Ljubica Darković: Ako shvatimo moć jezika, možemo da izgradimo Srbiju u kojoj će rodna ravnopravnost biti osnova našeg identiteta

U susret 30-godišnjici Pekinške deklaracije, U Srbiji je i dalje postoji zanemarena prilika za transformativnu promenu – rodno osetljiv jezik. Razumevanje i upotreba rodno osetljivog jezika predstavlja ključno sredstvo u oblikovanju naše percepcije. Ovaj napor ne samo da poštuje duh Deklaracije, već i podstiče rodnu ravnopravnost u našoj posvećenosti stvaranju društva u kojem se svačiji potencijal može ostvariti, bez ograničenja štetnim rodnim normama.

Jezik ne samo da odražava naše misli, već ih oblikuje na taj način oblikujući i celokupnu našu stvarnost. Ima tu moć da osnaži stereotipe ili da ih razbije, otvarajući vrata novim mogućnostima za sve. Tradicionalni pogledi na rodne uloge često odjekuju u našoj svakodnevnoj komunikaciji, suptilno diktirajući „odgovarajuće“ puteve u karijeri, ponašanju i ambicijama zasnovanim na polu odnosno rodu. Promena ovog narativa počinje upravo transformacijom jezika koji koristimo.

Pekinška deklaracija i Platforma za akciju naglašavaju važnost nediskriminatornog jezika, posebno u oblastima kao što su mediji, obrazovanje i ljudska prava. Iskreno rečeno, Srbija je počela da rešava ova pitanja kroz zakonodavne mere. Zakon o rodnoj ravnopravnosti, usvojen 2021. godine, predstavlja korak napred u tom smislu eksplicitno nalažući upotrebu rodno osetljivog jezika u javnim dokumentima i medijskim komunikacijama, sa ciljem da se preoblikuje javni diskurs u kontekstu rodne ravnopravnosti. Ali da li je to dovoljno?

Reforma obrazovanja je podjednako kritična. Škole su rasadnici budućih generacija, gde se seme jednakosti može (i treba) rano posejati. Integrisanje rodne osetljivosti u srpski obrazovni sistem znači ne samo revidiranje udžbenika, već i obuku nastavnika da razumeju i koriste jezik koji podjednako osnažuje sve učenike i učenice. Zamislite učionicu u kojoj se svako dete podstiče da slobodno sledi svoja interesovanja, bez ograničenja rodnih očekivanja, stvarajući okruženje koje neguje svoje potencijale!

U ekonomskoj sferi, iako žene čine skoro polovinu zaposlenog stanovništva, one su i dalje nedovoljno zastupljene na višim rukovodećim pozicijama i pozicijama na kojima se donose odluke. Prema podacima UN Women, samo 29,37% rukovodećih pozicija u Srbiji zauzimaju žene. Promovisanje rodno osetljivog jezika u korporativnim politikama i komunikacijama ne samo da podstiče inkluzivniju kulturu radnog mesta, već i povećava vidljivost za žene liderke. Ova vidljivost je ključna, jer inspiriše mlade devojke i žene da teže ovim ulogama, videći ih kao dostižne, cenjene i cenjene.

Kao dete, često sam se pitala zašto su žene koje su na funkciji ministarki u vladi oslovljavali sa „ministar“, a ne „ministarka“. Odgovor koji sam dobijala je uvek bio isti: „To su samo reči". Moje akademsko putovanje značajno je produbilo moje razumevanje dubokog uticaja tih „samo reči“ na rodnu ravnopravnost. Prekretnica je bila kada je na mojoj univerzitetskoj diplomi pisalo stručno zvanje u muškom rodu. Shvatila sam da štetni rodni stereotipi i norme utiču na sve, uključujući i mene, a jezik igra značajnu ulogu u njihovom održavanju. Nastavila sam istraživanje u ovoj oblasti tokom svojih postdiplomskih studija, kao i sada tokom rada na doktoratu, odlučna da nešto promenim. Možda je još važnije to što sam odlučila da uključim i ljude oko sebe u razgovore o ovoj temi, nastojeći da promenim jednu po jednu predrasudu.

Međutim, put ka rodno osetljivom jeziku nije bez izazova. Društveni stavovi, duboko usađene norme i nevoljnost da se udaljimo od onoga što se doživljava kao tradicionalno su velike prepreke na tom putu. Prevazilaženje ovih barijera zahteva širu perspektivu, spremnost da se prihvate promene i zajednički napor da se pokažu prednosti rodno ravonpravnog društva.

Uključivanje u smislenu javnu debatu je od suštinskog značaja za produbljivanje našeg razumevanja i posvećenosti upotrebi i popularizaciji rodno osetljivog jezika. Javni dijalog u cilju edukovanja opšte populacije i rušenja rodnih stereotipa bi bio izvrsna prilika za razumevanje prave svrhe rodno osetljivog jezika. Ključno je da donosioci odluka jasno i ubedljivo artikulišu razloge za njegovu upotrebu jer samo kroz aktivno angažovanje i dijalog možemo osigurati da primena rodno osetljivog jezika napravi taj korak napred ka inkluzivnom društvu.

Razumevanjem i iskorištavanjem moći jezika možemo pomoći da se izgradi Srbija u kojoj rodna ravnopravnost postaje kamen temeljac našeg kolektivnog identiteta, u sve u skladu sa principima Pekinške deklaracije. Neka ovo bude naše nasleđe: Srbija koja je slavljena ne samo zbog bogatstva svoje istorije i pririodnih lepota, već kao svetionik nepokolebljive privrženosti ravnopravnosti i dubokog poštovanja svakog pojedinca.