Beograd, 4. novembar, 2024 – Ministarstvo zaštite životne sredine održalo je danas „Dijalog o klimatskim promenama“, da bi zajedno sa relevantnim akterima u društvu sagledalo kako da Srbija dodatno smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), a zelenu tranziciju iskoristi za dalji razvoj privrede i društva. Događaj je organizovan u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uoči ovogodišnje globalne konferencije UN-a o klimatskim promenama – COP29, u Azerbejdžanu.U Dijalogu su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava u Vladi Srbije, međunarodnih razvojnih partnera, domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, privrede, kao i agencija UN-a u Srbiji. Na otvaranju događaja, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić, navela je da je Srbija je izuzetno ranjiva na promene klime i da Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove definiše 25 prioritetnih mera koje su neophodne da bi se smanjili budući gubici i unapredila spremnost društva na klimatske rizike, posebno u sektoru poljoprivrede, gde su štete u prethodnim godinama bile izrazito visoke. „Kroz Strategiju niskougljeničnog razvoja, Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, kao i buduće politike – pre svega Strategiju zaštite životne sredine, gradimo temelje za održivu, konkurentnu, resursno efikasu i privredu otpornu na klimatske promene. Posvećeni smo ubrzanju energetske tranzicije i inovacijama, jer jedino kroz saradnju i održive modele možemo ostvariti klimatski neutralan razvoj“, naglasila je Dokić i dodala da je Ministarstvo zaštite životne sredine, po uzoru na EU, uspostavilo sistem za izdavanje dozvola za emisije GHG operaterima energetskih i industrijskih postrojenja, koji je digitalizovan i operativan. Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, poručila je da EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende, kako bi pomogla Srbiji da odgovori na klimatske promene i dekarbonizuje privredu.  „Podržavamo unapređenje zakonodavnog okvira i javnih politika, ulažemo u unapređenje veština ljudi i u inovacije malih i srednjih preduzeća koje doprinose pravednoj zelenoj tranziciji, kao i u smanjenje emisija u oblasti energetike, saobraćaja i poljoprivrede prelaskom na obnovljive izvore energije, poboljšanjem energetske efikasnosti i podsticanjem održive poljoprivrede“, istakla je Halačeva i dodala da će, zahvaljujući Zelenom dogovoru, EU ispuniti cilj da do 2030. godine smanji svoje neto emisije GHG za najmanje 55% u poređenju sa nivoima iz 1990.Na Dijalogu je bilo reči o tome kako unapređenje javnih politika može da doprinese prilagođavanju Srbije na klimatske promene i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije za koje u zemlji postoji potencijal, poput geotermalne energije i biometana. „Postavili smo kao cilj da do 2030. skoro svaki drugi megavat-sat bude proizveden iz obnovljivih izvora. Do tada će na mrežu biti dodato ukupno oko 3,5 GW novih kapaciteta iz OIE, iz javnih i privatnih investicija. Zajedno sa značajnim povećanjem energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim objektima, do kraja decenije emisije štetnih gasova treba da budu 40,3 odsto manje nego 1990“, rekla je pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i EU integracije, Jovana Joksimović.Ona je navela da će, zahvaljući završenim postrojenjima za odsumporavanje u TE Kostolac B i u Tentu A, te nakon izgradnje istog postrojenja za Tent B, više od 90 odsto termo-kapaciteta u Srbiji biti potpuno ekološki prihvatljivo na nivou evropskih standarda, što znači i bolji kvalitet vazduha.U posebnom fokusu Dijaloga je bilo pitanje obezbeđivanja stabilnih izvora finansiranja za sprovođenje zelene tranzicije, kako bi privreda nastavila da raste uz očuvanje životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana i građanki.Dijalog je organizovan uoči 29. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime - COP 29, koja se održava od 11. do 22. novembra u Bakuu. U fokusu ovogodišnje konferencije će biti zajednički napori država za ograničavanje globalnog zagrevanja i prilagođavanje uticaju klimatskih promena, kao i obezbeđivanje finansiranja za ostvarenje ovih ciljeva.  “Our world is at a critical crossroads, facing the urgent challenge of global climate change that demands immediate and robust action from all countries and actors. Serbia, with its commitment and efforts, is well-positioned to amplify its climate actions. It is imperative for Serbia to accelerate its efforts across all sectors through coordinated and integrated strategies to ensure a sustainable and inclusive future”, stated Matilde Mordt, UN Resident Coordinator in Serbia.“Naš svet je na ključnoj prekretnici, suočen sa gorućim problemom klimatskih promena koji zahteva trenutnu i snažnu akciju svih zemalja i aktera. Zahvaljujući dosadašnjoj posvećenosti i naporima, Srbija je u dobroj poziciji da dodatno ojača svoj odgovor na klimatske promene. Važno je da Srbija ubrza svoje aktivnosti u svim sektorima, kroz koordinisane i integrisane strategije, kako bi obezbedila održivu i inkluzivnu budućnost”, izjavila je Matilde Mort, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji.U okviru Dijaloga, Agencija UN-a za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena organizovala je diskusiju „Žene u centru klimatskih politika i akcija: povećana otpornost na klimatske promene kroz unapređenje rodne ravnopravnosti”, na kojoj je istaknuto da je uključivanje rodne perspektive u klimatske politike i finansiranje ključno za postizanje pravednijih, inkluzivnijih i održivijih rešenja u borbi protiv klimatskih promena. Takođe je organizovana izložba inovativnih proizvoda koji su nastali reciklažom i ponovnom upotrebom “otpada” u skladu sa principima cirkulane ekonomije: od maske za lice i biosapuna do građevinskih materijala.Dijalog o klimatskim promenama održan je uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, zahvaljujući finansiranju koje su obezbedile Evropska unija, vlade Švajcarske, Švedske i Srbije, kao i Globalni fond za životnu sredinu (GEF). 

Beograd, 31. oktobra 2024. godine – Danas je u zgradi Ujedinjenih nacija (UN), u prisustvu visokih zvaničnika Vlade Republike Srbije, Delegacije Evropske unije u Srbiji, kancelarije stalne koordinatorke UN-a u Srbiji i UN agencija, najavljen početak rada Centra za razvoj digitalnih usluga sa korisnicima pri Kancelariji za IT i eUpravu. Centar je deo nove inicijative “Da kliknemo sa građanima”, čiji je cilj da podrži kontinuirano uključivanje građanki i građana u proces dizajniranja elektronskih javnih usluga. Ova inicijativa predstavlja nastavak partnerstva i podrške UN-a Vladi Srbije u sprovođenju digitalne transformacije i unapređenju kvaliteta i dostupnosti javnih usluga za sve, a posebno za najranjiviju populaciju. Realizuje se uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) i Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF).U novom Centru za razvoj digitalnih usluga, u stalnoj saradnji sa građanima i građankama razvijaće se nove javne elektronske usluge i poboljšavati postojeće kako bi u većoj meri i na pravi način odgovorile na potrebe građana i privrede, i kako bi se povećao broj onih koji ih koriste. Ovaj pristup podrazumeva aktivno učešće građana u svim fazama kreiranja usluga – od ideje, kroz zajedničko stvaranje i testiranje prototipa, do stalnog unapređenja usluga na osnovu povratnih informacija od samih korisnika/ca.“Ova inicijativa predstavlja ključni korak za javne usluge u Srbiji“, smatra Matilde Mordt, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji. ”Uključivanjem građana, naročito najugroženijih kao što su stariji, osobe sa invaliditetom i ruralne zajednice, težimo da smanjimo diskriminaciju i poboljšamo pristup digitalnom prostoru. To osnažuje digitalnu transformaciju Srbije i našu posvećenost da niko ne bude izostavljen”. “Centar za razvoj digitalnih usluga – Da kliknemo sa građanima” je trogodišnja inicijativa koju sa 2,5 miliona evra finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovode UNDP, FAO i UNICEF, dok će stručnu podršku u realizaciji pružiti i Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU).“Pružanje usluga građanima i kompanijama, posebno onih elektronskih, stalno se poboljšava i Srbija prednjači u regionu u ovom pogledu. Međutim, glavne prepreke za dalji napredak su fragmentiranost odgovornosti i nadležnosti među institucijama, kao i nedostatak namenskog sistema koordinacije. U okviru Reformske agende, digitalna transformacija je jedan od ključnih prioriteta, te je EU izdvojila značajna sredstva za podršku nastavku digitalizacije u Srbiji“, izjavio je šef odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji, Nikola Bertolini.   U okviru nove inicijative, biće unapređene veštine tima Kancelarije za IT i eUpravu i državnih partnera u upravljanju digitalnim uslugama i istraživanju potreba i iskustava korisnika. Digitalne usluge iz nadležnosti Kancelarije, kao i usluge iz oblasti poljoprivrede i socijalne zaštite, biće unapređene uz podršku stručnjaka i mentora iz privatnog sektora. Biće organizovane i radionice za tim Kancelarije, partnere iz javnog sektora i studente na praksi u državnim institucijama, kao i edukacija državnih službenika putem onlajn platforme Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU). Predviđena je i razmena dobrih praksi i iskustava sa stručnjacima iz zemlje i inostranstva. Krajnji cilj je da se principi razvoja javnih usluga usmerenih ka građanima/građankama integrišu u domaće zakonodavstvo i procese eUprave.Glavni nacionalni partner u sprovođenju inicijative “Da kliknemo sa građanima” je Kancelarija za IT i eUpravu, dok će u njegovoj realizaciji učestvovati i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, kao i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, NAJU i Republički sekretarijat za javne politike.”Pokretanjem projekta ”Centar za razvoj digitalnih usluga – da kliknemo sa građanima” počinjemo jedno novo poglavlje u radu Kancelarije za IT i eUpravu, jer nam je izuzetno važno da se u svemu što radimo čuje reč korisnika naših usluga. Želimo da razvijamo usluge sa njima, da ih zajedno testiramo, da dobijamo povratne informacije od građana, kako bi usluge bile što dostupnije, što razumljivije, pristupačne na svim uređajima i prilagođene osobama sa invaliditetom. Cilj nam je da novi proces rada usavršimo tokom naredne tri godine, tako da razvoj usluga usmerenih ka građanima postane podrazumevani način razvoja elektronskih usluga, kao i da naša Kancelarija postane glavni državni promoter ove nove prakse koja će i drugim institucijama pružati podršku”, rekao je direktor Kancelarije za IT i eUpravu dr Mihailo Jovanović i dodao da je Kancelarija za IT i eUpravu već punih 8 godina motor digitalne transformacije u Republici Srbiji i da je za to vreme razvijala i radila na unapređenju funkcionisanja celokupnog sistema elektronske uprave uz značajnu podršku UNDP-a. 

Beograd, 24. oktobar 2024. – Vlada Republike Srbije i Ujedinjene nacije u Srbiji obeležile su 79. godišnjicu osnivanja Ujedinjenih nacija događajem "YoUNg Futures" u Jugoslovenskoj kinoteci. Događaj je istakao posvećenost Srbije jačanju međunarodne saradnje i mira, sa posebnim naglaskom na ključnu ulogu mladih u održivom razvoju.U svom obraćanju,stalna koordinatorka UN u Srbiji, Matilde Mordt, osvrnula se na rastuće globalne izazove i naglasila strateške prioritete UN-a u Srbiji: zelenu transformaciju, razvoj ljudskog kapitala, te jačanje vladavine prava i agende ljudskih prava. Ona je istakla značaj mladih u ovim nastojanjima, rekavši: "Mladi u Srbiji imaju centralnu ulogu u oblikovanju naše budućnosti. Posvećeni smo tome da njihovi glasovi budu saslušani i uvaženi u procesima donošenja odluka, kao što je navedeno u Paktu za budućnost."Gospođa Mordt je dalje predstavila inicijative Ujedinjenih nacija sa mladima u Srbiji, uključujući kreiranje prve Deklaracije o čistom vazduhu u Srbiji, podršku mentalnom zdravlju i zapošljavanju mladih. Ove inicijative, kako je napomenula, pokazuju konkretne doprinose mladih u Srbiji ka ekološkom i društvenom napretku.Ministar spoljnih poslova Marko Đurić u svom obraćanju istakao je značaj glasova mladih u procesima donošenja odluka. "Danas, kada proslavljamo Dan Ujedinjenih nacija, potvrđujemo našu posvećenost izgradnji sveta u kojem ne samo čujemo, već i slušamo glas mladih. Naša omladina nije samo naša budućnost, već i naša sadašnjost, i duboko cenimo njihov doprinos. Zahvaljujem timu Ujedinjenih nacija što je ujedinio sve partnere u slavu mira i saradnje. Zajedno gradimo svetliju budućnost za generacije koje dolaze." Događaj su moderirali Omladinski delegati Srbije pri UN. Prisutni su imali priliku da premijerno vide umetničku instalaciju koju su osmislili mladi iz Beograda, simbolizujući globalnu povezanost u naporima za mir i održivost. Takođe, foto izložba prikazala je uticaj UN inicijativa u razvoju mladih širom Srbije. Nastup mladog džez trija ART Link dodatno je naglasio teme osnaživanja mladih i aspiracija ka budućnosti kroz muziku."YoUNg Futures" poslužio je kao platforma za proslavu liderstva mladih i ponovno potvrđivanje posvećenosti podršci pravima i aspiracijama mlađih generacija u Srbiji. Ujedinjene nacije i Vlada Srbije raduju se nastavku saradnje, podstičući napredak za buduće generacije.

Njujork, 22. septembar 2024. – Svetski lideri danas su usvojili Pakt za budućnost koji uključuje Globalni digitalni sporazum i Deklaraciju o budućim generacijama. Ovaj Pakt je kulminacija inkluzivnog, višegodišnjeg procesa prilagođavanja međunarodne saradnje realnostima sadašnjosti i izazovima budućnosti. Ovo je najširi međunarodni sporazum u proteklih mnogo godina, koji pokriva potpuno nove oblasti, kao i pitanja o kojima dogovor nije bio moguć decenijama. Cilj Pakta je, pre svega, da osigura da međunarodne institucije mogu biti učinkovite u suočavanju sa svetom koji se dramatično promenio od kada su te institucije stvorene. Kako je rekao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, “Ne možemo stvoriti budućnost koja odgovara našim unucima sa sistemom koji su izgradili naši preci”. Sveukupno, dogovor o Paktu je snažna izjava posvećenosti zemalja Ujedinjenim nacijama, međunarodnom sistemu i međunarodnom pravu. Lideri su postavili jasnu viziju međunarodnog sistema koji može ispuniti svoja obećanja, koji je reprezentativniji za današnji svet i koji koristi energiju i stručnost vlada, civilnog društva i drugih ključnih partnera.“Pakt za budućnost, Globalni digitalni sporazum i Deklaracija o budućim generacijama otvaraju vrata za nove prilike i neiskorišćene mogućnosti”, rekao je generalni sekretar u svom obraćanju na otvaranju Samita o budućnosti. Predsednik Generalne skupštine izjavio je da će Pakt “postaviti temelje za održiv, pravedan i miran globalni poredak – za sve narode i nacije.”Pakt pokriva širok spektar pitanja, uključujući mir i bezbednost, održivi razvoj, klimatske promene, digitalnu saradnju, ljudska prava, rodnu ravnopravnost, mlade i buduće generacije, i transformaciju globalnog upravljanja. Ključni rezultati u okviru Pakta uključuju:Na polju mira i bezbednostiNajprogresivniju i najkonkretniju obavezu reforme Saveta bezbednosti od 1960-ih godina, s planovima za poboljšanje učinkovitosti i reprezentativnosti Saveta, uključujući kao prioritet korekciju istorijske podzastupljenosti Afrike.Prvo multilateralno obnovljeno zalaganje za nuklearno razoružanje u više od jedne decenije, uz jasnu posvećenost cilju potpunog eliminisanja nuklearnog oružja.Sporazum o jačanju međunarodnih okvira koji regulišu svemir, uključujući jasnu obavezu da se spreči trka u naoružanju u svemiru i potrebu da sve zemlje mogu imati koristi od sigurnog i održivog istraživanja svemira.Koraci za izbegavanje militarizacije i zloupotrebe novih tehnologija, kao što su smrtno autonomno oružje, i potvrda da se zakoni rata primenjuju na mnoge od ovih novih tehnologija.Na polju održivog razvoja, klimatskih promena i finansiranja razvojaCeo Pakt je osmišljen da ubrza primenu Ciljeva održivog razvoja.Najdetaljniji sporazum ikada u Ujedinjenim nacijama o potrebi za reformom međunarodne finansijske arhitekture tako da bolje predstavlja i služi zemljama u razvoju, uključujući:Davanje većeg glasa zemljama u razvoju u donošenju odluka u međunarodnim finansijskim institucijama;Mobilizacija više sredstava iz multilateralnih razvojnih banaka za pomoć zemljama u razvoju da ostvare svoje razvojne potrebe;Pregled arhitekture suverenog duga kako bi se osiguralo da zemlje u razvoju mogu održivo pozajmljivati za investicije u njihovu budućnost, uz saradnju MMF-a, UN-a, G20 i drugih ključnih igrača;Jačanje globalne finansijske sigurnosne mreže za zaštitu najsiromašnijih u slučaju finansijskih i ekonomskih šokova, kroz konkretne akcije MMF-a i država članica;i ubrzavanje mera za rešavanje problema klimatskih promena, uključujući obezbeđivanje više sredstava za pomoć zemljama da se prilagode klimatskim promenama i investiraju u obnovljive izvore energije.Poboljšanje načina na koji merimo ljudski napredak, prelazeći izvan BDP-a i obuvhatajućo ljudsku i planetarnu dobrobit i održivost.Obavezu da se razmotre načini za uvođenje globalnog minimalnog nivoa oporezivanja za pojedince sa visokim neto bogatstvom.Na temu klimatskih promena, potvrđena je potreba da se globalno povećanje temperature zadrži na 1,5 °C iznad predindustrijskih nivoa i da se pređe sa fosilnih goriva u energetskim sistemima kako bi se postigle neto nulte emisije do 2050. godine.Na polju digitalne saradnjeGlobalni digitalni sporazum, koji je prilog Paktu, je prvi sveobuhvatni globalni okvir za digitalnu saradnju i upravljanje veštačkom inteligencijom.U središtu Sporazuma je obaveza da se tehnologija dizajnira, koristi i upravlja za dobrobit svih. Ovo uključuje obaveze svetskih lidera da:Povežu sve ljude, škole i bolnice na internet;Utemeljuju digitalnu saradnju na ljudskim pravima i međunarodnom pravu;Čine digitalni prostor sigurnim za sve, posebno za decu, kroz akcije vlada, tehnoloških kompanija i društvenih medija;Upravljaju veštačkom inteligencijom, s planom koji uključuje Međunarodni naučni panel i Globalni politički dijalog o veštačkoj inteligenciji;Učine podatke otvorenijim i dostupnijim, uz sporazume o otvorenom pristupu podacima, modelima i standardima;Ovo je takođe prva globalna obaveza u oblasti upravljanja podacima, koja postavlja ovu temu na agendu Ujedinjenih nacija i zahteva od zemalja da preduzmu konkretne korake do 2030. godine.Mladi i buduće generacijePrva ikada Deklaracija o budućim generacijama, sa konkretnim koracima kako da se uvedu buduće generacije u naše donošenje odluka, uključujući mogućeg izaslanika za buduće generacije.Obaveza za značajnije mogućnosti za mlade da učestvuju u odlukama koje oblikuju njihove živote, posebno na globalnom nivou.Ljudska prava i rodna ravnopravnostJačanje rada na ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena.Jasan poziv na potrebu zaštite branitelja ljudskih prava.Jasni pokazatelji o važnosti angažovanja drugih zainteresovanih strana u globalnom upravljanju, uključujući lokalne i regionalne vlasti, civilno društvo, privatni sektor i druge. Postoji niz odredbi u okviru Pakta i njegovih aneksa koje predviđaju preduzimanje daljih koraka kako bi se obezbedila implementacija preuzetih obaveza. Proces SamitaProces Samita i Pakt su duboko obogaćeni doprinosima miliona glasova i hiljada zainteresovanih strana iz celog sveta. Samit je okupio više od 4000 pojedinaca, uključujući šefove država i vlada, posmatrače, međunarodne organizacije, sistem UN, civilno društvo i nevladine organizacije. U širem nastojanju da se poveća angažovanje različitih aktera, formalnom Samitu su prethodili Dani akcije od 20-21. septembra, koji su privukli više od 7000 pojedinaca koji predstavljaju sve segmente društva. Dani akcije su doneli snažne obaveze za delovanje od strane svih zainteresovanih strana, kao i obećanja od 1,05 milijardi američkih dolara za unapređenje digitalne inkluzije.###Za više informacija: https://www.un.org/en/summit-of-the-future Kontakti za medije:Francyne Harrigan, Odsek za globalne komunikacije Ujedinjenih nacija | harriganf@un.orgStefania Piffanelli, Izvršna kancelarija generalnog sekretara, Ujedinjene nacije | piffanelli@un.orgJackquelyn Kay Topacio, Izvršna kancelarija generalnog sekretara, Ujedinjene nacije | jackquelyn.topacio@un.org