posvećeno je jačanju podrške roditeljima u periodu ranog uzrasta dece, kroz unapređivanje dostupnosti i kvaliteta usluga za roditelje“, rekla je ministarka Darija Кisić. Кako je dodala, organizovana i sistemska podrška roditeljstvu doprinosi dobrom mentalnom zdravlju i blagostanju i dece i njihovih roditelja, sprečavanju nasilja i zanemarivanja u detinjstvu, optimalnom ostvarivanju potencijala svakog deteta i smanjenju rizičnih ponašanja tokom života. Ministarstvo će, prema njenim rečima, u narednom periodu staviti naglasak i na politike i mere koje doprinose i promovišu rodnu ravnopravnost u roditeljstvu i osnaživanju očeva, i kroz organizovanje škola roditeljstva za tate. U partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, UNICEF nastavlja da jača kapacitete sistema zdravstvene zaštite, obrazovanja i socijalne zaštite da podržavaju rani razvoj dece i pružaju kvalitetne usluge roditeljima koje im pomažu u ovoj važnoj ulozi. Program „Razigrano roditeljstvo“ od 2022. godine funkcioniše u 34 grada i opštine i okuplja preko 100 institucija i 1.000 praktičara u oblasti zdravlja i ranog razvoja dece. Inoviranim uslugama polivalentne patronaže do sada je dosegnuto više od 20.000 roditelja, od čega su 30 odsto očevi. Takođe su razvijeni i akreditovani paketi obuke kojim je trenirano više od 400 patronažnih sestara. Državni sekretar Ministarstva zdravlja docent dr Aleksandar Stefoski istakao je da Ministarstvo zdravlja i UNICEF sarađuju na više projekata, uključujući osnaživanje pedijatrijske i patronažne službe. „Prve tri godine najbitnije su u razvoju svakog deteta, te je i podrška roditeljima u ovom periodu izuzetno važna. Primarna zdravstvena zaštita će u narednom periodu biti u fokusu. Tako će razvojna savetovališta biti dostupna svakom detetu i svakom roditelju. To je dobar put da se na vreme primeti kašnjenje u razvoju dece“, izjavio je Stefoski. Pored odluke roditelja da dete sa poteškoćama u razvoju živi dostojanstven i kvalitetan život, za porodice ove dece veoma je važno i da što pre dobiju adekvatnu podršku okoline i sistema. „Reči koje su došle od jedne doktorke ukazale su mi na sve ono što moje dete može. Rekla mi je da treba da ga pustim da živi kao i svako drugo - sa ljudskim osećajima i mozgom, bez obzira na razvojni problem. Reč ‘razvojni’ znači da postoji mogućnost za napretkom. Tim rečima doktorka nam je raširila krila da se kao porodica razvijamo zajedno. Zato je podrška ključna - kroz nju se obezbeđuje dobra početna pozicija za dalji rani razvoj, rane intervencije, ali i lakši životni put cele porodice“, rekla je Nikolina Radosavljević, mama deteta sa poteškoćom u razvoju. Da bi se prevazišli izazovi koje je donela pandemija COVID-19, unapređenje usluga bilo je usmereno i na uvođenje inovativnog načina rada - video savetovanja za porodice. Za pružanje ranih intervencija obezbeđena je osnovna digitalna oprema za sve institucije u novih 13 opština, a za patronažne službe mobilni telefoni i internet u 37 domova zdravlja. Izrađeni su i materijali za profesionalce i roditelje o video savetovanju koji su im pomogli da i u vreme intenzivnog perioda pandemije i izolacije ostanu povezani. Značajan doprinos razvoju unapređenih sistemskih usluga podrške roditeljstvu pružili su Evropska unija kroz regionalni program UNICEF-a „Ublažavanje uticaja COVID-19 na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, LEGO fondacija kroz projekat „Podsticajno roditeljstvo kroz igru“, i privredni sektor u Srbiji. Zaključci i preporuke Šeste Nacionalne konferencije o ranom razvoju i roditeljstvu biće uključeni u Plan saradnje UNICEF-a i Ministarstva zdravlja i drugih ministarstva koji brinu o deci i porodicama za period od 2023. do 2025. godine.

Pročitaj više

1 of 5

Vidi sve