Beograd, 4. februar 2022 – Vlada Republike Srbije i Ujedinjene nacije u Srbiji potipisale su Okvir saradnje Ujedinjenih nacija za održivi razvoj 2021-2025. Okvir je detaljan plan podrške u postizanju zajedničkih ambicija za prioritete nacionalnog razvoja, Agende 2030 i Agende pristupanja EU. Tri glavna strateška prioriteta saradnje su : i) zelena transformacija ii) socijalna zaštita / demografska otpornost i iii) vladavina prava, ljudska prava, rodna ravnopravnost i dobro upravljanje. Celokupna vrednost programa iznosi 350 miliona evra. Domaćin ceremonije potpisivanja je bio Ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Nikola Selaković, zajedno sa Timom Ujedinjenih nacija, predvođenim stalnom koordinatorkom Ujedinjenih nacija, Fransoaz Žakob, koji se sastoji od 20 agencija, fondova i programa, u prisustvu Ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović. „Uveren sam da će Srbija da nastavi da bude kredibilan partner, pouzdan partner, u ostvarivanju zajedničkih ciljeva, jačanju saradnje i nalaženju rešenja za sve izazove, a u cilju stvaranja bolje, prosperitetnije Srbije u kojoj niko neće biti izostavljen", izjavio je Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. „Veoma smo srećni povodom objave nove saradnje, ovo je jedno dinamično nastojanje koje će ubrzati progres Srbije ka održivoj budućnosti, otvarajući mnogo novih prilika za sve“, rekla je gđa Žakob. Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da je „Republika Srbija ovom zadatku pristupila na aktivan, transparentan i inkluzivan način, sarađujući i sa EU i sa sistemom Ujedinjenih nacija. Mi u pristupnom procesu, koristimo politički okvir Evropske unije, a Ciljevi održivog razvoja su deo platforme EU. To podrazumeva ne samo jačanje društvene kohezije i vladavinu prava, već i zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatksih promena“. Okvir saradnje je razvijen uz bliske konsultacije sa Vladom, razvojnim partnerima, civilnim društvom i privatnim sektorom.  

Svako od nas, u proseku baci godišnje 27,7 kg jestivih, i 80,4 kg nejestivih delova hrane, pokazale su analize istraživanja o direktnom merenju otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu, kao i stavovima i navikama građana po tom pitanju, koje je objavio Centar za unapređenje životne sredine.   „Posmatrano na godišnjem nivou, stanovnici glavnog grada, bace više od 165 hiljada tona jestivih i nejestivih delova hrane. Kada je reč o jestivim delovima hrane, najviše bacaju povrće (10,2 kg), voće (8,5 kg), hleb (4,7 kg), meso (3,6 kg) i mlečne proizvode (0,7 kg)“ izjavio je prof. dr Bojan Batinić iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene koji je uradio analizu rezultata direktog merenja.   Grad Beograd usvojio je Akcioni plan upravljanja komunalnim otpadom za period 2021-2030. godine, u kojem je otpad od hrane prepoznat kao jedan od tokova otpada, što daje osnovu za dalje stvaranje i unapređenje mera radi rešavanja ovog problema na lokalnom nivou“ – ukazao je gradonačelnik Radojičić i dodao da je ovo veoma važna tema, o kojoj i nadalje treba da se razgovara. „Često bacamo hranu po automatizmu i nismo svesni toga koliko se razbacujemo. Zbog toga u vreme kada na Zemlji imamo toliko gladnih ljudi, ovo je moralno i etičko pitanje. Istovremeno, bacanje hrane znači i neracionalan odnos prema planeti i njenim resursima, prema budućnosti i novim generacijama.“   „Godišnje 770,000 tona hrane u Srbiji se baci ili izgubi, dok 90 odsto tog otpada i dalje završava na deponijama i emituje GHG, zagađuje vodene resurse, dok sa druge strane najsiromašnija domaćinstva bore da obezbede hranu za sebe. Ujedinjene nacije su već nekoliko godina aktivno uključene u ovu temu, kroz organizaciju banaka hrane. Danas, još jednom, zajedno sa UN programom za životnu sredinu i gradom Beogradom, želimo da podignemo svest i pozovemo u akciju sve državne aktere  i građane, u vezi sa ovom važnom temom. Potrebno nam je novo zakonodavstvo, novi propisi, i fokus na prehrambeni otpad u ovkiru novog plana Beograda za upravljanje otpadom, predanost ugostiteljskog sektora i promovisanje održive potrošnje za sve. Gradimo zajedno ka boljem nakon pandemije!“ -  rekla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji. „Pandemija izazvana virusom korona je imala pozitivan uticaj na ovu ružnu naviku. Tako je svaki četvrti ispitanik počeo manje da baca hranu otkad je nastupila pandemija. Nasuprot tako značajnog procenta, imamo 3,1% ispitanika koji su počeli primetno više da bacaju hranu. Međutim generalno posmatrano, može se primetiti da veliki deo društva ima svest i navike koje pomažu u smanjenju bacanja hrane, ali taj procenat još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Uočavaju se šabloni kako se određene demografske grupe ponašaju i upravo to će nam poslužiti kao osnov za dalji razvoj informativnih i obrazovnih programa koji imaju za cilj da se smanji količina bačene hrane.“ – rekao je Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.   Više od polovine (52,9%) domaćinstava jestive delove hrane bacaju ređe od jednom nedeljno. S druge strane, imamo i 2,5% ispitanika u čijim je domaćinstvima bacanje svakodnevna praksa.   Četiri okolnosti najčešće utiču da se hrana na kraju baci. U skoro polovinu domaćinstava hrana se baca zbog toga što se skuvalo previše i nagomilali su se ostaci. U nešto manje slučajeva hrana se baca zbog toga što se pokvarila (44,6%), zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala (40,2%), i zbog toga što je zaboravljena u frižideru/zamrzivaču (17,3%).   Preko 70% ispitanika je nedvosmisleno iskazalo spremnost da razvrstava otpad od hrane, pod pretpostavkom da se uspostavi odgovarajuće sistemsko rešenje.   Može se reći da postoji opšti konsenzus ispitanika da je bacanje jestivih delova hrane veliki društveni problem, tako da se samo 2,3% ispitanika ne slaže s tim stavom. Pored toga više od 90% ispitanika se slaže s time da je bacanje hrane veliki ekološki problem. Približno svaki deseti ispitanik je priznao da ne brine o količini jestivih delova hrane koju baci. Još veći procenat ispitanika (14,5%) navodi da ne pokazuju brigu o ceni hrane koju bace. Na kraju, 7,6% ispitanika smatra da ih ništa ne može pokrenuti u pravcu manjeg bacanja hrane. Kod pitanja motivacije za manje bacanje hrane imali smo značajan broj ispitanika (8,5%) koji nemaju stav o tome.   Ohrabruje podatak da skoro dve trećine ispitanika tvrdi, da kada bi imalli informacije kako najbolje uskladištiti hranu, verovatno bi je i manje bacali. Nešto veći broj građana (70,9%) saglasan je kako bi verovatno uložio napor da manje baca, kada bi imao podatke o uticaju bačene hrane na životno okruženje. Najzad, približno isti procenat ispitanika (68,8%) saglasan je da bi verovatno uložio trud da baca manje kada bi imao uvid u cenu bačene hrane.   Istraživački nalazi nedvosmisleno pokazuju da je neophodno da se građani što više i temeljnije upute u problematiku bacanja hrane. Postoji veliki prostor da se unapredi znanje, kao i da se građani podstaknu na delovanje u pravcu manjeg bacanja hrane. Pored toga neophodno je da državni organi usvoje propise koji će dovesti do smanjenja bacanja hrane, i postave infrastrukturu za separaciju otpada od hrane, kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu.   Ova istraživanja su urađena u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) za merenje globalnog indeksa bacanja hrane i biće polazne tačke za sva buduća istraživanja u ovoj oblasti. Istraživanje o stavovima i navikama građana je sprovedeno u prvoj polovini juna na reprezentativnom uzorku od 1003 ispitanika, dok je istraživanje u vezi direktnog merenja bačene hrane sprovedeno na uzorku od 100 domaćinstava u septembru ove godine. Istraživanja su sprovedena uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.   Analize su dostupne na linku: www.cuzs.org.rs/publikacije

Beograd, 26. oktobar 2021. – Povodom 76. godišnjice Ujedinjenih nacija, Vlada Republike Srbije i Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji zajednički su obeležili ovaj dan na svečanosti posvećenoj raznolikom kulturnom i prirodnom bogatstvu Srbije. Na skupu je ukazano na potrebu za hitnim delovanjem za dobrobit ljudi i planete, uz sagledavanje neophodnih rešenja za pospešivanje različitosti, inkluzivnosti i solidarnosti, kao i prevazilaženje trostruke krize sa kojom se planeta suočava – promene klime, gubitak biodiverziteta i zagađenje, kao što je istaknuto u nedavno objavljenom izveštaju generalnog sekretara UN „Naša zajednička agenda". „Naša prva dužnost je da naša razvojna agenda, bude što inkluzivnija i pravednija, i da zaista niko ne bude izostavljen u masovnim naporima koji će se desiti u zemlji da se transformiše društvo, ekonomija i okruženje u kome živimo. Inkluzija, prihvatanje različitosti i pluraliteta u našim društvima ostaju u srži delovanja Ujedinjenih nacija, u Srbiji i širom sveta. Ove vrednosti su osnovni stubovi za jačanje mira, poverenja i pravednog razvoja. Kako je nedavno rekao generalni sekretar UN, mir se nalazi u ljudima. Raznolikost ljudi iz različitih sredina koji se okupljaju da zacrtaju zajednički kurs za zemlju, tolerancija i obnovljeni društveni ugovor, ključni su za razvoj poverenja. Kao UN, nastavićemo da pozivamo i podržavamo inkluzivne i smislene nacionalne konsultacije kako bi svi građani imali pravo glasa u zamišljanju budućnosti svojih zemalja“, izjavila je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji. Tokom 2020. godine, 20 agencija, fondova i programa UN, u partnerstvu sa Vladom i civilnim društvom, obezbedilo je robu i usluge ljudima Srbije u vrednosti od 70 miliona evra, uključujući i 23 miliona dolara izdvojena za reagovanje na COVID-19. Na daljem putu, Ujedinjene nacije u Srbiji i Vlada Srbije nastaviće saradnju u skladu sa Okvirom saradnje za održivi razvoj od 2021. do 2025. godine. Okvir je usredsređen na strateške prioritete u oblastima socijalne, ekološke i ekonomske održivosti, ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i dobre uprave. Osmišljen je da doprinese ostvarivanju nacionalnih razvojnih prioriteta i da realizuje Agendu održivog razvoja do 2030. godine, u skladu sa osnovnim načelom „da niko ne bude izostavljen". Ujedinjene nacije će nastaviti da grade i šire svoje partnerstvo sa civilnim društvom, razvojnim partnerima, privatnim sektorom i lokalnim institucijama. “Tema mira i stabilnosti ne može biti posmatrana nezavisno od teme održivog razvoja. Srbija ostaje posvećena implementaciji Agende 2030, kao i Pariskog sporazuma o klimi. Intenziviramo nacionalne napore u primeni sve tri dimenzije održivog razvoja – ekonomske, društvene, i ekološke“, izjavio je Nikola Selaković, Ministar spoljnih poslova Republike Srbije. “Zahvalni smo na značajnom doprinosu Srbije Ujedinjenim nacijama i pozdravljamo sve inicijative koje imaju za cilj unapređenje regionalne i globalne saradnje. U našim zajedničkim naporima, Srbija će nastaviti da ima čvrstog partnera u Ujedinjenim nacijama, uključujući njene političke, mirovne i mirovne operacije. Partneri za obezbeđivanje kontinuirane posvećenosti vrednostima za koje se Ujedinjene nacije najviše zalažu”, izjavila je Mari Jamašito - predstavnica generalnog sekretara UN  i šefica Kancelarije UN u Beogradu   Vlada Srbije i Ujedinjene nacije rešeni su da ubrzaju napredak u izgradnji društva koje se odlikuje inkluzijom, otpornošću, zdravljem i veštinama, u kom svi svrsishodno doprinose održivom kulturnom, ekonomskom i društvenom razvoju i ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu i ravnopravno ostvaruju korist od toga, do 2025. godine i nadalje.    

Beograd, 17.9.2021 – Povodom održavanja parade ponosa "Beograd Prajd" 2021, međunarodne organizacije i diplomatske misije u Srbiji stoje rame uz rame sa LGBTQI+ zajednicom u Srbiji, pod zajedničkim sloganom "Ljubav je zakon". Organizacije zajedno izražavaju podršku ljudskim pravima, slobodama i jednakosti LGBTQI+ populacije kao suštinskom delu naših društava. Ove godine učinjeni su veliki napori institucija da se unaprede prava LGBTQI+ populacije u Srbiji, jer je  prvi zakon o istopolnim zajednicama u nacrtu i o njemu se vodi diskusija uz veliko učešće civilnog društva, LGBTQI+ zajednice i političkih lidera. Ovo je značajan korak ka transformativnom zakonodavstvu koje promoviše i štiti osnovna ljudska prava mnogih ljudi u zemlji,  a pored toga Srbija na taj način ispunjava svoje međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava. Konačni korak u ovom procesu bilo bi brzo usvajanje ovog zakona koji bi istinski potvrdio posvećenost Vlade i društva ljudskim pravima u svim oblastima života i borbi protiv društvene stigme i diskriminacije sa kojom se suočavaju određene grupe.      Koristimo priliku da pozdravimo ove napore i ponovo potvrdimo našu posvećenosti jednakim pravima i dostojanstvu za sve. Podržavamo građane i građanke Srbije i njene institucije u izgradnji i održavanju jakog i energičnog društva, koje prihvata i štiti različitost u svim oblicima. Samo kroz zajedničke napore i solidarnost će opstati ljudska prava.   Ujedinjene Nacija – Srbija Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu Ambasada Velike Britanije u Beogradu Ambasada Belgije u Beogradu Ambasada Kraljevine Holandije Ambasada Australije u Beogradu Ambasada SAD u Beogradu Ambasada Danske u Srbiji Ambasada Italije Ambasada Savezne Republike Nemačke Ambasada Kraljevine Norveške Ambasada Kanade u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.