Najnovije
Priča
22. septembar 2024.
Ujedinjene nacije usvajaju revolucionarni Pakt za budućnost kako bi transformisale globalno upravljanje
Saznajte više
Priča
12. avgust 2024.
Ljupka Mihajlovska: "Muškarci su u prvoj ligi, žene u drugoj, a žene sa invaliditetom u trećoj"
Saznajte više
Priča
02. avgust 2024.
Milica Borjanić: Zalaganje za ravnopravno učešće žena u politici je naša moralna obaveza
Saznajte više
Najnovije
Ciljevi održivog razvoja u Srbiji
Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:
Priča
18. jun 2024.
Matilde Mort preuzela funkciju nove stalne koordinatorke UN-a u Srbiji
Beograd, 17. jun 2024 – Matilde Mort je zvanično preuzela funkciju nove stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji nakon što je predala akreditive Ministru spoljnih poslova, Marku Đuriću, čime je označen početak njene uloge u unapređenju saradnje između Srbije i Ujedinjenih nacija.Sa više od tri decenije iskustva, gospođa Mort ima dugogodišnje iskustvo u oblastima Agende 2030 za održivi razvoj, zaštite životne sredine i klimatskih promena, upravljanja, socijalne politike i smanjenja rizika od katastrofa. Njene prethodne pozicije uključuju funkciju stalne predstavnice Programa UN za razvoj (UNDP) u Ekvadoru, kao i razne rukovodeće uloge unutar UNDP-a u Nikaragvi, Paragvaju, Argentini i regionalnom habu za Latinsku Ameriku i Karibe u Panami. Takođe je sprovodila istraživanja i predavanja o održivom razvoju i klimatskim promenama. Gospođa Mort je doktorirala iz oblasti ljudske i ekonomske geografije sa specijalizacijom u oblasti sredstava za život i održivosti, magistrirala međunarodnu ekonomiju i poslovnu administraciju i ima diplomu društvenih nauka sa Univerziteta u Geteborgu, Švedska.Očekuje se da će njeno imenovanje dodatno ojačati tekuću saradnju i razvojne napore između Srbije i Ujedinjenih nacija.
Priča
23. septembar 2024.
Ujedinjene nacije usvajaju revolucionarni Pakt za budućnost kako bi transformisale globalno upravljanje
Njujork, 22. septembar 2024. – Svetski lideri danas su usvojili Pakt za budućnost koji uključuje Globalni digitalni sporazum i Deklaraciju o budućim generacijama. Ovaj Pakt je kulminacija inkluzivnog, višegodišnjeg procesa prilagođavanja međunarodne saradnje realnostima sadašnjosti i izazovima budućnosti. Ovo je najširi međunarodni sporazum u proteklih mnogo godina, koji pokriva potpuno nove oblasti, kao i pitanja o kojima dogovor nije bio moguć decenijama. Cilj Pakta je, pre svega, da osigura da međunarodne institucije mogu biti učinkovite u suočavanju sa svetom koji se dramatično promenio od kada su te institucije stvorene. Kako je rekao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, “Ne možemo stvoriti budućnost koja odgovara našim unucima sa sistemom koji su izgradili naši preci”. Sveukupno, dogovor o Paktu je snažna izjava posvećenosti zemalja Ujedinjenim nacijama, međunarodnom sistemu i međunarodnom pravu. Lideri su postavili jasnu viziju međunarodnog sistema koji može ispuniti svoja obećanja, koji je reprezentativniji za današnji svet i koji koristi energiju i stručnost vlada, civilnog društva i drugih ključnih partnera.“Pakt za budućnost, Globalni digitalni sporazum i Deklaracija o budućim generacijama otvaraju vrata za nove prilike i neiskorišćene mogućnosti”, rekao je generalni sekretar u svom obraćanju na otvaranju Samita o budućnosti. Predsednik Generalne skupštine izjavio je da će Pakt “postaviti temelje za održiv, pravedan i miran globalni poredak – za sve narode i nacije.”Pakt pokriva širok spektar pitanja, uključujući mir i bezbednost, održivi razvoj, klimatske promene, digitalnu saradnju, ljudska prava, rodnu ravnopravnost, mlade i buduće generacije, i transformaciju globalnog upravljanja. Ključni rezultati u okviru Pakta uključuju:Na polju mira i bezbednostiNajprogresivniju i najkonkretniju obavezu reforme Saveta bezbednosti od 1960-ih godina, s planovima za poboljšanje učinkovitosti i reprezentativnosti Saveta, uključujući kao prioritet korekciju istorijske podzastupljenosti Afrike.Prvo multilateralno obnovljeno zalaganje za nuklearno razoružanje u više od jedne decenije, uz jasnu posvećenost cilju potpunog eliminisanja nuklearnog oružja.Sporazum o jačanju međunarodnih okvira koji regulišu svemir, uključujući jasnu obavezu da se spreči trka u naoružanju u svemiru i potrebu da sve zemlje mogu imati koristi od sigurnog i održivog istraživanja svemira.Koraci za izbegavanje militarizacije i zloupotrebe novih tehnologija, kao što su smrtno autonomno oružje, i potvrda da se zakoni rata primenjuju na mnoge od ovih novih tehnologija.Na polju održivog razvoja, klimatskih promena i finansiranja razvojaCeo Pakt je osmišljen da ubrza primenu Ciljeva održivog razvoja.Najdetaljniji sporazum ikada u Ujedinjenim nacijama o potrebi za reformom međunarodne finansijske arhitekture tako da bolje predstavlja i služi zemljama u razvoju, uključujući:Davanje većeg glasa zemljama u razvoju u donošenju odluka u međunarodnim finansijskim institucijama;Mobilizacija više sredstava iz multilateralnih razvojnih banaka za pomoć zemljama u razvoju da ostvare svoje razvojne potrebe;Pregled arhitekture suverenog duga kako bi se osiguralo da zemlje u razvoju mogu održivo pozajmljivati za investicije u njihovu budućnost, uz saradnju MMF-a, UN-a, G20 i drugih ključnih igrača;Jačanje globalne finansijske sigurnosne mreže za zaštitu najsiromašnijih u slučaju finansijskih i ekonomskih šokova, kroz konkretne akcije MMF-a i država članica;i ubrzavanje mera za rešavanje problema klimatskih promena, uključujući obezbeđivanje više sredstava za pomoć zemljama da se prilagode klimatskim promenama i investiraju u obnovljive izvore energije.Poboljšanje načina na koji merimo ljudski napredak, prelazeći izvan BDP-a i obuvhatajućo ljudsku i planetarnu dobrobit i održivost.Obavezu da se razmotre načini za uvođenje globalnog minimalnog nivoa oporezivanja za pojedince sa visokim neto bogatstvom.Na temu klimatskih promena, potvrđena je potreba da se globalno povećanje temperature zadrži na 1,5 °C iznad predindustrijskih nivoa i da se pređe sa fosilnih goriva u energetskim sistemima kako bi se postigle neto nulte emisije do 2050. godine.Na polju digitalne saradnjeGlobalni digitalni sporazum, koji je prilog Paktu, je prvi sveobuhvatni globalni okvir za digitalnu saradnju i upravljanje veštačkom inteligencijom.U središtu Sporazuma je obaveza da se tehnologija dizajnira, koristi i upravlja za dobrobit svih. Ovo uključuje obaveze svetskih lidera da:Povežu sve ljude, škole i bolnice na internet;Utemeljuju digitalnu saradnju na ljudskim pravima i međunarodnom pravu;Čine digitalni prostor sigurnim za sve, posebno za decu, kroz akcije vlada, tehnoloških kompanija i društvenih medija;Upravljaju veštačkom inteligencijom, s planom koji uključuje Međunarodni naučni panel i Globalni politički dijalog o veštačkoj inteligenciji;Učine podatke otvorenijim i dostupnijim, uz sporazume o otvorenom pristupu podacima, modelima i standardima;Ovo je takođe prva globalna obaveza u oblasti upravljanja podacima, koja postavlja ovu temu na agendu Ujedinjenih nacija i zahteva od zemalja da preduzmu konkretne korake do 2030. godine.Mladi i buduće generacijePrva ikada Deklaracija o budućim generacijama, sa konkretnim koracima kako da se uvedu buduće generacije u naše donošenje odluka, uključujući mogućeg izaslanika za buduće generacije.Obaveza za značajnije mogućnosti za mlade da učestvuju u odlukama koje oblikuju njihove živote, posebno na globalnom nivou.Ljudska prava i rodna ravnopravnostJačanje rada na ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena.Jasan poziv na potrebu zaštite branitelja ljudskih prava.Jasni pokazatelji o važnosti angažovanja drugih zainteresovanih strana u globalnom upravljanju, uključujući lokalne i regionalne vlasti, civilno društvo, privatni sektor i druge. Postoji niz odredbi u okviru Pakta i njegovih aneksa koje predviđaju preduzimanje daljih koraka kako bi se obezbedila implementacija preuzetih obaveza. Proces SamitaProces Samita i Pakt su duboko obogaćeni doprinosima miliona glasova i hiljada zainteresovanih strana iz celog sveta. Samit je okupio više od 4000 pojedinaca, uključujući šefove država i vlada, posmatrače, međunarodne organizacije, sistem UN, civilno društvo i nevladine organizacije. U širem nastojanju da se poveća angažovanje različitih aktera, formalnom Samitu su prethodili Dani akcije od 20-21. septembra, koji su privukli više od 7000 pojedinaca koji predstavljaju sve segmente društva. Dani akcije su doneli snažne obaveze za delovanje od strane svih zainteresovanih strana, kao i obećanja od 1,05 milijardi američkih dolara za unapređenje digitalne inkluzije.###Za više informacija: https://www.un.org/en/summit-of-the-future Kontakti za medije:Francyne Harrigan, Odsek za globalne komunikacije Ujedinjenih nacija | harriganf@un.orgStefania Piffanelli, Izvršna kancelarija generalnog sekretara, Ujedinjene nacije | piffanelli@un.orgJackquelyn Kay Topacio, Izvršna kancelarija generalnog sekretara, Ujedinjene nacije | jackquelyn.topacio@un.org
1 of 5
Priča
13. avgust 2024.
Ljupka Mihajlovska: "Muškarci su u prvoj ligi, žene u drugoj, a žene sa invaliditetom u trećoj"
Učešće u političkim procesima u kojima se iniciraju promene i donose odluke bilo na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou je najmoćnija platforma za promene. Predstavnička tela trebalo bi da oslikavaju strukturu stanovništva. Ako prikupljamo podatke o populaciji koje, pored ostalog, razvrstavamo i po rodnom kriterijumu, trebalo bi da nešto i radimo sa tim podacima, a to je da planiramo da sve grupe građanki i građana ostvare jednak nivo ljudskih prava. Pravo na političko učešće spada u jedno od osnovnih prava i to je dovoljan razlog da ono ne bude uskraćeno ženama. Učešće samo po sebi ne garantuje moć i uticaj, ali je osnovni preduslov.Na našoj političkoj sceni žene uglavnom nisu konkurencija muškim kolegama već ženama. Kao da postoji A odnosno prva liga koja je muška i B liga odnosno druga koja je ženska. Verujem da nijedan muškarac ne vidi ženu kao konkurenciju, bez obzira na to kakve kvalifikacije ona ima, jer je svestan da je uvek u povoljnijem položaju. S druge strane, žena sa invaliditetom eventualno može da se bori za svoj položaj sa drugim ženama iako zbog dvostrukog osnova za diskriminaciju ona pripada nekoj trećoj ligi. Tako dolazimo do toga da što je više osnova da žena bude diskriminisana to je teže da će dobiti ili stvoriti šansu za političko učešće. Žena sa invaliditetom je u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarca po najmanje dva osnova. Zato što je žena i zato što ima invaliditet.Svojevremeno, kada sam bila narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predlagala sam izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika kojim je bilo predviđena obaveza političkih organizacija da kandiduju najmanje jednu osobu sa invaliditetom kojoj bi bio obezbeđen siguran ulazak u Skupštinu ako organizacija pređe minimalni predviđeni prag. Tokom lobiranja da se ovo usvoji nije dobijen nijedan argument koji bi to osporio, ali predlog izmene nije prihvaćen. Smatram da je sistem kvota dobra početna afirmativna mera da se uopšte dobije šansa. U suprotnom, teško je motivisati žene sa invaliditetom da uđu u trku koja je unapred izgubljena. Osim toga, treba razmisliti o izmeni Zakona o finansiraju političkih akrtivnosti i tome da se obezbede dodatna finansijska sredstva političkim orrganiazcijama koje imaju delegatkinju sa invaliditetom. To bi bio novac kojim bi se uklonile barijere za učešće i ne bi morale političke organizacije same da obezbeđuju ta sredstva. U suprotnom, političke organizacije se slabo odlučuju da aktivno uključe žene sa invaliditetom, niti to prepoznaju kroz svoje statute i programe. Aktivno bavljenje politikom, koje je više od onoga da se iskoristi biračko pravo, je posao odnosno profesija kao i bilo koja druga. To zahteva punu posvećenost osoba koja se time bave. U kontekstu žena, pored karijernih obaveza, u prilično patrijarhalnim društvima kao što je naše, žena se suočava sa rodno nametnutim ulogama. Sve kućne i porodične obaveze u većoj meri opterećuju žene, a uz to je taj rad i neplaćen. Ne ostaje previše prostora za karijeru. Žene sa invaliditetom dodatno se suočavaju sa fizičkim i komunikacijskim barijerama kao i barijerama u stavovima društva. U našem društvu moć nikako ne može da se poveže sa nekim fizičkim ili senzornim invaliditetom, što u startu diskvalifikuje ženu sa invaliditetom. Pored toga, nedostaju bazične stvari kao što su pristupačan javni prevoz, pristupačni objekti, pristupačne informacije, usluge podrške i afirmativni programi za veće učešće žena sa invaliditetom u političkom i javnom životu.S druge strane, nasilje u digitalnom okruženju je izrazito prisutno, jer živimo u kulturi smanjene tolerancije, kao i zbog toga što onaj ko emituje nasilje nema neposredan kontakt sa osobom nad kojom vrši nasilje. Mnogi ljudi pišu ono što nikada uživo ne bi izgovori. U nekim zemljama postoje inicijative da se usvoje zakoni protiv govora mržnje na internetu. Pitanje je kakav bi bio efekat takvog poduhvata, ali svakako treba preduzeti neke mere u pogledu legislative. Osim toga, potrebne su konstantne kampanje koje skreću pažnju na sve opasnosti sajber nasilja, kako po onoga ko vrši tako i po onog ko trpi nasilje.Izuzetno je važno kakvu poruku šalju predstavnici najviših državnih institucija. U tom pogledu imamo dve veoma značajne i pozitivne stvari. Jedna je da je u Republici Srbiji usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine, a druga da je u novoizabranoj Vladi Republike Srbije formirano Ministarstvo koje će se baviti rodnom ravnopravnošću. Time su poslate poruke javnosti da država prepoznaje značaj ovog pitanja, ali i da će sistemski raditi na stvaranju uslova za veću rodnu ravnopravnost.
1 of 5
Priča
14. avgust 2024.
Milica Borjanić: Zalaganje za ravnopravno učešće žena u politici je naša moralna obaveza
Politika predstavlja odlučivanje o društveno-političkom kontekstu u kom ćemo živeti ii ma direktan uticaj na kvalitet našeg života. Iz ovog ralozloga, veoma je važno da žene budu te koje će imati aktivnu ulogu u kreiranju uslova za rodnu ravnopravnost i mogućnosti za razvoj uslova za što kvalitetniji i ravnopravniji život žena.Sve više žena se uključuje u politički život i to je posledica više različitih faktora. Mnoge se uključuju upravo kao rezultat ulaganja velikog truda u osnaživanja žena da budu aktivan deo društveno-političkih života. Međutim, nažalost i dalje postoje slučajevi uključivanja žena pro forme odnosno zarad ispunjavanja određene kvote. Ovakvu zloupotrebu mehanizama rodne ravnopravnosti i privid participacije žena možemo prevenirati upravo kroz zalaganje da se što više žena nađe na mestima odlučivanja. Kroz primere iz prakse žena koje su se izborile za mesta odlučivanja i time otvorile put i drugim ženama, verujem da će biti jasna ne samo potreba već i neophodnost uključivanja što većeg broja žena. Pa ipak, kada sagledamo procenat koji žene čine u ukupnom stanovništvu a onda s druge strane pogledamo koji procenat žena je zapravo prisutan u institucijama i nalazi se na mestima odlučivanja, shvatićemo da ova dva procenta ne samo da nisu izjednačena već postoji drastična razlika te mnogo manji broj žena koje se nalaze na pozicijama odlučivanja. Najčešće prepreke i izazovi sa kojima se žene najčešće suočavaju tokom učešća u političkom životu su upravo predrasude i stereotipi o ženama, njihovoj kompetentnosti i razlozima za uključivanje u politički život. Ukoliko je pri tome reč o mlađim ženama, iskustvo i znanje su prvo što se dovodi u pitanje. Sa druge strane, kada je reč o ženama koje imaju porodicu i učestvuju u političkom životu, izazov je upravo rastrzanost između porodičnih obaveza i političkog angažovanja, koji je još uvek krojen prema potrebama muškaraca te nije podsticajan za uključivanje žena. Čak i sa velikom motivisanošću i znanjem, ženama je izuzetno teško da budu politički aktivne ukoliko nemaju veliku podršku partnera, porodice i celog sistema. Mnogo ćete češće ćuti komentare na izgled neke žene koja je aktivna u političkom životu u odnosu na muškarca. Sa društvenim mrežama, došla je i velika količina nesankcionisane slobode za širenjem govora mržnje koji je neretko upućen ka ženama, pogotovo ženama koje su vokalne u izražavanju svojih stavova i aktivne u političkom životu. Neretko govor mržnje koji se širi društvenim mrežama može preći u zločin iz mržnje koji naročito utiče na bezbednost žena. Zločini iz mržnje su regulisani članom 54a Krivničnog zakonika, dok nasilje u digitalnom svetu nije još uvek regulisano ni na jedan način. Ono što bi svakako trebalo predvideti je sankcija za nasilno postupanje u online svetu, posebno prema ženama. Jedna od mogućnosti bi bila i prepoznavanje digitalnog nasilja Krivičnim zakonikom i predviđanjem određene sankcije za ovakvo ponašanje. Pandemija korona virusa nam je donela neka nova gledišta na liderstvo i ulogu političkih lidera i liderki. Rekla bih da je donela i svest o neophodnosti uključivanja žena i pozicioniranja žena na mestima gde se donose određene odluke. Ipak, svet politike je i dalje najzatvorenija sfera za žene. U nekim drugim oblastima, kao što su zdravstvo i obrazovanje smo ipak stekli veći napredak. Zalaganje za ravnopravno učešće žena u politici je naša moralna obaveza ali i preduslov za prosperitetnu budućnost za sve nas. Kao žene ali i građanke i građani koji se zalažu za ravnopravnost kao takvu i kvalitetniji život u budućnosti, mislim da ne možemo imati jedno bez drugog. Ravnopravno društvo u kom su i žene i muškarci podjednako uključeni u kreiranje budućnosti, razvoja i prosperiteta je naš cilj ali mora bit i naša sadašnjost. Samo na taj način ćemo kreirati društvo koje ćemo biti u mogućnosti da razvijamo i unapređujemo.
1 of 5
Priča
13. jun 2024.
Obeležen Nacionalni dan rodne ravnopravnosti: Kako prevazići rodnu neravnopravnost i stereotipe u nauci
Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) i Udruženje naučnica Srbije (SRNA) obeležili su u utorak, 11. juna u Novom Sadu Nacionalni dan rodne ravnopravnosti na skupu pod nazivom „Prevazilaženje rodnih neravnopravnosti i rodnih stereotipa u nauci“.Prema rečima Milane Rikanović, direktorke UN Women u Srbiji, često zaboravljamo i potcenjujemo moć nauke i inovacija u preoblikovanju sveta i načina na koji živimo, a često uzimamo zdravo za gotovo razna inovativna rešenja koja su u potpunosti izmenila i unapredila položaj žena, a ne znamo ni da iza mnogih od njih stoje upravo žene. „Za žene i devojke širom sveta ove promene donele su nove slobode, nove oblike pristupa informacijama i nove mogućnosti. Pa ipak, i dalje smo svedoci brojnim štetnim rodnim stereotipima i rodnoj neravnopravnosti i u ovoj oblasti“, rekla je Rikanović.Iako istraživanje Uneska pokazuje da Srbija i mnoge zemlje bivše Jugoslavije prednjače u broju naučnica, one su i dalje nedovoljno zastupljene i vidljive i suočavaju se sa nizom izazova. Olja Šovljanski, naučna saradnica sa Fakulteta tehničkih nauka, navodi da je za naučnice jedan od izazova uklanjanje sa projekata onog trenutka kada odu na porodiljsko odsustvo, ali i neprepoznavanje činjenice među privrednicima da i ženska osoba može da doprinese inovacijama. „To je samo mali segment onoga sa čime se mi susrećemo u našoj svakodnevici i stoga se borimo da dobijemo neki vetar u leđa“, istakla je Šovljanski.Prof. dr Jovana Grahovac iz Udruženja naučnica Srbije (SRNA) ističe da kada pogledamo karijerne putanje žena i muškaraca, žene imaju duži period zastoja u razvoju svojih karijera, ali da su uspele malo da unaprede položaj žena u nauci. „Položaj naučnica konkretno je unapređen utoliko što njihovi ugovori o zaposlenju više nisu vezani za projekte nego su instituacionalno finansirani što definitivno doprinosi njihovoj sigurnosti u radnom okruženju ali ima još dosta prostora za unapređenje“, naglasila je Grahovac. Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, pozvala je ovom prilikom sve žene i devojke da prijavljuju svako kršenje Zakona o zabrani diskriminacije „jer neće moći reagovati institucije koje su nadležne ukoliko se kršenje ovog zakona i drugih propisa ne prijavljuje“. Ministarka je takođe pozvala osnovce prisutne na skupu da koriste nacionalnu platformu za prevenciju i suzbijanje nasilja koje uključuje decu, pod nazivom "Čuvam te". Nacionalni dan rodne ravnopravnosti ustanovila je 2021. godine Vlada Republike Srbije u cilju podizanja svesti o važnosti rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja žena u Srbiji. Odabran je 11. jun – dan kada je 1842. godine prvi put odobreno školovanje devojčica u Srbiji. Naime, ukazom kneza Mihaila Obrenovića, odobreno je Nataliji Petrović, Sofiji i Katarini Lekić da otvore školu za žensku decu.
1 of 5
Priča
04. jun 2024.
Generalni sekretar imenovao Matilde Mord iz Švedske za stalnu koordinatorku Ujedinjenih nacija u Srbiji
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš imenovao je Matilde Mord iz Švedske za stalnu koordinatorku Ujedinjenih nacija u Srbiji, uz odobrenje Vlade domaćina, počev od 1. juna 2024.Mordt ima više od 30 godina iskustva i tehničkog znanja o Agendi 2030 i Ciljevima održivog razvoja, životnoj sredini i klimatskim promenama, pitanjima upravljanja, socijalnoj politici i smanjenju rizika od katastrofa.Prethodno je radila kao stalna predstavnica Programa UN za razvoj (UNDP) u Ekvadoru; kao vođa tima za grupu za održivi razvoj u UNDP-ovom regionalnom čvorištu za Latinsku Ameriku i Karibe u Panami; i u različitim kapacitetima sa UNDP-om u Nikaragvi, Paragvaju, Argentini i u sedištu u Njujorku, kao i za agencije UN, agencije za saradnju i međunarodne finansijske institucije. Sprovela je istraživanja, objavljivala i držala predavanja o međunarodnoj politici održivog razvoja, otpornosti i klimatskih promena, između ostalog.Mordt je doktorirala iz oblasti ljudske i ekonomske geografije sa specijalizacijom o sredstvima za život i održivost, magistrirala je međunarodnu ekonomiju i poslovnu administraciju i diplomirala društvene nauke na Univerzitetu u Geteborgu, Švedska.
1 of 5
Saopštenje za medije
01. jul 2024.
Manje od petine ciljeva na putu ostvarenja, svet ne uspeva da ispuni obećanje Ciljeva održivog razvoja, upozorava novi UN izveštaj
Njujork, 28. jun – Sa samo šest preostalih godina, trenutni napredak je daleko ispod onoga što je potrebno za postizanje Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals (SDGs). Bez ogromnih investicija i pojačanih akcija, ostvarenje COR-a – plana za otporniji i prosperitetniji svet i mape izlaska iz trenutnih globalnih kriza – ostaće nedostižno, upozorava Izveštaj o Ciljevima održivog razvoja za 2024. godinu (Sustainable Development Goals Report 2024), objavljen danas.Svet u velikim previranjimaIzveštaj pokazuje da je samo 17 procenata Ciljeva održivog razvoja trenutno na putu ostvarenja, dok skoro polovina pokazuje minimalan ili umeren napredak, a više od jedne trećine je zaustavljeno ili nazaduje. Dugotrajni uticaj pandemije COVID-19, eskalirajući konflikti, geopolitičke tenzije i rastući haos zbog klimatskih promena su ozbiljno ometali napredak.Prema izveštaju, dodatnih 23 miliona ljudi je ekstremnom siromaštvu, a preko 100 miliona više je gladovalo u 2022. godini u poređenju sa 2019. Broj civilnih žrtava u oružanim sukobima je drastično porastao u 2023. Ta godina je takođe bila najtoplija zabeležena, sa globalnim temperaturama koje su se približavale kritičnom pragu od 1,5°C.Trenutak izbora i posledica„Ovaj izveštaj ističe hitnu potrebu za jačom i efikasnijom međunarodnom saradnjom kako bismo maksimizirali napredak počevši od sada“, rekao je generalni sekretar UN, Antonio Gutereš. „Sa više od preostalih šest godina, ne smemo odustati od našeg obećanja za 2030. da okončamo siromaštvo, zaštitimo planetu i ne ostavimo nikoga iza sebe.“Hitni prioriteti:Finansiranje razvoja: Investicioni jaz Ciljeva održivog razvoja u zemljama u razvoju trenutno iznosi 4 triliona dolara godišnje. Zemljama u razvoju su potrebni veći finansijski resursi i fiskalni prostor. Reforma globalne finansijske arhitekture je ključna za otključavanje količine finansiranja potrebne za podsticanje održivog razvoja.Mir i bezbednost: Broj prisilno raseljenih ljudi dostigao je nivo bez presedana, gotovo 120 miliona ljudi do maja 2024. Civilne žrtve su porasle za 72 procenta između 2022. i 2023. usled eskalirajućeg nasilja, što istile hitnu potrebu za mirom. Rešavanje tekućih sukoba kroz dijalog i diplomatiju je ključno.Talas implementacije: Ogromne investicije i efikasna partnerstva su potrebna za pokretanje ključnih tranzicija u oblasti hrane, energije, socijalne zaštite, digitalne povezanosti i drugih.Priče o uspehu i mogućnosti za akcijuIzveštaj ističe primere uspeha i otpornosti koji se mogu izgraditi odlučnim delovanjem.Izuzetni nedavni koraci u primeni obnovljive energije, na primer, ističu jasan put ka pravednoj energetskoj tranziciji. Devojčice u većini regiona su postigle paritet i čak su prednjačile u odnosu na dečake u završetku školovanja na svim nivoima. Povećanje pristupa internetu za oko 70 procenata za samo osam godina takođe ilustruje kako je brza transformativna promena moguća. Slično, decenije napretka u borbi protiv HIV/AIDS predstavljaju obrazac za prevazilaženje drugih pandemija kroz globalnu solidarnost i finansiranje naučnih otkrića.„Čovečanstvo je uvek iznova pokazalo da kada radimo zajedno i primenimo kolektivni um, možemo da nađemo rešenja za naizgled nerešive probleme“, rekao je Li Junhua, podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitanja.Ključni trenuci za Ciljeve održivog razvoja (SDGs)Samit za budućnost, koji se održava od 22. do 23. septembra u sedištu UN u Njujorku, biće od ključnog značaja za vraćanje sveta na pravi put ka postizanju Ciljeva održivog razvoja. Diskusije na Samitu će uključivati rešavanje dužničke krize koja sputava mnoge zemlje u razvoju i hitnu potrebu tta reformom međunarodne finansijske arhitekture.Prema izveštaju, kako Konferencija o finansiranju razvoja (Financing for Development Conference), tako i Svetski samit za socijalni razvoj u 2025. godini (World Summit for Social Development in 2025) biće ključni trenuci za podsticanje zamaha Ciljeva održivog razvoja. Ali, kako je gospodin Li naglasio: „Vreme za reči je prošlo – političke deklaracije se moraju hitno sprovesti u akcije. Moramo delovati sada, i delovati hrabro.“Ključni nalazi:Po prvi put u ovom veku, rast BDP-a po glavi stanovnika u polovini najugroženijih zemalja sveta je sporiji od rasta u razvijenim ekonomijama.Gotovo 60 procenata zemalja suočilo se sa umereno do izuzetno visokim cenama hrane u 2022. godini.Na osnovu podataka prikupljenih u 2022. godini u 120 zemalja, 55 procenata zemalja nema zakone protiv diskriminacije koji zabranjuju direktnu ili indirektnu diskriminaciju žena. Povećan pristup lečenju sprečio je 20,8 miliona smrti povezanih sa AIDS-om u poslednje tri decenije.Napredak u obrazovanju ostaje ozbiljan problem, sa samo 58 procenata učenika širom sveta koji dostižnu minimalnu pismenost do kraja osnovne škole.Globalna stopa nezaposlenosti dostigla je istorijski minimum od 5 procenata u 2023. godini, ali i dalje postoje uporne prepreke za postizanje dostojanstvenog rada.Globalni kapacitet za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora počeo je da raste neviđenom brzinom, rasteći 8,1 procenata godišnje poslednjih pet godina.Mobilni širokopojasni internet (3G ili viši) je dostupan za 95 procenata svetske populacije, u odnosu na 78 procenata u 2015. godini.Rekordno visoke temperature okeana izazvale su četvrti globalni događaj izbeljivanja korala.Nivo spoljnog duga ostao je neviđeno visok u zemljama u razvoju. Oko 60 procenata zemalja sa niskim prihodima je pod visokim rizikom od dužničke krize ili je već iskusilo.Za više informacija, posetite: https://unstats.un.org/sdgs/report/2024/Haštagovi: #SDGreport #SDGs #GlobalGoals
1 of 5
Saopštenje za medije
26. april 2024.
Završena distribucija vrednosnih vaučera u okviru FAO Programa tehničke pomoći za hitan odgovor nakon poplava 2023. godine
Beograd, 26. april 2024 – Iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, danas je saopšteno da je završena distribucija finansijske podrške u okviru FAO Programa tehničke pomoći za hitan odgovor nakon poplava 2023. godine.
U okviru FAO Programa tehničke podrške za hitan odgovor, a u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, najugroženijim poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretrpela štetu nakon prošlogodišnjih poplava, dodeljena je finansijska podrška u vidu vrednosnih vaučera vrednosti od po 66.000 dinara. Vaučeri mogu da se upotrebe za kupovinu robe i proizvoda namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji, uključujući seme, sadni materijal, đubrivo, poljoprivredne alate i opremu, kao i rezervne delove i materijal za popravku poljoprivrednih mašina.
Podrška je pružena poljoprivrednim gazdinstvima iz Trstenika, Varvarina, Ćićevca, Kuršumlije, Brusa, Ćuprije, Ražnja, Aleksinca, Doljevca i Rekovca. U ovih 10 opština, ukupno 327 gazdinstava sa više od 1300 članova je dobilo pomoć da obnove proizvodnju nakon prošlogodišnjih elementarnih nepogoda.Podsetimo, poplave u 2023. godini su pogodile 56 opština, pretežno u centralnoj i južnoj Srbiji, nanevši veliku štetu kako infrastrukturi, tako i poljoprivrednom zemljištu. Mnoga mala i porodična poljoprivredna gazdinstva, koja su posebno osetljiva na elementarne nepogode, su bila direktno pogođena ovim poplavama.
Sa ciljem da pruži neophodnu podršku poljoprivrednicima koji se suočavaju sa poteškoćama, FAO, u okviru Programa tehničke pomoći za hitan odgovor i u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, je istupio da pomogne poljoprivrednicima da se oporave od štete od poplava.Dodatni linkovi:FAO Srbija
FAO pomaže poljoprivrednicima da se oporave od štete uzrokovane poplavama
U okviru FAO Programa tehničke podrške za hitan odgovor, a u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, najugroženijim poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretrpela štetu nakon prošlogodišnjih poplava, dodeljena je finansijska podrška u vidu vrednosnih vaučera vrednosti od po 66.000 dinara. Vaučeri mogu da se upotrebe za kupovinu robe i proizvoda namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji, uključujući seme, sadni materijal, đubrivo, poljoprivredne alate i opremu, kao i rezervne delove i materijal za popravku poljoprivrednih mašina.
Podrška je pružena poljoprivrednim gazdinstvima iz Trstenika, Varvarina, Ćićevca, Kuršumlije, Brusa, Ćuprije, Ražnja, Aleksinca, Doljevca i Rekovca. U ovih 10 opština, ukupno 327 gazdinstava sa više od 1300 članova je dobilo pomoć da obnove proizvodnju nakon prošlogodišnjih elementarnih nepogoda.Podsetimo, poplave u 2023. godini su pogodile 56 opština, pretežno u centralnoj i južnoj Srbiji, nanevši veliku štetu kako infrastrukturi, tako i poljoprivrednom zemljištu. Mnoga mala i porodična poljoprivredna gazdinstva, koja su posebno osetljiva na elementarne nepogode, su bila direktno pogođena ovim poplavama.
Sa ciljem da pruži neophodnu podršku poljoprivrednicima koji se suočavaju sa poteškoćama, FAO, u okviru Programa tehničke pomoći za hitan odgovor i u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, je istupio da pomogne poljoprivrednicima da se oporave od štete od poplava.Dodatni linkovi:FAO Srbija
FAO pomaže poljoprivrednicima da se oporave od štete uzrokovane poplavama
1 of 5
Saopštenje za medije
10. april 2024.
Novi izveštaj UN-a poziva na trilione dodatnih ulaganja u razvoj kako bi se spasili Ciljevi održivog razvoja
UJEDINJENE NACIJE, 9. APRIL 2024 – U najnovijem izveštaju UN-a pominju se finansijski izazovi u središtu svetske krize održivog razvoja – zapanjujući teret duga i izuzetno visoki troškovi zaduživanja sprečavaju zemlje u razvoju da odgovore na niz kriza sa kojima se suočavaju. Samo ogroman porast finansiranja i reforma međunarodne finansijske arhitekture mogu spasiti Ciljeve održivog razvoja.Izveštaj o finansiranju održivog razvoja za 2024: Finansiranje razvoja na raskrsnici poziva na hitnu akciju za mobilizaciju finansiranja velikih razmera kako bi se zatvorio jaz u finansiranju razvoja, koji se trenutno procenjuje na 4,2 milijarde dolara godišnje, u odnosu na 2,5 milijarde dolara pre COVID-a 2024. godine. U međuvremenu, rastuće geopolitičke tenzije, klimatske katastrofe i globalna kriza troškova života pogodili su milijarde ljudi, umanjujući napredak u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja i drugih razvojnih ciljeva.„Ovaj izveštaj je još jedan dokaz koliko daleko još treba da idemo i koliko brzo treba da delujemo da bismo postigli Agendu za održivi razvoj 2030“, rekla je zamenica generalnog sekretara UN Amina J. Mohamed. „Zaista smo na raskrsnici i vreme ističe. Lideri moraju ići dalje od puke retorike i ispuniti svoja obećanja. Bez adekvatnog finansiranja, ciljevi za 2030. ne mogu biti ispunjeni.“Pošto je preostalo samo šest godina za postizanje Ciljeva održivog razvoja, teško stečeni razvojni dobici se poništavaju, posebno u najsiromašnijim zemljama. Ako se trenutni trendovi nastave, UN procenjuju da će skoro 600 miliona ljudi nastaviti da živi u ekstremnom siromaštvu 2030. godine i kasnije, od čega više od polovine žena.„Doživljavamo krizu održivog razvoja, kojoj su doprineli nejednakosti, inflacija, dug, sukobi i klimatske katastrofe“, rekao je podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitanja Li Junhua. „Potrebni su resursi da se ovo reši, a novac je tu. Milijarde dolara se godišnje izgube zbog izbegavanja poreza i utaje, a subvencije za fosilna goriva su u milijardama. Globalno, novca ne nedostaje; već nedostaje volje i posvećenosti”.Prema izveštaju, teret duga i rastući troškovi zaduživanja u velikoj meri doprinose krizi. Procene su da će u najmanje razvijenim zemljama servisiranje duga iznositi 40 milijardi dolara godišnje između 2023. i 2025. godine, što je više od 50 odsto u odnosu na 26 milijardi dolara 2022. godine. Jače i češće katastrofe povezane sa klimom čine više od polovine rasta duga u ugroženim zemljama. Najsiromašnije zemlje sada troše 12 odsto svojih prihoda na otplatu kamata -- četiri puta više nego što su potrošile pre deceniju. Otprilike 40 odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima vlade troše više na otplatu kamata nego na obrazovanje ili zdravstvo.Dok su ulaganja u sektore za održivi razvoj stabilno rasla početkom 2000-ih, glavni izvori razvojnog finansiranja sada usporavaju. Na primer, rast domaćih prihoda je zaustavljen od 2010. godine, posebno u manje razvijenim zemljama i drugim zemljama sa niskim prihodima, delom zbog utaje i izbegavanja plaćanja poreza. Stope poreza na dobit preduzeća padaju, sa globalnim prosečnim poreskim stopama sa 28,2 odsto u 2000. na 21,1 odsto u 2023. godini, zbog globalizacije i poreske konkurencije.U međuvremenu, zvanična razvojna pomoć zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i obaveze finansiranja klimatskih promena nisu ispunjene. Dok je Zvanična razvojna pomoć (ODA) porasla na najviši nivo u 2022. godini, dostigavši 211 milijardi dolara, sa 185,9 milijardi dolara u 2021. godini, veći deo rasta je došao od pomoći izbeglicama koje žive u zemljama donatorima, a ukupan iznos je neadekvatan za razvoj. Samo četiri zemlje su ispunile cilj UN za pomoć od 0,7 odsto BND-a 2022.U izveštaju se zaključuje da međunarodni finansijski sistem, koji je uspostavljen na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine, više ne odgovara svrsi. Predlaže se novi koherentan sistem koji je bolje pripremljen za reagovanje na krize, povećava ulaganja u Ciljeve održivog razvoja, posebno kroz jače multilateralne razvojne banke, i poboljšava globalnu sigurnosnu mrežu za sve zemlje.Izveštaj ukazuje na Samit za budućnost UN (UN Summit of the Future) u septembru 2024. kao ključnu priliku da se promeni kurs. Ističe Četvrtu međunarodnu konferenciju o finansiranju razvoja (Fourth International Conference on Financig for Development – FfD4) u junu 2025. kao kritičan trenutak za zemlje da se obavežu na zatvaranje jaza u finansiranju razvoja i investiranje u postizanje Ciljeva održivog razvoja.FfD4 je prilika za zemlje da:Uklone jaz u kredibilitetu i ponovo izgrade poverenje u multilateralizam.Uklone finansijske i investicione nedostatke, u obimu i uz hitnost.Reformišu i modernizuju zastarelu međunarodnu finansijsku arhitekturu i prilagode međunarodna pravila za trgovinu, investicije i finansije.Formulišu i finansiraju nove razvojne puteve za postizanje Ciljeva održivog razvoja i osiguraju da niko ne bude izostavljen. „Bez globalne saradnje, ciljanog finansiranja i, što je najvažnije, političke volje, svet neće postići Ciljeve održivog razvoja“, rekla je zamenica generalnog sekretara Amina Mohamed. "Sat otkucava. Između sadašnjeg trenutka i FfD4 konferencije sledeće godine, imamo priliku jednom u 80 godina da sveobuhvatno reformišemo finansijsku arhitekturu i poslednju šansu da ispravimo kurs pre 2030. Istorija neće biti ljubazna prema onima koji imaju moć da deluju, a koji to ne učine, dok se sat spušta na planetu i njene ljude”.Izveštaj o finansiranju održivog razvoja za 2024: Finansiranje razvoja na raskrsnici pronađite u celosti na linku.
1 of 5
Saopštenje za medije
12. decembar 2023.
Dr arhitekture i urbanizma Nataša Danilović Hristić: „Urbano planiranje, fokusirano na javnu bezbednost i dobrobit svih, mora uključivati i pitanje bezbednosti žena“
Kome su bile namenjene ove radionice i o čemu se razgovaralo?
Radionice su bile različito prilagođene spektru multidisciplinarnih profesionalaca i eksperata – donosilaca odluka na nacionalnom nivou, predstavnicima lokalnih vlasti, urbanističkih preduzeća, javnih komunalnih preduzeća i službi koje se brinu o korišćenju i održavanju prostora, policije, fakulteta i nevladinih organizacija. Većinu učesnika činile su arhitekte, urbanisti, prostorni planeri, pejzažne arhitekte, saobraćajni inženjeri i stručnjaci za bezbednost. Radionice su obuhvatale teorijski uvod u temu bezbednosti, sagledavanje prostora iz „ženskog ugla“, praktične vežbe i kreiranje seta ideja koje mogu da učine otvorene javne prostore u gradovima bezbednijim za žene i devojčice, kao i javnu debatu o preprekama u našem zakonskom okviru koje otežavaju sprovođenje ovih mera u urbanističkom planiranju.
Koji su najveći izazovi kada je u pitanju urbanističko planiranje i bezbednost žena?
Glavni izazov je svakako da se tema rodne osetljivosti i bezbednosti žena uvedu na listu obaveznih uslova koje urbani prostor mora da ispuni. Naš cilj je bio da prvo ukažemo na problem i različita iskustva i perspektive koje žene i muškarci imaju o svom životnom okruženju. Tradicionalno, kuća je bila prostor koji su uglavnom koristile žene, dok su javni prostori bili više muški domen. Ali stvari su se odavno promenile. U našoj kulturi osvojile smo javne prostore jer su žene svih uzrasta aktivne, idu u školu i rade, izlaze uveče, kupuju, borave sa decom u parkovima, koriste javni prevoz, putuju na posao i druže se napolju. Ako se žene osećaju bezbedno i udobno u svim prostorima u svakom trenutku, i svi drugi će se osećati. Zato urbanističko planiranje, fokusirano na javnu bezbednost i dobrobit svih građana, mora uključiti i pitanje bezbednosti žena.
Koje su karakteristike javnih prostora koji se smatraju nebezbednim za žene i devojčice?
Zapušteni, neodržavani, neugledni, izolovani ili mračni javni prostori okarakterisani su kao nebezbedni i sam njihov izgled pruža mogućnost da se počini nasilničko delo. Takvi prostori se mogu koristiti ili se koriste za razne kriminalne aktivnosti i ugrožavanje bezbednosti. Ako znamo da se na određenom mestu tako nešto dogodilo ili da postoji šansa da se desi, napravićemo mentalnu mapu koja eliminiše taj prostor ili putanju iz našeg pravca kretanja, što dovodi do ograničene pokretljivosti. Konačno, zbog okruženja, prinuđeni smo da ograničimo boravak na otvorenom, da se prilagodimo okolnostima i zavisimo od drugih.
Kako možemo učiniti javne prostore bezbednijim za žene i devojčice?
Vibrantni prostori, prijatni i inspirativni za boravak na otvorenom su ključ uspeha. Oni moraju biti čisti, uredni i bez oštećenja. Upotreba nadzornih kamera ili pojačano patroliranje je primer mere sa ograničenim i ne uvek pozitivnim efektom. Umesto toga, predlažemo spontani „komšijski“ nadzor prostora, ograničenu visinu struktura, orijentaciju stambenih i drugih objekata koji su u čestoj upotrebi ka otvorenim prostorima, urbani nameštaj otporan na vandalizam, umetnički dizajn spoljašnjih elemenata, odgovarajuće ozelenjavanje, adekvatno noćno osvetljenje, dobra i prilagodljiva mreža javnog prevoza i slične preventivne mere. Spektar mogućih arhitektonskih i tehničkih intervencija je zaista širok i raznovrstan.
Konačni rezultat radionica i čitavog projekta, ali i osnova za buduće aktivnosti je „Putokaz za sprovođenje mera urbane bezbednosti u okviru urbanističkog planiranja“. Šta sadrži i zašto je važan?
To je predlog za kreiranje javnih politika i namenjen je prvenstveno donosiocima odluka. Putokaz sadrži preporuke, procenjuje i vrednuje moguće efekte, predlaže izmene postojećeg zakonskog okvira i daje predloge za unapređenje metodologije izrade planova. Cilj je da se pomogne u formulisanju i sprovođenju odgovarajuće javne politike za bezbednije urbane prostore, u skladu sa drugim aktima i zakonima relevantnim za ovu temu. Napravili smo ga kao skup koraka ili alternativnih puteva koji nam omogućavaju da brže stignemo do glavnog cilja. Neki od koraka koje predlažemo su šira edukacija, formiranje baze znanja, izrada Priručnika za arhitekte i urbaniste, unapređenje javnih politika, uključujući prikupljanje podataka i učešće građana.
Možete li da navedete neke od najvažnijih predloga za dopunu zakonskih akata?
Koncentrisali smo se na Zakon o planiranju i izgradnji koji je najvažniji za našu struku. Pre svega, u njega treba uključiti nove termine kao što su „urbana bezbednost“ i „rodno osetljiv prostor“. Takođe, treba istaći da se tema nesmetanog kretanja i pristupa treba primeniti ne samo na osobe sa invaliditetom, decu i stare, već i na žene. Drugim pravnim aktom, Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, bliže se propisuje sadržina planova. Smatramo da je važno imati podatke o broju i strukturi (pol, starost i sl.) stanovništva u zoni planiranja kako bi se napravio prostor koji će biti adekvatan za sve koji tu žive.
Na koji način vam je koristila podrška UN Women?
Uvek mora da postoji neko ko će da napravi prvi korak, da vuče i gura druge ka cilju, da ima viziju drugačijeg i boljeg društva. Veoma smo zahvalni UN Women što je pokrenula inicijativu u kojoj smo rado učestvovali, dali sve od sebe i podelili svoja znanja. Neprestano moramo ponavljati da pitanje bezbednosti žena nikoga ne isključuje, ono zapravo koristi svima. Svaka predložena mera se razmatra upravo u tom smislu. Iskreno verujemo u ovaj projekat i dodatno smo ispunjeni optimizmom jer smo videli pozitivne reakcije učesnika na radionicama i njihovu želju da odmah krenu ka promenama.
1 of 5
Saopštenje za medije
12. decembar 2023.
Migration, Environment and Climate Change (MECC) nexus in the context of Serbia
Sve to je usled očekivanog povećanja obima migracija kao posledica sve intenzivnijih i učestalijih vremenskih nepogoda, pa tako i intenzivnijeg uticaja na životne uslove. Takođe, sve je više priznato da migracije mogu biti efikasna i održiva strategija prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima i životne sredine.
Ne postoji zakonski utvrđena definicija ekoloških migranata i migracija, pa je definicija koju IOM predlaže sledeća: „Migranti zbog životne sredine su osobe ili grupe osoba koje, najvećim delom zbog naglih ili postepenih promena u životnoj sredini koje negativno utiču na njihove živote ili životne uslove, moraju napustiti svoje uobičajeno mesto stanovanja, ili biraju da to urade, privremeno ili trajno, i kreću se ili unutar svoje zemlje ili odlaze van nje“.
Šesti izveštaj o proceni Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) iz 2022. god. prepoznaje da se „povećanjem adaptivnih kapaciteta negativni uticaj raseljenja i nevoljnih migracija usled klimatskih promena svodi na minimum, kako po migrante, tako i po područja njihovog odlaska i prijema. To povoljno utiče na stepen izbora u odluci o migraciji, obezbeđujući sigurne i uređene migracije u okviru jedne zemlje i između zemalja.“
Kao potpisnica relevantnih međunarodnih konvencija i ugovora, Srbija je potvrdila svoju posvećenost i doprinos globalnim naporima protiv klimatskih promena i uložila značajne napore u ispunjavanju svojih obaveza u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Međutim, pitanje veze između klimatskih promena, životne sredine i migracija je tek potrebno istražiti u kontekstu Srbije. Kancelarija IOM-a u Beogradu razvila je pilot projekat podržan od strane IOM Razvojnog fonda (IDF) upravo u cilju istraživanja međusobne povezanosti migracija, životne sredine i klimatskih promena u nacionalnom kontekstu i boljeg razumevanja ovog pitanja od strane relevantnih nacionalnih aktera.
U okviru ove inicijative, IOM Srbija će okupiti predstavnike relevantnih institucija i akademske zajednice na treningu za jačanje kapaciteta koji će biti održan u Beogradu, postavljajući temelje za diskusiju o tipovima ljudske mobilnosti u kontekstu klimatskih promena i degradacije životne sredine u Srbiji i razmeni znanja i ekspertize učesnika. Raseljavanje u slučaju katastrofa, evakuacija, radne migracije, migranti u ranjivim situacijama u zemlji tranzita su neki od vidova migracija o kojima će biti reči tokom obuke, uz poseban osvrt na ranjivost pogođene populacije, zajednica i celokupnog društva.
Dodatni koraci u tom pogledu će biti preduzeti jer oni doprinose razvitku i poboljšanju mera prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima, osnažuju pojedince, zajednice i državne aktere u donošenju informisanih odluka o migra
1 of 5
Najnoviji izvori
1 / 11
Resursi
04. septembar 2023.
Resursi
04. septembar 2023.
Resursi
26. jun 2023.
1 / 11