„Novi komunikacioni video servis je korak napred ka uklanjanju nevidljivih barijera u pristupu pravdi za gluve i nagluve žene žrtve nasilja“

Koje su najveće prepreke sa kojima se gluve i nagluve osobe suočavaju u svakodnevnom životu i kako ih prevazilaze?

Ubedljivo najveća prepreka je pristup informacijama i komunikacija. Da bi se ovo prevazišlo, neophodno je da gluve osobe imaju dvojezično obrazovanje na svom maternjem - srpskom znakovnom jeziku i na službenom jeziku zemlje, u našem slučaju – srpskom jeziku. Svest o lingvističkom statusu srpskog znakovnog jezika u našoj zemlji je veoma niska.

Gluve osobe u Srbiji još uvek treba da objašnjavaju da im srpski nije maternji jezik i da im tekstualni prevod sa govornog na pisani srpski ne znači mnogo. Ukoliko želimo da komunikacija teče nesmetano i da gluvim osobama omogućimo pristup informacijama i raznim drugim sadržajima, potrebno je obezbediti prevod na srpski znakovni jezik.

Srpski znakovni jezik je maternji jezik gluvih u Srbiji, a srpski je drugi jezik koji uče, ali kojim ne vladaju tako dobro. Kao što se srpski i engleski razlikuju tako se razlikuju srpski i srpski znakovni jezik. Znakovni jezik nije univerzalan, u svakoj zemlji postoji nacionalni znakovni jezik.

Koje usluge za gluve i nagluve osobe postoje u Srbiji, a koje nedostaju?

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 2010. godine finansijski podržava prevodilačke servise tumača za srpski znakovni jezik koji u značajnoj meri olakšavaju komunikaciju gluvim osobama, jer da nema tumača za srpski znakovni jezik pristup informacijama i komunikacija bi bili gotovo nepostojeći. Udruženja gluvih i zajednica gluvih u Srbiji je veoma zahvalna na ovoj podršci ali broj tumača za srpski znakovni jezik je veoma mali. Nedostaju brojne usluge, ali sve one proizilaze iz nepristupačnog obrazovanja kao i nedovoljno kvalifikovanih tumača za srpski znakovni jezik za koje ne postoji sveobuhvatna niti formalna obuka u Srbiji.

Od ove godine u osnovne sudove u Srbiji uvedeni su tableti za pomoć gluvim i nagluvim osobama, uključujući i žene žrtve nasilja. Koliko je važan ovaj korak?

Ovaj projekat je izuzetno važan jer na ovaj način gluve osobe, uključujući i gluve žene žrtve porodičnog nasilja, mogu da pristupe pravosudnom sistemu i svim relevantnim informacijama. Komunikacija se odvija pravovremeno i nesmetano.

Kako ova usluga funkcioniše?

Usluga funkcioniše onlajn preko Nacionalnog prevodilačkog centra za srpski znakovni jezik. Na primer, kada gluva osoba dođe u sud i hoće da dobije neku informaciju ili prijavi nešto, službenik suda zadužen za tablet kontaktira preko tableta tumača za srpski znakovni jezik u Nacionalnom prevodilačkom centru, koji onda prevodi komunikaciju između gluve osobe i predstavnika suda.

Koliko je važna podrška UN Women i Ministarstva pravde u omogućavanju pristupa pravdi za gluve i nagluve žene žrtve nasilja kao i za sve gluve i nagluve osobe?  

Podrška UN Women i Ministarstva pravde je nemerljiva. Bez ove podrške pravosudni sistem bi i dalje bio gotovo nepristupačan gluvim osobama i posebno gluvim ženama koje su žrtve nasilja u porodici, a kojih je sve više. Ova usluga sigurno će uticati i na osnaživanje i osamostaljivanje gluvih osoba u Srbiji. To je korak napred u uklanjanju nevidljivih barijera. Radi se o zaštiti života i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uključujući gluve i nagluve osobe.