Osim starih, teret ekonomske krize izazvane otežanim oporavkom od pandemije COVID-19 i zbog sukoba u Ukrajini snose i porodice sa malom decom.  Zaječar/Jagodina, januar 2023 - I pre nego što se na uzbrdici do koje vodi blatnjavi kolski put ukazala trošna kuća, osamdesettrogodišnja baka Persa, već je bila na kapiji. Gosti su se najavili i ona ih iščekuje od ranog jutra. Persa se uželela razgovora. Živi sama u selu Šljivar nadomak Zaječara. Ima 83 godine i teško se kreće, jer slabo vidi.  „Kako da hodim kad ne vidim. A ne mogu da me operišu, jer imam visok pritisak. Stara sam. Muke su to!“ Sada joj je stigla pomoć. A pomoć je Persi neophodna. Njena penzija je tek sedam hiljada dinara mesečno. „Šta da radim sa sedam hiljada!“, rezignirano priča Persa.  „Ništa, da ti kažem, od toga. Sreća da sam ovo primila, te nešto mogu da uzmem da jedem. Od sedam hiljada nema ništa. Treba da platim struju, telefon, vodu…“  Persa je dobila jednokratnu finansijsku pomoć od Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), kroz zajednički UN projekat koji sprovode UNICEF, UNFPA, uz učešće UNHCR-a i u partnerstvu sa državnim organima i Crvenim krstom. „Trebalo bi hranu da kupim, uzela bih brašno. A žao mi da trošim, jer nemam...“, kaže baka Persa. „S obzirom na niska primanja, to je za baka Persu značajna pomoć“, objašnjava Vladan Marković, generalni sekretar Crvenog krsta u Zaječaru, koji će baka Persi i pomoći da kupi ono što joj je potrebno, jer u selu nema prodavnice. „Sigurno će iskoristiti taj novac na hranu, lekove i da plati račune koji su se nagomilali.“  Persa je jedna od sto četrnaest osoba starijih od sedamdeset pet godina koji su dobili jednokratnu finansijsku pomoć UNFPA. Zajedničko im je mnogo toga. Stariji su i bolesni. Neretko ne mogu da ustanu iz kreveta, najčešće su sami.  Usamljena je i baka Persa, pa setno gleda fotografije svoje porodice. Sin je, kaže, daleko. Živi u Italiji, retko se čuju telefonom, još ređe je posećuje. Njen suprug je preminuo pre deset godina. U selu nema mnogo mlađih ljudi, pa Persu niko i ne obilazi. Svakog petka ujutro žuri do kapije da stigne na vreme da preuzme nedeljne obroke iz Narodne kuhinje. „Prođe ovde taj čovek. Ja izađem, on mi da hleba, malo variva i pašteticu.“ Zima je posebno teška. Baka Persa pokazuje da je ruka boli, jer sama priprema drva za malenu peć u jedinoj sobi koju greje.  „Ne mogu da čuvam stoku, džaba što imam imanje, neće niko da radi na ispolicu“, kaže baka Persa. “Inače bih čuvala svinjče, da imam malo mast, malo mesce... A ja oskuđujem, ne jedem uopšte meso. Kako kad je hiljadu dinara kilo mesa! Te tako muke velike.“  Osim starih, teret ekonomske krize izazvane otežanim oporavkom od pandemije COVID-19 i zbog sukoba u Ukrajini snose i porodice sa malom decom. To potvrđuju roditelji petoro dece, dvadesettrogodišnja Bojana Kostić i njen tridesetogodišnji suprug Aleksandar Jovanović iz Jagodine. Njihova ćerka ima devet meseci, a njena starija braća dve, tri, četiri i devet godina. „Moj muž trenutno ne radi nigde, radi ko ga kad pozove. Primamo socijalnu pomoć i dečiji dodatak. Plaćamo kiriju, struju. Te pare ne mogu da nam stignu“, kaže Bojana.   Njen suprug se živo seća koliko su teško podneli vreme pandemije kovida. „To je bila katastrofa! Nema posla, samo da gledaš da l će neko da se smiluje da ti pomogne.“  Aleksandar sakuplja i sekundarne sirovine, radi kad god dobije poziv, samo da bi prehranio sedmočlanu porodicu. „Radim fizičke poslove, građevinu, idem na otpad kad neko pozove“, objašnjava Aleksandar. Bojana najviše brine da ima hrane za svu decu. Mleka i pelena za bebu. Računaju i na obrok dnevno iz Narodne kuhinje. Preko zime je izazov zagrejati oronulu kuću. „Nedostaje nam novac za drva, teško da nam ostane kad platimo kiriju i hranu“, kaže Bojana. Zato im pomoć UNICEF-a i partnera koju su dobili na platnoj kartici mnogo znači. „Dobili smo karticu za kupovinu. Kupili smo deci garderobu, čizmice, hranu, uobičajeno što ide za decu“, objašnjava Bojana. Da se zahvalim UNICEF-u i Crvenom krstu. Koliko su bili u mogućnosti, oni su nam pomogli. To smo potrošili na stvari za decu i ostalo nam nešto oko hiljadu dinara, za to sam kupio lekove za bebu, pošto je bila bolesna i to je to, zahvalan je Aleksandar. Četvorogodišnji Janoš i njegov godinu mlađi brat Matej idu u vrtić. Veselo se hvataju bojica, pa kad se nađe komad papira, pokazuju šta su naučili od vaspitačica i drugara. Pomaže im i najstariji brat, devetogodišnji Miodrag. „Lepo im je u vrtiću, oni uče tamo pesmice i recitacije, imaju priredbe. Imali su priredbu za Novu godinu i za Božić. Dobili su paketiće. Tamo imaju hranu, da se obuku, daju nam i garderobu, daju ponekad i hranu“, priča mama Bojana.  Stefan Malenović, sekretar Crvenog krsta u Jagodini, kaže da su pomoć na platnoj kartici od UNICEF-a i partnera, dobile višečlane porodice, najčešće sa malom decom ili one koje imaju člana sa invaliditetom. Na teritoriji grada Jagodine pomoć je dobilo 17 porodica. „Najčešće su kupovali hranu, one namirnice koje duže traju“, objašnjava Stefan. „Izuzetno im znači pomoć, zima je, računi za struju su porasli, računi stanovanja takođe. Oni su mnogo zahvalni UNICEF-u i donatorima, koji su obezbedili pomoć za svih 17 porodica koji su dobili ovu pomoć.“  UNICEF je pomogao 142 porodice u Srbiji koje su u posebnom riziku od siromaštva, dok je UNFPA pomogao više od 70 staračkih domaćinstava u opštinama sa najvišim indeksom starenja.  Jednokratnu pomoć, prilagođenu broju domaćinstava, dobilo je ukupno 212 domaćinstava kroz zajednički program Ujedinjenih nacija (UN) „Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizu/krizne situacije“, koji implementiraju UNICEF i UNFPA, uz učešće UNHCR-a, u saradnji sa Vladinim institucijama i Crvenim krstom, zahvaljujući Fondaciji za održivi razvoj UN-a. „Ovaj zajednički projekat, implementiran u saradnji sa Vladom Srbije, poziv je da se osnaže ustanove socijalne zaštite, naročito u vreme kada se suočavamo sa povećanjem troškova života. Od suštinske je važnosti da sistemi socijalne zaštite budu adekvatno targetirani, kako bi ranjivije grupe dobile odgovarajuću podršku da žive bezbedno i produktivno. Naš zajednički cilj je da umanjimo nejednakost“, rekla je stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob. Tako je, kroz zajednički program UN-a, Vlada Republike Srbije dobila podršku da ojača nacionalni okvir socijalne zaštite i politike odgovora na krizne situacije i uveća budžetske resurse za zaštitu najugroženijih grupa stanovništva.  Pogledajte video ovde.  Napisala Jelena Terzić

Beograd, 4. januar 2022. – Ujedinjene nacije u Srbiji i Ambasada Italije u Srbiji najavile su pokretanje novog mentorskog programa za mlade u cilju promocije ljudskih prava i učešća mladih u razvoju njihovih zajednica. Program finansira Italijanska ambasada, a planirano je da traje od 1. januara do 31. decembra 2023. godine, sa ukupnim budžetom od 130.000 evra, od čega italijanska ambasada doprinosi sa 101.880 evra. Projekat nastoji da proširi mogućnosti za učešće mladih na lokalnom nivou i promoviše ljudska prava i društvenu koheziju. Podržaće mlade da postanu društveni inovatori, lideri, mislioci i moćna i informisana snaga za promene u svojim zajednicama i zemlji. „Ovaj projekat je važan korak da se obezbedi da mladi ljudi imaju priliku da aktivno doprinose razvoju svojih zajednica i oblikuju budućnost svoje zemlje“, kaže Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji. „Obezbediće resurse i podršku neophodnu mladim ljudima da razviju svoje liderske veštine i kapacitete za promovisanje ljudskih prava i učešća mladih. Projekat je deo šire inicijative UN širom regiona o osnaživanju mladih za mir, razvoj i izgradnju poverenja". Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji, pohvalio je zajedničku inicijativu, rekavši „Ovaj projekat je odlična prilika da se ojača uloga mladih u zaštiti i promovisanju ljudskih prava, kao i da se poveća učešće mladih na lokalnom nivou. Posvećeni smo pomaganju mladim ljudima da oslobode svoj potencijal da postanu društveni inovatori i moćne snage za promene”. Projekat će sprovoditi UNFPA i UN Women, u bliskoj saradnji sa Savetodavnom grupom za mlade, a uz podršku Kancelarije stalnog koordinatora. Očekuje se da će rezultirati poboljšanim liderskim veštinama i kapacitetima mladih u promovisanju ljudskih prava, prava mladih i učešća mladih, uključujući kampanje na društvenim medijima i aktivnosti vidljivosti.

Pandemija KOVID-19 samo je dodatno otežala ovaj izazov. Uz najveći prekid redovnog obrazovnog procesa u istoriji, KOVID-19 je doveo u pitanje i više od kvaliteta i prilagođenosti obrazovanja potrebama – KOVID je ugrozio i sam pristup obrazovanju. Kao odgovor na ovu krizu, Antonio Gutereš, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, sazvao je Samit za transformaciju obrazovanja (eng. „Transforming Education Summit” - TES) u septembru 2022. godine. Samit je održan tokom 77. Generalne skupštine Ujedinjenih nacija sa ciljem da mobiliše veće političke ambicije u reformi obrazovanja, posvećenost i konkretne aktivnosti usmerene ka obnovi obrazovanja. Namere i ciljevi samita objavljeni su u izveštaju Generalnog sekretara pod nazivom Naši zajednički prioriteti (eng. “Our Common Agenda”), kao deo šire posvećenosti promociji kontinuiranog, doživotnog učenja. Ovaj poziv na obnovu obrazovanja čuo se i u Srbiji. Više od 1100 nastavnika, učenika, roditelja, aktivista iz organizacija civilnog društva i akademskih istraživača aktivno je učestvovalo u nacionalnim konsultacijama o transformaciji obrazovanja sprovedenim od aprila do juna 2022. godine uz podršku Kancelarije Stalne koordinatorke UN u Srbiji, UNICEF-a i UNESCO-a. Konsultacije su učesnicima pružile priliku da načine i taktike za prilagođavanje uslovima rada tokom trajanja pandemije KOVID-19 pretvore u korisne lekcije za vladu Srbije koje će pomoći u “vakcinisanju” obrazovnog sistema protiv budućih rizika tako da isti ne zanemari potrebe nijednog deteta. Srbija je jedna od zemalja koje su na preventivno KOVID-19 “zaključavanje”, odnodno zabranu okupljanja, odgovorile efikasnim prebacivanjem celokupnog obrazovnog sistema na internet. Ovo impresivno prilagođavanje nastavi “na daljinu” uključivalo je emitovanje časova na programu Javnog (televizijskog) servisa (RTS), upotrebu internet platformi, informatičkih alata, programa i rešenja. S obzirom na obezbeđeni kontinuitet u održavanju nastave, makar to bilo “na daljinu”, mnogi u obrazovnom sektoru su očekivali da će gubici u znanju uslovljeni ovom pandemijom u najvećoj meri biti izbegnuti. Anamarija Viček, državna sekretarka u Ministarstvu obrazovanja, čestitala je nastavnicima na fenomenalno urađenom poslu u prilagođavanju vanrednim okolnostima, ali ističe da su one proizvele nove izazove koji prevazilaze pitanje kontinuiteta nastave: “Za one porodice sa ograničenim prihodima, potreba da se nabave kompjuteri kako bi deca mogla da učestvuju u nastavi posredstvom interneta značila je još veće teškoće. Zato je od velikog značaja podrška koju smo imali od naših međunarodnih razvojnih partnera u nabavci neophodne opreme, a posebno u ruralnim i manje razvijenim delovima zemlje”.  Transformacija obrazovanja zahteva holistički pristup  Ipak, process konsultacija o obnovi obrazovanja pokazao je potrebu za podrškom i nakon ove “prve pomoći”. Fransoaz Žakob, Stalna koordinatorka UN u Srbiji, smatra da će ostvarenje četvrtog Cilja održivog razvoja (SDG4), to jest izgradnje inkluzivnog i pravičnog, kvalitetnog obrazovanja do 2030. godine, zahtevati timski rad: “Mi nastavljamo da radimo u bliskom partnerstvu sa vladom na promociji tekućih reformi politike obrazovanja kao i na sprovođenju projekata u oblastima tehnologije, inkluzije, profesionalnog razvoja nastavnog kadra, reforme nastavnih programa, i drugih. Očekujemo da ovi zajednički napori iznad svega doprinesu transformaciji obrazovnog sistema u Srbiji u skladu sa ambicijama definisanim četvrtim Ciljem održivog razvoja (SDG4).” Konsultativni process je prepoznao gubitke u znanju kao posledicu pandemije i kao prvi prioritet u transformaciji obrazovanja. Gotovo tri četvrtine učesnika iz akademskih redova u istraživanju sprovedenom ovim povodom veruju da je pandemija prouzrokovala značajne gubitke u znanju. 90% organizacija civilnog društva i svih osam udruženja roditelja koja su učestvovala u istraživanju se slažu sa ovom ocenom. Međutim, stvarni obim gubitka u znanju tek treba da se otkrije. Potrebno je da se navrši bar jedan obrazovni ciklus od četiri do osam godina da bi se u obrazovnim rezultatima učenika prikazala posledica bilo kakve značajnije promene u obrazovnom sistemu. Učenici se slažu u oceni da im je učestvovanje u online nastavi predstavljalo problem zbog izostanka kontakta sa drugim učenicima i nemogućnosti učenja u grupama. Sad svi prepoznaju značaj zajedničkog, odnosno učenja u kolektivu. Čak i u okruženju nastave na daljinu postoji prostor za organizaciju rada u malim grupama, ali to zahteva podizanje kapaciteta nastavnika, uključujući informatičke sposobnosti – što je u konsultacijama prepoznato kao dodatni prioritet. Preporuke takođe uključuju i poziv da se obrazovanje učini inkluzivnim, uz pružanje podrške posebno učenicima koji pripadaju ranjivim grupama i to tokom njihovog celokupnog obrazovnog puta. Učenici Osnovne škole Nikola Tesla u Beogradu takođe su se založili i za demokratizaciju škola. Očekuju veće učešće u upravljanju školom: “Imamo mišljenja koja treba uzeti u obzir prilikom donošenja odluka, o održavanju škole, unapređenju nastave u učionicama, o organizaciji vannastavnih aktivnosti. Naš školski život je od ogromnog značaja za nas. Tu provodimo najviše vremena.“ Od kratkoročne adaptacije do strateške transformacije  U ovim preporukama, ipak, nema ničeg suštinski novog i do sada nepoznatog. Pandemija je samo ubrzala i uvećala već postojeće izazove, kao i činjenicu da se ne može očekivati da Ministarstvo obrazovanja samostalno transformiše obrazovanje. Ovaj tradicionalni, sektorski pristup upravljanju odozgo na dole će morati da se promeni. Inkluzivni, pristupačni i relevantni obrazovni sistem koji ne zanemaruje nijedno dete, zahteva od celokupnog društva da se ujedini oko ovog cilja, i uključuje i posvećenost većim finansijskim ulaganjima. Nastavnici u Srbiji su demonstrirali otpornost i snalažljivost koji opravdavaju veće poverenje. Sada im treba pomoći ne u sprovođenju beskrajnog spiska postepenih novina u postojećim nastavnim programima i reformskim narativima, već u izvođenju suštinske transformacije, u preusmeravanju obrazovanja ka budućnosti, ka kvalitetu radije nego kvantitetu, ka upotrebljivijem znanju i veštinama na sve dinamičnijem tržištu rada. Pandemija je pojačala ovu poruku i podigla je više na lestvici vladinih prioriteta. Vlada Srbije je prepoznala obrazovanje kao najvažnije javno dobro i ljudsko pravo, što je obuhvaćeno i njenom formalnom Izjavom posvećenosti na tkzv. TES samitu. Izjavom se pozivaju sve strane zainteresovane za obrazovanje da rade - zajedno: “Zalažemo se za zajedničke aktivnosti, akcije, rešenja i solidarnost sa ciljem izgradnje društva koje obezbeđuje pristup kvalitetnom kontinuiranom obrazovanju za sve građane Srbije. Zajedničkim radom svih delova društva, doprinećemo oporavku od posledica pandemije a time i obnoviti napore ka ostvarenju 4. Cilja održivog razvoja (SDG4) do 2030. godine –  Obezbeđenju inkluzivnog i pravičnog, kvalitetnog obrazovanja i promovisanju prilika za sve ljude za kontinuirano obrazovanje tokom celog životnog veka.” Ova posvećenost postavlja obrazovanje u krug prioriteta vlade Srbije shodno okviru za ostvarenje 4. Cilja održivog razvoja (SDG4) ali i u skladu sa evropskim integracijama Srbije, tj. pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji. Napredak u realizaciji ove posvećenosti će se pratiti na godišnjem nivou. Sada je najvažnije delovati odmah, i to nadomeštanjem gubitaka u znanju, pružanjem podrške učenicima iz redova ranjivih grupa, kao i psiho-socijalne podrške zdravlju učenika i nastavnika. Na ovom putu Srbija će i dalje imati podršku njenih razvojnih partnera, uključujući i tima Ujedinjenih nacija u Srbiji, tako da timskim radom lakše stigne do (četvrtog SDG) cilja.   Napisao Stevan Vujašinović

Beograd, 31. oktobar 2022. – Kako bi podstaklo sve relevantne aktere u društvu da se uključe u aktivnosti koje Srbiji mogu da pomognu da adekvatno i blagovremeno odgovori na izazov klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine održalo je danas „Dijalog o klimatskim promenama". Događaj je organizovan u partnerstvu sa Timom Ujedinjenih nacija i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, uoči globalnog klimatskog samita Ujedinjenih nacija - COP27 u Egiptu. Ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, podsetila je da je Srbija povećala svoju klimatsku ambiciju za tri puta u okviru nedavno usvojenog revidiranog Nacionalno određenog doprinosa - NDC. „Planiramo da do 2030. smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za 33,3% u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine i to u svim relevantnim sektorima", rekla je Vujović. Prema njenim rečima, jedna od najvažnijih tema predstojećeg samita COP27 jeste povećanje finansiranja za klimatske promene, kako bi se na globalnom nivou više ulagalo u projekte prilagođavanja na klimatske uslove. „I Srbiji je potrebno prilagođavanje na klimatske uslove na svim nivoima, od građana, preko lokalnih zajednica, pa do privrede koja treba da iskoristi šansu i postepeno prelazi na zelene, odnosno cirkularne modele poslovanja, što je u skladu i sa Zelenom agendom, kojoj smo potpuno posvećeni. Preduslov za to je prilagođavanje regulative, na čemu ubrzano radimo. Nakon usvojenog krovnog Zakona o klimatskim promenama, ministarstvo koje vodim trenutno radi i na donošenju seta propisa iz ove oblasti, poput Strategije niskougljeničnog razvoja i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Naša vizija je da Srbija bude niskougljenično društvo sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom. Ako nastavimo da radimo zajedno, uz podršku naših partnera, to je cilj koji možemo da ostvarimo, za kvalitetan život građana u klimatski otpornom društvu", naglasila je Vujović. „Suočavamo se sa dvostrukom krizom – klimatskom i energetskom, i Evropska unija  je tu da podrži Srbiju konkretnim akcijama, da prevaziđe obe" istakao je NJ.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Republici Srbiji", dodajući: „Kao što je najavila  predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, EU će pružiti direktnu budžetsku podršku u iznosu od 165 miliona eura da se izbori sa energetskom krizom. Paralelno sa time EU podržava Srbiju i da poveća svoju energetsku efikasnost u javnim i privatnim objektima i poveća udeo obnovljivih izvora energije. Pozdravljamo povećanu klimatsku ambiciju Srbije i pozivamo da se donesu dugoročne strategije za klimatsku neutralnost do 2050. godine", rekao je Žiofre. Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Fransoaz Žakob, osvrnula se na to što je Srbija povećala ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida do 2030. i 2050 godine. „Dok je zakonodavni okvir za to na snazi, neophodno je ubrzati aktivnosti i uskladiti ih na svim nivoima - u opštinama, za i sa građanima, sa preduzećima, industrijama, trgovinom i poljoprivrednim sektorom. U vrlo kratkom vremenskom roku, dok se bavimo energetskom krizom, prioritet treba da bude efikasnija potrošnja energije za grejanje i hlađenje. Time će se smanjiti emisije ugljen-dioksida, kao i potrošnja prirodnih resursa i povećati konkurentnost privrede. UN će nastaviti da podržava Vladu Srbije u ovom nastojanju, promovišući pravedan pristup tranziciji, osmišljavajući rešenja i politike koje imaju cilj da niko ne bude izostavljen", izjavila je Žakob. Ona je istakla da je borba protiv klimatskih promena najurgentniji izazov našeg vremena, i da kao takva mora biti u centru strateških planova i investicija nove Vlade. To će, kako je pojasnila, otvoriti višestruke mogućnosti za preduzeća, doneti korist i dobrobit građanima, ali i osnažiti mlade da izgrade novu budućnost u ovoj zemlji. Srbija se obavezala da smanji emisije GHG za 33.3% do 2030. godine. Da bi to ostvarila, kako su istakli učesnici nacionalnog dijaloga, neophodno je sprovesti brojne aktivnosti, a najpre napuštanje fosilnih goriva u korist obnovljivih izvora energije, kao i prelazak na cirkularni model ekonomije i smanjenje otpada. To će istovremeno doprineti da se poboljša kvalitet vazduha, vode i zemljišta, i unapredi zdravlje i blagostanje stanovnika Srbije. Takođe, proizvodi i kompanije iz Srbije biće konkretniji na tržištu EU i globalno. Učesnici i učesnice Dijaloga naglasili su da privatni sektor može da odigra značajnu ulogu u ovoj zelenoj transformaciji privrede i društva u Srbiji, kao i da sprovođenje EU Zelene agende za Zapadni Balkan može u velikoj meri da pomogne u ovoj tranziciji.   Na događaju je istaknuto da je za pravednu zelenu tranziciju, od koje će imati koristi svi građani i građanke, potrebno dodatno finansiranje, ne samo iz donatorskih sredstava, već i kroz zajmove banaka, i upotrebom inovativnih načina finasiranja kao što su zelene obveznice. Govorilo se i o neophodnosti blagovremenog prilagođavanja na klimatske promene kako bi se zaštitili ljudski životi i sprečila šteta po imovinu, infrastrukturu i privredu. Najavljeno je da se do kraja ove godine očekuje nacrt prvog Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene u Srbiji. U okviru Dijaloga prvi put je javnosti predstavljen Digitalni atlas klime Srbije. Ova onlajn platforma na osnovu meteoroloških i geoprostornih podataka daje uvid u trenutne i buduće promene klime kako za celu teritoriju Srbije, tako i za konkretne lokacije. Ovi podaci su javno dostupni, a omogućavaju bolju procenu ranjivosti i planiranje mera prilagođavanja na klimatske promene. Digitlanom atlasu klime Srbije se može pristupiti na linku: https://atlas-klime.eko.gov.rs/. Učesnicima nacionalnog Dijaloga se putem video poruke obratio i glavni pregovarač Predsedavanja COP 27, Nj.E. Ambasador Mohamed Nasr. Takođe, u panelu o međunarodnom i evropskom kontekstu klimatskih akcija učestvovao je ambasador Egipta u Srbiji, NJ.E. Basel Salah. U diskusijama o tome šta je potrebno preduzeti kako bi Srbija smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i na vreme se prilagodila na izmenjene klimatske uslove učestvovali su predstavnici/ce nadležnih ministarstava u Vladi Republike Srbije, Delegacije EU, agencija UN-a u Srbiji, međunarodnih finansijskih institucija, kao i privrede, naučne zajednice i mladih. 27. Konferencija drzava članica Okvirne konvencije UN o promeni klime - COP27, biće održana od 6. do 18. novembra 2022. godine, u egipatskom gradu Šarm el Šeiku. Glavni cilj ovogodišnjeg samita o klimi je da ubrza prelazak sa pregovora i planiranja akcija za klimu na njihovo sprovođenje u praksi, kao i da podstakne zemlje širom sveta da se obavežu na dodatno smanjivanje emisija GHG do kraja ove decenije. Naime, prema procenama UN-a, smanjenje emisija GHG na koja su se zemlje do sada obavezale nije dovoljno da se rast globalne temperature zaustavi na 1,5°C. Ovu granicu, prema procenama naučnika, čovečanstvo ne bi smelo da pređe ukoliko želi da izbegne najgori scenario klimatskih promena, koji bi ugrozio opstanak živog sveta na Zemlji. Dijalog o klimatskim promenama održan je uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz pomoć partnera kao što su Delegacija Evropske Unije u Srbiji, Vlade Švajcarske, Švedske i Japana, Zeleni klimatski fond (GCF) i Globalni fond za životnu sredinu (GEF).