Beograd, 26. maj 2023 - Beogradski centar za ljudska prava uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava predstavio je danas izveštaj „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2022. godini”. Izveštaj koji je predstavljen pokazuje da su se brojni izazovi u 2022. godini izrazito nepovoljno odrazili na ostvarivanje ljudskih prava mladih u Srbiji, i to posebno u ostvarivanju prava na adekvatno stanovanje i prava na adekvatnu zaradu. Unutrašnje i globalne društvene, političke i ekonomske okolnosti dovele su do drastičnog skoka cena stanarine i rasta inflacije, zbog čega je došlo do urušavanja životnog standarda mladih u Srbiji, čime se kao i ostvarivanjem prava na zdravlje sa fokusom na mentalno zdravlje, u velikoj meri bavi izveštaj o ljudskim pravima mladih. “Mladi u Srbiji imaju pravo da žive u bezbednom, mirnom, inkluzivnom društvu, gde se neguje kultura dijaloga i tolerancije. Ove godine, kada proslavljamo 75. godišnjicu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, nastavićemo da se bavimo izazovima sa kojima se mladi suočavaju u ostvarivanju prosperitetnog i ispunjenog života u Srbiji. Mladi ljudi mogu značajno doprineti održivom razvoju svojih zajednica i postati moćni pokretači promena”, smatra Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujednijenih nacija u Srbiji. Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov ukazao je da su mladi budućnost svakog društva i da zato svi moramo voditi računa i činiti sve sto je u našoj moći da stvorimo uslove da se njihove ličnosti i potencijali slobodno razvijaju u punini humane slike sveta. „Moramo misliti o njihovom zdravlju, obrazovanju, ekonomskim pravima, ali i o kulturnom razvitku i uvažavanju razlika. Pri tom moramo mlade uključivati ne samo u procese kreiranja politika i mera koje se njih neposredno tiču, već u sva pitanja i u sve oblasti, jer ciljeve koje danas postavljamo oni će sutra ispunjavati i na njihovom temelju stvarati nove ciljeve i vizije,“ istakao je ministar Žigmanov. Urednica izveštaja i koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava Nevena Trofymenko ukazala je na to da su mladi u Srbiji preopterećeni stambenim troškovima, da troše više od 40% budžeta domaćinstva na rentu ili ratu, te da prekarnost u sektoru zakupa kao i u oblasti rada predstavlja posebno opterećenje za mlade. „Iznos do 110% minimalne zarade prima značajan udeo mladih u sve tri starosne grupe – 41,1% u grupi 15–19 godina, 31,6% u grupi 20–24 godine i 24,0% u grupi 25–29 godina. Nepriuštivost ostvarivanja prava na stan veliki je problem jer više od 80% ljudi u Srbiji ne može sebi da priušti da kupi ili iznajmi stan na tržištu. To za posledicu ima da mladi u Srbiji kasno osamostaljuju i da dugo ostaju u roditeljskom domu. Prosek godina za osamostaljivanje mladih u Srbiji je 31,5, žene sa 28.4, a muškarci sa 33.7, dok je u EU taj prosek 26.2 godina“, ukazala je ona. Izveštaj se takođe bavi ostvarivanjem prava na zdravlje mladih, izdvajajući iskustva iz borbe sa pandemijom COVID-19 koja su pokazala nepoverenje mladih u poruke koje dolaze od zdravstvenih institucija. Takođe ukazuje da diskusiju o mentalnom zdravlju moraju voditi e relevantni eksperti, uz zasnovanost na naučnim dokazima, i neophodnost da donosioci odluka slušaju i čuju potrebe i brige mladih. Izveštaj o ljudskim pravima mladih ukazuje i na posebno ugrožene već marginalizovane grupe unutar populacije mladih: mlade na selu, mlade Rome, i mlade pripadnike LGBTI populacije. Ovo je četvrti po redu godišnji izveštaj o ljudskim pravima mladih koji predstavlja rezultat kontinuiranog praćenja ostvarivanja ljudskih prava mladih u Republici Srbiji, i sa kojim je  tim Beogradskog centra za ljudska prava započeo 2019. godine. Od tada tim autora prati i analizira zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava mladih u našoj zemlji. Ceo izveštaj „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2022. godini” sa svim nalazima dostupan je OVDE. Istraživanje i objavljivanje Izveštaja o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2022. godini realizovano je uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.  

Beograd, 25. maj 2023 - Program „PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ počeo je sa realizacijom aktivnosti koje će doprineti unapređenju lokalnog upravljanja, socijalne uključenosti i upravljanja zaštitom životne sredine i na taj način poboljšati kvalitet života građana i građanki u 99 gradova i opština u Šumadiji, zapadnoj, istočnoj i južnoj Srbiji. Program zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji - UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković je, na svečanosti povodom početka programa PRO, koji istakao da se projektom posebno pomaže socijalno uključivanje onih kojima je pomoć potrebna, čime se osigurava da je naše društvo inkluzivno i jednako otvoreno za sve. „Jedan od prioritetnih ciljeva ministarstva jeste razvoj usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici, osnaživanje pojedinaca i porodica u krizi, ali i socijalna inkluzija u samu zajednicu. Program PRO je koncentrisan na podršku jedinicama lokalne zaštite u procesu socijalnog uključivanja i uveren sam da će doprineti unapređenju kvaliteta života građana u Srbiji”, rekao je ministar Selaković. Uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske u vrednosti od 9 miliona evra i sufinansiranje UN agencija u iznosu od milion evra, program PRO će do kraja 2026. godine sprovoditi aktivnosti izgradnje kapaciteta, pružanja tehničke podrške i obezbeđivanja bespovratnih sredstava za projekte lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva. „Ovaj inovativni program je kreiran zajedno sa Vladom Srbije, lokalnim partnerima i četiri UN agencije kako bi odgovorio na potrebe građana i građanki na lokalnom nivou u tri prioritetne oblasti. Zahvaljujem svim partnerima na aktivnom učešću u pripremi ove ambiciozne i veoma važne intervencije koja predstavlja vodeću aktivnost švajcarskog programa saradnje sa Srbijom“, istakao je šef saradnje Ambasade Švajcarske Ričard Koli. Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob rekla je da je cilj ovag programa da se ponude rešenja za bolji pristup uslugama za marginalizovane grupe. Dodala je da se veliki deo Agende 2030 odnosi na borbu protiv trostruke planetarne krize, koja se odnosi na zagađenje, klimatske promene gubitak biodiverziteta. „Ovaj Program je direktan odgovor na potrebe onih koji dolaze iz najranjivijih i najmarginalizovanijih zajednica. Našim zajedničkim naporima i nepokolebljivom podrškom Vlade Srbije i Vlade Švajcarske, možemo direktno da utičemo i pobolšamo svakodnevni život stanovnika Srbije jačanjem lokalne uprave, inkluzije i socijalnih usluga. Program se takođe bavi očuvanjem životne sredine, a samim tim poboljšanjem kvaliteta života i blagostanja stanovnika Srbije”, zaključila je Žakob. Ukupno 99 gradova i opština u Šumadiji, zapadnoj, istočnoj i južnoj Srbiji moći će da dobije podršku programa PRO. Prema rečima pomoćnice ministra državne uprave i lokalne samouprave Mile Stanković, planirano je da konkretni rezultati budu postignuti kroz izgradnju kapaciteta jedinica lokalne samouprave, unapređenje elektronskih usluga i otvorenih podataka, jačanje lokalnih organizacija civilnog društva i veće učešće mladih u Zelenoj agendi. „Usluge koje su najprioritetnije da se ocene sa aspekta zadovoljstva građana na lokalu su administrativne i komunalne, i usluge iz oblasti obrazovanja i socijalne zaštite. Upravo u sklopu programa PRO će se sprovesti ispitivanje javnosti o stepenu zadovoljstva uslugama na lokalnom nivou. Istraživanje sprovodimo kako bismo nakon njega mogli da podržimo lokalne samouprave da osnaže i ojačaju tačno one oblasti koje građani budu prepoznali da su neophodne da se poboljšaju“, najavila je Stanković. Na svečanosti povodom obeležavanja početka programa obratila se i državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić. Ona je istakla da su jačanje kapaciteta na lokalnom nivou i uključivanje ranjivih grupa preko potrebno za smanjenje zagađenja vazduha i upravljanje otpadom i otpadnim vodama. „Program PRO može da nam pomogne da uključimo neformalne sakupljače otpada u legalne tokove i upravo je socijalno preduzetništvo nešto što vidimo da ima izuzetno veliki potencijal u budućnosti. Ministarstvo neformalne sakupljače sagledava sa dva aspekta - sa jedne strane da oni zaista doprinose unapređenju zaštite životne sredine, a sa druge strane da je izuzetno važno da oni kao ranjive grupe imaju adekvatnu zaštitu i da ostvaruju sva ostala prava”, rekla je Dokić. Deo sredstava švajcarskog donatora opredeljen je za sprovođenje komplementarnih aktivnosti velikog projekta za upravljanje čvrstim otpadom koji sprovodi Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Francuske agencije za razvoj (AFD). „Pružanje podrške ranjivim grupama, a posebno neformalnim sakupljačima otpada, prepoznato je kao prilika za ostvarivanje sinergije i uspostavljanje partnerstva EBRD i AFD sa Švajcarskom agencijom za razvoj, kao i saradnji sa UN agencijama kroz program PRO. Ova saradnja nam je od izuzetnog značaja”, istakla je pomoćnica direktora Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji Jelena Čeperković. Svečanosti su prisustvovali predstavnici i predstavnice Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva turizma i omladine, Nacionalne akademije za javnu upravu, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Agencije za zastitu životne sredine, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Stalne konferencije gradova i opština, ambasade Švedske, UNDP-a, UN Women, Helvetas-a, GIZ-, NIRAS-a, kao i brojnih medija.

Dvadeset izbeglica i tražilaca azila iz čitavog sveta volontiralo je na distribuciji vode učesnicima 36. Beogradskog maratona 23. aprila. Svaki od njih poseban na svoj način. Jedan od njih posebniji je od drugih. Upoznajte Diara – on veruje da ima 18 godina, ali nije siguran jer je tačan datum njegovog rođenja nepoznat. Tokom Maratona, Diar se čitav dan oslanjao na štake dok je stajao na suncu i dodavao flašice vode trkačima. Diar („vid” na kurdskom jeziku) je stigao u Srbiju iz Iraka početkom novembra prošle godine. Nedugo zatim, zadobio je teške povrede kada ga je jedne noći udario voz dok je telefonom razgovarao sa svojom majkom. Diar sleže ramenima dok nam priča svoju priču o teškoćama koje je prošao i  samo kaže „Nisam video voz.” Onda dodaje „Ali sada sam dobro. Skoro četiri meseca sam proveo u bolnici, ostao sam bez noge, slezine, polomio sam rebra, imao upalu slepog creva”. Konačno, nakon nekoliko meseci, Diar je pronašao svoj mir, negu i podršku na obodu Beograda- u Domu za decu i mlade bez roditeljskog staranja koji vodi Jezuitska služba za izbeglice. Diar je odlučio da ostane u Srbiji i podneo je zvaničan zahtev za azil. Njegov najveći izazov, osim invaliditeta, jeste trenutna usamljenost i izolovanost usled činjenice da govori samo kurdski jezik. Da bi mogao da komunicira i upozna svoje novo okruženje, Diar se oslanja na jedinog sunarodnika koji je u međuvremenu dobio međunarodnu zaštitu u Srbiji ali i lokalni nadimak – „Boki”. Boki posećuje Diara jednom sedmično i sa njim provodi nekoliko sati ćaskajući na kurdskom. Tokom razgovora, saznajemo da Diar nije nikada pohađao školu i da je samo delimično pismen i na maternjem jeziku. Kada smo ga pitali da li bi i on voleo da ima lokalni nadimak – možda „Vid”, Diar kaže da mu se potencijano dopada ta ideja. Sve što smo saznali o Diaru je zahvaljujući njegovom prijatelju i prevodiocu Bokiju, odnosno Karohu Pishtewanu. Karoh je imao svega 16 godina kada je došao u Srbiju, takođe iz Iraka. Njegov zahtev za azil je prihvaćen 2019. godine. On trenutno radi u jednom kafiću u Beogradu, za koji tvrdi da je glavni razlog zbog kog je naučio jezik i uspešno se integrisao u društvo. Brzo je napredovao u karijeri i sada tečno govori srpski jezik. Diar se raduje nedeljnim posetama Karoha, jer konačno može da se sporazume na svom maternjem jeziku i bez većih poteškoća.  Karoh često vodi Diara na bilijar i upoznaje ga sa svojim novim prijateljima i kolegama. Šaljivo mu dobacuje da bi značajno brže naučio jezik ukoliko bi upoznao neku devojku, zbog čega Diar brzo rumeni. Njegova namera da pomogne svom sunarodniku je posebno izražena zbog toga što se suočavao sa sličnim poteškoćama pre svega nekoliko godina. Diar posmatra svog prijatelja sa velikim divljenjem i želi da krene njegovim stopama kako bi ostvario sve svoje snove i ciljeve kao pripadnik srpskog društva. Trenutno su mu najveće želje da dobije protezu za nogu i da upiše i završi školu u Beogradu. Moguće je da će srpski postati prvi jezik na kome će Diar moći da čita, jer nas je s ponosom obavestio da je upravo krenuo sa časovima srpskog uz pomoć učiteljice iz Doma u kom živi a koja kaže da mu dobro ide. Njegov  prijatelj i uzor Karoh/Boki insistira da Diar ne sme da odustane od učenja jezika, jer će mu to „otvoriti mnoga vrata” kao što je polazak u školu i rad zajedno sa Karohom  u beogradskom kafeu kada bude u mogao da komunicira sa lokalcima i da koristi javni prevoz. Diar čezne da češće izlazi iz doma, da radi, da doprinese, kao što je pomagao na Beogradskom maratonu. Trenutno se najviše nada da će mu protetska noga, koju srećom pokriva državno osiguranje, stići pre a ne kasnije, jer će tada bolje moći da savlada kretanje po padinama i usponima u Beogradu, a možda i ponovo da zaigra fudbal i stekne nove prijatelje. Jednom rečju, Diar želi da pripada.. Written by Vera Dragović-O’Donnell, Lidija Lazarević      

ECOSOC forum mladih je bio važan događaj koji je okupio mlade ljude, kako bi razgovarali o strategijama za jačanje glasa i liderstva mladih ka unapređenju Agende mladih 2030. Dunja Trifunovic, članica Savetodavne grupe mladih UN-a u Srbiji bila je moderatorka jedne od sesija. Skoro je dala intervju za Glas Amerike, koji sa zadovoljstvom prenosimo ovde u celosti.  VAŠINGTON/NJUJORK — Mladi aktivisti iz celog sveta krajem aprila su učestvovali u trodnevnoj konferenciji Foruma mladih Ekonomskog i socijalnog saveta UN (ESOSOC) u Njujorku, a jednom od sesija predsedavala je Dunja Trifunović, članica Savetodavnog borda mladih u organizaciji UN Srbija. "Glavne teme konferencije bile su održivi oporavak od pandemije kovida 19 kao i implementacija ciljeva održivog razvoja", kaže 19-godišnja aktivistkinja za Glas Amerike. "To su aktuelne i aktraktivne teme koje su animirale veliki broj mladih ljudi da, kako u sedištu UN tako i onlajn, isprate ovaj događaj. Sama činjenica da je ovako veliki broj mladih pokazao interesovanje, svedoči da ove važne teme nisu detalj na skupu konferencijskog tipa, već važna pitanja u čijem rešavanju mladi vide svoju ulogu. Sesija kojom sam zajedno sa kolegom sa Barbadosa presedavala ticala se Agende za mlade 2030. i instrumenata koje posedujemo za njeno ostvarivanje". Glas Amerike: Šta su najvažnije preporuke i ideje koje su učesnici predložili u okviru priprema za samit o ciljevima održivog razvoja koji se održava u Njujorku u septembru? Dunja Trifunović: Ključna preporuka ticala se uloge i afirmacije mladih, njihovog smislenog uključivanja u realizaciju pomenutih ciljeva, te promocije njihovog aktivnog učešća u javnom životu. Ključna reči u ovim preporukama bili su resursi - finansijski i naučni, kao važni podsticaji koji bi mladima omogućili da valjano oblikuju, a zatim i materijalizuju svoje vizije i ideje. Mladi aktivisti su ukazali na činjenicu da bi postojeće mehanizme trebalo modifikovati u smislu da oni budu dostupniji mladima. Uključivanje u formalni procese osmišljavanja i donošenja odluka podrazumeva, složićete se, savršeno spremne ljude za taj nivo zadatka. Glas Amerike: Ujedinjene nacije su nedavno objavile izveštaj o klimatskim promenama koji je veoma sumoran, a generalni sekretar Antonio Gutereš upozorava da je svet "na tankom ledu". Kakva je atmosfera na klimatskim konferencijama, kada znamo da se klimatski ciljevi ne ostvaruju dovoljno brzo? Dunja Trifunović: Atmosfera je manje sumorna od samih izveštaja, koji ne samo da svedoče da svet klizi na tankom ledu, već i da pukotine u ledu prete da naprave brze, kolosalne štete sa nesagledivim posledicama. To su neumoljive činjenice. S druge strane, činjenica je i da danas u svetu postoji nebrojeno mnogo mladih ljudi, koji su snagom volje i željom da sačuvaju ovaj svet pokazali neverovatnu hrabrost, umešnost i spremnost za borbu. Kada se na jednoj konferenciji nađu mladi iz Barbadosa, SAD, Srbije, Italije i Nikaragve i svi odreda sa istom strašću prilaze ovom problemu, stvara se utisak da će ta snaga na kraju prevagnuti i uspeti u naumu da zaustavi sat sveopšteg sunovrata u koji klizi naša planeta. Glas Amerike: Šta ste čuli na sesiji kojom ste moderirali, a što je bilo najviše iznenađujuće za vas? Dunja Trifunović: Živo, interesantno i dinamično - tako bih opisala našu sesiju posvećenu implementaciji Agende 2030. Svako od govornika je sa aspekta svog profesionalnog angažmana davao predloge, pravio preseke i sugerisao brži i jednostavniji put do zadatog cilja. Tada su se čuli najrazličitiji glasovi i svako od govornika je sa drugačijeg aspekta prilazio temi Agende 2030. Za mene je najveća fascinacija bio njihov odnos prema nama mladima - partnerski, pun uvažavanja i podsticajan za naš dalji rad. Ni naš odgovor nije izostao - predstavnici institucija morali su da primete da smo mi mladi zahvaljujući našem cilju i viziji uspeli ono što starijima nije pošlo za rukom - da srušimo sve nacionalne i kulturološke barijere i pokažemo da u borbi za Planetu ne postoje on i ona nego samo mi svi zajedno. Glas Amerike: Vi ste već učestvovali na nekoliko velikih svetskih konferencija pod okriljem UN ili EU, između ostalog konferenciji UN o klimatskim promenama COP 27 u Egiptu 2022, i događaju Youth4Climate u Milanu 2021. Da li se glas mladih čuje i uvažava dovoljno, da li se nešto promenilo proteklih nekoliko godina? Dunja Trifunović: Jeste, zaista se mnogo toga promenilo. Ako smo do 2019. pravili korake koji se nisu mogli videti golim okom, posle toga svaki naš zamah bio je korak od sedam milja. Mladi se danas na klimatskim konferencijama UN-a nalaze u ulozi pregovarača ispred svoje zemlje, aktivno su uključeni u kreiranje politika na globalnom, a sve više i na lokalnom nivou. Sve to je pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo. Mi naravno nismo ni na polovini puta, ali svaka potvrda koja stiže, a njih nije malo, vetar je koji duva u naša jedra. Mladi se uključuju u različite procese o čemu svedoči osnivanje kancelarije ze mlade UN-a, ali i Agenda za mlade 2030. koja nas prepoznaje kao partnere UN-a i ključne aktere u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja. Glas Amerike: Učesnici foruma su bili iz celog sveta i izneli različite probleme. Gde vidite da se nalazi Srbija u okviru šire slike, u smislu i problema i kapaciteta za njihovo rešavanje? Dunja Trifunović: Srbija je na žalost crna tačka na mapi klimatskih promena. S jedne strane, mi smo zemlja u razvoju, koja poput drugih zemalja iz iste kategorije nema dovoljno kapaciteta da adekvatno odgovori na izazov. Možda nema ni višak interesovanja, ali to je već druga tema. Ono što je preporučuje za ozbiljno suočavanje sa ovim globalnim problemom jeste činjenica da se Srbija zagreva brže od evropskog proseka. S druge strane, ona kao mala zemlja doprinosi klimatskim promenama tek oko 0.1 odsto svetskih emisija. Glas Amerike: Da li su mladi u Srbiji dovoljno upoznati sa njima i posvećeni ciljevima o kojima se razgovaralo na ECOSEC forumu ovih dana? Znamo da su ekološka pitanja proteklih godina u Srbiji bila pokretač najvećih društvenih protesta, i da je ljudima stalo do zaštite životne sredine, ali su učesnici tih protesta bili ljudi različitih godina. Da li je pojačan aktivizam mladih i mimo političke sfere? Dunja Trifunović: Duboko negodovanje ljudi izazvale su upravo ekološke, a ne, kako se moglo očekivati, političke i geopolitičke teme. To je bio vrlo dobar pokazatelj da se duboko u ljudima nešto pokrenulo - prkos, strah i do nedavno samo podrazumevajuća podrška prirodi. Postalo je jasno da se ništa ne podrazumeva. Želiš da sačuvaš prirodu, vazduh i vodu - pokaži to, reci na glas šta misliš, pokreni akciju, pozovi mlade ljude da urade nešto u vezi sa tim. Aktivizam se spontano probudio u dubini društva, polako se definisao da bi na kraju dobio zasluženo mesto u javnom diskursu. Glas Amerike: U Srbiji je 2021. usvojen Zakon o klimatskim promenama, koliko se on primenjuje? Dunja Trifunović: Usvajanje Zakona o klimatskim promenama samo je početni korak u uspostavljanju pravnog okvira za preuzimanje obaveza iz sistema trgovanja emisijama EU, koji je jedan od ključnih instrumenata EU za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Ovde treba dodati da smo imali prazan prostor od tri godine jer javna rasprava 2018. godine nije rezultirala donošenjem zakona. Znači, pravni okvir je napravljen, a u kojoj meri će on biti deklarativne prirode, a u kojoj doneti suštinske promene ostavljam monitoringu da proceni. Svakako, kaskanje za EU pogodiće najviše privredu koja neće imati dovoljno vremena da se pripremi za izazove koje donosi Evropski zakon o klimi. Kao indikativnu navodim činjenicu da Zakon nije regulisao uspostavljanje mehanizama za ispunjavanje obaveza iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza. Srbija nije čak uspela da obezbedi ni osnovne obaveze prema Konvenciji i Sporazumu iz Pariza, kao što je redovno izveštavanje i podnošenje unapređenog Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC-a).   Original source: Voice of America, available at the following link. Author: Helena Đorđević