Ujedinjene nacije u Srbiji

05. mart 2026.

Međunarodni dan žena 2026 – Od globalnih obaveza do ravnopravnosti u svakodnevnom životu

20. januar 2026.

Dobar dan, ja sam Stefan

Saopštenje za medije

11. decembar 2025.

Zelena budućnost, svetliji počeci: Opštine predvode put ka zelenijoj budućnosti UNICEF, UNEP i UN-Habitat podržavaju opštine da obezbede pravednu zelenu tranziciju za najugroženije zajednice

Najnovije

05. mart 2026.

Međunarodni dan žena 2026 – Od globalnih obaveza do ravnopravnosti u svakodnevnom životu

20. januar 2026.

Dobar dan, ja sam Stefan

Saopštenje za medije

11. decembar 2025.

Zelena budućnost, svetliji počeci: Opštine predvode put ka zelenijoj budućnosti UNICEF, UNEP i UN-Habitat podržavaju opštine da obezbede pravednu zelenu tranziciju za najugroženije zajednice

Ciljevi održivog razvoja u Srbiji

Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:

Priča

05. mart 2026.

Međunarodni dan žena 2026 – Od globalnih obaveza do ravnopravnosti u svakodnevnom životu

Beograd, 5. mart 2026. – Povodom Međunarodnog dana žena, predstavnici nacionalnih institucija, Evropske unije i Ujedinjenih nacija potvrdili su zajedničku posvećenost unapređenju rodne ravnopravnosti u praksi. U diskusiji je naglašena važnost koordinisanog delovanja i kontinuirane saradnje kako bi napredak doprineo dobrobiti svih žena i devojčica.Događaj pod nazivom „Od globalnih obaveza do ravnopravnosti u svakodnevnom životu“ bio je posvećen razmatranju na koji način postojeći standardi i javne politike dovode do konkretnih rezultata. U središtu razgovora bio je nedavno finalizovani Profil rodne ravnopravnosti u Srbiji za 2025, zajednička analitička referenca koju je izradio Tim UN u Srbiji.Profil pruža pregled zasnovan na dokazima o tome kako okviri rodne ravnopravnosti funkcionišu u različitim oblastima, uključujući ekonomsku participaciju, zaštitu od nasilja, obrazovanje, digitalnu transformaciju i donošenje odluka. Analiza potvrđuje da je Srbija razvila sveobuhvatne normativne temelje usklađene sa međunarodnim standardima, uz istovremeno naglašavanje značaja kontinuirane institucionalne koordinacije i efikasne primene politika kako bi se ubrzao napredak.Osvrćući se na dalji napredak u oblasti rodne ravnopravnosti, ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je:„Evropska unija je jedno od najboljih mesta na svetu za život žena. Ipak, nismo savršeni i kontinuirano radimo na tome da životi žena i devojčica budu pravedniji i ravnopravniji. U susret Međunarodnom danu žena, Evropska komisija će usvojiti Strategiju za rodnu ravnopravnost 2026–2030, koja će definisati konkretne mere za unapređenje rodne ravnopravnosti – od borbe protiv rodno zasnovanog nasilja do smanjenja rodnih razlika u zaradama i zapošljavanju, kao i uvođenja rodno osetljivih politika u digitalnoj i zelenoj tranziciji. U Srbiji je poslednji izveštaj Evropske komisije ukazao na niz preporuka koje, ukoliko budu sprovedene, predstavljaju smernice za unapređenje rodne ravnopravnosti, a Evropska unija će nastaviti da podržava Srbiju u njihovoj realizaciji.“ Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mordt naglasila je značaj ubrzanja i zajedničkog liderstva:„Srbija ima postavljene pravne temelje za rodnu ravnopravnost. Ljudski kapaciteti su snažni. Sledeća faza odnosi se na primenu – bržu, bolje koordinisanu i adekvatno finansiranu. Rodna ravnopravnost nije izdvojena tema; ona prožima ekonomski razvoj, digitalnu transformaciju, zelenu tranziciju i upravljanje. A ‘za sve’ zaista mora značiti za sve – uključujući žene u ruralnim područjima, Romkinje, žene sa invaliditetom, mlade žene koje ulaze na tržište rada i žene koje su preživele nasilje. Ubrzanje nije opcija – ono je neophodno.“ Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura istakla je: „Osmi mart je podsetnik da ravnopravnost nije simbolika, već obaveza. Naš prioritet je da svaka žena u Srbiji ima jednaku šansu za zapošljavanje, napredovanje i političko učešće, ali i da bude potpuno bezbedna u svom domu i na radnom mestu. Borba protiv nasilja nad ženama nije tema jednog dana – to je svakodnevna odgovornost institucija.“ Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević naglasio je: "Žene su se izborile za pravo glasa, obrazovanje, rad i učešće u odlučivanju. Ipak, u svetu ratova i kriza žene su i dalje posebno izložene nasilju, raseljavanju, siromaštvu i sistemskom kršenju ljudskih prava.Ravnopravnost ne sme ostati cilj koji ćemo možda jednog dana dostići. Ona zahteva promenu obrazaca ponašanja u svim oblastima društva. Naša je obaveza da budemo glas onih koji su diskriminisani, da ukazujemo na probleme i pozivamo na solidarnost i zajedničko delovanje.“ Događaj je zaključen panel diskusijom pod nazivom „Iskustva koja pokreću promene“, na kojoj su govorile žene i mladi lideri uključeni u programe podrške Ujedinjenih nacija u oblastima ekonomskog osnaživanja, prava Romkinja, razvoja digitalnih veština i uključivanja mladih u prevenciju rodno zasnovanog nasilja. Govoreći o svojim profesionalnim i ličnim iskustvima, panelisti su ukazali na ključne pokretače rodne ravnopravnosti – poput ekonomske sigurnosti i jednakih mogućnosti zapošljavanja, digitalne inkluzije, pozitivnih rodnih i društvenih normi, ravnomerne raspodele roditeljskih i negujućih obaveza, snažnije uloge mladih u menjanju ukorenjenih stereotipa i izgradnje društva oslobođenog diskriminacije i nasilja. Njihova iskustva pokazala su na koji način globalne obaveze dobijaju stvarno značenje kada se pretoče u konkretna rešenja na lokalnom nivou.Obeležavanje Međunarodnog dana žena 2026. još jednom je potvrdilo da unapređenje rodne ravnopravnosti zahteva trajno partnerstvo između institucija, zajednica, međunarodnih partnera i drugih aktera kroz pristup koji uključuje celo društvo – kako bi se globalne obaveze odrazile u ravnopravnosti u svakodnevnom životu.

1 of 5

Priča

20. januar 2026.

Dobar dan, ja sam Stefan

„Stefan je jedno nasmejano, vedro i pozitivno dete koje je oduvek htelo da ima prijatelje, da se druži. Uz pomoć komunikatora je sada njegov nivo samopouzdanja, želja za druženjem, ali i želja drugih ljudi da se druže sa njim, jako povećana. Stefanov život je sada lakši, a i naš život zajedno sa njim“, priča nam Marija, Stefanova najstarija sestra. Stefan ima dvanaest godina i pohađa šesti razred Osnovne škole „Mića Stojković“ u Umčarima. Upoznajemo ga na času muzičkog. U žamoru dečijih glasova izdvaja se jedan koji kaže – Dobar dan. Ja sam Stefan. Svi u glas odgovaraju – Zdravo Stefi. Kako se osećaš danas? Pritiskom na taster tablet računara, koji je Stefanov komunikator, čuje se – Srećan!Stefan je „svoj glas“ dobio pre godinu dana. Do tada je postojala, za sve teško prihvatljiva, tišina. „Mi smo jako rano shvatili da postoji kašnjenje u razvoju. Imao je 14 meseci kada je prvi put otišao u zdravstvenu ustanovu, na Kliniku za neurologiju i dečiju psihijatriju, i mi smo u tom trenutku očekivali da će on progovoriti. Međutim govor je izostao, razumevanje nije. On je koristio prirodne gestove i nekoliko jednostavnih reči. „Mama“ je prva reč koja se javila i dosta dugo je samo to i znao da izgovori, kasnije „da-ne“, objašnjava Marija. Nove poteškoće javile su se sa Stefanovim polaskom u školu. Gestikulacija i klimanje glavom nisu bili dovoljni da porodica, nastavnici i vršnjaci iz razreda razumeju šta mu je potrebno, šta želi i voli.„Bila nam je potrebna pomoć, odnosno neki vid podrške kako bi dvosmernu komunikaciju sa njim mogli i da ostvarimo“, kaže Marija. Pomoć i podrška stigli su iz škole, od Jovane Savić koja već četiri godine radi kao školski logoped. Radi sa decom u školi punu deceniju. Stefana je upoznala na početku trećeg razreda. „Shvatila sam da je on negde zarobljen u svom telu, da reči ne mogu da izađu, i da je neki vid komunikacije koji bi njemu odgovarao bio komunikator. Kada je trebalo da pređe iz 4. u 5. razred odlučila sam da se obratim Interresornoj komisiji Opštine Grocka sa zahtevom da nam se taj uređaj odobri. Oni su nas povezali sa Resursnim centrom „Mara Mandić“ u Pančevu, a oni su smatrali da je bolje da se obratimo bližem Resursnom centru „Radivoj Popović“ iz Zemuna. Oni su zakazali procenu gde su odlučili da Stefan jeste kandidat za komunikator, koji je na kraju nabavljen iz Resursnog centra u Kragujevcu. Tako da to je bila jedna široka veza raznih institucija koje su umrežene napravile pravi posao, i obezbedile uređaj za ovog dečaka. Sada imamo glas koji ga vodi kroz školovanje, obrazovanje, učenje, takođe kroz prijateljstva i uopšte socijalne odnose“, objašnjava Jovana. Za pojedinu decu, kao što je Stefan, asistivna tehnologija predstavlja razliku između rizika isključenosti i uključenosti. Ona otklanja barijere u komunikaciji, socijalizaciji, učenju, kretanju, svakodnevnom funkcionisanju i podiže njihov kvalitet života i samopouzdanje. U okviru projekta „Unapređenje kvalitetnog obrazovanja za svako dete kroz asistivne tehnologije“, Ministarstvo prosvete u saradnji sa UNICEF-om oprema paketima biblioteke resursnih centara asistivnom tehnologijom, čije obogaćivanje je podržala i Intesa fondacija. Koliko će određena asistivna tehnologija pomoći detetu zavisi, između ostalog, i od podrške porodice, nastavnika i vršnjaka. Stefanovo odeljenje je pokazalo pravu moć takve podrške. Na času muzičkog sa Stefanom često u klupi sedi Magdalena. Objašnjava nam kako je izgledala komunikacija sa njim pre, i od kada je dobio komunikator. „Obično nam je odgovarao klimanjem glave sa „da“ i „ne", ili bi se samo nasmešio i slegnuo ramenima. Sada kada ima komunikator uvek nam kaže da li mu nešto treba. Čini mi se da je postao slobodniji, da se ne stidi više toliko da nam bilo šta kaže, srećniji je“ , tvrdi Magdalena. Jana, iz druge klupe, poznaje Stefana još iz vrtića. Iz tog perioda seća ga se kao povučenog i usamljenog dečaka. Komunikator je, tvrdi ona, dosta uticao na Stefanovo ponašanje.„On nije čarobni štapić koji može sve da promeni, ali je poboljšao sve što se tiče njegovog samopouzdanja. Jako je radostan, voli da se igra, voli društvene igre, muziku, pokrete, boje, životinje, voli da se druži. On je jako pristojan dečak i uvek pita kako si, šta radiš, uvek želi da sazna više o nama, jer u protekle četiri godine on nije mogao da sazna te stvari“, objašnjava Jana.Mia Matković predaje Stefanu muzičko nepunih godinu dana. Seća se da se u početku stideo da koristi komunikator. Uz njenu, ali i podršku drugih nastavnika, učenika i logopeda, ta nelagodnost je polako nestala. „Korišćenje komunikatora je i nas nastavnike i đake naučilo strpljenju, a onda i tom nekom prilagođavanju, što je, po mom mišljenju, veoma važno“, kaže Mia.Objašnjava da je komunikator postao neka vrsta nove spone između Stefana i dece u školi. „Od kada je dobio ovakvu vrstu asistivne tehnologije, koja mu pruža mogućnost da bude otvoreniji i da izrazi svoje misli, da postavlja pitanja, da odgovara na pitanja, da nam kaže šta želi i da iskaže emociju, uočava se znatna razlika, kako prema meni kao predmetnom profesoru, tako i prema njegovim drugarima u odeljenju“, primećuje Mia.Komunikator je, kaže, postao i važna prekretnica za Stefanovo dalje obrazovanje, napredak i razvoj svih njegovih potencijala. „U odnosu na ranije, ono što mogu ja da zaključim za svoj predmet, jeste da je Stefan dosta uključeniji u timski rad, da je aktivniji, sam pokreće neke razgovore i sa mnom i sa vršnjacima“ , objašnjava. I život Stefanove porodice je sada lepši, lakši i bogatiji za još jedan glas. „Sada Stefan može i da nam prepriča dan, i da nam kaže kako je bilo u školi, sa kim je proveo odmor ili da li ima nešto za domaći, da li je gladan, šta želi da jede, zapravo da učestvuje u aktivnostima kod kuće“, kaže sestra Marija. Stefan je definitivno dobar, vredan i duhovit dečak koji svima lako prirasta za srce. To ne kriju ni nastavnici, ni njegovi drugari i drugarice iz odeljenja. Njegova druželjubivost, koja sada ima i svoj glas, čini da ga brzo zavolite. Mi smo saznali i koga Stefan posebno voli, ali smo obećali da to ostaje naša mala tajna.

1 of 5

Priča

05. decembar 2025.

Svaka četvrta osoba u Srbiji doživela digitalno nasilje

Svaka četvrta osoba u Srbiji imala je iskustvo digitalnog nasilja, dok čak 30 odsto žena navodi da je bila izložena nekom od njegovih oblika. Ipak, samo tri odsto žrtava obraća se institucijama. Ovi podaci jasno pokazuju da digitalno nasilje nad ženama nije izuzetak, već obrazac.Upravo zato je kampanja „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“, koju je UN Women sprovela u saradnji sa Ambasadom Kanade i Ambasadom Švajcarske, bila usmerena na digitalno i tehnološki posredovano nasilje - od uznemiravanja i pretnji, do digitalne kontrole i neovlašćenog deljenja intimnih sadržaja. Poruka kampanje bila je jasna: nasilje se ne završava na mreži.Otvarajući centralni događaj kampanje, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost Tatjana Macura naglasila je da se očekuju izmene Krivičnog zakonika koje će preciznije tretirati zloupotrebu foto i video sadržaja bez znanja i pristanka žrtava, poznatu kao osvetnička pornografija. Istovremeno je upozorila da zakonodavne promene same po sebi nisu dovoljne i da bez snažnih preventivnih mera neće doći do stvarne promene.Na međunarodnu dimenziju problema ukazala je ambasadorka Kanade NJ.E. Michelle Cameron, istakavši da su „uznemiravanje, pretnje i objavljivanje intimnih sadržaja bez pristanka omogućeni savremenim tehnologijama“, te da su „Ujedinjene nacije i međunarodna zajednica posvećene tome da stanu na put digitalnom nasilju“.Ključnu osnovu za javni razgovor dalo je nacionalno istraživanje o digitalnom nasilju nad ženama u Srbiji, koje je sprovela organizacija ATINA uz podršku UN Women. Rezultati ukazuju ne samo na rasprostranjenost nasilja, već i na zabrinjavajuće društvene stavove: čak 84 odsto ispitanika smatra da su žene delimično same odgovorne za digitalno nasilje koje doživljavaju, dok samo sedam odsto nedvosmisleno smatra da krivica nikada nije na žrtvi. Počinioci su najčešće muškarci, često sadašnji ili bivši partneri, a oblici nasilja u digitalnom prostoru neretko prate i nadovezuju se na nasilje van mreže.„Digitalno nasilje je stvarno nasilje i ostavlja ozbiljne posledice po bezbednost, dostojanstvo i puno učešće žena u javnom životu“, poručila je ambasadorka Švajcarske NJ.E. Anne Lugon-Moulin, upozoravajući da se onlajn zlostavljanje ne sme posmatrati kao privatni ili sporedni problem.Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halacheva istakla je da digitalno i tehnološki posredovano nasilje „nesrazmerno pogađa žene u javnom životu, mlade žene i devojčice“, naglašavajući da EU ostaje posvećena borbi protiv onlajn nasilja, jačanju odgovornosti i stvaranju bezbednijeg digitalnog prostora za sve žene i devojčice.Na potrebu za zajedničkom reakcijom ukazala je i Jelena Sekulić Nedeljković iz UN Women Srbija, poručivši da „nasilje ne prestaje kada se preseli na internet“ i da je odgovornost institucija, organizacija, digitalnih platformi i društva u celini da ženama obezbede prostor u kojem mogu slobodno da rade, uče i učestvuju u javnom i digitalnom životu.Poseban utisak na učesnike ostavila je performativna intervencija sa „digitalnim senkama“ - tihim figurama koje su delile poruke nalik svakodnevnim onlajn komentarima upućenim ženama. Bez dramatizacije, ova intervencija je pokazala kako digitalno nasilje funkcioniše u praksi: neprekidno, nametljivo i često normalizovano.Kampanja „16 dana aktivizma“ otvorila je važno pitanje odgovornosti ne samo pojedinaca, već i institucija, digitalnih platformi i društva u celini. Jer digitalno nasilje nije nuspojava tehnologije, već odraz tolerancije prema mizoginiji i nejednakosti. A tišina, kako podaci jasno pokazuju, i dalje ide u korist nasilja.

1 of 5

Priča

02. decembar 2025.

Kako podrška zajednice menja život osoba sa invaliditetom u Srbiji

SVILAJNAC, Srbija – Ujutru, dok se kroz vazduh još šire blagi mirisi doručka i prve kafe, Andreja Avramović, 18 godina, koji ima intelektualni invaliditet, zaključava vrata svog malog stana. U džepu nosi ključeve i radne rukavice — simbole nečega što je do nedavno delovalo nedostižno: samostalan život.„Otkako živim sam, mogu da organizujem svoj dan i da obavim stvari“, kaže on. „Mnogo mi je značilo što sam počeo da radim. Imam sopstveni prihod, mogu da pomognem majci i imam dovoljno za sebe. Zaista je lakše.“Andreja radi u javnom komunalnom preduzeću u Svilajncu. Završio je Poljoprivrednu školu, smer tehničar hortikulture. Danas živi samostalno, oslanja se na sebe i zna da zajednica stoji iza njega. U drugom delu grada, Jelica Dragašević, sekretarka udruženjа “Društvo za cerebralnu i dečju paralizu opštine Svilajnac”, listajući beležnicu sa zapisima sa radionica: teze, pitanja i ideje proizašle iz razgovora sa osobama sa intelektualnim invaliditetom, njihovim roditeljima i prijateljima.„Direktno sam učestvovala u radionicama“, kaže Jelica. „Ono što me najviše raduje je što smo sedeli zajedno — članovi, porodice, prijatelji — i svi su imali prostor da kažu šta im je potrebno. Kada zaista slušaš, slika se menja: vidiš šta je hitno, šta je izvodljivo i ko može koga da podrži.“ Ove dve lične priče u središtu su onoga što se dešava u Svilajncu u okviru projekta „Gradimo budućnost“, koji se realizuje uz podršku Globalnog fonda za osobe sa invaliditetom — inicijativa koja teži da poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom, posebno osoba sa intelektualnim invaliditetom, pređe iz načela u svakodnevicu.Od prava na papiru do života u zajedniciVlada Republike Srbije predvodi napore na inkluziji osoba sa invaliditetom, ratifikovala je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i usvojila nacionalnu Strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Petogodišnji plan, usvojen u januaru 2025. godine uz podršku UNFPA, definiše niz mera za poboljšanje kvaliteta života i osiguranje ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenog života.Međutim, sprovođenje ovih politika i dalje predstavlja izazov. Pravo osoba sa invaliditetom na život sa dostojanstvom i autonomijom u zajednici često je još uvek sputano predrasudama, stigmatizacijom i zastarelim praksama.„Generacijska izolacija i diskriminacija ponekad su toliko ukorenjene u svakodnevnom životu da ih ni osobe koje se s njima suočavaju, ni njihovi roditelji ne prepoznaju“, kaže Lidija Milanović, viša savetnica u IDEAS-u, jednom od lokalnih partnera UNFPA. „Zato je ključno da zajednica vidi, čuje i uključi — i da ‘podrška’ ne bude sinonim za instituciju, već za život u susedstvu.“Upravo u tome se ogleda značaj projekta „Gradimo budućnost“: Svilajnac, zajedno sa Pirotom, jača lokalne kapacitete tako da javne politike, budžeti i usluge budu prilagođeni, ciljani i zasnovani na podacima kako bi odgovarali stvarnim potrebama. Korak po korakDa bi se shvatilo šta zajednici zaista treba, prvi korak je slušanje njenih članova. U Svilajncu su održane interaktivne pripremne radionice, sa učešćem osamnaest stručnjaka i stručnjakinja iz institucija i organizacija koje podržavaju inkluziju osoba sa invaliditetom. Tokom ovih sesija mapirane su potrebe zajednice, postojeće usluge i praznine u uslugama koje utiču na svakodnevni život.Tokom celog procesa pružene su mentorski sesije za sve učesnike, uključujući predstavnike lokalne samouprave, članove civilnog društva, osobe sa invaliditetom i njihove porodice i negovatelje. Cilj je bio da se njihovi uvidi pretvore u konkretne predloge za nove ili poboljšane usluge u zajednici. Na zahtev opštine distribuiran je i upitnik za roditelje kako bi se prikupile njihove perspektive i doprinelo oceni stanja.„Uključili smo Centar za socijalni rad, Centar za podršku porodici, Crveni krst, zdravstvene institucije i opštinu“, objasnila je Monika Petronijević, članica Opštinskog veća. „Ali najvažnije je što su same osobe sa invaliditetom aktivno učestvovale. To je donelo jasnoću: sada tačno znamo koje su usluge realno potrebne.“Šta se već menjaZa Jelicu, iz Udruženja za cerebralnu i dečju paralizu, ovo nije lista zadataka, već lice zajednice:
„Kada porodice vide da neko sluša i da se nešto dešava, počinju da sami preduzimaju korake. Sve porodice koje smo pozvali da govore prihvatile su, uključujući i članove sa intelektualnim invaliditetom. To je poverenje. A poverenje menja sve.“Dugoročni efekti će doći kada, na osnovu rezultata procene, budu uvedene nove usluge zasnovane na zajednici kao alternativa institucionalnoj nezi: lična asistencija, podržano stanovanje i druge fleksibilne forme nege. Ove promene se takođe usvajaju kroz znanje i praksu lokalne samouprave, kako ne bi nestale kada se projekat završi.Za osobe sa invaliditetom u Svilajncu i Pirotu temelji inkluzivnije budućnosti već se oblikuju. To se vidi u jednostavnim trenucima, poput Andreje koji ponosno nosi ključeve u džepu ili planira dan u svom ritmu. Takođe se vidi kroz zajednicu koja aktivno podržava potrebe osoba sa invaliditetom i stvara osećaj pripadnosti za sve. Zajedno šalju snažnu poruku: pravo na samostalan život nije daleki ideal, već ostvariva svakodnevica za sve.Ova aktivnost je deo zajedničkog UN programa „Jačanje prava, jednakosti i inkluzivnih akcija“, koji sprovodi Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u partnerstvu sa UNDP i UN Women, uz podršku Globalnog fonda za osobe sa invaliditetom. Program se fokusira na unapređenje prava osoba sa invaliditetom kroz unapređen normativni okvir, inkluzivne politike i bolji pristup uslugama.Kako podrška zajednice menja život osoba sa invaliditetom u Srbiji

1 of 5

Priča

31. oktobar 2025.

Dekarbonizacija privrede i blagovremeno prilagođavanje neophodni za efikasan odgovor na promenu klime u Srbiji

Beograd, 31. oktobar 2025 – Predstavnici domaćih institucija i međunarodnih organizacija, kao i stručnjaci u oblastima povezanim sa promenama klime, diskutovali su danas na „Dijalogu o klimatskim promenama“ o strategiji Srbije za unapređenje dekarbonizacije, kao i mogućim rešenjima za suše koje sve češće i intenzivnije pogađaju poljoprivredu, energetiku i lokalne zajednice. Događaj je tradicionalno organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj i timom Ujedinjenih nacija u Srbiji.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je, otvarajući događaj, da je od prethodnog susreta do danas Ministarstvo zaštite životne sredine načinilo značajne korake u jačanju okvira za borbu protiv klimatskih promena, uključujući usvajanje Trećeg nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC).
„Ovo je naš najambiciozniji cilj do sada, jer se Republika Srbija obavezala da će do 2035. smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,1% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ovaj cilj je čak četiri puta veći od prvog NDC-a iz 2015. godine, i značajno veći od cilja iz 2022. To je pokazatelj snažnog opredeljenja Srbije za sprovođenje energetske tranzicije, jačanje otpornosti na klimatske rizike i ubrzanje zelene transformacije društva“, rekla je Pavkov, dodajući da je usvojen i niz drugih značajnih okvira, važnih za ostvarenje ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan, ispunjavanje obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazumu iz Pariza.
Vršilac dužnosti stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš ponovio je nedavno upozorenje generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša, da će rast prosečne globalne temperature u narednih nekoliko godina ipak preći granicu od 1,5°C koja je, kao crvena linija, pre deset godina dogovorena Pariskim sporazumom. Neke posledice klimatskih promena više nije moguće izbeći, zbog čega prilagođavanje nije opciono, već neophodno.
„Kako bismo pomogli Srbiji da odgovori na klimatske promene, Ujedinjene nacije i UNDP pružaju podršku unapređenju zakonodavnog okvira, sprovođenju inovativnih i praktičnih rešenja za dekarbonizaciju industrije i istraživanju potencijala za upotrebu geotermalne energije i biogasa. Takođe, radimo na poboljšanju procene klimatskih rizika i integrisanju održivih strategija u sektore poput poljoprivrede i energetike“, poručio je Beriš.
Ambasadorka Brazila u Srbiji NJ.E. Marija Klara de Abreu Rada istakla je da je COP 30 kritičan trenutak za zajedničko rešavanje nedostataka koji ugrožavaju kredibilitet globalne infrastrukture za upravljanje klimatskim promenama.
„Moramo osigurati da sprovođenje konkretnih aktivnosti isprati postavljene ciljeve. To znači da zemlje u razvoju dobiju finansijsku podršku, tehnologiju i kapacitete koji su im potrebni za odlučno delovanje. Takođe, potreban nam je jasan, pravedan i uređen put od fosilnih goriva ka održivim izvorima energije“, poručila je NJ.E. de Abreu Rada i dodala da je Brazil nedavno pozvao Vladu Srbije da podrži inicijativu te zemlje koja ima za cilj da se upotreba biogoriva učetvorostruči do 2035. godine
Šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Mauro di Veroli, naglasio je da je ovo ključan trenutku za klimatsku akciju.
„Prošlo je deset godina od Pariskog sporazuma, što označava prekretnicu na našem kolektivnom putu ka zajedničkom upravljanju planetom i njenim resursima. Tempo globalnih klimatskih akcija, međutim, ostaje prespor, a ambicije se moraju značajno povećati kako bi se odgovorilo na izazove koji su pred nama. Evropska unija je posvećena podršci Srbiji u klimatskim akcijama, uključujući investicije u ključnu infrastrukturu, savetovanje oko klimatskih politika, izgradnju kapaciteta i pomoć u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u oblasti klime“, objasnio je di Veroli.
Ambasadorka Švajcarske, NJ.E. An Lugon-Mulan, istakla je da samo zajedničkim delovanjem klimatski ciljevi mogu da se pretvore u konkretne rezultate koji koriste i ljudima i planeti.
„Švajcarska snažno podržava napore Srbije da ubrza dekarbonizaciju i sprovede Zelenu agendu. Sa partnerima kao što su UNDP i međunarodne finansijske institucije, pomažemo da klimatski ciljevi postanu konkretne i merljive promene na terenu. Naš zajednički cilj je jasan: smanjenje emisija, otpornija privreda i bolji kvalitet života za sve građane“, izjavila je NJ.E. ambasadorka Lugon-Mulan.
Otvarajući panel u čijem fokusu je bila suša, ambasadorka Švedske, NJ.E. Šarlota Samelin, rekla je da odgovor na ovu tihu krizu mora biti utemeljen u otpornosti, obnovi i međunarodnoj saradnji.„Suša više nije daleka pretnja – ona je stvarnost i zahteva hitnu reakciju. U Srbiji, njen uticaj se proteže na poljoprivredu, energetiku i ekosisteme, otkrivajući duboke ranjivosti. Švedska je ponosna na svoju podršku nastojanju Srbije da izgradi otpornost na klimatske promene, obnovi vlažna staništa i promoviše održiva rešenja koja štite i ljude i prirodu“, dodala je NJ.E. ambasadorka Samelin.„Dijalog o klimatskim promenama: Igraj za klimatsku akciju“ održan je uoči 30. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime koja se održava od 10. do 21. novembra u brazilskom gradu Belem.###
Za više informacija, molimo Vas kontaktirajte Nedu Kurjački, saradnicu UNDP-a za komunikacije na: neda.kurjacki@undp.org ili 062 200 134.

1 of 5

Vidi sve

Saopštenje za medije

11. decembar 2025.

Zelena budućnost, svetliji počeci: Opštine predvode put ka zelenijoj budućnosti UNICEF, UNEP i UN-Habitat podržavaju opštine da obezbede pravednu zelenu tranziciju za najugroženije zajednice

Beograd, 11. decembar 2025 – Predstavnici državne i lokalne uprave, civilnog društva, mladi volonteri i partneri iz UN sistema okupili su se danas na završnoj radionici Zajedničkog programa „Zelena budućnost, svetliji počeci: Lokalna akcija za prava deteta i energetsku efikasnost“. Program, koji sprovode UNICEF, UNEP i UN-Habitat, uz podršku Joint SDG Funda, a u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, podržao je opštine da unaprede Ciljeve održivog razvoja (COR) kroz inkluzivne, energetski efikasne i na decu osetljive politike. Otvarajući događaj, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji, Matilde Mort, istakla je važnost lokalnih akcija u zelenoj tranziciji. „Lokalizacija ciljeva održivog razvoja je trenutak kada Agenda 2030 postaje stvarnost za ljude. Svaka sredina ima različite potrebe i prioritete, koji su često međusobno povezani. Na primer, energetska tranzicija nije samo energetsko pitanje, već i pitanje socijalne pravde – nijedno domaćinstvo ne bi trebalo da živi u energetskom siromaštvu. Nijedna opština ne sme da bude izostavljena iz zelene tranzicije. Ovaj program pokazuje šta je moguće kada nacionalne institucije, opštine i UN agencije rade zajedno, vođeni lokalnim potrebama,” smatra Mort. Tokom protekle godine, u partnerstvu sa Crvenim krstom Srbije, program je dopreo do 100 ugroženih domaćinstava sa decom u 10 opština kroz terenski rad mladih volontera, pružajući praktične savete o unapređenju energetske efikasnosti i bezbednosti u domovima. Kroz neposredan kontakt sa ugroženim porodicama volonteri oplemenjuju sebe i vršnjacima pokazuju da mogu biti pokretači pozitivnih promena u svojoj sredini.Istovremeno, UNICEF je sproveo analizu javnih finansija na temu lokalnih budžetskih izdvajanja za zelenu energiju i energetsku efikasnost. U saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, odabrane opštine dobile su dodatnu podršku da planiraju i finansiraju mere zelene tranzicije koje odražavaju potrebe dece i ugroženih porodica.Direktorka UNICEF-a u Srbiji, Deyana Kostadinova, naglasila je dugoročnu vrednost ovog rada. „Ovaj program je pokazao šta je moguće kada opštine, civilno društvo, mladi i državne institucije rade zajedno ka zajedničkom cilju koji se tiče prava deteta“, rekla je Kostadinova. „Važno je da dodatno proširimo ovu zajedničku posvećenost, od podrške domaćinstvima, do dobro finansiranih budžeta na lokalnom nivou, kako bi što više zajednica širom Srbije osetile dobrobit ove inicijative.“ Na kraju programa, partneri su još jednom potvrdili svoju posvećenost da podrže lokalne samouprave dokazima i alatima koji im pomažu da integrišu i finansiraju energetsku dostupnost, energetsku efikasnost i prava deteta u svoje lokalne planove i aktivnosti. Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji potvrdio je da će nastaviti da podržava Srbiju u smanjenju energetskog siromaštva i unapređenju lokalizacije ciljeva održivog razvoja.

1 of 5

Saopštenje za medije

01. septembar 2025.

UN: Završen zajednički projekat „Od zrna do održivosti: Prehrambeni sistemi za sve”

Beograd, 1. septembar 2025 – Juče je zvanično završen zajednički projekat agencija Ujedinjenih nacija u Srbiji „Od zrna do održivosti: Prehrambeni sistemi za sve”, koji je realizovan od 12. jula 2024. do 31. avgusta 2025. godine. Projekat je imao za cilj jačanje multisektorske saradnje, unapređenje institucionalnih kapaciteta i razvoj održivih modela proizvodnje i potrošnje hrane kroz lokalizaciju biodistrikt modela u Srbiji, sa posebnim naglaskom na osnaživanje žena u ruralnim sredinama.Tokom trajanja projekta, 189 poljoprivrednika - od čega čak 168 žena, prošlo je kroz šest specijalizovanih obuka, među kojima je i studijsko putovanje u Italiju. Nacionalni i regionalni dijalozi o transformaciji prehrambenih sistema organizovani su u Novom Sadu, Nišu i Beogradu i okupili su preko 130 učesnika iz različitih sektora, čime je otvoren prostor za razmenu iskustava i usklađivanje prioriteta na nacionalnom i lokalnom nivou. Kao jedan od ključnih rezultata projekta razvijena je Srednjoročna mapa puta za transformaciju prehrambenih sistema u Srbiji, koja predstavlja strateški okvir za dalje inicijative i prioritete u ovoj oblasti, a njen značaj dodatno je potvrđen učešćem delegacije Srbije na Drugom samitu Ujedinjenih nacija o prehrambenim sistemima u Etiopiji u junu ove godine (UNFSS+4). Tom prilikom Srbija je potvrdila svoju posvećenost transformaciji prehrambenih sistema i dobila priliku za razmenu iskustava sa zemljama iz celog sveta.Pored jačanja institucionalnih kapaciteta, projekat je doneo i važne rezultate u oblasti promene načina na koji se proizvodi, troši i trguje hranom. Poseban fokus bio je na lokalizaciji biodistrikt modela u Srbiji. Izrađene su preporuke za integraciju ovog koncepta u javne politike Republike Srbije, a na osnovu pravnih analiza i primera dobre prakse iz Evropske unije. Za Biodistrikt Kolubara razvijeni su dugoročna strategija, poslovni plan, kao i marketinška strategija - čime je postavljen temelj za održivo funkcionisanje i prepoznatljivost ovog inovativnog modela.,,Ovaj projekat je dokazao koliko se može postići kada institucije, poljoprivrednici i zajednice rade zajedno. Jačanjem koordinacije, osnaživanjem žena na selu i pilot projektom prvog biodistrikta u Srbiji, postavili smo temelje za održivije, inkluzivnije i otpornije prehrambene sisteme”, izjavila je Matilde Mordt, stalna koordinatorka UN u Srbiji. ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnji projekat koji je finansirao Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji je vodila Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.

1 of 5

Saopštenje za medije

10. jul 2025.

Nacionalni dijalog o prehrambenim sistemima: Jasna vizija za bolji kvalitet hrane

Beograd, 10. jul 2025 – Prehrambeni sistemi predstavljaju ključni segment srpske ekonomije, a Srbija ima jasnu viziju održive proizvodnje i unapređenja kvaliteta hrane, poručeno je danas na Nacionalnom dijalogu o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji, održanog u Privrednoj komori Srbije. Nacionalni dijalog, koji je organizovala Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, okupio je zainteresovane aktere sa ciljem da se pokrene otvorena diskusija o održivoj proizvodnji hrane, bezbednosti prehrambenih sistema i odgovoru na klimatske promene i globalne izazove. Na otvaranju događaja, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Blagojević, istakla je da transformacija prehrambenih sistema nije tema jednog sektora, već celokupnog društva. ,,U prethodnim godinama kroz intenzivan rad i više od 15 nacionalnih i lokalnih dijaloga, zajedno smo identifikovali 12 strateških pravaca koji predstavljaju srž transformacije prehrambenih sistema u Srbiji. Ti pravci nisu nastali u kancelarijama, već kroz razgovore sa poljoprivrednicima, preduzetnicima, nastavnicima, stručnjacima, majkama, mladima iz ruralnih sredina, zato oni ne predstavljaju samo tehničke mere, već odraz vrednosti koje kao društvo želimo da živimo – održivost, pravičnost, uključenost i zdravlje. Ono što je ključno jeste da se ovi pravci ne zadržavaju na nivou preporuka, mi ih ugrađujemo u strateške dokumente i regulatorni okvir naše zemlje, u buduću Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, u strategije zaštite životne sredine, u javne politike u oblasti ishrane, obrazovanja, socijalne zaštite. Na taj način, transformacija prehrambenih sistema postaje deo našeg institucionalnog tkiva, nešto što prožima sve politike koje utiču na život i dobrobit ljudi’’, pojasnila državna sekretarka Jelena Blagojević. Panel diskusija pod nazivom „Hrana, ljudi i promene: lokalna rešenja za globalne izazove“, okupila je predstavnike Privredne komore Srbije, Nacionalne asocijacije Serbia Organika, kompanije LoginEKO, Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskoj okruga i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji su podelili svoja iskustva i zapažanja sa učesnicima dijaloga, nakon čega je usledila otvorena diskusija. Nacionalni dijalog je organizovan u okviru projekta ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’, jednogodišnje inicijative koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.

1 of 5

Saopštenje za medije

16. jun 2025.

Transformacija prehrambenih sistema je odgovor na izazove sa kojima se Srbija suočava

Niš, 16. jun 2025 - Srbija ima priliku da izgradi prehrambeni sistem koji ne samo da hrani, već i štiti – ljude, prirodu i buduće generacije. Ta transformacija mora početi od sveobuhvatnih politika i jasne strategije, uz jednake šanse za sve - zaključak je skupa održanog u Nišu, u okviru „Subnacionalnog dijaloga o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji“.„Prehrambeni sistem Srbije 2030. ne zamišljamo kao daleku viziju, već kao stvarnost koju gradimo već danas: žene predvode promene, deca jedu lokalno i zdravo, a priroda se čuva — ne deklarativno, već kroz konkretne odluke i lokalne akcije. Ova transformacija mora biti zajednički napor — i već je počela.“ – rekla je Lorenca Jahia, viši ekonomista u Kancelariji stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji.U prisustvu brojnih lokalnih zvaničnika, poljoprivrednih proizvođača, predstavnika akademskih institucija, organizacija civilnog društva, kao i kancelarije Stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji i UN agencija, razgovaralo se o hitnosti promena i rešenjima koje će podržati lokalne zajednice da postanu nosioci transformacije prehrambenog sistema, jednog od najvažnijih privrednih sektora u ekonomiji Republike Srbije.„Pristup UN programa „Jedno zdravlje“ nas podseća da su zdravlje ljudi, životinja i životne sredine duboko povezani — a prehrambeni sistemi se nalaze na preseku tih odnosa. Izgradnja prehrambenih sistema, koji su otporni na klimatske promene, u skladu s prirodom i podstiču zdravlje, su od suštinskog značaja za rešavanje izazova našeg vremena. Bilo da se radi o agroekologiji, smanjenju zagađenja ili očuvanju biodiverziteta, lokalne akcije igraju ključnu ulogu u stvaranju otpornijih zajednica“ – naglasio je Pablo Sagredo Martín, specijalista za javno zdravlje Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.Trostruka planetarna kriza u zaštiti životne sredine — prirodne raznovrsnosti, posledice klimatskih promena i zagađenje — zajedno sa ogromnim gubicima u celokupnom lancu snabdevanja hranom i nedostatkom pristupa zdravoj ishrani, bile su u središtu pažnje stručnih prezentacija i diskusije. Da se posledice ovih izazova već snažno osećaju u Srbiji potvrđuju i podaci prema kojima su ekstremni vremenski uslovi od 2000. godine izazvali štetu veću od 6,8 milijardi evra, od čega se čak 70% odnosi na suše i visoke temperature.„Očuvanje zdravlja ljudi i prirode je ključno pitanje opstanka civilizacije, a promene počinju od nas – uz jasne i odlučne javne politike koje stavljaju zdravlje i solidarnost ispred profita i potrošnje“ istakao je profesor dr Denis Kučević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dok je dr Mirjam Vujadinović Mandić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, dodala da „obezbeđivanje dovoljne količine kvalitetne hrane zahteva sistematsko prilagođavanje klimatskim promenama na svim nivoima, uz očuvanje i pametno korišćenje ključnih resursa poput vode i zemljišta.“Veliku pažnju prisutnih izazvala je razmena mišljenja o potencijalu udruživanja u biodistrikte i prelasku na organsku poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, posebno imajući u vidu da je trenutno manje od 1% obradivog zemljišta pod organskim zasadima. Biodistrikti su geografske oblasti zasnovane na principima i modelu organske poljoprivrede, u kojima poljoprivrednici, građani, pružaoci turističkih i ugostiteljskih usluga, obrazovne i naučne institucije, javne institucije i udruženja uspostavljaju saradnju sa ciljem razvijanja održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i pospešivanja ekonomskog i socio-kulturnog razvoja oblasti.U razgovoru je istaknuta i ključna uloga inovacija u unapređenju celokupnog lanca vrednosti hrane, a koje mogu podržati brži i efikasniji razvoj, kao i smanjenje otpada koji nastaje u poljoprivrednoj proizvodnji. Učesnici su analizirali primere dobre prakse iz Srbije i Evropske unije, i razmatrali konkretna rešenja koja se mogu primeniti u domaćem kontekstu.„Inovacije su ključ za smanjenje gubitaka hrane, ali njihova uspešna primena zahteva jaku institucionalnu podršku i pravičnu raspodelu resursa za sve, posebno najranjivije,“ - istakla je dr Kata Trifković iz irske kompanije Inlecom Commercial Pathways, dok je Marko Marić, direktor Eko Agrara iz Čajetine, dodao: „Globalne mere i kolektivna svest su izuzetno važne, ali je još važnije da lokalni akteri preuzmu odgovornost i aktivno stvaraju rešenja koja mogu poslužiti kao primer drugima.“
Subnacionalni dijalog o transformaciji prehrambenih sistema je samo jedan od događaja održanih sa ciljem da pripremi Srbiju za učešće na narednom samitu UN o prehrambenim sistemima (UNFSS+4) koji će biti održan u julu 2025. u Etiopiji, kao i da olakša učešće nacionalnih i lokalnih aktera u procesu planiranja i sprovođenja pravedne transformacije prehrambenih sistema u Srbiji.Dijalog je deo projekta ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnja inicijativa koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.Događaj je organizovao Centar za unapređenje životne sredine u svojstvu implementacionog partnera UNEP-a, u saradnji sa lokalnim partnerom – udruženjem ENECA.

1 of 5

Saopštenje za medije

10. mart 2025.

Ujedinjene nacije u Srbiji i Vlada Srbije zajedno rade na Okviru saradnje za održivi razvoj za period 2026-2030.

BEOGRAD, 10. mart 2025. - Kako se trenutna saradnja između Ujedinjenih nacija i Vlade Srbije bliži kraju, uveliko se rade planovi za novi strateški okvir za narednih pet godina. Dosadašnji okvir (2021-2025), ukupne vrednosti 365 miliona eura, bio je od velikog značaja za usklađivanje sa razvojnim ciljevima Srbije, sa naglaskom na zelenu ekonomiju, razvoj ljudskih potencijala i jačanje vladavine prava. Tim UN-a u Srbiji već priprema osnovu za nastavak ovih napora u periodu 2026-2030. Tim povodom, organizovan je poseban strateški sastanak. Ovo je prilika da u ovom procesu budemo ambiciozni i postavimo visoke standarde, kao i da pristupimo radu koji ima suštinski smisao i dodatnu vrednost. “U svetu koji se brzo menja, naš zadatak je da pronađemo put koji neće samo rešavati trenutne izazove, već i pripremiti teren za buduće prilike. Okvir saradnje Ujedinjenih nacija biće most između naših ciljeva i stvarnih poboljšanja za ljude u Srbiji i životnu sredinu. To je obećanje da ćemo sarađivati sa svim partnerima, prihvatajući inovacije i inkluzivnost kako bismo stvorili održiviju buducnost”, smatra Matilde Mort, stalna koordinatorka UN u Srbiji."Okvir saradnje je ključan za realizaciju rezultata navedenih u Agendi 2030, koji su važni za sve građane Srbije. Njime planiramo da sprovedemo preporuke UN-a u našoj državi i predlažemo rešenja za ključne razvojne izazove u narednih pet godina, kako bi ostvarili Ciljeve održivog razvoja i obezbedili zeleniju, zdraviju i bolju budućnosti za naše građane", izjavila je Tanja Mišćević, ministarka za evropske integracije. Ona je dalje naglasila ulogu Vlade Srbije kao kredibilnog i pouzdanog partnera u postizanju zajedničkih ciljeva i jačanju saradnje sa organizacijama UN-a.Tokom razgovora, istaknuta je potreba za integrisanim, multisektorskim strategijama za efikasno ostvarenje razvojnih ciljeva. Tim UN-a u Srbiji i Vlada ponovo su potvrdili svoju posvećenost unapređenju Agende 2030, zadržavajući snažan fokus na inkluzivnosti i solidarnosti.Oslanjajući se na uvide i iskustva iz sprovođenja Okvira saradnje za period 2021-2025, naredna faza će se fokusirati na rešavanje razvojnih izazova Srbije, istovremeno podržavajući reforme povezane sa pristupanjem EU. Naglasak će biti stavljen na stvaranje inovativnih partnerstava i strategija finansiranja koje su pogodne za jedinstvenu društveno-ekonomsku situaciju Srbije.“Okvir razvojnog partnerstva će podržati Srbiju u procesu implementacije Ciljeva održivog razvoja i pristupanja Evropskoj uniji. Drago nam je što ne samo da oblikujemo ulogu UN tima u Srbiji, već i doprinosimo široj diskusiji o definisanju uloge UN u zemljama sa višim srednjim dohotkom na globalnom nivou. Ovo je jedinstvena prilika – kako za nas, kao predstavnike Vlade, tako i za UN tim u Srbiji – da postavimo presedan i uspostavimo najbolje prakse koje se mogu primeniti i van naših granica”, izjavio je Nikola Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.Rezultati ove strateške radionice pomoći će da se definišu ciljevi novog Okvira saradnje, osiguravajući usklađenost sa razvojnim ciljevima Srbije.