Preko 200 starijih žena i muškaraca iz ruralnih sredina Srbije obučeno i informisano o rodno zasnovanom nasilju
177 starijih žena i 41 muškarac iz skoro 50 ruralnih područja južne Srbije, informisano i motivisano da prepozna rodno zasnovano nasilje.
Od maja 2021. do maja 2022. godine, 177 starijih žena i 41 muškarac iz skoro 50 ruralnih područja južne Srbije, informisano je, motivisano i podstaknuto da prepozna rodno zasnovano nasilje i diskriminaciju, te obučeno kako da ga prijave. Kroz informativne sesije i obuke o rodno zasnovanom nasilju, učesnici i učesnice su upoznati sa specifičnostima i vrstama nasilja, kao i sa dostupnim merama zaštite. Obuke su organizovane u projektu UN Women, koji sprovodi organizacija civilnog društva Amity, a finansira Norveška ambasada u Beogradu.
Prema istraživanju Crvenog krsta Srbije, 16 odsto starijih žena između 65 i 74 godine starosti doživelo je neki oblik nasilja nakon što su navršile 65 godina. Za mnoge od njih ovo je nastavak nasilja koje su trpele ranije tokom života. Prema istom istraživanju, 40 odsto starijih žena iskusilo je neki oblik nasilja od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, od svoje 15. godine. Da bi se sprečilo i smanjilo nasilje prema starijim ženama, udruženje Amity, u partnerstvu sa Ženskom inicijativom iz Trstenika i udruženjem Zlatiborski krug iz Čajetine, organizovalo je obuke za starije žene i muškarce iz 49 seoskih sredina Trstenika, Čajetine i Aleksandrovca. Učesnici su kroz ukupno deset sesija učili o vrstama nasilja i diskriminacije prema starijim ženama.
„Nasilje prema starijim ženama je široko rasprostranjeno i uglavnom skriveno. Rodni aspekti starenja ukazuju na to da su starije žene u većoj opasnosti od nasilja nego stariji muškarci. Mnoge starije žene godinama trpe nasilje u porodici od strane supružnika, partnera ili drugih članova porodice, ali o tome ćute, jer smatraju da je to prihvatljiv model ponašanja“, kaže Nadežda Satarić, predsednica organizacije Amity. „Neke starije žene ne prijavljuju nasilje zbog straha i stida, ne znaju kome i kako da se obrate, ili iz uverenja da im niko neće verovati. Zato je nasilje u porodici nad starijim ženama najbolje čuvana porodična tajna”.
Leposava Ognjanović (73) iz sela Gornji Dubič u opštini Trstenik bila jedna je od učesnica obuka. Ona objašnjava da se ovakve obuke u njenom selu veoma retko organizuju tako da je za nju ovo bila prilika ne samo da nauči više o rodno zasnovanom nasilju, već i da se sretne i popriča sa drugim ženama.
„U mom selu smo svi stari ljudi, retko ko nas posećuje, pa sam došla pre svega jer sam bila usamljena. Nekada sam u mladosti istrpela šamar, ali tada nisam to smatrala nasiljem. U domaćinstvu je bilo mnogo posla, a sve je bilo na mojim plećima. I kome da se žalim? Dakle, ćutala sam i trpela“, kaže Ognjanović. „Sada sam naučila mnogo, pа mogu da učim mlađe i da im pričam da ne ćute, da ne trpe, da je i prek pogled nasilje”.
Pored ovih obuka, organizovane su i radionice za volontere iz Trstenika i Čajetine, koji pružaju usluge pomoći u kući za starije. Obučeni su da prepoznaju nasilje i diskriminaciju prema starijim ženama i da ih podstiču da nasilje prijavljuju. Kroz još dva treninga, u Užicu i Kruševcu, 47 profesionalca iz ženskih organizacija civilnog društva i javnih ustanova iz Zlatiborskog i Rasinskog okruga, koji rade sa starim licima, steklo je dodatna znanja o specifičnim oblicima nasilja, diskriminaciji starijih žena i načinima reagovanja.
Nadežda Satarić kaže da je rodno zasnovano nasilje nad starijim osobama i dalje tema kojom se niko sistemski ne bavi, dok službe podrške uglavnom diskriminišu starije. „Veoma smo ponosni jer smo uspeli da stupimo u direktan kontakt sa starijim ženama iz ruralnih sredina, od kojih su neke veoma udaljene, ali smo prvi put imali priliku da razgovaramo i sa starijim muškarcima. Svi su obučeni da prepoznaju problem i bili su radi da govore o tome“, kaže Satarić.
U obukama je učestvovala i Radunka Milosavljević, 65, iz sela Velika Drenova, opština Trstenik. Ona kaže da se na nasilje prema ženama u selu više gleda kao na uobičajen obrazac ponašanja, a ne kao na nešto što je neprihvatljivo.
„Žene ćute, trpe svoje muževe, svekre i svekrve, i na kraju svoju decu. U mom selu se smatra nasiljem kada je žena teško fizički zlostavljana ili pretučena. S druge strane, šamari, uvrede i psovke se nekako tolerišu. Ove radionice su mi pomogle da naučim koja su moja prava, šta se smatra nasiljem, kome da prijavim i od koga mogu da tražim pomoć“, dodaje ona.
Nadežda Satarić kaže da dodatnu vrednost ovog projekta predstavljaju prikupljene informacije sa terena o položaju i problemima starijih žena, i uopšte žitelja sesokih sredina. Projekat je takođe pružio priliku starijima da se okupe i razgovaraju o svojim brigama.
Napisala Jovana Zdjelarević