Ujedinjene nacije u Srbiji

Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:

Saznajte više

Priča

18. jun 2024.

Matilde Mort preuzela funkciju nove stalne koordinatorke UN-a u Srbiji

Beograd, 17. jun 2024 – Matilde Mort je zvanično preuzela funkciju nove stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji nakon što je predala akreditive Ministru spoljnih poslova, Marku Đuriću, čime je označen početak njene uloge u unapređenju saradnje između Srbije i Ujedinjenih nacija.Sa više od tri decenije iskustva, gospođa Mort ima dugogodišnje iskustvo u oblastima Agende 2030 za održivi razvoj, zaštite životne sredine i klimatskih promena, upravljanja, socijalne politike i smanjenja rizika od katastrofa. Njene prethodne pozicije uključuju funkciju stalne predstavnice Programa UN za razvoj (UNDP) u Ekvadoru, kao i razne rukovodeće uloge unutar UNDP-a u Nikaragvi, Paragvaju, Argentini i regionalnom habu za Latinsku Ameriku i Karibe u Panami. Takođe je sprovodila istraživanja i predavanja o održivom razvoju i klimatskim promenama. Gospođa Mort je doktorirala iz oblasti ljudske i ekonomske geografije sa specijalizacijom u oblasti sredstava za život i održivosti, magistrirala međunarodnu ekonomiju i poslovnu administraciju i ima diplomu društvenih nauka sa Univerziteta u Geteborgu, Švedska.Očekuje se da će njeno imenovanje dodatno ojačati tekuću saradnju i razvojne napore između Srbije i Ujedinjenih nacija.

Pročitaj više

Priča

09. avgust 2025.

#bodyright u srednjim školama u Srbiji: Mladi grade bezbedniji online prostor

U svetu u kojem digitalna komunikacija, svesno ili nesvesno, može da povredi, a ekrani telefona i računara postaju mesto različitih izazova, u srednjim školama širom Srbije rađa se nova energija – ona koja donosi razumevanje, empatiju i podršku. Pod okriljem kampanje #bodyright, srednjoškolci u Beogradu, Inđiji i Požarevcu uče kako da se suoče sa izazovom 21. veka koji ne poznaje granice: rodno zasnovano nasilje posredstvom tehnologije.Radionice, koje Populacioni fond UN (UNFPA) realizuje u okviru zajedničkog projekta „Zaustavimo nasilje – Ostvarimo ravnopravnost“, a u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, mladima prenose važnu poruku: baš kao što autorska prava štite kreativni sadržaj, naša tela i slike zaslužuju zaštitu u online prostoru.U srednjoj školi „Đorđe Natošević“ u Inđiji, oko 20 učenika učestvovalo je na radionici koja je razmatrala mehanizme, posledice i emocionalni uticaj digitalnog nasilja. Kroz vođene vežbe i razgovore među vršnjacima, učenici su istraživali ne samo šta žrtve proživljavaju, već i kako izbori prijatelja, školskih drugova i same škole mogu dodatno produbiti traumu – ili pomoći da se ona zaustavi.U Požarevcu, radionica je otišla korak dalje – otvorena je etičkom dilemom: Ako tvoj prijatelj bez pristanka snimi nekoga i preti da će snimak objaviti, da li ćeš reagovati? Kroz moćnu vežbu sa stolicama „da“ ili „ne“, učenici su fizički zauzeli stav – a zatim morali da objasne zašto. Prijateljstvo. Strah. Pravednost. Izdaja. Njihovi odgovori obuhvatili su čitav spektar emocija, ali su svi ukazali na isto: rodno zasnovano nasilje posredstvom tehnologije nije samo problem u digitalnom svetu – njegove posledice osećaju se u stvarnom prostoru.U Beogradu, učenici su analizirali pojmove kao što su doksovanje, podsuknjavanje, i tanku liniju između sekstinga i zlostavljačkog sekstinga. Naučili su da razlikuju objašnjenje ponašanja od njegovog opravdavanja. Ovo suptilno, ali ključno razumevanje bilo je osnova za sledeći zadatak: staviti se u poziciju vršnjaka koji se suočava sa javnim sramoćenjem nakon onlajn nasilja.Podeljeni u male grupe, učenici su razmatrali šta bi ta osoba mogla da čuje u školi – šaputanja, smeh, tišinu. Šta bi mogla da oseća – strah, ljutnju, stid. I šta bi joj bilo potrebno – empatija, zaštita, neko ko joj jednostavno veruje.Radionice su dodatno naglasile značaj platformi kao što su „Pametno i bezbedno” i „Čuvam te”, kao i postojanje besplatne linije za podršku deci – resurse za koje mnogi učenici možda i ne znaju da postoje. Učesnici su razmatrali kako se žrtva oseća po povratku u školu nakon što je pretrpela nasilje putem interneta. Neki su zamišljali šaputanja po hodnicima ili podsmešljive poglede. Drugi su prepoznali koliko je moćno stati uz nekoga, umesto posmatrati kako ga isključuju.Kampanja #bodyright nije samo slogan – ona menja način na koji se odnosimo jedni prema drugima u digitalnom dobu. U Srbiji, ona mladima daje alatke da jasno poruče: „Tvoje telo je tvoje! I na netu i u stvarnom svetu!“A možda još važnije – daje im hrabrost da reaguju kad je to najpotrebnije.Ova aktivnost deo je zajedničke kampanje Tolerancija, koju realizuju Ujedinjene nacije i Savet Evrope, a kojom se dekonstruišu negativni narativi i govor mržnje i promovišu inkluzija, empatija i međusobno poštovanje.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

31. maj 2025.

„Bezbednost je i u brojnosti“ – javna vožnja u Beogradu pozvala na sigurnije ulice i jaču podršku urbanom biciklizmu

Beograd, 31. maj 2025. – Povodom Svetskog dana bicikla, Ujedinjene nacije u Srbiji, Ambasada Kraljevine Holandije i udruženje Ulice za bicikliste organizovali su grupnu vožnju kroz centar Beograda, kako bi ukazali na potrebu za sigurnijim, zelenijim i uključivijim gradskim saobraćajem.Stalna koordinatorka UN u Srbiji, Matilde Mordt, istakla je da gradske ulice moraju služiti svim građanima — ne samo motornim vozilima. „Svi treba da mogu bezbedno da se kreću gradom — bilo da pešače, voze bicikl, guraju kolica ili se kreću u invalidskim kolicima. To, nažalost, danas nije stvarnost u većini gradova. Neadekvatna infrastruktura, nedostatak prostora i brza vožnja čine kretanje po gradu stresnim i opasnim, naročito za one najranjivije“, rekla je Mordt.
„Vreme je da iznova osmislimo kako dizajniramo naše gradove. Stavljanje ljudi ispred saobraćaja i ulaganje u biciklističke staze jedna su od najlakših i najdelotvornijih mera za unapređenje urbanog kretanja. A uz to, biciklizam smanjuje zagađenje i podstiče zdrav način života“!Ambasador Holandije u Srbiji, NJ.E. Martajn Elhersma, podsetio je učesnike da biciklizam u Holandiji nije samo deo kulture, već rezultat dugogodišnjeg građanskog aktivizma i strateškog ulaganja.
„Holandija ima najviše biciklista i bicikala na svetu, ali je ujedno i najsigurnija zemlja za vožnju bicikla. Nama Holanđanima to deluje kao nešto što se podrazumeva, ali nije bilo lako doći do toga. Sve je počelo početkom sedamdesetih, kada su građani, zabrinuti za bezbednost, počeli da traže bolju zaštitu za bicikliste. Danas imamo više od 35.000 kilometara biciklističke infrastrukture. To je dobar primer kako razvijen biciklizam doprinosi i ekonomskom i ekološkom razvoju zemlje, i povećava bezbednost svih učesnika u saobraćaju“. U Srbiji su uslovi za bicikliste još uvek daleko od idealnih. Prema rečima Zorana Bukvića iz udruženja Ulice za bicikliste, na srpskim putevima svake godine pogine oko 50, a povredi se više od 1.400 biciklista — i to uprkos niskom stepenu korišćenja bicikla u svakodnevnom životu.„Ove brojke govore da ima mnogo prostora za napredak. U najozbiljnijim nesrećama, odgovornost uglavnom leži na vozačima motornih vozila, ne na biciklistima. Ali problem nije samo u ponašanju pojedinaca, već u nedostatku sigurne infrastrukture i dugoročnog planiranja“, rekao je Bukvić.
„Bicikl je praktično, zdravo i pristupačno prevozno sredstvo. Ako želimo da ga više ljudi koristi, moramo učiniti da se osećaju sigurno i komforno. Tamo gde ima više biciklista, saobraćaj postaje bezbedniji — za sve“.Vožnja je ukazala na sve veće javno očekivanje da biciklizam postane bezbedan, svakodnevan izbor — a ne čin lične hrabrosti.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

20. maj 2025.

Ruralne žene kao pokretač promene: dijalog o prehrambenim sistemima, održivosti i preduzetništvu u Srbiji

Žene iz ruralnih sredina u Srbiji svakodnevno grade održive zajednice, i to ne samo radeći oko zemlje i hraneći svoje porodice, već i pokrećući biznise, čuvajući tradiciju i stvarajući inovacije tamo gde to često niko ne očekuje. Ipak, iza svakog uspeha stoji borba sa nevidljivošću, neravnopravnim uslovima i ograničenim pristupom resursima. Upravo o tim izazovima, ali i rešenjima, govorilo se na podnacionalnom dijalogu posvećenom osnaživanju žena u poljoprivredno-prehrambenim sistemima Srbije.U saradnji Instituta BioSens i Agencije Un Women Srbija, u Novom Sadu je organizovan podnacionalni dijalog posvećen unapređenju rodne ravnopravnosti u poljoprivredno-prehrambenim sistemima Srbije. Događaj je okupio predstavnike institucija, civilnog sektora, međunarodnih organizacija i akademske zajednice, s ciljem osnaživanja žena u ruralnim zajednicama, podsticanja inkluzivnog i održivog razvoja i jačanja multisektorske saradnje u okviru implementacije Nacionalnih smernica za transformaciju prehrambenih sistema.Skup je otvorila Jelena Jojić iz Instituta BioSens, a prisutnima su se obratile i Lorenza Jachia iz Kancelarije rezidentnog koordinatora UN u Srbiji, i Milica Trajković, rukovodilac Centra za inovacije i razvoj poslovanja Instituta BioSens. Govornice su naglasile značaj uključivanja rodne perspektive u sve razvojne politike i projekte koji se tiču poljoprivrede i održivosti.Panel: od ideje do tržištaCentralni deo programa činila je panel diskusija „Preduzetništvo žena u ruralnim sredinama – od ideje do tržišta“, tokom koje su žene preduzetnice podelile lična iskustva, izazove i preporuke za unapređenje položaja žena u sektoru hrane i poljoprivrede. Sanida Klarić, Radmila Nikolić, Aleksandra Pavlović i Aleksandra Radivojević govorile su o svojim poslovnim počecima koji su često proistekli iz nužde, i o tome kako su upornošću, konstantnim učenjem i predanim radom izgradile održive i autentične brendove.Ukazale su da su se suočavale sa ignorisanjem zbog svoje rodne pripadnosti, ali da su ostale istrajne zahvaljujući podršci, edukaciji i međusobnom umrežavanju. Istakle su važnost oslanjanja na lokalne resurse i osnažujućih uzora iz neposredne sredine, kao i potrebu da se ženama u ruralnim sredinama pruži više informacija o dostupnim izvorima finansiranja i zaštiti ekonomskih prava. Posebno su naglasile izazove vezane za vlasništvo nad imovinom i pristup socijalnoj zaštiti, budući da se žene često odriču nasledstva ili formalno nisu nosioci poljoprivrednih gazdinstava.Zaključna poruka panela bila je jasna: zakonski okvir postoji, ali bez dosledne i pravovremene primene, žene u ruralnim sredinama ostaju bez podrške koja im je potrebna da bi zaista postale nosioci promena i razvoja u svojim zajednicama.Partnerstva za održivostDijalog je deo inicijative „Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve“, koju u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovode FAO, UNEP i UN Women, uz podršku UNECE i u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugim nacionalnim partnerima. Inicijativa se realizuje uz finansijsku podršku Zajedničkog SDG fonda, koji podržavaju Evropska unija i vlade više od petnaest zemalja, uključujući Belgiju, Dansku, Nemačku, Irsku, Italiju, Luksemburg, Monako, Holandiju, Norvešku, Poljsku, Portugal, Republiku Koreju, Saudijsku Arabiju, Španiju, Švedsku i Švajcarsku.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

25. april 2025.

Iz Kolubare u Kampanju – Učenje za održivu budućnost

Kolubara, okrug u Srbiji poznat po prirodnim lepotama, kulturno-istorijskom nasleđu i turističkoj ponudi, uskoro bi mogao postati lider u transformaciji domaće poljoprivrede. U okviru jednogodišnjeg projekta „Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve”, koji zajednički sprovode UN agencije u Srbiji u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom za organsku proizvodnju Serbia Organika, predstavnici Biodistrikta Kolubara boravili su u Italiji, u regiji Kampanja gde je uspostavljen prvi biodistrikt na svetu, koji već godinama funkcioniše kao model uspešne i održive poljoprivrede. U periodu od 21. do 25. maja, proizvođači iz Biodistrikta Kolubara, zajedno sa predstavnicima UN agencija i Serbia Organike, bili su gosti Ćilento Biodistrikta.Ova studijska poseta deo je šire inicijative za razvoj biodistrikt modela u Srbiji, sa ciljem postizanja Ciljeva održivog razvoja, posebno onih koji se odnose na iskorenjivanje gladi, rodnu ravnopravnost, odgovornu potrošnju i očuvanje života na zemlji. Razmena znanja – Od regiona do regionaJedna od učesnica studijske posete Italiji bila je Ivana Sretenović sa Ranča Sretenović, porodičnog gazdinstva u Kolubari koje objedinjuje organsku proizvodnju i seoski turizam. Na dedovini Ivaninog supruga, oni su razvili prostor za boravak u prirodi sa apartmanima, organskom plantažom aronije i organskim zasadom šljive. U okviru ranča su osnovali i Muzej šume. ,,Volimo i poštujemo prirodu. Volimo zdravu hranu. Staramo se da naša okolina bude zdrava, da ljudi oko nas imaju svest o ekologiji, biodiverzitetu i svemu što mi radimo i za šta se zalažemo. Tako da je biodistrikt samo prirodno došao kod nas, gde nas je spojio sa ljudima koji imaju istu ideju života kao mi’’, objašnjava Ivana Sretenović.Tokom posete Italiji, najviše ju je inspirisalo koliko su proizvođači okrenuti lokalnoj zajednici i sama činjenica da većina škola i vrtića u svojim menzama koristi namirnice proizvedene u okviru Biodistrikta Ćilento. „Zatvorili su krug: priroda, zdrava životna sredina, zdrava hrana, biodiverzitet i čovek. Oni postoje 20 godina, a mi ćemo uskoro napuniti prvu i dosta smo postigli. Najbitnija činjenica kod nas je da smo jako složna grupa koja veoma dobro funkcioniše, donosi odluke, preuzima akcije“, poručuje Ivana Sretenović. Kolubara kao pionir biodistrikta u SrbijiKako objašnjava Ivana Simić iz organizacije Serbia Organika, Kolubara je odabrana kao pilot oblast zbog postojanja snažne lokalne inicijative, ali i raznolikog potencijala: „Imamo aktere koji su posvećeni razvoju biodistrikta kao što su: proizvođači koji se već bave sertifikovanom organskom proizvodnjom, one koji primenjuju organske i agroekološke metode, zatim one koji se bave seoskim turizmom, ali i škole, institucije i lokalna udruženja koja su otvorena za saradnju.”Na pitanje šta je najveći izazov u prenosu italijanskog modela na domaći teren, Ivana Simić ističe: „Potrebno je strpljenje i postepeno građenje poverenja među onim akterima koji se još uvek nisu aktivno uključili. Ljudi moraju da veruju da ovaj model nije samo još jedan projekat, već način da zajednica postane snažnija i otpornija, ali i da se njihova sredina dodatno razvije i postane prepoznatljiva i cenjena prevashodno u našoj zemlji, ali i na širem nivou.“ FAO i održiva transformacija prehrambenih sistemaOrganizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja predvodi implementaciju ovog projekta u Srbiji, vidi biodistrikte kao jedan od važnih alata za uspešnu transformaciju prehrambenih sistema.„Kroz ovu razmenu znanja, naši partneri iz Kolubare su se uverili da su na pravom putu i da održivi modeli ne moraju biti teorija, već da mogu funkcionisati i u praksi“, kaže Aleksandar Mentov, nacionalni koordinator programa FAO u Srbiji. On dodaje da će UN agencije u Srbiji i u narednim mesecima nastaviti da pružaju tehničku i savetodavnu podršku, sa ciljem da Biodistrikt Kolubara postane primer koji će inspirisati i druge regione u zemlji i doprineti održivoj transformaciji prehrambenih sistema.Biodistrikti i njihova budućnost u SrbijiBiodistrikti su geografske oblasti zasnovane na principima i modelu organske poljoprivrede, u kojima poljoprivrednici, građani, pružaoci turističkih i ugostiteljskih usluga, obrazovne i naučne institucije, javne institucije i udruženja uspostavljaju saradnju sa ciljem razvijanja održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i pospešivanja ekonomskog i socio-kulturnog razvoja oblasti.U narednom periodu, Kolubara bi mogla postati ogledni primer kako se lokalna proizvodnja, zajednička vizija i međunarodna saradnja mogu spojiti u održiv i funkcionalan sistem – u korist ljudi, prirode i budućih generacija.,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’Projekat ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnja inicijativa koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

21. mart 2025.

Obeležen Svetski dan šuma

Beograd, 21. mart 2025 – Danas je Svetski dan šuma! Ovogodišnja tema je "šume i hrana", zbog njihove važne uloge u jačanju prehrambene sigurnosti i obezbeđivanju sredstava za život.Pored osiguravanja hrane, goriva, prihoda i zaposlenja, šume su ključne za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju. One obezbeđuju domove za oprašivače, održavaju zdravo zemljište, zadržavaju vodu, nude hranu i hlad za stoku, regulišu temperaturu i deluju kao prirodne barijere protiv vetra. Takođe, povećavaju količinu padavina za poljoprivredne potrebe. Šume su suštinske za opstanak zajednica koje zavise od njih i doprinose ublažavanju klimatskih promena skladištenjem ugljenika.Photo: © FAO/Emilija MaricU okviru obeležavanja Svetskog dana šuma i Dana Pokreta gorana Srbije, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u partnerstvu sa Pokretom gorana Srbije, uz saradnju sa Upravom za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i JKP "Zelenilo Beograd", organizovala je akciju sadnje drveća u Beogradu. Tom prilikom posađeno je 65 sadnica sibirskog bresta u Parku Republike Srpske na novobeogradskoj obali Save između Starog železničkog mosta i Gazele na Starom sajmištu.Menadžer projekta FAO, Predrag Jović, izjavio je: „FAO projektna kancelarija u Srbiji izražava zadovoljstvo što učestvuje u zajedničkoj akciji na današnji dan, Svetski dan šuma, sa Pokretom gorana Srbije. Ove godine, kada gorani obeležavaju 65 godina postojanja, a FAO 80 godina od osnivanja, šumarsko geslo 'Posadite i vi vaša tri drveta' manifestuje važnost šuma, jer ta tri drveta proizvode količinu kiseonika potrebnu jednom čoveku tokom njegovog života. Tema 'Šume i hrana' podseća nas na važnost šuma i šumskih proizvoda za opstanak ljudske civilizacije."Miroslav Mihajilović, sekretar Pokreta gorana Srbije, izjavio je: „Današnjom sadnjom 65 sadnica sibirskog bresta počinjemo obeležavanje jubileja 65 godina uspešnog rada i delovanja, kao i Svetskog dana šuma u okviru manifestacije 'Šume i hrana'. Dobrovoljnim radom naših članova, pošumili smo, zatravnili i ozeleneli preko 408.000 hektara neproduktivnih površina u proteklih 65 godina. Nastavljamo ove aktivnosti širom Republike Srbije."Partnerstvo između FAO i Pokreta gorana Srbije ima veliki značaj za unapređenje održivog upravljanja prirodnim resursima i ekološku edukaciju, posebno ove godine, kada FAO obeležava 80, a Pokret gorana Srbije 65 godina posvećenog rada na očuvanju životne sredine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 21. mart Svetskim danom šuma 2012. godine.Ovaj dan se koristi za podizanje svesti o značaju svih vrsta šuma, uz podsticanje zemalja da preduzmu lokalne, nacionalne i međunarodne aktivnosti, uključujući kampanje sadnje drveća.

Pročitaj više

1 of 5

Vidi sve

Saopštenje za medije

01. septembar 2025.

UN: Završen zajednički projekat „Od zrna do održivosti: Prehrambeni sistemi za sve”

Beograd, 1. septembar 2025 – Juče je zvanično završen zajednički projekat agencija Ujedinjenih nacija u Srbiji „Od zrna do održivosti: Prehrambeni sistemi za sve”, koji je realizovan od 12. jula 2024. do 31. avgusta 2025. godine. Projekat je imao za cilj jačanje multisektorske saradnje, unapređenje institucionalnih kapaciteta i razvoj održivih modela proizvodnje i potrošnje hrane kroz lokalizaciju biodistrikt modela u Srbiji, sa posebnim naglaskom na osnaživanje žena u ruralnim sredinama.Tokom trajanja projekta, 189 poljoprivrednika - od čega čak 168 žena, prošlo je kroz šest specijalizovanih obuka, među kojima je i studijsko putovanje u Italiju. Nacionalni i regionalni dijalozi o transformaciji prehrambenih sistema organizovani su u Novom Sadu, Nišu i Beogradu i okupili su preko 130 učesnika iz različitih sektora, čime je otvoren prostor za razmenu iskustava i usklađivanje prioriteta na nacionalnom i lokalnom nivou. Kao jedan od ključnih rezultata projekta razvijena je Srednjoročna mapa puta za transformaciju prehrambenih sistema u Srbiji, koja predstavlja strateški okvir za dalje inicijative i prioritete u ovoj oblasti, a njen značaj dodatno je potvrđen učešćem delegacije Srbije na Drugom samitu Ujedinjenih nacija o prehrambenim sistemima u Etiopiji u junu ove godine (UNFSS+4). Tom prilikom Srbija je potvrdila svoju posvećenost transformaciji prehrambenih sistema i dobila priliku za razmenu iskustava sa zemljama iz celog sveta.Pored jačanja institucionalnih kapaciteta, projekat je doneo i važne rezultate u oblasti promene načina na koji se proizvodi, troši i trguje hranom. Poseban fokus bio je na lokalizaciji biodistrikt modela u Srbiji. Izrađene su preporuke za integraciju ovog koncepta u javne politike Republike Srbije, a na osnovu pravnih analiza i primera dobre prakse iz Evropske unije. Za Biodistrikt Kolubara razvijeni su dugoročna strategija, poslovni plan, kao i marketinška strategija - čime je postavljen temelj za održivo funkcionisanje i prepoznatljivost ovog inovativnog modela.,,Ovaj projekat je dokazao koliko se može postići kada institucije, poljoprivrednici i zajednice rade zajedno. Jačanjem koordinacije, osnaživanjem žena na selu i pilot projektom prvog biodistrikta u Srbiji, postavili smo temelje za održivije, inkluzivnije i otpornije prehrambene sisteme”, izjavila je Matilde Mordt, stalna koordinatorka UN u Srbiji. ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnji projekat koji je finansirao Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji je vodila Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

10. jul 2025.

Nacionalni dijalog o prehrambenim sistemima: Jasna vizija za bolji kvalitet hrane

Beograd, 10. jul 2025 – Prehrambeni sistemi predstavljaju ključni segment srpske ekonomije, a Srbija ima jasnu viziju održive proizvodnje i unapređenja kvaliteta hrane, poručeno je danas na Nacionalnom dijalogu o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji, održanog u Privrednoj komori Srbije. Nacionalni dijalog, koji je organizovala Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, okupio je zainteresovane aktere sa ciljem da se pokrene otvorena diskusija o održivoj proizvodnji hrane, bezbednosti prehrambenih sistema i odgovoru na klimatske promene i globalne izazove. Na otvaranju događaja, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Blagojević, istakla je da transformacija prehrambenih sistema nije tema jednog sektora, već celokupnog društva. ,,U prethodnim godinama kroz intenzivan rad i više od 15 nacionalnih i lokalnih dijaloga, zajedno smo identifikovali 12 strateških pravaca koji predstavljaju srž transformacije prehrambenih sistema u Srbiji. Ti pravci nisu nastali u kancelarijama, već kroz razgovore sa poljoprivrednicima, preduzetnicima, nastavnicima, stručnjacima, majkama, mladima iz ruralnih sredina, zato oni ne predstavljaju samo tehničke mere, već odraz vrednosti koje kao društvo želimo da živimo – održivost, pravičnost, uključenost i zdravlje. Ono što je ključno jeste da se ovi pravci ne zadržavaju na nivou preporuka, mi ih ugrađujemo u strateške dokumente i regulatorni okvir naše zemlje, u buduću Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, u strategije zaštite životne sredine, u javne politike u oblasti ishrane, obrazovanja, socijalne zaštite. Na taj način, transformacija prehrambenih sistema postaje deo našeg institucionalnog tkiva, nešto što prožima sve politike koje utiču na život i dobrobit ljudi’’, pojasnila državna sekretarka Jelena Blagojević. Panel diskusija pod nazivom „Hrana, ljudi i promene: lokalna rešenja za globalne izazove“, okupila je predstavnike Privredne komore Srbije, Nacionalne asocijacije Serbia Organika, kompanije LoginEKO, Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskoj okruga i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji su podelili svoja iskustva i zapažanja sa učesnicima dijaloga, nakon čega je usledila otvorena diskusija. Nacionalni dijalog je organizovan u okviru projekta ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’, jednogodišnje inicijative koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

16. jun 2025.

Transformacija prehrambenih sistema je odgovor na izazove sa kojima se Srbija suočava

Niš, 16. jun 2025 - Srbija ima priliku da izgradi prehrambeni sistem koji ne samo da hrani, već i štiti – ljude, prirodu i buduće generacije. Ta transformacija mora početi od sveobuhvatnih politika i jasne strategije, uz jednake šanse za sve - zaključak je skupa održanog u Nišu, u okviru „Subnacionalnog dijaloga o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji“.„Prehrambeni sistem Srbije 2030. ne zamišljamo kao daleku viziju, već kao stvarnost koju gradimo već danas: žene predvode promene, deca jedu lokalno i zdravo, a priroda se čuva — ne deklarativno, već kroz konkretne odluke i lokalne akcije. Ova transformacija mora biti zajednički napor — i već je počela.“ – rekla je Lorenca Jahia, viši ekonomista u Kancelariji stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji.U prisustvu brojnih lokalnih zvaničnika, poljoprivrednih proizvođača, predstavnika akademskih institucija, organizacija civilnog društva, kao i kancelarije Stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji i UN agencija, razgovaralo se o hitnosti promena i rešenjima koje će podržati lokalne zajednice da postanu nosioci transformacije prehrambenog sistema, jednog od najvažnijih privrednih sektora u ekonomiji Republike Srbije.„Pristup UN programa „Jedno zdravlje“ nas podseća da su zdravlje ljudi, životinja i životne sredine duboko povezani — a prehrambeni sistemi se nalaze na preseku tih odnosa. Izgradnja prehrambenih sistema, koji su otporni na klimatske promene, u skladu s prirodom i podstiču zdravlje, su od suštinskog značaja za rešavanje izazova našeg vremena. Bilo da se radi o agroekologiji, smanjenju zagađenja ili očuvanju biodiverziteta, lokalne akcije igraju ključnu ulogu u stvaranju otpornijih zajednica“ – naglasio je Pablo Sagredo Martín, specijalista za javno zdravlje Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.Trostruka planetarna kriza u zaštiti životne sredine — prirodne raznovrsnosti, posledice klimatskih promena i zagađenje — zajedno sa ogromnim gubicima u celokupnom lancu snabdevanja hranom i nedostatkom pristupa zdravoj ishrani, bile su u središtu pažnje stručnih prezentacija i diskusije. Da se posledice ovih izazova već snažno osećaju u Srbiji potvrđuju i podaci prema kojima su ekstremni vremenski uslovi od 2000. godine izazvali štetu veću od 6,8 milijardi evra, od čega se čak 70% odnosi na suše i visoke temperature.„Očuvanje zdravlja ljudi i prirode je ključno pitanje opstanka civilizacije, a promene počinju od nas – uz jasne i odlučne javne politike koje stavljaju zdravlje i solidarnost ispred profita i potrošnje“ istakao je profesor dr Denis Kučević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dok je dr Mirjam Vujadinović Mandić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, dodala da „obezbeđivanje dovoljne količine kvalitetne hrane zahteva sistematsko prilagođavanje klimatskim promenama na svim nivoima, uz očuvanje i pametno korišćenje ključnih resursa poput vode i zemljišta.“Veliku pažnju prisutnih izazvala je razmena mišljenja o potencijalu udruživanja u biodistrikte i prelasku na organsku poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, posebno imajući u vidu da je trenutno manje od 1% obradivog zemljišta pod organskim zasadima. Biodistrikti su geografske oblasti zasnovane na principima i modelu organske poljoprivrede, u kojima poljoprivrednici, građani, pružaoci turističkih i ugostiteljskih usluga, obrazovne i naučne institucije, javne institucije i udruženja uspostavljaju saradnju sa ciljem razvijanja održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i pospešivanja ekonomskog i socio-kulturnog razvoja oblasti.U razgovoru je istaknuta i ključna uloga inovacija u unapređenju celokupnog lanca vrednosti hrane, a koje mogu podržati brži i efikasniji razvoj, kao i smanjenje otpada koji nastaje u poljoprivrednoj proizvodnji. Učesnici su analizirali primere dobre prakse iz Srbije i Evropske unije, i razmatrali konkretna rešenja koja se mogu primeniti u domaćem kontekstu.„Inovacije su ključ za smanjenje gubitaka hrane, ali njihova uspešna primena zahteva jaku institucionalnu podršku i pravičnu raspodelu resursa za sve, posebno najranjivije,“ - istakla je dr Kata Trifković iz irske kompanije Inlecom Commercial Pathways, dok je Marko Marić, direktor Eko Agrara iz Čajetine, dodao: „Globalne mere i kolektivna svest su izuzetno važne, ali je još važnije da lokalni akteri preuzmu odgovornost i aktivno stvaraju rešenja koja mogu poslužiti kao primer drugima.“
Subnacionalni dijalog o transformaciji prehrambenih sistema je samo jedan od događaja održanih sa ciljem da pripremi Srbiju za učešće na narednom samitu UN o prehrambenim sistemima (UNFSS+4) koji će biti održan u julu 2025. u Etiopiji, kao i da olakša učešće nacionalnih i lokalnih aktera u procesu planiranja i sprovođenja pravedne transformacije prehrambenih sistema u Srbiji.Dijalog je deo projekta ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnja inicijativa koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.Događaj je organizovao Centar za unapređenje životne sredine u svojstvu implementacionog partnera UNEP-a, u saradnji sa lokalnim partnerom – udruženjem ENECA.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

10. mart 2025.

Ujedinjene nacije u Srbiji i Vlada Srbije zajedno rade na Okviru saradnje za održivi razvoj za period 2026-2030.

BEOGRAD, 10. mart 2025. - Kako se trenutna saradnja između Ujedinjenih nacija i Vlade Srbije bliži kraju, uveliko se rade planovi za novi strateški okvir za narednih pet godina. Dosadašnji okvir (2021-2025), ukupne vrednosti 365 miliona eura, bio je od velikog značaja za usklađivanje sa razvojnim ciljevima Srbije, sa naglaskom na zelenu ekonomiju, razvoj ljudskih potencijala i jačanje vladavine prava. Tim UN-a u Srbiji već priprema osnovu za nastavak ovih napora u periodu 2026-2030. Tim povodom, organizovan je poseban strateški sastanak. Ovo je prilika da u ovom procesu budemo ambiciozni i postavimo visoke standarde, kao i da pristupimo radu koji ima suštinski smisao i dodatnu vrednost. “U svetu koji se brzo menja, naš zadatak je da pronađemo put koji neće samo rešavati trenutne izazove, već i pripremiti teren za buduće prilike. Okvir saradnje Ujedinjenih nacija biće most između naših ciljeva i stvarnih poboljšanja za ljude u Srbiji i životnu sredinu. To je obećanje da ćemo sarađivati sa svim partnerima, prihvatajući inovacije i inkluzivnost kako bismo stvorili održiviju buducnost”, smatra Matilde Mort, stalna koordinatorka UN u Srbiji."Okvir saradnje je ključan za realizaciju rezultata navedenih u Agendi 2030, koji su važni za sve građane Srbije. Njime planiramo da sprovedemo preporuke UN-a u našoj državi i predlažemo rešenja za ključne razvojne izazove u narednih pet godina, kako bi ostvarili Ciljeve održivog razvoja i obezbedili zeleniju, zdraviju i bolju budućnosti za naše građane", izjavila je Tanja Mišćević, ministarka za evropske integracije. Ona je dalje naglasila ulogu Vlade Srbije kao kredibilnog i pouzdanog partnera u postizanju zajedničkih ciljeva i jačanju saradnje sa organizacijama UN-a.Tokom razgovora, istaknuta je potreba za integrisanim, multisektorskim strategijama za efikasno ostvarenje razvojnih ciljeva. Tim UN-a u Srbiji i Vlada ponovo su potvrdili svoju posvećenost unapređenju Agende 2030, zadržavajući snažan fokus na inkluzivnosti i solidarnosti.Oslanjajući se na uvide i iskustva iz sprovođenja Okvira saradnje za period 2021-2025, naredna faza će se fokusirati na rešavanje razvojnih izazova Srbije, istovremeno podržavajući reforme povezane sa pristupanjem EU. Naglasak će biti stavljen na stvaranje inovativnih partnerstava i strategija finansiranja koje su pogodne za jedinstvenu društveno-ekonomsku situaciju Srbije.“Okvir razvojnog partnerstva će podržati Srbiju u procesu implementacije Ciljeva održivog razvoja i pristupanja Evropskoj uniji. Drago nam je što ne samo da oblikujemo ulogu UN tima u Srbiji, već i doprinosimo široj diskusiji o definisanju uloge UN u zemljama sa višim srednjim dohotkom na globalnom nivou. Ovo je jedinstvena prilika – kako za nas, kao predstavnike Vlade, tako i za UN tim u Srbiji – da postavimo presedan i uspostavimo najbolje prakse koje se mogu primeniti i van naših granica”, izjavio je Nikola Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.Rezultati ove strateške radionice pomoći će da se definišu ciljevi novog Okvira saradnje, osiguravajući usklađenost sa razvojnim ciljevima Srbije.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

24. februar 2025.

Potpisan sporazum za unapređenje otpornosti šuma u Srbiji kroz projekat FOREST Invest

Beograd, 20. februar 2025 – U protekle četiri decenije, klimatske promene su imale značajan uticaj na Srbiju i šumski ekosistemi u zemlji su podložni sušama, povišenim temperaturama, ekstremnim vremenskih pojavama, požarima, epidemijama insekata i štetočina, kao i različitim bolestima. Šumski pokrivač se sve više degradira prekomernom eksploatacijom drvne biomase i nelegalnom sečom zbog velike energetske zavisnosti od šuma, napuštenosti ruralnih područja, nedostatka finansijskih sredstava i znanja vlasnika zemljišta.Danas je u Beogradu potpisan Ugovor o sprovođenju projekta „Jačanje otpornosti srpskih šuma radi obezbeđivanja energetske sigurnosti najugroženijih, uz doprinos njihovim sredstvima za život i sekvestraciji ugljenika (FOREST Invest)" između Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) kao Akreditovanog tela Zelenog klimatskog fonda (GCF), Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JP „Srbijašume" i JP „Vojvodinašume". Projekat FOREST Invest, koji je predviđeno da traje sedam godina, ima za cilj da poveća otpornost šumskih ekosistema, unapredi energetsku sigurnost ugroženih zajednica i doprinese smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Blizu tri miliona stanovnika Srbije imaće indirektne koristi od poboljšanja otpornosti šuma i održivog gazdovanja. Takođe, projekat predviđa pošumljavanje na 7.000 hektara vrstama drveća otpornim na klimatske promene i prevođenje 51.000 hektara degradiranih niskih šuma u visoke šume, kao i rehabilitaciju najmanje 500 hektara zapuštenog privatnog poljoprivrednog zemljišta podizanjem agrošumarskih zasada. Sprovođenjem ovih i drugih mera očekuje se smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 8,4 miliona tona CO₂eq. Projekat, vredan 84 miliona dolara, finansira se iz Zelenog klimatskog fonda (GCF), uz sufinansiranje iz budžeta Vlade Republike Srbije i sredstava FAO. Ova inicijativa rezultat je višegodišnje saradnje FAO, Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugih ključnih partnera na nacionalnom nivou. „Srbija je posvećena budućnosti u kojoj su šume zaštićene, energija sigurna, a ekonomski rast održiv. Ovaj projekat predstavlja ključni korak ka ostvarenju te vizije, ali i izraz političke volje da Srbija postane lider u klimatski pametnom upravljanju šumama. Zahvaljujući ovoj inicijativi zaštitićemo naše šume, ali i ojačati energetsku bezbednost Srbije, smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i otvoriti nove mogućnosti za zelene investicije. To je dokaz naše odlučnosti da nacionalni razvoj uskladimo sa globalnim klimatskim ciljevima, uz osiguranje da koristi stignu do zajednica i privrede širom zemlje“, poručio je dr Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije. "Partnerstvo između FAO i Vlade Republike Srbije zasniva se na zajedničkoj posvećenosti održivom razvoju, osiguravanju dostupnosti hrane i postizanjem otpornosti na klimatske promene. Kombinovanjem naše tehničke stručnosti sa nacionalnim prioritetima možemo podstaći značajne i dugotrajne promene", dodao je Nabil Gangi, zamenik regionalnog predstavnika FAO za Evropu i centralnu Aziju. "Ovaj inovativni projekat u Srbiji povećava ulaganja u inicijative održivog šumarstva koje podrazumevaju i mere ublažavanja i prilagođavanja. Uspeh u Srbiji će usmeravati buduće napore u drugim zemljama”, izjavio je Henri Gonzalez, investicioni direktor Zelenog klimatskog fonda (GCF).Potpisivanje ovog sporazuma označava početak značajne transformacije sektora šumarstva i energetike u Srbiji, usmerenog ka većoj otpornosti, energetskoj sigurnosti i održivom razvoju. FAO i GCFOd kada su postali partneri 2016. godine, FAO i GCF proširuju klimatske investicije kroz visokouticajne projekte koji čine sektore poljoprivrede, šumarstva i ribarstva efikasnijim, inkluzivnijim, održivijim i otpornijim na klimatske promene.Kroz globalna partnerstva, FAO podstiče javne i privatne investicije u poljoprivredu koje promovišu inovativne mere prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena, istovremeno doprinoseći ostvarenju Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, u skladu sa FAO Strategijom za klimatske promene 2022 – 2031.GCF – ključni element istorijskog Pariskog sporazuma – najveći je svetski klimatski fond, sa mandatom da podrži zemlje u razvoju u jačanju i ostvarivanju ambicioznih ciljeva njihovih nacionalnih klimatskih planova, poznatih kao Nacionalno utvrđeni doprinosi (NDCs). Relevantni linkovi:Green Climate Fund greenlights two major FAO-led projects to strengthen climate resilience in Kenya and Serbia FAO and the Green Climate Fund FAO’s work on climate and biodiversity FAO Investment Centre

Pročitaj više

1 of 5

Vidi sve