Ujedinjene nacije u Srbiji

Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:

Saznajte više

Priča

24. novembar 2023.

Počela kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" – Zamisli život bez nasilja

Beograd, 24 Novembar 2023 - Početak kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ obeležen je događajem „Zamisli život bez nasilja“, u organizaciji Ujedinjenih nacija u Srbiji. U fokusu ovogodišnje kampanje su mladi kao pokretači promena i njihov aktivizam i uloga u izgradnji društva u kojem postoji nulta tolerancija za nasilje nad ženama i devojčicama. “Nasilje nad ženama i devojčicama je sveprisutno pitanje koje pogađa zajednice širom sveta, pa i u Srbiji. Naše novo istražuvanje osvetljava činjenicu da su mladi u Srbiji sve više svesni rodno zasnovanog nasilja i njegove normalizacije u medijima i društvu. Dok pokrećemo kampanju 16 dana, od vitalnog je značaja da istaknemo ulogu mladih kao pokretača promena”, izjavila je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji. U okviru događaja predstavljeni su i rezultati istraživanja “Glasovi mladih” o stavovima mladih u Srbiji o rodnoj ravnopravnosti i društvenoj koheziji, sprovedeno u okviru regionalnog projekta “Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje”. U istraživanju je učestvovalo više od 1200 mladih iz celog regiona. Rezultati za Srbiju su pokazali da su mladi svesni problema rodno zasnovanog nasilja i da vide kao problem to što se nasilje nad ženama i devojčicama u medijima i u društvu se normalizuje. “Kada zamislimo svet bez nasilja, počinjemo da gradimo put ka stvaranju tog sveta. Na nivou EU, posvećeni smo ulaganju, sprečavanju, zaštiti i ne ostajemo nemi posmatrač. Stoga je Komisija EU u oktobru ove godine pristupila Istanbulskoj konvenciji i 2022. godine usvojili smo predlog direktive o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ovom cilju ostajemo privrženi unutar EU, ali i sa našim partnerima u zemljama pristupnicama, kao što je Srbija”, izjavio je Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Nj.E. Emanuele Žiofre Pomoćnica ministra turizma i omladine u Vladi Republike Srbije, Ivana Antonijević je izjavila da Ministarstvo prepoznaje rodno zasnovano nasilje među mladima kao bitan problem i podržava razvoj usluga koje doprinose mentalnom zdravlju mladih, bezbednosti mladih, uključujući fizičku i psihičku bezbednost. Poseban akcenat stavljamo na podršku programima koji se fokusiraju na prevenciju rodno-zasnovanog, seksualnog, partnerskog i vršnjačkog nasilja, kao i digitalnog nasilja, i promocijom zdravstveno bezbednog ponašanja i rodne ravnopravnosti. Vodima računa da slušamo glas mladih, da su uključeni u kreiranje mera i da imaju aktivnu ulogu u kreiranjuni implementaciji mera i aktivnosti, sa posebnim osvrtpm na menjanje narativa u zajednicama gde su mladi u većem riziku. Na događaju je učestvovala i Anke Konrad, ambasadorka SR Nemačke koja je istakla da „Rodno zasnovano nasilje ima mnogo oblika. Od fizičkog nasilja i verbalnih napada do psihičkog pritiska i kampanja mržnje na internetu. Stoga je važno senzibilizirati mlade ljude za različite aspekte rodno zasnovanog nasilja i za negativne efekte koje ono ima na žrtve i na društvo” Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov je naglasio da je Ministarstvo, zajedno sa partnerima, započelo kampanju „Stop femicidu!“ koja ima za cilj da podigne svest u Republici Srbiji o ozbiljnosti problema femicida u našem društvu i mobiliše sve organe javne vlasti, medije, jedinice lokalne samouprave, organizacije civilnog društva i druge aktere u primeni politike Vlade Republike Srbije ka nultoj toleranciji prema nasilju. Ova kampanja sprovodi se između ostalog, u medijima i na društvenim mrežama, a paneli na ovu temu, pored Beograda, u narednom periodu predviđeni su u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru. On je dodao da je povod za realizaciju ove kampanje činjenica da je 27 žena ove godine ubijeno od strane muškaraca i potreba da se ovaj negativan trend zaustavi, a politika Vlade Republike Srbije, koja podrazumeva nultu toleranciju na bilo koji vid nasilja u našem društvu, dosledno primenjuje. Centralni deo događaja, održan u Narodnoj biblioteci Srbije, bio je razgovor sa predstavnicima i predstavnicama organizacija mladih, i mladim aktivistima i aktivistkinjama. U razgovoru je istaknuto da mediji, kako tradicionalni tako i novi, imaju veliku moć. Oni mogu da produbljuju rodne stereotipe ali, takođe, mogu da budu i pokretači promena. Kada je reč o mladima, ohrabrujuće je što ima sve više mladih influensera i influenserki koji se bore protiv stereotipa i zagovaraju društvo u kom se ne toleriše nasilje, kako u realnom svetu tako i u onlajn okruženju.

Pročitaj više

Priča

27. novembar 2023.

Održan Dijalog o klimatskim promenama 2023

Beograd, 24. novembar 2023 – Kako bi svi relevantni akteri u društvu preduzeli aktivnosti koje će smanjiti zavisnost privrede od fosilnih goriva i pomoći Srbiji da na vreme poveća otpornost na izmenjene klimatske uslove, Ministarstvo zaštite životne sredine održalo je danas „Dijalog o klimatskim promenama“. Događaj je organizovan u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uoči ovogodišnje globalne konferencije UN-a o klimatskim promenama - COP28, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U dijalogu su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava u Vladi Republike Srbije, stručnjaci za oblast klimatskih promena, predstavnici Evropske unije (EU), međunarodnih finansijskih institucija, privrede, civilnog društva, kao i agencija UN-a u Srbiji. Državna sekretarka ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić navela je da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6.8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70% šteta, a zatim slede poplave. On je naglasila da je glavni cilj Vlade Republike Srbije da napravi ambijent koji će podstaći inovacije i ubrzati zelenu transformaciju privrede. „Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa odredbama Zakona o klimatskim promenama, izradilo Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine sa Akcionim planom, koji će biti prvi dokument te vrste u Republici Srbiji. Cilj ovog Programa je identifikacija uticaja klimatskih promena na sektore koji su najranjiviji, kao i definisanje mera koje će te uticaje smanjiti, ali i obezbeđivanje kapaciteta za poboljšanje pravovremenog informisanja javnosti o klimatskim opasnostima radi povećanja pripremljenosti pojedinca. Takođe, definisano je 25 mera prilagođavanja koje su identifikovane kao najhitnije da bi se sprečilo višestruko povećanje šteta i gubitaka usled uticaja klimatskih promena“, izjavila je Dokić. U posebnom fokusu dijaloga je bilo prilagođavanje sektora poljoprivrede, upravljanja vodama i šumarstva na klimatske promene. Državni sekretar Bojan Vranjković rekao je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovodi mnoge aktivnosti u cilju izgradnje otpornosti na klimatske promene, pre svega u proizvodnji hrane. „Aktivnosti podrazumevaju i povećanje navodnjavanih površina, unapređenje upravljanja zemljištem i šumama, pripreme i sprovođenje IPARD Mere 4 vezane za sprovođenje agroekoloških mera, rešavanja problema i tretmana otpadnih voda, kontinuirano usklađivanje propisa i uvođenje subvencija koje najviše doprinose adaptaciji na klimatske promene“, naveo je Vranjković. Takođe, razgovaralo se o tome kako obezbediti stabilne izvore finansiranja za inicijative privatnog i javnog sektora koje mogu da ubrzaju prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, odnosno sa linearne na cirkularnu ekonomiju, kako bi domaća preduzeća bila konkurentnija na tržištu Evropske unije i globalno. „Započeli smo pripreme za konferenciju COP 28 kako bismo održali globalnu temperaturu znatno ispod 2°C. EU je uradila domaći zadatak i ispuniće svoj cilj da do 2030. godine smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Borba sa klimatskim promenama je globalni poduhvat. EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende u Srbiji, kako bi pomogla akciju za klimu i dekarbonizaciju ekonomije“, rekao je NJ.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Republici Srbiji. Dijalog je organizovan uoči 28. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime - COP 28, koja se održava od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Očekuje se da će na COP 28 učestvovati delegacije iz 198 zemalja. Prvi put će biti predstavljen izveštaj o napretku u ostvarenju nacionalnih planova za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kako bi se globalni rast temperature zaustavio na 1,5°C. Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, naglasila je da su akcija za klimu i održivi razvoj međusobno povezani i da je Srbija napravila ključne korake u usklađivanju nacionalnih prioriteta sa globalnom agendom. „Kako napredujemo u energetskoj tranziciji, imperativ je da obezbedimo pravičan pomak koji otvara put novim ekonomskim prilikama, posebno u regionima tradicionalno zavisnim od fosilnih goriva. Usvajanje Nacionalnog programa adaptacije na izmenjene klimatske uslove je ključno za nastavak ovog puta. Izazovi postoje, ali smo takođe inspirisani pozitivnim koracima koji predstoje. Borba protiv klimatskih promena zahteva kolektivne napore svih privrednih sektora i Srbija nastavlja da bude ključni igrač u oblikovanju ove globalne posvećenosti“, dodala je Žakob. Dijalog o klimatskim promenama je upotpunila izložba preko 60 inovacija iz Srbije koje predstavljaju konkretna, praktična rešenja za prelazak na cirkularnu ekonomiju, povećanje energetske efikasnosti, prelazak na obnovljive izvore energije, poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine, kao i za smanjenje energetskog siromaštva. Događaj je održan uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz pomoć partnera kao što su Delegacija Evropske Unije u Srbiji, Vlade Švajcarske, Švedske i Japana, Zeleni klimatski fond (GCF) i Globalni fond za životnu sredinu (GEF).

Pročitaj više

1 of 5

Priča

24. oktobar 2023.

Ujedinjene nacije u Srbiji obeležavaju Dan UN otkrivanjem murala o biodiverzitetu Srbije

Beograd, 24. oktobar 2023 – Povodom 78. godišnjice Ujedinjenih nacija, Ujedinjene nacije u Srbiji organizovale su poseban događaj u Kući Ujedinjenih nacija u Beogradu, gde je otkriven mural koji oslikava biodiverzitet i ekosisteme Srbije. Mural su kreirali Marija i Stefan Šoln, a na njemu je prikazan zadivljujući divlji svet Srbije, poput balkanskog risa, mrkog medveda, apolon leptira, orla krstaša i mnoge druge vrste. Na muralu se nalaze i mnogobrojne biljne vrste, koje dodatno naglašavaju raznolikost ekosistema Srbije. Govoreći na događaju, stalna koordinatorka UN, Fransoaz Žakob istakla je važnost biodiverziteta i njegove povezanosti sa zelenom agendom Srbije i potrebom za transformativnom akcijom: “Biodverzitet je ključan za očuvanje života na planeti, a zaštita srpskih ekosistema je naša zajednička odgovornost. Prikazujući lepotu i jedinstvenost biodiverziteta Srbije, ovim muralom želimo da podignemo svest i inspirišemo akciju celog društva i promovišemo rešenja zasnovana na prirodi”. Mari Jamašita, predstavnica Generalnog sekretara i šefica Kancelarije Ujedinjenih nacija u Beogradu, istakla je da su „Obnova i očuvanje prirode ključni za negovanje miroljubivih društava.“ Podsetila je i na zalaganje Ujedinjenih nacija za mir, rekavši da je „fokus na prevenciji, dijalogu i medijaciji kako bi se smanjile podele, sprečili konflikti i osiguralo da sve zajednice imaju ulogu u zajedničkoj budućnosti. Saradnja i dijalog su jedini put napred.“ Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije, rekao je: „Prioriteti moje zemlje u UN su poznati i konzistentni, a to su pre svega zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta, promocija i očuvanje mira i bezbednosti na međunarodnom nivou, kao i doprinos sprovođenju Ciljeva održivog razvoja. Na Samitu o Ciljevima održivog razvoja u Njujorku, septembra ove godine, najavili smo i prioritetne oblasti delovanja u predstojećem periodu u različitim oblastima, počev od poljoprivrede, preko obrazovanja i nauke, do borbe protiv klimatskih promena. Zaštita životne sredine i razvoj nauke su pitanja koja je Republika Srbija prepoznala kao ključna za dalji razvoj“. On je takodje dodao da će „Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan i predvidiv partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija. Čvrsto verujemo da je to najbolji put za izgradnju boljeg sveta za buduće generacije“. Obeležavanje Dana Ujedinjenih nacija u Srbiji predstavlja platformu za diskusiju i saradnju za održivost i zaštitu životne sredine. Najvažnije, podseća na potrebu za mirom u današnjem turbulentnom globalnom kontekstu. Kako je međunarodna zajednica usmerena ka predstojećem Samitu budućnosti, prepoznata je kolektivna i hitna potreba za zaštitu životne sredine i negovanje suživota u miru. Otkrivanje murala o biodiverzitetu je podsetnik da delimo zajedničku odgovornost da zaštitimo planetu i promovišemo harmoniju.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

12. oktobar 2023.

Karpatska konvencija obeležava 20. godišnjicu novim Okvirom za biodiverzitet i proglašenjem prekograničnog zaštićenog vlažnog staništa

Beograd, 12. oktobar 2023 – Proslavljajući 20 godina Karpatske konvencije, ministri zaštite životne sredine i visoki zvaničnici karpatskih zemalja usvojili su Karpatski okvir za biodiverzitet, između ostalih odluka, na svojoj sedmoj Konferenciji država članica (COP7), održanoj u Beogradu, u Republici Srbiji. Novi okvir je sveobuhvatan instrument koji podržava implementaciju Kunming-Montreal Globalnog okvira za biodiverzitet, na karpatskom nivou. „Karpatski okvir za biodivezitet je ključan instrument za pretvaranje globalnih ciljeva u akcije od strane različitih zainteresovanih strana u regionu. Srbija je ponosna da da svoj doprinos ovom transformativnom procesu,“ rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine Republike Srbije. “Udružimo snage, da zaustavimo i preokrenemo gubitak biodiverziteta i stvorimo održivi Karpatski region. Uverena sam da ćemo ostvariti Karpatsku viziju do 2050. godine, uz obezbeđivanje naprednog karpatskog ekosistema u godinama koje dolaze." Karpatska konvencija – koja okuplja Češku Republiku, Mađarsku, Republiku Poljsku, Rumuniju, Slovačku Republiku, Republiku Srbiju i Ukrajinu – nastala je 2003. godine, kako bi zaštitila drugu najveću planinsku oblast u Evropi, koja predstavlja dom za skoro 4.000 vrsta i najvećih netaknutih šuma u Evropi. Takođe je nastanjuje i bogata populacija velikih mesojeda na kontinentu. Domaćin Sekretarijata Karpatske konvencije je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). "Treba da slavimo uspehe u poslednje dve decenije. Ali ne možemo da se oslonimo na njih. Potencijalno razorna kombinacija klimatskih promena, gubitka prirode i zagađenja vrši novi pritisak na Karpatski region", rekla je Elizabet Mrema, zamenica izvršne direktorke UNEP-a. “Srećni smo da vidimo da Karpatska konvencija ima sve veću povezanost i jaču saradnju sa drugim sporazumima koji su vezani za biodiverzitet i hemikalije, ka implementaciji Globalnog okvira za biodiverzitet, u sveobuhvatnom i integrisanom maniru”. Na sedmoj Konferenciji stranaka (COP7), ministri zaštite životne sredine Republike Srbije i Rumunije su ozvaničili osnivanje prekograničnog Ramsarskog područka u Nacionalnom parku Đerdapska klisura, pokraj Dunava. Ovo vlažno stanište se prostire na samoj granici između Republike Srbije i Rumunije. Šumski ekosistemi predstavljaju dragocen resurs na Karpatima, koji čuva bogatstvo ekoloških, ekonomskih i kulturnih vrednosti. Na sastanku je predstavljena Procena rizika od klimatskih promena i mogućnosti za adaptaciju Karpatskih šumskih ekosistema i njihovih usluga. Još jedan događaj koji je obeležio COP7, je uspostavljanje Inventara netaknutih šuma Karpata, koji su ministri opisali u svojoj zvaničnoj deklaraciji kao “ključan korak ka jačanju zaštite nekih od preostalih prvobitnih šuma u Evropi”, dalje pozivajući na “ proširenje Inventara tako da, pored netaknutih, obuhvati i druge šume približnog statusa”. Ministri iz oblasti Karpata pozvali su na obnovu obećanja za postizanje Karpatske vizije do 2050.godine, u kojoj“Karpati predstavljaju napredan i održiv region, gde ljudi žive u harmoniji sa prirodom. Biodiverzitet i prirodne lepote Karpata su sačuvane, obnovljene i mudro korišćene, obezbeđujući zdravo okuženje i osnovne usluge ekosistema za sve ljude u regionu i šire.” Prestavnici karpatskih zemalja takođe su prepoznali potrebu rešavanja problema zagađenja vazduha, voda i zemljišta, sa posebnim fokusom na suočavanje sa zagađenjem od plastike u vodenim tokovima u regionu. ZA UREDNIKE: O Karpatima Karpatske planine pružaju neophodne ekosistemske usluge milionima ljudi koji borave u toj oblasti i šire, doprinoseći zdravlju raznovrsnih pejzaža. Pored toga što predstavlja dom velikih reka i vodenih tokova, Karpatski region je jedna od glavnih tačaka biodiverziteta u Evropi, sa nekim od poslednjih preostalih netaknutih šuma u Evropi i najvećom populacijom velikih mesojeda, kao što su ris, mrki medved i vuk. O Karpatskoj konvenciji Karpatska konvencija je multinacionalni ekološki sporazum, koji ujedinjuje sedam karpatskih zemalja — Češku Republiku, Mađarsku, Republiku Poljsku, Rumuniju, Slovačku Republiku, Republiku Srbiju i Ukrajinu – u jedinstvenom partnerstvu za zaštitu prirodnog i kulturnog nasleđa karpatskog regiona, uz istovremeno promovisanje održivog razvoja. Konvencija pruža platformu za otvorenu diskusiju između različitih zainteresovanih strana, okvir za prekograničnu saradnju različitih sektora i platformu za razvoj i implementaciju prekograničnih strategija, programa, i projekata za zaštitu i održivi razvoj karpatskog regiona. O Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) UNEP je vodeći globalni glas za životnu sredinu. UNEP pruža liderstvo i podstiče na partnerstva za brigu o životnoj sredini inspirišući, informišući i omogućavajući nacijama i narodima da poboljšaju svoj kvalitet života bez ugrožavanja kvaliteta života budućih generacija. ZA VIŠE INFORMACIJE, KONTAKTIRAJTE: Alejandro Laguna, laguna@un.org, Šef komunikacija UNEP-a za Evropu ili Medija centar UNEP-a, unep-newsdesk@un.org.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

31. oktobar 2023.

Podrška za 34 lokalne samouprave za unapređenje socijalne zaštite

Program „PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ počeo je sa pružanjem tehničke podrške za 34 lokalne samouprave koja će doprineti unapređenju socijalne zaštite na lokalnom nivou i na taj način poboljšati kvalitet života građana i građanki. Program zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji - UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske. Pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Tatjana Milеnković Kajkut je na događaju održanom u Čačku povodom početka podrške programa istakla da se unapređenjem kapaciteta lokalnih samouprava za sprovođenje usluga socijalne zaštite posebno pomaže socijalno uključivanje najranjivijih društvenih grupa. „Sve aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje kvaliteta i pristupa uslugama iz oblasti socijalne zaštite, i to za one društvene grupe kojima je podrška najpotrebnija, posebno kad su u pitanju osobe sa invaliditetom i pripadnici romske nacionalne manjine, jesu prioritetne za ministarstvo. Za ostvarenje tog cilja veoma nam je značajno partnerstvo sa međunarodnim organizacijama i sinergija sa lokalnim samoupravama, jer samo zajedno možemo ostvariti održive rezultate”, rekla je Milеnković Kajkut. Uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske u vrednosti od 9 miliona evra i sufinansiranje UN agencija u iznosu od milion evra, program će do kraja 2026. godine sprovoditi tehničku podršku, aktivnosti izgradnje kapaciteta i obezbediti bespovratna sredstava za projekte lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva. „Švajcarski program saradnje sa Srbijom kao jedan od ciljeva ima poboljšanje kvaliteta i dostupnost lokalnih javnih usluga, uključujući i usluge socijalne zaštite. To je u skladu sa našim dugoročnim opredeljenjem da pružamo podršku unapređenju efikasnosti, kvaliteta i obuhvata lokalnih politika socijalne uključenosti i podršku jednakim mogućnostima za svakog člana lokalne zajednice“, istakao je Petar Vasilev, programski službenik za upravljanje u Švajcarskoj kancelariji za saradnju. U okviru tehničke podrške za unapređenje socijalne zaštite radiće se na pravilnoj proceni potreba ranjivih grupa, uspostavljanju sistema praćenja i evaluacije usluga socijalne zaštite, kao i razvoju međusektorskih usluga, a biće obuhvaćeno ukupno 26 gradova i opština. Kroz podršku za međuopštinsku saradnju, lokalni akteri će biti osnaženi za primenu principa dobrog upravljanja u toku celog procesa pregovaranja i uspostavljanja međuopštinske saradnje, kao i za razvoj mehanizama i alata za praćenje zajedničkog pružanja usluga i evaluaciju njihovih rezultata, a sprovodiće se uz učešće ukupno 16 lokalnih samouprava. „Ovaj program se opredelio za pružanje sveobuhvatne podrške gradovima i opštinama u unapređenju funkcionisanja sistema socijalne zaštite na lokalnom nivou. Podrška će biti pružena i za sprovođenje usluga socijalne zaštite koje su zasnovane na identifikovanim potrebama korisnika u lokalnim zajednicama, kao i za međuopštinsku saradnju u pružanju usluga socijalne zaštite”, zaključila je Nataša Ivanović, programska službenica za socijalnu uključenost. Događaju je prisustvovala i dr Marina Vidojević, pomoćnica ministra za oblast socijalne zaštite, kao i više od 30 predstavnika i predstavnica lokalnih samouprava uključenih u tehničku podršku. Tehničkom podrškom za unapređenje socijalne zaštite obuhvaćene su sledeće lokalne samouprave: Arilje, Ivanjica, Surdulica, Vlasotince, Pirot, Krupanj, Velika Plana, Ćuprija, Boljevac, Svilajnac, Čačak, Jagodina, Loznica, Dimitrovgrad, Kraljevo, Mali Zvornik, Niš, Prijepolje , Smederevo, Sjenica, Prokuplje, Topola, Bor, Valjevo, Veliko Gradište i Trstenik. Tehničkom podrškom za međuopštinsku saradnju obuhvaćene su sledeće lokalne samouprave, kao vodeće i partnerske: Prijepolje i Nova Varoš, Sjenica, Priboj; Pirot i Babušnica; Ćuprija i Despotovac; Valjevo i Mionica; Trstenik i Aleksandrovac; Kraljevo i Raška; Veliko Gradište i Golubac.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

31. oktobar 2023.

Novi vrtić u užičkom selu Karan uz podršku EU

Užice je uz podršku Evropske unije dobilo prvi seoski vrtić u naselju Karan, u koji će uskoro krenuti preko pedesetoro dece. Uz bespovratna sredstva Evropske unije u visini od skoro 180.000 evra obezbeđena preko EU PRO Plus programa, i značajno učešće grada Užica od preko 200.000 evra, u Karanu je adaptiran i proširen objekat koji sada ima opremljenu kuhinju sa trpezarijom, dve radne sobe za decu različitog uzrasta kao i sobu za vaspitače. Vrtić je takođe opremaljen nameštajem i didaktičkim materijalom pa tako pruža adekvatne uslove za predškolsko vaspitanje i obrazovanja dece. „Ovde u vrtiću u selu Karan koji će uskoro početi da radi, vidimo rezultat partnerstva između lokalne zajednice, grada Užica i Ministarstva za evropske integracije. Ovaj vrtić će omogućiti boravak i učenje 55-oro dece iz Užica i okoline, stvarajući siguran i inspirativan prostor za njihov razvoj. Ovo je samo jedan od mnogih projekata koje podržavamo kroz EU PRO Plus program zajedno sa Gradom Užicem sa kojim takođe uspešno sprovodimo i projekte za prekograničnu saradnju. Ponosni smo na dugotrajno partnerstvo sa Užicem i radujemo se nastavku saradnje kako bismo zajedno ostvarili bolji život za građane jer nam je stalo do Užica,“ rekao je ambasador Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre. „Ovaj projekat, prvi seoski vrtić na teritoriji Užica, jako je važan za zajednicu kao veliki i prikladani prostor za boravak dece, ali i njihovo učenje i razvoj,” rekla je ministarka Miščević i dodala da je kroz dobre projekte koje dolaze iz grada Užica uz podršku Evropske unije i Vlade Srbije i Ministarstva za evropske integracije ali i budžeta Grada Užica obezbeđeno 1.7 miliona evra za renoviranje zdravstvenih i obrazovnih ustanova. Ministarka je dodala da se u Užicu radi i na drugim velikim projektima, uključujući i prevenciju od poplava, kao i projekte prekogranične saradnje. Kako je istakla gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević ovo je veliki dan za Užice i selo Karan koje je dobilo vrtić spreman da, posle dobijanje upotrebne dozvole, uskoro primi lokalne mališane. „Drago nam je da su svi naši partneri iz Delegacije Evropske unije, Ministarstva za evropske integracije i UNOPS-a danas ovde sa nama da zajedno obiđemo vrtić i da se uverimo da su svi radovi urađeni onako kako je bilo i predviđeno projektom”, rekla je gradonačelnica Užica. Dodala je da Grad izdvojio 17 miliona dinara iz budžeta za adaptaciju vrtića u Kremnima a intenzivirani su radovi i u drugim vrtićima “jer smo dali obećanje Užičanima da će svako dete u gradu imati mesto u vrtiću i to ćemo obćeanje i ispuniti,” zaključila je gradonačelnica. Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU. Od 2003. godine, EU je donirala za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzivnom obrazovanju itd. Program Evropske unije za lokalni razvoj – EU PRO Plus doprinosi uravnoteženijem društveno-ekonomskom razvoju 99 lokalnih samouprava u dva regiona: Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije. Kroz program se radi na poboljšanom upravljanju teritorijalnim razvojem, ekonomskom rastu i unapređenoj socijalnoj infrastrukturi i socijalnoj koheziji.

Pročitaj više

1 of 5

Vidi sve

Saopštenje za medije

31. oktobar 2023.

Predstavljena nova rešenja za očuvanje biodiverziteta u zaštićenim područjima

„Zaštita biodiverziteta je postala prioritet u Evropi, a sada podržavamo i Srbiju da unapređenje biodiverziteta postavi za jedan od svojih prioriteta. Institucije i lokalne samouprave treba da rade zajedno sa civilnim društvom i privatnim sektorom kako bi se retke i ugrožene vrste sačuvale, a prirodni resursi koristili na održiv način. EU podržava civilno društvo i građane u njihovim naporima da obnove i zaštite prirodu i biodiverzitet, zahvaljujući inicijativi za sprovođenje Zelene agende u Srbiji“, poručio je šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini. Nagrađena rešenja, koja su odabrana putem javnog poziva, doprineće unapređenju uslova za život različitih vrsta životinja – od riba i ptica do medveda i vukova, kao i edukaciji stanovništva u neposrednom okruženju zaštićenih staništa o značaju očuvanja prirode. Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić rekla je da je očuvanje biodiverziteta od ključne važnosti za budućnost. „Svi moramo da preuzmemo odgovornost za očuvanje naše prirodne baštine, jer samo zajedno možemo da sačuvamo prirodna bogatstva. Zato želim da zahvalim svim organizacijama civilnog društva na idejama koje donose različite oblike podrške upravljačima zaštićenih područja u rešavanju izazova očuvanja biodiverziteta. Naša saradnja stvara sinergiju koja je ključna za uspeh u očuvanju biodiverziteta u Srbiji. Kroz partnerstvo i zajedničke napore, možemo osigurati da zaštićena područja ostanu vitalna i da se naša bogata biološka raznolikost sačuva za buduće generacije“, izjavila je Hadži Stošić. Predstavljena rešenja nude niz praktičnih mera za očuvanje ugroženih vrsta ptica (sove, supovi, pčelarice) i njihovih prirodnih staništa, na primer postavljanjem veštačkih gnezda i objekata za rehabilitaciju povređenih životinja. Takođe, organizacije će se baviti i revitalizacijom stepskih staništa, poboljšanjem upravljanja vodnim režimom u močvarnim staništima i smanjenjem rizika od požara u zaštićenim područjima. Sve ove aktivnosti biće sprovedene do kraja godine. „Ova rešenja su izuzetno značajna za jačanje otpornosti zemlje na klimatske promene, kao i za održiv privredni razvoj. Očuvanje zaštićenih prirodnih staništa i brojnih vrsta koje u njima žive pomaže nam da imamo čistiji vazduh i vodu, doprinosi većoj plodnosti zemljišta, kao i apsorbovanju gasova sa efektom staklene bašte iz atmosfere“, istakla je zamenica stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Bojana Balon. Učesnici događaja su obišli deo Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-Petrovaradinski rit” Karlovački Dunavac. Obilazak je organizovao Pokreta gorana Vojvodine čiji rešenje za uređenje i razvoj ovog zaštićenog područja je jedno od nagrađenih. Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

31. oktobar 2023.

Otvoren forum Budućnost biotehnologije u Srbiji

Ovogodišnji, drugi po redu Forum, okuplja više od 500 učesnika iz preko 30 zemalja, i više od 40 govornika - predstavnika vlada, akademske zajednice, naučnih i istraživačkih institucija i privrede. Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić istakla je otvarajući Forum da je pozicioniranje Srbije kao centra biotehnologije jedan od glavnih ciljeva Vlade. Ona je rekla da je osnova za to već postavljena ulaganjem u jačanje ekosistema inovacija, koji čine naučno-tehnološki parkovi, Centar za 4. industrijsku revoluciju i Institut za veštačku inteligenciju, infrastruktura koja podržava digitalizaciju, poput Data centra u Kragujevcu, kao i kreiranje podsticajnog okruženja za razvoj IT kompanija. „Uz saradnju sa industrijom i dovođenje biotehnoloških giganata u Srbiju, najvažnije nam je da pružimo podršku našoj nauci i naučnicima, sa ciljem da velika naučna dostignuća koja se razvijaju na našim univerzitetima i institutima doprinesu rastu nauke i privrede ne samo u Srbiji, nego i globalno. Srbija uskoro postaje dom BIO4 Kampusa, novog evropskog centra razvoj biotehnologije i bioinženjeringa, koji će okupiti više od 1000 doktora nauka u preko 300 laboratorija, što će doprineti i daljem jačanju srpske privrede i njenoj konkurentnosti“, rekla je Brnabić. Organizaciju Foruma “Budućnost biotehnologije” i ove godine podržava Svetski ekonomski forum, u okviru koga je uspostavljen i Centar za 4 industrijsku revoluciju u Srbiji. „Brz napredak biotehnologije pokazuje koliki je njen potencijal da napravi revoluciju u našim životima i privredi, prevazilaženjem najznačajnihih izazova kada su u pitanju medicina i održivost. Najnoviji razvoj tehnologije, posebno veštačke inteligencije, pokazuje veliki potencijal za ubrzanje ne samo razvoja lekova, već i same biotehnologije kakvu poznajemo“, izjavio je izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, Mirek Dušek. On je dodao da je Srbija prva zemlja u regionu koja se pridružila Globalnoj mreži centara za 4. industrijsku revoluciju i osnivač prvog Centra u čijem su fokusu biotehnologija i primena veštačke inteligencije u medicini. „Kao takav, Centar igra ključnu ulogu u izgradnji biotehnološkog ekosistema Srbije, kao i politika i programa koji su neophodni za odgovoran pristup daljem napretku u oblasti biotehnologije“, zaključio je Dušek. „Srbija nastavlja da pokazuje liderstvo kada je reč o posvećenosti odgovornom korišćenju svih prednosti i potencijala tehnoloških inovacija i napretka. Brzi napredak tehnologije povećava i mogućnosti da biotehnologija pomogne u rešavanju važnih izazova – pristup još kvalitetnijoj zdravstvenoj zaštiti, obezbeđivanje sigurnog snabdevanja hranom i unapređenje održivosti“, rekao je generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matias Korman. „Važno je da se pri osmišljavanju javnih politika i regulative u oblasti biotehnologije postigne pravi balans, kako bi se ova oblast razvijala na bezbedan način, uz dalji razvoj inovacija i privredni rast”, dodao je Korman. Forum „Budućnost biotehnologije" obuhvata više panela iz oblasti biotehnologije, bioinformatike, bioinžinjeringa i biomedicine. U video poruci na otvaranju, administrator UNDP-a Akim Štajner je naveo da je uloga nauke u kreiranju održive budućnosti istaknuta u Rezoluciji UN o Međunarodnoj dekadi nauke za održivi razvoj, čiji je jedan od inicijatora i Republika Srbija. „Neophodno je obezbediti etičku i odgovornu upotrebu biotehnologije i osigurati da svi građani imaju jednak pristup koristima koje ona donosi društvu. UNDP je nedavno podržao Centar za 4. Industrijsku revoluciju u Srbiji u stvaranju pravnog okvira za biotehnološka istraživanja koji poštuje privatnost građana, i postavlja osnovu za odgovornu upotrebu veštačke inteligencije“, rekao je Štajner i istakao da prioritet u korišćenju biotehnologije treba da bude pronalaženje odgovora na izazove klimatskih promena. „Projekti kao što je BIO4 Kampus, čiji razvoj podržava UNDP, će obezbediti najsavremeniju naučnu i istraživačku infrastrukturu za sledeću generaciju biotehnoloških naučnika i preduzetnika”, zaključio je Štajner. Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović rekla je da forum „Budućnost biotehnologije“ predstavlja ključni događaj za naučnu, ali i poslovnu zajednicu u Srbiji i regionu. „Okupljamo stručnjake, istraživače, donosioce odluka, investitore i kompanije kako bismo zajedno izgradili ekosistem koji će aktivno pomagati u rešavanju lokalnih i globalnih izazova uz pomoć biotehnologije. Ovaj forum pruža priliku za razmenu ideja, stvaranje partnerstava i zaista daje inspiraciju za dalji razvoj nauke i inovacija ali i razmatra kakva budućnost čeka čovečanstvo sa razvojem novih tehnologija. „Nastavljamo da promovišemo važnost istraživanja i ulaganje u biotehnologiju kako bismo svi zajedno doprineli napretku našeg društva, ekonomije i omogućili kvalitetniji život svih naših građana u budućnosti“, naglasila je ministarka Begović. Poseban program na ovogodišnjem forumu „Green Showroom“, posvećen je zelenoj biotehnologiji, održivim rešenjima i inovacijama koji vode ka „zelenijoj“ i ekološki održivoj budućnosti. U okviru tog programa, predstavljeni su startap-ovi, mala i srednja preduzeća koja su podržana u okviru inicijativa koje sprovodi UNDP, uz podršku Evropske unije i Globalnog fonda za životnu sredinu, i u okviru StarTech programa koji sprovodi NALED, u oblastima zelene i digitalne transformacije privrede. Među učesnicima Foruma su i velika svetska imena među kojima i prof. dr Milica Radišić sa Instituta za biomaterijale i biomedicinski inženjering Univerziteta u Torontu, Rešma Šeti, jedna od osnivačica Gingko Bioworks (kompanija specijalizovana za biotehnologiju, sa fokusom na sintetičku biologiju i genetski inženjering), prof. Timoti Lu sa Univerziteta MIT, i mnogi drugi. Takođe, na jednom od panela učestvuju predstavnici dijaspore – naučnici i istraživači iz Srbije koji rade na vodećim svetskim univerzitetima i u velikim multinacionalnim kompanijama.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

31. oktobar 2023.

Otvoren likovni konkurs za kalendar EU PRO Plus programa za 2024. godinu „Stvaramo zeleniju budućnost“

Ovogodišnja tema treba da podstakne mlade da svoju kreativnost usmere ka oblikovanju zelenije budućnosti za sve. Kroz likovni izraz oni treba predstave svoje veštine i buduća zanimanja u oblasti cirkularne ekonomije odnosno da prikažu kojim aktivnostima i inovativnim rešenjima mogu sami da doprinesu održivoj budućnost i cirkularnosti u svojim zajednicama. Konkursom želimo da podsetimo mlade da su baš oni nosioci pozitivnih promena u budućnosti te da na radovima predstave aktivnosti koje će doprineti smanjenju otpada, reciklaži, ponovnoj upotrebi starih stvari i sveukupnom menjaju društvenih navika u cilju zaštite životne sredine i održivosti. Đaci će kao i šira javnost, za najbolje radove moći da glasaju onlajn, na internet stranici programa EU PRO Plus, i tako odaberu 12 radova iz sužene konkurencije od 20 radova, koje prethodno odabere interni žiri. Onlajn glasanje se otvara nakon zatvaranja konkursa i traje pet dana. Glas publike će biti peti član žirija koji će izabrati 12 najboljih radova koji će se potom naći na stranicama kalendara EU PRO Plus programa za 2024. godinu. Za autore i autorke 12 pobedničkih radova pripremljene su vredne nagrade, laptop i tablet računari i mobilni telefoni, dok će škola koja bude najbolja u organizaciji internog školskog takmičenja, tokom koga će se izabrati radovi za učešće na konkursu, biti nagrađena laptopom i projektorom. Konkurs je otvoren do 17. novembra 2023. godine, a sve informacije i propozicije su dostupne na internet stranici programa EU PRO Plus likovni konkurs za kalendar za 2024. [1] Aleksandrovac, Aleksinac, Aranđelovac, Arilje, Babušnica, Bajina Bašta, Batočina, Bela Palanka, Blace, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Crna Trava, Čačak, Čajetina, Ćićevac, Ćuprija, Despotovac, Dimitrovgrad, Doljevac, Gadžin Han, Golubac, Gornji Milanovac, Ivanjica, Jagodina, Kladovo, Knić, Knjaževac, Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Kruševac, Kučevo, Kuršumlija, Lajkovac, Lapovo, Lebane, Leskovac, Loznica, Lučani, Ljig, Ljubovija, Majdanpek, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Negotin, Niš, Nova Varoš, Novi Pazar, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Požega, Preševo, Priboj, Prijepolje, Prokuplje, Rača, Raška, Ražanj, Rekovac, Sjenica, Smederevo, Smederevska Palanka, Sokobanja, Surdulica, Svilajnac, Svrljig, Šabac, Topola, Trgovište, Trstenik, Tutin, Ub, Užice, Valjevo, Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladimirci, Vladičin Han, Vlasotince, Vranje, Vrnjačka Banja, Zaječar, Žabari, Žagubica, Žitorađa.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

31. oktobar 2023.

Dodatni napori države za podršku mentalnom zdravlju mladih u Srbiji

Beograd, 16. oktobar 2023 - Danas je šest ministarstava potpisalo Memorandum o razumevanju na drugoj Međunarodnoj konferenciji posvećenoj mentalnom zdravlju i psihosocijalnoj podršci mladih pod nazivom „Ne ostavljajte nas za kasnije“ sa ciljem da unapredi sistem podrške mentalnom zdravlju dece i mladih u Srbiji. Memorandum, koji jasnije definiše raspodelu resursa, uloge i odgovornosti resora u oblasti zaštite mentalnog zdravlja dece, adolescenata i mladih, su potpisali Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo turizma i omladine, Ministarstvo za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije. Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, istakla je da svako dete zaslužuje pravo na dobro mentalno zdravlje i blagostanje, posebno ako se imaju u vidu nalazi „U-Report“ ankete iz avgusta ove godine koji pokazuju da je oko 47 odsto ispitanika istaklo da mladi ne traže pomoć jer smatraju da je to znak slabosti i plaše se osude. Skoro polovina mladih, njih 46 odsto, koristi društvene mreže i internet kao izvor informisanja o tome kako brinuti o mentalnom zdravlju, dok samo pet odsto vidi nastavnike, a sedam odsto zdravstvene radnike kao nekog s kim mogu da razgovaraju o svojim problemima. „Šest ključnih ministarstava danas je pokazalo jedinstvo potpisivanjem Memoranduma o razumevanju. Na taj način su učvrstili svoju posvećenost unapređenju emocionalnog blagostanja dece, adolescenata i mladih u Srbiji. Kolektivna obaveza koju su preuzeli je više od sporazuma; ona znači ulaganje u našu zajedničku budućnost, ali je ujedno i dokaz da je ulaganje u mentalno zdravlje pojedinca ulaganje u otpornost naše zajednice. Zajedno možemo da izgradimo mirnije i prosperitetnije društvo u kojem dobrobit naših mladih postaje kamen temeljac naše snage“, izjavila je Deyana Kostadinova. Ministarka prosvete, prof. dr Slavica Đukić Dejanović istakla je značaj jačanja sistema za reagovanje u krizama i univerzalni pristup uslugama zaštite mentalnog zdravlja za adolescente i mlade širom zemlje. „Važno je da svi u sistemu i svi u društvu vidimo mlade, jer neprepoznati problemi mentalnog zdravlja utiču na njihovu interakciju u zajednici, kao i odnose koje grade sa drugima. Stoga je od neprocenjive važnosti jačanje intersektorske saradnje i koordinisano delovanja svih nadležnih institucija u cilju ranog prepoznavanja i pravovremenog reagovanja u situacijama jer svi zajedno treba da radimo na podizanju svesti o očuvanju mentalnog zdravlja u zajednici. Učesnici konferencije su se jednoglasno složili da su međuresorna saradnja i adekvatna koordinacija resursa od vitalnog značaja za mentalno zdravlje dece i mladih“, istakla je prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete. „Mentalno zdravlje i blagostanje dece i mladih zaslužuje ključno mesto kad je u pitanju javno zdravlje kao i prevencija mentalnih poremećaja. U našoj zemlji je i dalje najdominantniji medicinski model pružanja podrške mladima s problemima mentalnog zdravlja, a u svetu se svi više govori o pristupu ‘korak po korak’ gde se usluge pružaju u različitim sektorima i nivoima po principu psihosocijalne podrške. Potpisivanjem memoranduma ostvaruje se mogućnost pružanja podrške našim najmlađima na svim nivoima i svim sistemima gde deca i mladi borave. Uz korišćenje jedinstvenog narativa i ključnih oslonaca za rad s mladima podršku treba da dobiju tamo gde je ona najizvodljivija i najdostupnija. Za rad sa decom i mladima potrebno je vreme, motivisan stručnjak i uslovi koji bi obezbedili da pružanje psihosocijalnih intervencija, koje se promovišu kroz projekat UNICEF-a, Orygena i Instituta za mentalno zdravlje, bude omogućeno kao neophodna i svakodnevna podrška deci i mladima. Ulaganje u decu i mlade je ulaganje u budućnost našeg društva”, rekla je prof. dr Milica Pejović Milovančević, direktorke Instituta za mentalno zdravlje. Prof. dr Fabio Skano, direktor Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji i specijalni izaslanik regionalnog direktora SZO za Zapadni Balkan ukazao je na značaj inovativnih pristupa podršci očuvanju mentalnog zdravlja i blagostanja dece i mladih. „Najnoviji podaci SZO-a pokazuju da se među mladima u Evropskom regionu zadovoljstvo životom i samoocenjivanje zdravlja smanjilo između 2018. i 2022. godine. Sa ponosom mogu da kažem da SZO u Srbiji već podržava Ministarstvo zdravlja u unapređenju kapaciteta stručnjaka za mentalno zdravlje u domovima zdravlja i školama, kako bi mogli da razviju i primene odgovarajuće i održive programe fokusirajući se na potrebe mladih“, istakao je prof. dr Fabio Scano, direktor SZO u Srbiji. Kao rezultat realizacije programa za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku za mlade u Srbiji, mladima je omogućen pristup pouzdanim informacijama i profesionalnoj podršci putem interaktivne onlajn platforme svejeok.rs koju je od 2021. godine posetilo više od 90.000 ljudi. „Drago nam je što ovde vidimo nastavnike, psihologe, stručnjake iz zdravstva, socijale radnike, omladinske radnike. Jer ste vi zaista važna karika u našem odrastanju. Važno nam je što imamo priliku da se i naš glas čuje - da možemo da iznesemo svoja mišljenje, potrebe i strahove, ali i da predstavimo potrebe mladih ljudima. Jer zajedno možemo da promenimo sistem“, smatra Gabi Petković, iz UNICEF-ovog omladinskog odbora. Ambasadorka Kraljevine Norveške, Kristin Melsom, ukazala je na sličnosti problema mladih u Norveškoj i Srbiji kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih. Ona je rekla da Norveška pruža kontinuiranu podršku temi mentalnog zdravlja mladih u Srbiji kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije i UNICEF-om. Kako bi se profesionalci iz različitih sektora uključili u rad sa mladima, UNICEF je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja definisao minimalni paket usluga za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku za mlade u Srbiji, tzv. MZPP program. Rezultati programa: Kreiranje ekspertske grupe iz svih sektora koje će se baviti zaštitom mentalnog zdravlja, a predložena je i revizija zakonodavnog okvira da bi se ojačalo pružanje usluga na lokalnom nivou. UNICEF je podržao OPENS i mrežu 15 novosadskih nevladinih organizacija i institucija da pružaju kontinuiranu podršku mladima u Vojvodini i širom Srbije kroz individualna onlajn i oflajn savetovanja, kao i grupne, čet i telefonske sesije. Kroz ove usluge, pružena je podrška za 5.948 mladih ljudi. Od 2021. godine preko platforme svejeok.rs, koja mladima pruža relevantne i bezbedne informacije o mentalnom zdravlju, mladi su imali 350 individualnih i 4.690 telefonskih sesija, kao i 2.538 čet sesija. U partnerstvu sa Institutom za mentalno zdravlje, 450 mladih iz Zrenjanina, Kragujevca i Subotice koristilo je inovirane usluge psihosocijalne podrške savetovanja u ta 3 grada u školama, domovima zdravlja i institucijama socijalne zaštite od strane 160 obučenih profesionalaca. U okviru zdravstvenog sektora, u Srbiji su testirane i telezdravstvene usluge.

Pročitaj više

1 of 5

Vidi sve