„Bezbednost je i u brojnosti“ – javna vožnja u Beogradu pozvala na sigurnije ulice i jaču podršku urbanom biciklizmu

Beograd, 31. maj 2025. – Povodom Svetskog dana bicikla, Ujedinjene nacije u Srbiji, Ambasada Kraljevine Holandije i udruženje Ulice za bicikliste organizovali su grupnu vožnju kroz centar Beograda, kako bi ukazali na potrebu za sigurnijim, zelenijim i uključivijim gradskim saobraćajem.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji, Matilde Mordt, istakla je da gradske ulice moraju služiti svim građanima — ne samo motornim vozilima.

„Svi treba da mogu bezbedno da se kreću gradom — bilo da pešače, voze bicikl, guraju kolica ili se kreću u invalidskim kolicima. To, nažalost, danas nije stvarnost u većini gradova. Neadekvatna infrastruktura, nedostatak prostora i brza vožnja čine kretanje po gradu stresnim i opasnim, naročito za one najranjivije“, rekla je Mordt.
„Vreme je da iznova osmislimo kako dizajniramo naše gradove. Stavljanje ljudi ispred saobraćaja i ulaganje u biciklističke staze jedna su od najlakših i najdelotvornijih mera za unapređenje urbanog kretanja. A uz to, biciklizam smanjuje zagađenje i podstiče zdrav način života“!

Ambasador Holandije u Srbiji, NJ.E. Martajn Elhersma, podsetio je učesnike da biciklizam u Holandiji nije samo deo kulture, već rezultat dugogodišnjeg građanskog aktivizma i strateškog ulaganja.
„Holandija ima najviše biciklista i bicikala na svetu, ali je ujedno i najsigurnija zemlja za vožnju bicikla. Nama Holanđanima to deluje kao nešto što se podrazumeva, ali nije bilo lako doći do toga. Sve je počelo početkom sedamdesetih, kada su građani, zabrinuti za bezbednost, počeli da traže bolju zaštitu za bicikliste. Danas imamo više od 35.000 kilometara biciklističke infrastrukture. To je dobar primer kako razvijen biciklizam doprinosi i ekonomskom i ekološkom razvoju zemlje, i povećava bezbednost svih učesnika u saobraćaju“.

U Srbiji su uslovi za bicikliste još uvek daleko od idealnih. Prema rečima Zorana Bukvića iz udruženja Ulice za bicikliste, na srpskim putevima svake godine pogine oko 50, a povredi se više od 1.400 biciklista — i to uprkos niskom stepenu korišćenja bicikla u svakodnevnom životu.

„Ove brojke govore da ima mnogo prostora za napredak. U najozbiljnijim nesrećama, odgovornost uglavnom leži na vozačima motornih vozila, ne na biciklistima. Ali problem nije samo u ponašanju pojedinaca, već u nedostatku sigurne infrastrukture i dugoročnog planiranja“, rekao je Bukvić.
„Bicikl je praktično, zdravo i pristupačno prevozno sredstvo. Ako želimo da ga više ljudi koristi, moramo učiniti da se osećaju sigurno i komforno. Tamo gde ima više biciklista, saobraćaj postaje bezbedniji — za sve“.

Vožnja je ukazala na sve veće javno očekivanje da biciklizam postane bezbedan, svakodnevan izbor — a ne čin lične hrabrosti.