Kako si? Ali stvarno.

Šta je mentalno zdravlje?

Mentalno zdravlje predstavlja stanje blagostanja u kojem smo svesni svojih mogućnosti, dobro funkcionišemo u društvu, efikasno ispunjavamo svoje obaveze i možemo s lakoćom da izađemo na kraj sa različitim stresnim situacijama.

Za mladu osobu, mentalno zdravlje uključuje sposobnost da se izlazi na kraj sa zahtevima u školi na fakultetu, uspostavljanje odnosa sa vršnjacima ili prve veze, kao i sposobnost da se živi na zadovoljavajući način.

Ne postoji osoba koja je u potpunosti otporna na probleme. U zavisnosti od toga kako se sa problemima  suočavamo, možemo imati bolje ili lošije mentalno zdravlje, pa i probleme u oblasti mentalnog zdravlja. Čak i kada neko ima problem, to ne znači da je njegovo zdravlje u celini narušeno.

Ipak, priča o mentalnom zdravlju i dalje nosi određenu stigmu sa sobom, naročito kod mladih ljudi. Otvaranje bliskim ljudima ili odlazak lekaru nisu svima prihvatljivi. Zbog toga je UNICEF u Srbiji u saradnji sa Vladom Kraljevine Norveške pokrenuo projekat SveJeOk, na čijem vebsajtu možete naći detaljnije informacije o mentalnom zdravlju, kao i spisak ustanova i alata koji vam mogu pomoći da anonimno ili lično razgovarate o problemima sa kojima se susrećete i podelite svoju brigu ili iskustvo u vezi sa mentalnim zdravljem.

Svaki problem sa mentalnim zdravljem zahteva pažnju i potrebno je potražiti pomoć porodice, prijatelja ili profesionalaca koji se bave mentalnim zdravljem. Poslednjih godina u Srbiji, naročito među mladima, sve se više otvoreno razgovara o problemima sa mentalnim zdravljem, a među najučestalijim razgovorima su oni o depresiji i anksioznosti.

Kako izgledaju ova dva problema u praksi, ali i savete kako da brinete o sebi, možete saznati u nastavku teksta. Ipak, bez obzira na to da li je problem sa kojim se susrećete nešto o čemu slušate često ili mislite da ste u njemu usamljeni (a mi vam garantujemo da niste) - ukoliko smatrate da vi ili vama bliska osoba ima bilo koji problem sa mentalnim zdravljem, potražite savet ili stručnu pomoć od ljudi koji su osposobljeni da vam pomognu u ovim situacijama.

Kako izgleda depresija?

Iako se ova reč kolokvijalno veoma često koristi i može se reći da je postala "popularna" u svakodnevnom govoru kada ljudi opisuju stanje "kada nisu baš nešto i ništa im se ne radi“ u užem smislu radi se o mentalnom problemu koji se preciznije zove veliki depresivni poremećaj i podrazumeva da određeni simtomi koje grupišemo u pad raspoloženja i volje, telesni simptomi i kognitivni simptomi traju minimalno dve nedelje i ometaju funkcionisanje mlade osobe

Iako su glavne karakteristike problema pad raspoloženja i smanjeno interesovanje i uživanje, depresija ima mnoga lica. Kod mladih ljudi pad raspoloženja može da bude maskiran iritabilnošću i razdražljivošću a često i agresivnim ponašanjem prema roditeljima, nastavnicima, vršnjacima, kao i agresivnim ponašanjem prema sebi ( npr. samopovređivanjem). Pored toga depresija može da bude iskazana kroz fizičke simptome, tako da dominantan problem budu uporne glavobolje, obično po tipu obruča oko glave ili bolovi u stomaku.

Ono što se često previđa su i kognitivni simptomi depresije, koji nastaju "šunjajuće", dolazi do pada školskog uspeha, loše koncentracije, teškog upamćivanja gradiva i velikog zamora nakon učenja. 

Depresivan način razmišljanja karakteriše negativna procena sebe, prošlosti i budućnosti. Mlada osoba se oseća bezvredno, krivo, bezizlazno i bespomoćno, a neretko ima i poriv da naudi sebi

Kada se pojave biološki znaci depresije u vidu poremećaja spavanja, a najčešće je to rano jutranje buđenje, depresija je već ozbiljnija. Takođe, kod nekih mladih ljudi veliki problem može predstavljati i pad apetita. Potrebno je reći da, pored tipičnih znakova kao što su pad raspoloženja, rano buđenje i smanjen apetit, mogu da se pojavljuju znaci kao što su iritabilnost, povećano spavanje, čak i pojačan apetit, a posebno žudnja za ugljenim hidratima. Zato je važno da stručnjaci procenjuju ovakva psihološka stanja.

Iza simptoma često se nailazimo na neka razmišljanja koja održavaju depresiju i misli u kojima se ponavljaju motivi kako smo bezvredni. Takođe, perfekcionizam i ideja da moramo da budemo perfektni su među čestim stvarima koje održavaju ovakvo stanje.

Mogući znaci depresije:

• Pad školskog uspeha, lošije ocene, veliki napor da se zapamte stvari
• Žalbe na glavobolje, bolovi u stomaku
• Iritabilno ponašanje, agresija prema drugima
• Promene u spavanju i apetitu ( najčešće snižen i rano jutranje buđenje dva sata pre uobičajenog ali može se dešavati i suprotno)

Problemi sa mentalnim zdravljem ne obuhvataju samo depresiju, anksioznost i druge dijagnoze koje samo lekari mogu da postave. Svako može imati neprijatna osećanja i misli koje ga muče ili se ponašati na način koji za njega nije baš povoljan. Isto tako, to što neko u jednom trenutku nema nikakav značajan problem, ne znači da ne postoji mogućnost da ga razvije u budućnosti, te treba da nastavi da redovno brine o sebi i svom mentalnom zdravlju.

Kako izgleda anksioznost?

Strah je normalna reakcija osobe na neku opasnost koja preti našem telesnom integritetu ili osećaju psihološkog integriteta i samopoštovanja.

Ukoliko trajanje i intenzitet naše reakcije na neku opasnost nije u skladu sa objektivnom situacijom ili smo uplašeni bez vidljivog razloga, govorimo o anksioznosti. Za razliku od straha, kod anksioznosti nema realne opasnosti, a naše iščekivanje i strahovanje toliko traje i takvog je intenziteta da nam remeti svakodnevno funkcionisanje u porodici, društvu i školi.

Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja ali svi imaju kognitivne i somatske simptome. Kognitivni podrazumevaju anticipaciju da će se nešto loše desiti nama ili našim bližnjima, dok somatski ili telesni podrazumevaju prenadraženost našeg autonomnog nervog sistema i najčešće se manifestuju ubrzanim lupanjem ili stezanjem oko srca, ubrzanim disanjem i bolovima u stomaku.

Kod paničnog poremećaja, koji karakterišu napadi panike koji su intenzivni, osoba ima strah da će izgubiti  kontrolu pasti u nesvest, uz intenzivne telesne simptome. Kod socijalne fobije ovi simptomi se javljaju u grupi nepoznatih ljudi, pred odgovaranje i u sličnim situacijama.

Problem sa anksioznošću je što osoba može da razvije povlačenje i izbegavanje, te da dođe do razvoja depresije, a pokušaji samolečenja mogu da dovedu do problema sa alkoholom, marihuanom ili zloupotrebom lekova.

Mogući znaci anksioznosti:

• Trema pred nastup koja može dovesti do potpune blokade
• Izbegavanje da se kaže svoje mišljenje sem u grupi poznatih, totalno povlačenje u pozadinu i ćutanje
• Tokom napada panike osoba traži da izađe iz autobusa, bioskopa, sa časa, ima strah od svih mesta gde nema kontrolu nad situacijom tako da može brzo da napusti prostoriju, ne prihvata da bude negde otkuda može brzo da izađe
• Pojačana svakodnevna upotreba alkohola, marihuane, osećaj da osoba mora da uzme nešto u situacijama koje provociraju normalnu anksioznost

Kako brinuti o sebi?

Odgovarajuća briga o mentalnom zdravlju naročito je važna u periodu rane adolescencije (između desete i devetnaeste godine života) jer se ličnost formira i razvija, a zbog prirode razvoja, sa nebrojenim izazovima sa kojima nam je nešto teže da izađemo na kraj nego u kasnijem životnom dobu. Srećom, postoji način da se većina problema na vreme spreči.

Znaci da postoje problem u ovoj oblasti, koje pojedini adolescenti mogu ispoljavati, a koji mogu ukazivati na to da se možda suočavaju sa nekim vidom problema mogu biti:

• Tuga, utučenost i bezvoljnost (koje traju više od 2 nedelje)
• Prekomerna zabrinutost i preplavljujuća uplašenost (sa ili bez fizioloških manifestacija — npr. znojenje dlanova, lupanje srca, ubrzano disanje) koje značajno ometaju svakodnevno funkcionisanje
• Česte promene raspoloženja
• Nanošenje fizičkog bola sebi ili drugima 
• Česte burne svađe sa okolinom
• Osamljivanje
• Razdražljivost i impulsivne reakcije
• Teškoće sa održavanjem pažnje i/ili prekomerna rasejanost
• Problemi sa ishranom (uključujući i namerno izgladnjivanje i/ili povraćanje)
• Zloupotreba psihoaktivnih supstanci

Nije sramota zatražiti pomoć i nema potrebe da čekaš da se problem pogorša - veće su šanse da ćeš ga sa lakoćom rešiti ukoliko mu posvetiš dodatnu pažnju čim osetiš da ti makar malo smeta. Štaviše, upravo je jedna od glavnih odlika snažnih i stabilnih ljudi to što umeju da prepoznaju kada je vreme da se obrate nekom drugom za pomoć.