Delikatesni ponedeljak – Hrana, ples i sigurnost – za svakoga

Maj, toplo ali prijatno vreme. U Kulturni centar Grad na Savskom pristaništu se unose lonci puni hrane koju su do pre samo nekoliko minuta vredno seckali, pržili, kuvali i mešali učenici iz Ugostiteljsko Turističke škole i mlade izbeglice iz Iraka i Burundija, Karoh i Lorejn. Sunce se odbija o sjajne i tople poklopce koji kriju mirisne i začinjene specijalitete sa nekih drugih podneblja. Iz dvorišta, koje se do sad već napunilo, puši se dobro zagrejani roštilj nad kojem bde zajapureni budući kuvari i šefovi. Učenici vrše finalne pripreme i hrana je servirana. Ovo nisu didaskalije neke predstave, već pokušaj da, ukratko, opišemo atmosferu pripreme Delikatesnog ponedeljka.

Gastronomski događaj nazvan Delikatesni ponedeljak, sada već deo tradicionalne saradnje Agencije Ujedinjenih Nacija za izbeglice u Srbiji (UNHCR), Centra za kriznu politiku i reagovanje (CRPC), mladih izbeglica i Ugostiteljsko Turističke škole u Beogradu organizovan je ponovo. Afrika, Bliski Istok i Srbija – ono što delimo je značaj koji pridajemo okupljanjima uz hranu, i muzika koja je veliki i neizostavni deo naših običaja i proslava.

Ovaj veseli multikulturalni događaj je deo misije UNHCR-a da približi ljude na način koji im je najpoznatiji – kroz hranu i ples, ono blisko porodičnim aktivnostima što uliva osećaj sigurnosti. Zvukovi i mirisi imaju moć da nas vrate u neki trenutak u prošlosti kad smo se osećali ušuškano, da nas podsete na bezbrižnost detinjstva. Izbeglice, čiji veliki broj čine deca, napuštaju svoje domove prislilno, najčešće nemaju vremena da ponesu ni ono najosnovnije, neki ostaju uskraćeni za najlepše i ključne godine odrastanja.  Ono što im niko ne može oduzeti su nasleđe i sećanja, ono što nose u sebi, porodični recept ili tradicionalnu pesmu, kao i nadu da će se možda, nekad, vratiti u zemlju porekla, ili pronaći novi dom negde drugde. U međuvremenu, mnogi im pomažu da se osećaju doborodošlim u Srbiji.

Te majske večeri svi prisutni u KC Gradu imali su prilike da okuse tri kulture na jednom tanjiru – roštilj, dolma i pilav.  Srbija je mala zemlja i svaki događaj koji uključuje upoznavanje sa običajima drugih geografskih kota i klima je nešto posebno. Jezik nije bio prepreka – srpski, francuski, engleski i jezik muzike i gastronomije – u svakom trenutku je postojao način sporazumevanja. Dve devojčice koje još nisu dovoljno velike da znaju svoj maternji jezik, a kamoli da znaju da govore različitim jezicima, se stidljivo gledaju, a posle se sa slikaju zajedno sa majkama. Događaj je dodatno začinjen plesom I pesmom Burundija.

„Delikatesni ponedeljak je bio jedan od najzanimljivijih društvenih događaja na kojima sam bila ovog proleća. Upoznala sam neke fantastične ljude spremne da podele sa mnom svoje izbegličke priče. Hrana je bila tu samo da upotpuni događaj”, utisak je UNHCR-ove saradnice, profesorke srpskog jezika i književnosti Anđelke Petrović.

Ljudi koji uprkos teškim životnim okolnostima zastanu da nauče nepoznate ljude po neki plesni pokret svoje domovine, koji su voljni da i sami nauče tradicionalni ples države u kojoj su potražili utočište, i pritom su radi da podele svoje izbegličke priče, pokazuju da nada, “život posle” i negde drugde postoje, i da vam vaše nasleđe i uspomene niko ne može oduzeti.

Medijski izveštaji su puni statistika koje govore o ljudima koji su bili prisiljeni da beže. Ove godine taj broj je porastao na 100 miliona. Ipak, iza svakog podatka krije se osoba sa svojim snovima, nadanjima, strahovima i planovima za neizvesnu budućnost.

Neki od njih su utočište pronašli u Srbiji. Tako je Delikatesni ponedeljak bio jedna velika porodična trpeza gde se svako osećao sigurno i kao deo zajednice.

Napisala Sofija Mirčetić