Najnovije
Priča
31. maj 2025.
„Bezbednost je i u brojnosti“ – javna vožnja u Beogradu pozvala na sigurnije ulice i jaču podršku urbanom biciklizmu
Saznajte više
Govor
21. maj 2025.
Izjava Visokog komesara UN za ljudska prava povodom završetka njegove posete Srbiji
Saznajte više
Priča
20. maj 2025.
Ruralne žene kao pokretač promene: dijalog o prehrambenim sistemima, održivosti i preduzetništvu u Srbiji
Saznajte više
Najnovije
Ciljevi održivog razvoja u Srbiji
Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:
Priča
18. jun 2024.
Matilde Mort preuzela funkciju nove stalne koordinatorke UN-a u Srbiji
Beograd, 17. jun 2024 – Matilde Mort je zvanično preuzela funkciju nove stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji nakon što je predala akreditive Ministru spoljnih poslova, Marku Đuriću, čime je označen početak njene uloge u unapređenju saradnje između Srbije i Ujedinjenih nacija.Sa više od tri decenije iskustva, gospođa Mort ima dugogodišnje iskustvo u oblastima Agende 2030 za održivi razvoj, zaštite životne sredine i klimatskih promena, upravljanja, socijalne politike i smanjenja rizika od katastrofa. Njene prethodne pozicije uključuju funkciju stalne predstavnice Programa UN za razvoj (UNDP) u Ekvadoru, kao i razne rukovodeće uloge unutar UNDP-a u Nikaragvi, Paragvaju, Argentini i regionalnom habu za Latinsku Ameriku i Karibe u Panami. Takođe je sprovodila istraživanja i predavanja o održivom razvoju i klimatskim promenama. Gospođa Mort je doktorirala iz oblasti ljudske i ekonomske geografije sa specijalizacijom u oblasti sredstava za život i održivosti, magistrirala međunarodnu ekonomiju i poslovnu administraciju i ima diplomu društvenih nauka sa Univerziteta u Geteborgu, Švedska.Očekuje se da će njeno imenovanje dodatno ojačati tekuću saradnju i razvojne napore između Srbije i Ujedinjenih nacija.
Priča
31. maj 2025.
„Bezbednost je i u brojnosti“ – javna vožnja u Beogradu pozvala na sigurnije ulice i jaču podršku urbanom biciklizmu
Beograd, 31. maj 2025. – Povodom Svetskog dana bicikla, Ujedinjene nacije u Srbiji, Ambasada Kraljevine Holandije i udruženje Ulice za bicikliste organizovali su grupnu vožnju kroz centar Beograda, kako bi ukazali na potrebu za sigurnijim, zelenijim i uključivijim gradskim saobraćajem.Stalna koordinatorka UN u Srbiji, Matilde Mordt, istakla je da gradske ulice moraju služiti svim građanima — ne samo motornim vozilima. „Svi treba da mogu bezbedno da se kreću gradom — bilo da pešače, voze bicikl, guraju kolica ili se kreću u invalidskim kolicima. To, nažalost, danas nije stvarnost u većini gradova. Neadekvatna infrastruktura, nedostatak prostora i brza vožnja čine kretanje po gradu stresnim i opasnim, naročito za one najranjivije“, rekla je Mordt.
„Vreme je da iznova osmislimo kako dizajniramo naše gradove. Stavljanje ljudi ispred saobraćaja i ulaganje u biciklističke staze jedna su od najlakših i najdelotvornijih mera za unapređenje urbanog kretanja. A uz to, biciklizam smanjuje zagađenje i podstiče zdrav način života“!Ambasador Holandije u Srbiji, NJ.E. Martajn Elhersma, podsetio je učesnike da biciklizam u Holandiji nije samo deo kulture, već rezultat dugogodišnjeg građanskog aktivizma i strateškog ulaganja.
„Holandija ima najviše biciklista i bicikala na svetu, ali je ujedno i najsigurnija zemlja za vožnju bicikla. Nama Holanđanima to deluje kao nešto što se podrazumeva, ali nije bilo lako doći do toga. Sve je počelo početkom sedamdesetih, kada su građani, zabrinuti za bezbednost, počeli da traže bolju zaštitu za bicikliste. Danas imamo više od 35.000 kilometara biciklističke infrastrukture. To je dobar primer kako razvijen biciklizam doprinosi i ekonomskom i ekološkom razvoju zemlje, i povećava bezbednost svih učesnika u saobraćaju“. U Srbiji su uslovi za bicikliste još uvek daleko od idealnih. Prema rečima Zorana Bukvića iz udruženja Ulice za bicikliste, na srpskim putevima svake godine pogine oko 50, a povredi se više od 1.400 biciklista — i to uprkos niskom stepenu korišćenja bicikla u svakodnevnom životu.„Ove brojke govore da ima mnogo prostora za napredak. U najozbiljnijim nesrećama, odgovornost uglavnom leži na vozačima motornih vozila, ne na biciklistima. Ali problem nije samo u ponašanju pojedinaca, već u nedostatku sigurne infrastrukture i dugoročnog planiranja“, rekao je Bukvić.
„Bicikl je praktično, zdravo i pristupačno prevozno sredstvo. Ako želimo da ga više ljudi koristi, moramo učiniti da se osećaju sigurno i komforno. Tamo gde ima više biciklista, saobraćaj postaje bezbedniji — za sve“.Vožnja je ukazala na sve veće javno očekivanje da biciklizam postane bezbedan, svakodnevan izbor — a ne čin lične hrabrosti.
„Vreme je da iznova osmislimo kako dizajniramo naše gradove. Stavljanje ljudi ispred saobraćaja i ulaganje u biciklističke staze jedna su od najlakših i najdelotvornijih mera za unapređenje urbanog kretanja. A uz to, biciklizam smanjuje zagađenje i podstiče zdrav način života“!Ambasador Holandije u Srbiji, NJ.E. Martajn Elhersma, podsetio je učesnike da biciklizam u Holandiji nije samo deo kulture, već rezultat dugogodišnjeg građanskog aktivizma i strateškog ulaganja.
„Holandija ima najviše biciklista i bicikala na svetu, ali je ujedno i najsigurnija zemlja za vožnju bicikla. Nama Holanđanima to deluje kao nešto što se podrazumeva, ali nije bilo lako doći do toga. Sve je počelo početkom sedamdesetih, kada su građani, zabrinuti za bezbednost, počeli da traže bolju zaštitu za bicikliste. Danas imamo više od 35.000 kilometara biciklističke infrastrukture. To je dobar primer kako razvijen biciklizam doprinosi i ekonomskom i ekološkom razvoju zemlje, i povećava bezbednost svih učesnika u saobraćaju“. U Srbiji su uslovi za bicikliste još uvek daleko od idealnih. Prema rečima Zorana Bukvića iz udruženja Ulice za bicikliste, na srpskim putevima svake godine pogine oko 50, a povredi se više od 1.400 biciklista — i to uprkos niskom stepenu korišćenja bicikla u svakodnevnom životu.„Ove brojke govore da ima mnogo prostora za napredak. U najozbiljnijim nesrećama, odgovornost uglavnom leži na vozačima motornih vozila, ne na biciklistima. Ali problem nije samo u ponašanju pojedinaca, već u nedostatku sigurne infrastrukture i dugoročnog planiranja“, rekao je Bukvić.
„Bicikl je praktično, zdravo i pristupačno prevozno sredstvo. Ako želimo da ga više ljudi koristi, moramo učiniti da se osećaju sigurno i komforno. Tamo gde ima više biciklista, saobraćaj postaje bezbedniji — za sve“.Vožnja je ukazala na sve veće javno očekivanje da biciklizam postane bezbedan, svakodnevan izbor — a ne čin lične hrabrosti.
1 of 5
Priča
20. maj 2025.
Ruralne žene kao pokretač promene: dijalog o prehrambenim sistemima, održivosti i preduzetništvu u Srbiji
Žene iz ruralnih sredina u Srbiji svakodnevno grade održive zajednice, i to ne samo radeći oko zemlje i hraneći svoje porodice, već i pokrećući biznise, čuvajući tradiciju i stvarajući inovacije tamo gde to često niko ne očekuje. Ipak, iza svakog uspeha stoji borba sa nevidljivošću, neravnopravnim uslovima i ograničenim pristupom resursima. Upravo o tim izazovima, ali i rešenjima, govorilo se na podnacionalnom dijalogu posvećenom osnaživanju žena u poljoprivredno-prehrambenim sistemima Srbije.U saradnji Instituta BioSens i Agencije Un Women Srbija, u Novom Sadu je organizovan podnacionalni dijalog posvećen unapređenju rodne ravnopravnosti u poljoprivredno-prehrambenim sistemima Srbije. Događaj je okupio predstavnike institucija, civilnog sektora, međunarodnih organizacija i akademske zajednice, s ciljem osnaživanja žena u ruralnim zajednicama, podsticanja inkluzivnog i održivog razvoja i jačanja multisektorske saradnje u okviru implementacije Nacionalnih smernica za transformaciju prehrambenih sistema.Skup je otvorila Jelena Jojić iz Instituta BioSens, a prisutnima su se obratile i Lorenza Jachia iz Kancelarije rezidentnog koordinatora UN u Srbiji, i Milica Trajković, rukovodilac Centra za inovacije i razvoj poslovanja Instituta BioSens. Govornice su naglasile značaj uključivanja rodne perspektive u sve razvojne politike i projekte koji se tiču poljoprivrede i održivosti.Panel: od ideje do tržištaCentralni deo programa činila je panel diskusija „Preduzetništvo žena u ruralnim sredinama – od ideje do tržišta“, tokom koje su žene preduzetnice podelile lična iskustva, izazove i preporuke za unapređenje položaja žena u sektoru hrane i poljoprivrede. Sanida Klarić, Radmila Nikolić, Aleksandra Pavlović i Aleksandra Radivojević govorile su o svojim poslovnim počecima koji su često proistekli iz nužde, i o tome kako su upornošću, konstantnim učenjem i predanim radom izgradile održive i autentične brendove.Ukazale su da su se suočavale sa ignorisanjem zbog svoje rodne pripadnosti, ali da su ostale istrajne zahvaljujući podršci, edukaciji i međusobnom umrežavanju. Istakle su važnost oslanjanja na lokalne resurse i osnažujućih uzora iz neposredne sredine, kao i potrebu da se ženama u ruralnim sredinama pruži više informacija o dostupnim izvorima finansiranja i zaštiti ekonomskih prava. Posebno su naglasile izazove vezane za vlasništvo nad imovinom i pristup socijalnoj zaštiti, budući da se žene često odriču nasledstva ili formalno nisu nosioci poljoprivrednih gazdinstava.Zaključna poruka panela bila je jasna: zakonski okvir postoji, ali bez dosledne i pravovremene primene, žene u ruralnim sredinama ostaju bez podrške koja im je potrebna da bi zaista postale nosioci promena i razvoja u svojim zajednicama.Partnerstva za održivostDijalog je deo inicijative „Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve“, koju u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovode FAO, UNEP i UN Women, uz podršku UNECE i u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugim nacionalnim partnerima. Inicijativa se realizuje uz finansijsku podršku Zajedničkog SDG fonda, koji podržavaju Evropska unija i vlade više od petnaest zemalja, uključujući Belgiju, Dansku, Nemačku, Irsku, Italiju, Luksemburg, Monako, Holandiju, Norvešku, Poljsku, Portugal, Republiku Koreju, Saudijsku Arabiju, Španiju, Švedsku i Švajcarsku.
1 of 5
Priča
25. april 2025.
Iz Kolubare u Kampanju – Učenje za održivu budućnost
Kolubara, okrug u Srbiji poznat po prirodnim lepotama, kulturno-istorijskom nasleđu i turističkoj ponudi, uskoro bi mogao postati lider u transformaciji domaće poljoprivrede. U okviru jednogodišnjeg projekta „Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve”, koji zajednički sprovode UN agencije u Srbiji u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom za organsku proizvodnju Serbia Organika, predstavnici Biodistrikta Kolubara boravili su u Italiji, u regiji Kampanja gde je uspostavljen prvi biodistrikt na svetu, koji već godinama funkcioniše kao model uspešne i održive poljoprivrede. U periodu od 21. do 25. maja, proizvođači iz Biodistrikta Kolubara, zajedno sa predstavnicima UN agencija i Serbia Organike, bili su gosti Ćilento Biodistrikta.Ova studijska poseta deo je šire inicijative za razvoj biodistrikt modela u Srbiji, sa ciljem postizanja Ciljeva održivog razvoja, posebno onih koji se odnose na iskorenjivanje gladi, rodnu ravnopravnost, odgovornu potrošnju i očuvanje života na zemlji. Razmena znanja – Od regiona do regionaJedna od učesnica studijske posete Italiji bila je Ivana Sretenović sa Ranča Sretenović, porodičnog gazdinstva u Kolubari koje objedinjuje organsku proizvodnju i seoski turizam. Na dedovini Ivaninog supruga, oni su razvili prostor za boravak u prirodi sa apartmanima, organskom plantažom aronije i organskim zasadom šljive. U okviru ranča su osnovali i Muzej šume. ,,Volimo i poštujemo prirodu. Volimo zdravu hranu. Staramo se da naša okolina bude zdrava, da ljudi oko nas imaju svest o ekologiji, biodiverzitetu i svemu što mi radimo i za šta se zalažemo. Tako da je biodistrikt samo prirodno došao kod nas, gde nas je spojio sa ljudima koji imaju istu ideju života kao mi’’, objašnjava Ivana Sretenović.Tokom posete Italiji, najviše ju je inspirisalo koliko su proizvođači okrenuti lokalnoj zajednici i sama činjenica da većina škola i vrtića u svojim menzama koristi namirnice proizvedene u okviru Biodistrikta Ćilento. „Zatvorili su krug: priroda, zdrava životna sredina, zdrava hrana, biodiverzitet i čovek. Oni postoje 20 godina, a mi ćemo uskoro napuniti prvu i dosta smo postigli. Najbitnija činjenica kod nas je da smo jako složna grupa koja veoma dobro funkcioniše, donosi odluke, preuzima akcije“, poručuje Ivana Sretenović. Kolubara kao pionir biodistrikta u SrbijiKako objašnjava Ivana Simić iz organizacije Serbia Organika, Kolubara je odabrana kao pilot oblast zbog postojanja snažne lokalne inicijative, ali i raznolikog potencijala: „Imamo aktere koji su posvećeni razvoju biodistrikta kao što su: proizvođači koji se već bave sertifikovanom organskom proizvodnjom, one koji primenjuju organske i agroekološke metode, zatim one koji se bave seoskim turizmom, ali i škole, institucije i lokalna udruženja koja su otvorena za saradnju.”Na pitanje šta je najveći izazov u prenosu italijanskog modela na domaći teren, Ivana Simić ističe: „Potrebno je strpljenje i postepeno građenje poverenja među onim akterima koji se još uvek nisu aktivno uključili. Ljudi moraju da veruju da ovaj model nije samo još jedan projekat, već način da zajednica postane snažnija i otpornija, ali i da se njihova sredina dodatno razvije i postane prepoznatljiva i cenjena prevashodno u našoj zemlji, ali i na širem nivou.“ FAO i održiva transformacija prehrambenih sistemaOrganizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja predvodi implementaciju ovog projekta u Srbiji, vidi biodistrikte kao jedan od važnih alata za uspešnu transformaciju prehrambenih sistema.„Kroz ovu razmenu znanja, naši partneri iz Kolubare su se uverili da su na pravom putu i da održivi modeli ne moraju biti teorija, već da mogu funkcionisati i u praksi“, kaže Aleksandar Mentov, nacionalni koordinator programa FAO u Srbiji. On dodaje da će UN agencije u Srbiji i u narednim mesecima nastaviti da pružaju tehničku i savetodavnu podršku, sa ciljem da Biodistrikt Kolubara postane primer koji će inspirisati i druge regione u zemlji i doprineti održivoj transformaciji prehrambenih sistema.Biodistrikti i njihova budućnost u SrbijiBiodistrikti su geografske oblasti zasnovane na principima i modelu organske poljoprivrede, u kojima poljoprivrednici, građani, pružaoci turističkih i ugostiteljskih usluga, obrazovne i naučne institucije, javne institucije i udruženja uspostavljaju saradnju sa ciljem razvijanja održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i pospešivanja ekonomskog i socio-kulturnog razvoja oblasti.U narednom periodu, Kolubara bi mogla postati ogledni primer kako se lokalna proizvodnja, zajednička vizija i međunarodna saradnja mogu spojiti u održiv i funkcionalan sistem – u korist ljudi, prirode i budućih generacija.,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’Projekat ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnja inicijativa koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.
1 of 5
Priča
21. mart 2025.
Obeležen Svetski dan šuma
Beograd, 21. mart 2025 – Danas je Svetski dan šuma! Ovogodišnja tema je "šume i hrana", zbog njihove važne uloge u jačanju prehrambene sigurnosti i obezbeđivanju sredstava za život.Pored osiguravanja hrane, goriva, prihoda i zaposlenja, šume su ključne za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju. One obezbeđuju domove za oprašivače, održavaju zdravo zemljište, zadržavaju vodu, nude hranu i hlad za stoku, regulišu temperaturu i deluju kao prirodne barijere protiv vetra. Takođe, povećavaju količinu padavina za poljoprivredne potrebe. Šume su suštinske za opstanak zajednica koje zavise od njih i doprinose ublažavanju klimatskih promena skladištenjem ugljenika.Photo: © FAO/Emilija MaricU okviru obeležavanja Svetskog dana šuma i Dana Pokreta gorana Srbije, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u partnerstvu sa Pokretom gorana Srbije, uz saradnju sa Upravom za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i JKP "Zelenilo Beograd", organizovala je akciju sadnje drveća u Beogradu. Tom prilikom posađeno je 65 sadnica sibirskog bresta u Parku Republike Srpske na novobeogradskoj obali Save između Starog železničkog mosta i Gazele na Starom sajmištu.Menadžer projekta FAO, Predrag Jović, izjavio je: „FAO projektna kancelarija u Srbiji izražava zadovoljstvo što učestvuje u zajedničkoj akciji na današnji dan, Svetski dan šuma, sa Pokretom gorana Srbije. Ove godine, kada gorani obeležavaju 65 godina postojanja, a FAO 80 godina od osnivanja, šumarsko geslo 'Posadite i vi vaša tri drveta' manifestuje važnost šuma, jer ta tri drveta proizvode količinu kiseonika potrebnu jednom čoveku tokom njegovog života. Tema 'Šume i hrana' podseća nas na važnost šuma i šumskih proizvoda za opstanak ljudske civilizacije."Miroslav Mihajilović, sekretar Pokreta gorana Srbije, izjavio je: „Današnjom sadnjom 65 sadnica sibirskog bresta počinjemo obeležavanje jubileja 65 godina uspešnog rada i delovanja, kao i Svetskog dana šuma u okviru manifestacije 'Šume i hrana'. Dobrovoljnim radom naših članova, pošumili smo, zatravnili i ozeleneli preko 408.000 hektara neproduktivnih površina u proteklih 65 godina. Nastavljamo ove aktivnosti širom Republike Srbije."Partnerstvo između FAO i Pokreta gorana Srbije ima veliki značaj za unapređenje održivog upravljanja prirodnim resursima i ekološku edukaciju, posebno ove godine, kada FAO obeležava 80, a Pokret gorana Srbije 65 godina posvećenog rada na očuvanju životne sredine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 21. mart Svetskim danom šuma 2012. godine.Ovaj dan se koristi za podizanje svesti o značaju svih vrsta šuma, uz podsticanje zemalja da preduzmu lokalne, nacionalne i međunarodne aktivnosti, uključujući kampanje sadnje drveća.
1 of 5
Priča
11. mart 2025.
Delegacija Ujedinjenih nacija posetila Ćupriju i projekat "Kutak za osnaživanje porodice"
U delegaciji su bile regionalna direktorka Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju razvoja za Evropu i Centralnu Aziju, Gvi Jap Son, Matilde Mort, stalna koordinatorka UN u Srbiji, i Mikela Telatin, direktorka višedržavne kancelarije UNOPS-a u Srbiji. Delegaciju je u Ćupriji dočekala predsednica opštine Jelena Đulinac sa saradnicima i lokalnim partnerima na projektu.Projekat „Kutak za osnaživanje porodice“ je jedan od 20 projekata izabranih kroz javni poziv za podršku organizacijama civilnog društva i lokalnim samoupravama za pružanje socijalno integrisanih usluga. Projekat sprovodi Crveni krst Ćuprija u partnerstvu sa Domom zdravlja i Centrom za socijalni rad, i do sada je kroz različite aktivnosti pružena podrška za skoro 400 korisnika iz preko 70 porodica.Tokom posete, predstavnici UN su razgovarali sa stručnjacima angažovanim na projektu, među kojima su psiholozi, socijalni radnici, lekari, nutricionisti i pedagozi specijalizovani za rad sa decom sa invaliditetom, kao i sa direktnim korisnicima usluga. Prisutni su istakli da ovaj projekat predstavlja odličan primer saradnje lokalnih institucija i organizacija civilnog društva u pružanju važnih usluga osetljivim kategorijama stanovništva. „Ovo je primer društvenog uticaja projekta koji vodi zajednica, i sjajno je videti rezultate ovog integrisanog pristupa različitih društvenih institucija, koji je usmeren na ranjive kategorije društva“, naglasila je Mikela Telatin, direktorka kancelarije UNOPS.Stalna koordinatorka Mort je skrenula pažnju na prioritete rada Ujedinjenih nacija u Srbiji, koje uz ekonomski napredak i zaštitu životne sredine takođe uključuju i podršku za ostvarivanje prava najugroženijih društvenih kategorija. “Ovo je centar koji pruža podršku porodicama koje se suočavaju sa nekim vidom ugroženosti, poput porodica u kojima je prijavljeno nasilje, porodicama sa bolesnim članovima ili počiniocima vršnjačkog nasilja. Ovaj projekat, “Kutak za osnaživanje porodice” koji se sprovodi u Ćupriji, upravo se odvija u skladu sa našim principom - da niko ne bude izostavljen.”Predsednica opštine Ćuprija Jelena Đulinac zahvalila se predstavnici na poseti i UNOPS-u i PRO programu na podršci. “Naš cilj je da na sve moguće načine obezbedimo pomoć porodicama koje su se u nekom momentu suočile sa određenim poteškoćama i omogućimo im ravnopravan status u društvu. Zahvaljujem se UNOPS-u što su prepoznali Ćupriju kao dobrog partnera u sprovođenju projekata koji posebno pomažu socijalno uključivanje onih kojima je pomoć potrebna, čime se potvrđuje da je naše društvo inkluzivno i jednako otvoreno za sve“, naglasila je Đulinac.Program PRO u narednom periodu nastavlja sa aktivnostima, uz dodatne radionice namenjene osnaživanju porodica i unapređenju socijalne uključenosti u Ćupriji i drugde. Program „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.
1 of 5
Saopštenje za medije
10. mart 2025.
Ujedinjene nacije u Srbiji i Vlada Srbije zajedno rade na Okviru saradnje za održivi razvoj za period 2026-2030.
BEOGRAD, 10. mart 2025. - Kako se trenutna saradnja između Ujedinjenih nacija i Vlade Srbije bliži kraju, uveliko se rade planovi za novi strateški okvir za narednih pet godina. Dosadašnji okvir (2021-2025), ukupne vrednosti 365 miliona eura, bio je od velikog značaja za usklađivanje sa razvojnim ciljevima Srbije, sa naglaskom na zelenu ekonomiju, razvoj ljudskih potencijala i jačanje vladavine prava. Tim UN-a u Srbiji već priprema osnovu za nastavak ovih napora u periodu 2026-2030. Tim povodom, organizovan je poseban strateški sastanak. Ovo je prilika da u ovom procesu budemo ambiciozni i postavimo visoke standarde, kao i da pristupimo radu koji ima suštinski smisao i dodatnu vrednost. “U svetu koji se brzo menja, naš zadatak je da pronađemo put koji neće samo rešavati trenutne izazove, već i pripremiti teren za buduće prilike. Okvir saradnje Ujedinjenih nacija biće most između naših ciljeva i stvarnih poboljšanja za ljude u Srbiji i životnu sredinu. To je obećanje da ćemo sarađivati sa svim partnerima, prihvatajući inovacije i inkluzivnost kako bismo stvorili održiviju buducnost”, smatra Matilde Mort, stalna koordinatorka UN u Srbiji."Okvir saradnje je ključan za realizaciju rezultata navedenih u Agendi 2030, koji su važni za sve građane Srbije. Njime planiramo da sprovedemo preporuke UN-a u našoj državi i predlažemo rešenja za ključne razvojne izazove u narednih pet godina, kako bi ostvarili Ciljeve održivog razvoja i obezbedili zeleniju, zdraviju i bolju budućnosti za naše građane", izjavila je Tanja Mišćević, ministarka za evropske integracije. Ona je dalje naglasila ulogu Vlade Srbije kao kredibilnog i pouzdanog partnera u postizanju zajedničkih ciljeva i jačanju saradnje sa organizacijama UN-a.Tokom razgovora, istaknuta je potreba za integrisanim, multisektorskim strategijama za efikasno ostvarenje razvojnih ciljeva. Tim UN-a u Srbiji i Vlada ponovo su potvrdili svoju posvećenost unapređenju Agende 2030, zadržavajući snažan fokus na inkluzivnosti i solidarnosti.Oslanjajući se na uvide i iskustva iz sprovođenja Okvira saradnje za period 2021-2025, naredna faza će se fokusirati na rešavanje razvojnih izazova Srbije, istovremeno podržavajući reforme povezane sa pristupanjem EU. Naglasak će biti stavljen na stvaranje inovativnih partnerstava i strategija finansiranja koje su pogodne za jedinstvenu društveno-ekonomsku situaciju Srbije.“Okvir razvojnog partnerstva će podržati Srbiju u procesu implementacije Ciljeva održivog razvoja i pristupanja Evropskoj uniji. Drago nam je što ne samo da oblikujemo ulogu UN tima u Srbiji, već i doprinosimo široj diskusiji o definisanju uloge UN u zemljama sa višim srednjim dohotkom na globalnom nivou. Ovo je jedinstvena prilika – kako za nas, kao predstavnike Vlade, tako i za UN tim u Srbiji – da postavimo presedan i uspostavimo najbolje prakse koje se mogu primeniti i van naših granica”, izjavio je Nikola Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.Rezultati ove strateške radionice pomoći će da se definišu ciljevi novog Okvira saradnje, osiguravajući usklađenost sa razvojnim ciljevima Srbije.
1 of 5
Saopštenje za medije
24. februar 2025.
Potpisan sporazum za unapređenje otpornosti šuma u Srbiji kroz projekat FOREST Invest
Beograd, 20. februar 2025 – U protekle četiri decenije, klimatske promene su imale značajan uticaj na Srbiju i šumski ekosistemi u zemlji su podložni sušama, povišenim temperaturama, ekstremnim vremenskih pojavama, požarima, epidemijama insekata i štetočina, kao i različitim bolestima. Šumski pokrivač se sve više degradira prekomernom eksploatacijom drvne biomase i nelegalnom sečom zbog velike energetske zavisnosti od šuma, napuštenosti ruralnih područja, nedostatka finansijskih sredstava i znanja vlasnika zemljišta.Danas je u Beogradu potpisan Ugovor o sprovođenju projekta „Jačanje otpornosti srpskih šuma radi obezbeđivanja energetske sigurnosti najugroženijih, uz doprinos njihovim sredstvima za život i sekvestraciji ugljenika (FOREST Invest)" između Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) kao Akreditovanog tela Zelenog klimatskog fonda (GCF), Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JP „Srbijašume" i JP „Vojvodinašume". Projekat FOREST Invest, koji je predviđeno da traje sedam godina, ima za cilj da poveća otpornost šumskih ekosistema, unapredi energetsku sigurnost ugroženih zajednica i doprinese smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Blizu tri miliona stanovnika Srbije imaće indirektne koristi od poboljšanja otpornosti šuma i održivog gazdovanja. Takođe, projekat predviđa pošumljavanje na 7.000 hektara vrstama drveća otpornim na klimatske promene i prevođenje 51.000 hektara degradiranih niskih šuma u visoke šume, kao i rehabilitaciju najmanje 500 hektara zapuštenog privatnog poljoprivrednog zemljišta podizanjem agrošumarskih zasada. Sprovođenjem ovih i drugih mera očekuje se smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 8,4 miliona tona CO₂eq. Projekat, vredan 84 miliona dolara, finansira se iz Zelenog klimatskog fonda (GCF), uz sufinansiranje iz budžeta Vlade Republike Srbije i sredstava FAO. Ova inicijativa rezultat je višegodišnje saradnje FAO, Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugih ključnih partnera na nacionalnom nivou. „Srbija je posvećena budućnosti u kojoj su šume zaštićene, energija sigurna, a ekonomski rast održiv. Ovaj projekat predstavlja ključni korak ka ostvarenju te vizije, ali i izraz političke volje da Srbija postane lider u klimatski pametnom upravljanju šumama. Zahvaljujući ovoj inicijativi zaštitićemo naše šume, ali i ojačati energetsku bezbednost Srbije, smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i otvoriti nove mogućnosti za zelene investicije. To je dokaz naše odlučnosti da nacionalni razvoj uskladimo sa globalnim klimatskim ciljevima, uz osiguranje da koristi stignu do zajednica i privrede širom zemlje“, poručio je dr Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije. "Partnerstvo između FAO i Vlade Republike Srbije zasniva se na zajedničkoj posvećenosti održivom razvoju, osiguravanju dostupnosti hrane i postizanjem otpornosti na klimatske promene. Kombinovanjem naše tehničke stručnosti sa nacionalnim prioritetima možemo podstaći značajne i dugotrajne promene", dodao je Nabil Gangi, zamenik regionalnog predstavnika FAO za Evropu i centralnu Aziju. "Ovaj inovativni projekat u Srbiji povećava ulaganja u inicijative održivog šumarstva koje podrazumevaju i mere ublažavanja i prilagođavanja. Uspeh u Srbiji će usmeravati buduće napore u drugim zemljama”, izjavio je Henri Gonzalez, investicioni direktor Zelenog klimatskog fonda (GCF).Potpisivanje ovog sporazuma označava početak značajne transformacije sektora šumarstva i energetike u Srbiji, usmerenog ka većoj otpornosti, energetskoj sigurnosti i održivom razvoju. FAO i GCFOd kada su postali partneri 2016. godine, FAO i GCF proširuju klimatske investicije kroz visokouticajne projekte koji čine sektore poljoprivrede, šumarstva i ribarstva efikasnijim, inkluzivnijim, održivijim i otpornijim na klimatske promene.Kroz globalna partnerstva, FAO podstiče javne i privatne investicije u poljoprivredu koje promovišu inovativne mere prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena, istovremeno doprinoseći ostvarenju Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, u skladu sa FAO Strategijom za klimatske promene 2022 – 2031.GCF – ključni element istorijskog Pariskog sporazuma – najveći je svetski klimatski fond, sa mandatom da podrži zemlje u razvoju u jačanju i ostvarivanju ambicioznih ciljeva njihovih nacionalnih klimatskih planova, poznatih kao Nacionalno utvrđeni doprinosi (NDCs). Relevantni linkovi:Green Climate Fund greenlights two major FAO-led projects to strengthen climate resilience in Kenya and SerbiaFAO and the Green Climate FundFAO’s work on climate and biodiversityFAO Investment Centre
1 of 5
Saopštenje za medije
28. jun 2024.
Manje od petine ciljeva na putu ostvarenja, svet ne uspeva da ispuni obećanje Ciljeva održivog razvoja, upozorava novi UN izveštaj
Njujork, 28. jun – Sa samo šest preostalih godina, trenutni napredak je daleko ispod onoga što je potrebno za postizanje Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals (SDGs). Bez ogromnih investicija i pojačanih akcija, ostvarenje COR-a – plana za otporniji i prosperitetniji svet i mape izlaska iz trenutnih globalnih kriza – ostaće nedostižno, upozorava Izveštaj o Ciljevima održivog razvoja za 2024. godinu (Sustainable Development Goals Report 2024), objavljen danas.Svet u velikim previranjimaIzveštaj pokazuje da je samo 17 procenata Ciljeva održivog razvoja trenutno na putu ostvarenja, dok skoro polovina pokazuje minimalan ili umeren napredak, a više od jedne trećine je zaustavljeno ili nazaduje. Dugotrajni uticaj pandemije COVID-19, eskalirajući konflikti, geopolitičke tenzije i rastući haos zbog klimatskih promena su ozbiljno ometali napredak.Prema izveštaju, dodatnih 23 miliona ljudi je ekstremnom siromaštvu, a preko 100 miliona više je gladovalo u 2022. godini u poređenju sa 2019. Broj civilnih žrtava u oružanim sukobima je drastično porastao u 2023. Ta godina je takođe bila najtoplija zabeležena, sa globalnim temperaturama koje su se približavale kritičnom pragu od 1,5°C.Trenutak izbora i posledica„Ovaj izveštaj ističe hitnu potrebu za jačom i efikasnijom međunarodnom saradnjom kako bismo maksimizirali napredak počevši od sada“, rekao je generalni sekretar UN, Antonio Gutereš. „Sa više od preostalih šest godina, ne smemo odustati od našeg obećanja za 2030. da okončamo siromaštvo, zaštitimo planetu i ne ostavimo nikoga iza sebe.“Hitni prioriteti:Finansiranje razvoja: Investicioni jaz Ciljeva održivog razvoja u zemljama u razvoju trenutno iznosi 4 triliona dolara godišnje. Zemljama u razvoju su potrebni veći finansijski resursi i fiskalni prostor. Reforma globalne finansijske arhitekture je ključna za otključavanje količine finansiranja potrebne za podsticanje održivog razvoja.Mir i bezbednost: Broj prisilno raseljenih ljudi dostigao je nivo bez presedana, gotovo 120 miliona ljudi do maja 2024. Civilne žrtve su porasle za 72 procenta između 2022. i 2023. usled eskalirajućeg nasilja, što istile hitnu potrebu za mirom. Rešavanje tekućih sukoba kroz dijalog i diplomatiju je ključno.Talas implementacije: Ogromne investicije i efikasna partnerstva su potrebna za pokretanje ključnih tranzicija u oblasti hrane, energije, socijalne zaštite, digitalne povezanosti i drugih.Priče o uspehu i mogućnosti za akcijuIzveštaj ističe primere uspeha i otpornosti koji se mogu izgraditi odlučnim delovanjem.Izuzetni nedavni koraci u primeni obnovljive energije, na primer, ističu jasan put ka pravednoj energetskoj tranziciji. Devojčice u većini regiona su postigle paritet i čak su prednjačile u odnosu na dečake u završetku školovanja na svim nivoima. Povećanje pristupa internetu za oko 70 procenata za samo osam godina takođe ilustruje kako je brza transformativna promena moguća. Slično, decenije napretka u borbi protiv HIV/AIDS predstavljaju obrazac za prevazilaženje drugih pandemija kroz globalnu solidarnost i finansiranje naučnih otkrića.„Čovečanstvo je uvek iznova pokazalo da kada radimo zajedno i primenimo kolektivni um, možemo da nađemo rešenja za naizgled nerešive probleme“, rekao je Li Junhua, podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitanja.Ključni trenuci za Ciljeve održivog razvoja (SDGs)Samit za budućnost, koji se održava od 22. do 23. septembra u sedištu UN u Njujorku, biće od ključnog značaja za vraćanje sveta na pravi put ka postizanju Ciljeva održivog razvoja. Diskusije na Samitu će uključivati rešavanje dužničke krize koja sputava mnoge zemlje u razvoju i hitnu potrebu tta reformom međunarodne finansijske arhitekture.Prema izveštaju, kako Konferencija o finansiranju razvoja (Financing for Development Conference), tako i Svetski samit za socijalni razvoj u 2025. godini (World Summit for Social Development in 2025) biće ključni trenuci za podsticanje zamaha Ciljeva održivog razvoja. Ali, kako je gospodin Li naglasio: „Vreme za reči je prošlo – političke deklaracije se moraju hitno sprovesti u akcije. Moramo delovati sada, i delovati hrabro.“Ključni nalazi:Po prvi put u ovom veku, rast BDP-a po glavi stanovnika u polovini najugroženijih zemalja sveta je sporiji od rasta u razvijenim ekonomijama.Gotovo 60 procenata zemalja suočilo se sa umereno do izuzetno visokim cenama hrane u 2022. godini.Na osnovu podataka prikupljenih u 2022. godini u 120 zemalja, 55 procenata zemalja nema zakone protiv diskriminacije koji zabranjuju direktnu ili indirektnu diskriminaciju žena. Povećan pristup lečenju sprečio je 20,8 miliona smrti povezanih sa AIDS-om u poslednje tri decenije.Napredak u obrazovanju ostaje ozbiljan problem, sa samo 58 procenata učenika širom sveta koji dostižnu minimalnu pismenost do kraja osnovne škole.Globalna stopa nezaposlenosti dostigla je istorijski minimum od 5 procenata u 2023. godini, ali i dalje postoje uporne prepreke za postizanje dostojanstvenog rada.Globalni kapacitet za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora počeo je da raste neviđenom brzinom, rasteći 8,1 procenata godišnje poslednjih pet godina.Mobilni širokopojasni internet (3G ili viši) je dostupan za 95 procenata svetske populacije, u odnosu na 78 procenata u 2015. godini.Rekordno visoke temperature okeana izazvale su četvrti globalni događaj izbeljivanja korala.Nivo spoljnog duga ostao je neviđeno visok u zemljama u razvoju. Oko 60 procenata zemalja sa niskim prihodima je pod visokim rizikom od dužničke krize ili je već iskusilo.Za više informacija, posetite: https://unstats.un.org/sdgs/report/2024/Haštagovi: #SDGreport #SDGs #GlobalGoals
1 of 5
Saopštenje za medije
26. april 2024.
Završena distribucija vrednosnih vaučera u okviru FAO Programa tehničke pomoći za hitan odgovor nakon poplava 2023. godine
Beograd, 26. april 2024 – Iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, danas je saopšteno da je završena distribucija finansijske podrške u okviru FAO Programa tehničke pomoći za hitan odgovor nakon poplava 2023. godine.
U okviru FAO Programa tehničke podrške za hitan odgovor, a u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, najugroženijim poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretrpela štetu nakon prošlogodišnjih poplava, dodeljena je finansijska podrška u vidu vrednosnih vaučera vrednosti od po 66.000 dinara. Vaučeri mogu da se upotrebe za kupovinu robe i proizvoda namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji, uključujući seme, sadni materijal, đubrivo, poljoprivredne alate i opremu, kao i rezervne delove i materijal za popravku poljoprivrednih mašina.
Podrška je pružena poljoprivrednim gazdinstvima iz Trstenika, Varvarina, Ćićevca, Kuršumlije, Brusa, Ćuprije, Ražnja, Aleksinca, Doljevca i Rekovca. U ovih 10 opština, ukupno 327 gazdinstava sa više od 1300 članova je dobilo pomoć da obnove proizvodnju nakon prošlogodišnjih elementarnih nepogoda.Podsetimo, poplave u 2023. godini su pogodile 56 opština, pretežno u centralnoj i južnoj Srbiji, nanevši veliku štetu kako infrastrukturi, tako i poljoprivrednom zemljištu. Mnoga mala i porodična poljoprivredna gazdinstva, koja su posebno osetljiva na elementarne nepogode, su bila direktno pogođena ovim poplavama.
Sa ciljem da pruži neophodnu podršku poljoprivrednicima koji se suočavaju sa poteškoćama, FAO, u okviru Programa tehničke pomoći za hitan odgovor i u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, je istupio da pomogne poljoprivrednicima da se oporave od štete od poplava.Dodatni linkovi:FAO Srbija
FAO pomaže poljoprivrednicima da se oporave od štete uzrokovane poplavama
U okviru FAO Programa tehničke podrške za hitan odgovor, a u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, najugroženijim poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretrpela štetu nakon prošlogodišnjih poplava, dodeljena je finansijska podrška u vidu vrednosnih vaučera vrednosti od po 66.000 dinara. Vaučeri mogu da se upotrebe za kupovinu robe i proizvoda namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji, uključujući seme, sadni materijal, đubrivo, poljoprivredne alate i opremu, kao i rezervne delove i materijal za popravku poljoprivrednih mašina.
Podrška je pružena poljoprivrednim gazdinstvima iz Trstenika, Varvarina, Ćićevca, Kuršumlije, Brusa, Ćuprije, Ražnja, Aleksinca, Doljevca i Rekovca. U ovih 10 opština, ukupno 327 gazdinstava sa više od 1300 članova je dobilo pomoć da obnove proizvodnju nakon prošlogodišnjih elementarnih nepogoda.Podsetimo, poplave u 2023. godini su pogodile 56 opština, pretežno u centralnoj i južnoj Srbiji, nanevši veliku štetu kako infrastrukturi, tako i poljoprivrednom zemljištu. Mnoga mala i porodična poljoprivredna gazdinstva, koja su posebno osetljiva na elementarne nepogode, su bila direktno pogođena ovim poplavama.
Sa ciljem da pruži neophodnu podršku poljoprivrednicima koji se suočavaju sa poteškoćama, FAO, u okviru Programa tehničke pomoći za hitan odgovor i u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, je istupio da pomogne poljoprivrednicima da se oporave od štete od poplava.Dodatni linkovi:FAO Srbija
FAO pomaže poljoprivrednicima da se oporave od štete uzrokovane poplavama
1 of 5
Saopštenje za medije
10. april 2024.
Novi izveštaj UN-a poziva na trilione dodatnih ulaganja u razvoj kako bi se spasili Ciljevi održivog razvoja
UJEDINJENE NACIJE, 9. APRIL 2024 – U najnovijem izveštaju UN-a pominju se finansijski izazovi u središtu svetske krize održivog razvoja – zapanjujući teret duga i izuzetno visoki troškovi zaduživanja sprečavaju zemlje u razvoju da odgovore na niz kriza sa kojima se suočavaju. Samo ogroman porast finansiranja i reforma međunarodne finansijske arhitekture mogu spasiti Ciljeve održivog razvoja.Izveštaj o finansiranju održivog razvoja za 2024: Finansiranje razvoja na raskrsnici poziva na hitnu akciju za mobilizaciju finansiranja velikih razmera kako bi se zatvorio jaz u finansiranju razvoja, koji se trenutno procenjuje na 4,2 milijarde dolara godišnje, u odnosu na 2,5 milijarde dolara pre COVID-a 2024. godine. U međuvremenu, rastuće geopolitičke tenzije, klimatske katastrofe i globalna kriza troškova života pogodili su milijarde ljudi, umanjujući napredak u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja i drugih razvojnih ciljeva.„Ovaj izveštaj je još jedan dokaz koliko daleko još treba da idemo i koliko brzo treba da delujemo da bismo postigli Agendu za održivi razvoj 2030“, rekla je zamenica generalnog sekretara UN Amina J. Mohamed. „Zaista smo na raskrsnici i vreme ističe. Lideri moraju ići dalje od puke retorike i ispuniti svoja obećanja. Bez adekvatnog finansiranja, ciljevi za 2030. ne mogu biti ispunjeni.“Pošto je preostalo samo šest godina za postizanje Ciljeva održivog razvoja, teško stečeni razvojni dobici se poništavaju, posebno u najsiromašnijim zemljama. Ako se trenutni trendovi nastave, UN procenjuju da će skoro 600 miliona ljudi nastaviti da živi u ekstremnom siromaštvu 2030. godine i kasnije, od čega više od polovine žena.„Doživljavamo krizu održivog razvoja, kojoj su doprineli nejednakosti, inflacija, dug, sukobi i klimatske katastrofe“, rekao je podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitanja Li Junhua. „Potrebni su resursi da se ovo reši, a novac je tu. Milijarde dolara se godišnje izgube zbog izbegavanja poreza i utaje, a subvencije za fosilna goriva su u milijardama. Globalno, novca ne nedostaje; već nedostaje volje i posvećenosti”.Prema izveštaju, teret duga i rastući troškovi zaduživanja u velikoj meri doprinose krizi. Procene su da će u najmanje razvijenim zemljama servisiranje duga iznositi 40 milijardi dolara godišnje između 2023. i 2025. godine, što je više od 50 odsto u odnosu na 26 milijardi dolara 2022. godine. Jače i češće katastrofe povezane sa klimom čine više od polovine rasta duga u ugroženim zemljama. Najsiromašnije zemlje sada troše 12 odsto svojih prihoda na otplatu kamata -- četiri puta više nego što su potrošile pre deceniju. Otprilike 40 odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima vlade troše više na otplatu kamata nego na obrazovanje ili zdravstvo.Dok su ulaganja u sektore za održivi razvoj stabilno rasla početkom 2000-ih, glavni izvori razvojnog finansiranja sada usporavaju. Na primer, rast domaćih prihoda je zaustavljen od 2010. godine, posebno u manje razvijenim zemljama i drugim zemljama sa niskim prihodima, delom zbog utaje i izbegavanja plaćanja poreza. Stope poreza na dobit preduzeća padaju, sa globalnim prosečnim poreskim stopama sa 28,2 odsto u 2000. na 21,1 odsto u 2023. godini, zbog globalizacije i poreske konkurencije.U međuvremenu, zvanična razvojna pomoć zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i obaveze finansiranja klimatskih promena nisu ispunjene. Dok je Zvanična razvojna pomoć (ODA) porasla na najviši nivo u 2022. godini, dostigavši 211 milijardi dolara, sa 185,9 milijardi dolara u 2021. godini, veći deo rasta je došao od pomoći izbeglicama koje žive u zemljama donatorima, a ukupan iznos je neadekvatan za razvoj. Samo četiri zemlje su ispunile cilj UN za pomoć od 0,7 odsto BND-a 2022.U izveštaju se zaključuje da međunarodni finansijski sistem, koji je uspostavljen na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine, više ne odgovara svrsi. Predlaže se novi koherentan sistem koji je bolje pripremljen za reagovanje na krize, povećava ulaganja u Ciljeve održivog razvoja, posebno kroz jače multilateralne razvojne banke, i poboljšava globalnu sigurnosnu mrežu za sve zemlje.Izveštaj ukazuje na Samit za budućnost UN (UN Summit of the Future) u septembru 2024. kao ključnu priliku da se promeni kurs. Ističe Četvrtu međunarodnu konferenciju o finansiranju razvoja (Fourth International Conference on Financig for Development – FfD4) u junu 2025. kao kritičan trenutak za zemlje da se obavežu na zatvaranje jaza u finansiranju razvoja i investiranje u postizanje Ciljeva održivog razvoja.FfD4 je prilika za zemlje da:Uklone jaz u kredibilitetu i ponovo izgrade poverenje u multilateralizam.Uklone finansijske i investicione nedostatke, u obimu i uz hitnost.Reformišu i modernizuju zastarelu međunarodnu finansijsku arhitekturu i prilagode međunarodna pravila za trgovinu, investicije i finansije.Formulišu i finansiraju nove razvojne puteve za postizanje Ciljeva održivog razvoja i osiguraju da niko ne bude izostavljen. „Bez globalne saradnje, ciljanog finansiranja i, što je najvažnije, političke volje, svet neće postići Ciljeve održivog razvoja“, rekla je zamenica generalnog sekretara Amina Mohamed. "Sat otkucava. Između sadašnjeg trenutka i FfD4 konferencije sledeće godine, imamo priliku jednom u 80 godina da sveobuhvatno reformišemo finansijsku arhitekturu i poslednju šansu da ispravimo kurs pre 2030. Istorija neće biti ljubazna prema onima koji imaju moć da deluju, a koji to ne učine, dok se sat spušta na planetu i njene ljude”.Izveštaj o finansiranju održivog razvoja za 2024: Finansiranje razvoja na raskrsnici pronađite u celosti na linku.
1 of 5
Najnoviji izvori
1 / 11
Resursi
04. septembar 2023.
Resursi
04. septembar 2023.
Resursi
26. jun 2023.
1 / 11