Osiguravanje jednakosti u nasleđivanju: Kako kampanja "Koliko je moj deo?" ruši rodne barijere
Intervju sa Jelenom Ružić, predsednicom Ženskog udruženja Kolubarskog okruga o značaju kampanje "Koliko je moj deo?"
Prema Zakonu o nasleđivanju Srbije, sva deca imaju jednaka prava na imovinu svojih roditelja, ali će u skoro 44 odsto slučajeva sestre prepustiti svoj deo braći, zbog tradicionalnih normi i rodnih stereotipa koji okružuju temu nasleđivanja. U cilju podizanja svesti žena ali celokupnog društva o značaju ostvarivanja prava na nasleđe, Žensko udruženje Kolubarskog okruga sprovodi medijsku kampanju „Koliko je moj deo?“ koja je do sada dosegla vidljivost od oko 3,5 miliona ljudi kroz onlajn i tradicionalne medije, i to ne samo u Srbiji, već i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Jelena Ružić, predsednica Ženskog udruženja Kolubarskog okruga, objašnjava značaj ove kampanje koju podržava UN Women, kroz projekat koji finansira Evropska unija.
Prema podacima Ženskog udruženja Kolubarskog okruga, žene su isključene iz podele imovine u preko 43 odsto slučajeva, dok su muškarci isključeni u samo 0,5 odsto slučajeva. Kako bi se eliminisali rodni stereotipi i promovisala aktivna uloge žena u oblasti nasleđa, vaša organizacija je 2022. godine započela kampanju koja će trajati do avgusta 2023. Zašto ste odabrali ovu temu?
U Srbiji se smatra da će žensko dete udajom napustiti roditeljski dom i svojim radom i rađanjem doprinositi drugoj porodici. Kao takva, ona ne treba da uzima porodično nasledstvo, nego ono treba da ostane u vlasništvu muškog naslednika. Iako zakon tretira muške i ženske naslednike na isti način, običaji su ipak jači od zakona i u skoro polovini slučajeva žensko dete će se odreći nasledstva u korist brata. Situacija je još dramatičnija kada pogledamo statistiku ruralnog područja Srbije, gde svega oko 16% žena poseduje nekretnine, a u najvećem broju slučajeva to znači i parcele manje od 2 hektara. Ovo utiče na skoro sve sfere ženskog života.
Na koji način?
Isključujući žene iz reda naslednika, dugoročno se utiče na njihovu veću izloženost siromaštvu, kao i nasilju u porodici, jer je ekonomska nezavisnost jedan od glavnih faktora koji utiču na odluku žene da prekine krug nasilja. Pored ovoga, ženi bez imovine će biti teže da pokrene sopstveni posao. Zahtev za bankovni kredit biće odbijen jer nema sredstva kojima bi garantovala njgovu otplatu i sl. Takođe, Zakonom o socijalnoj zaštiti Srbije propisano je da lice koje se odrekne nasledstva nema pravo na socijalnu pomoć u period u kome je mogao da se izdržava da se nije odrekao imovine. A većina žena ne zna za ovo. Kada dođu da se izjasne o nasleđivanju, niko im ne kaže kakve su posledice toga što kažu „Odričem se u korist...“. Ne znaju da ubuduće neće moći da ostvare pravo na socijalnu pomoć. Za tu činjenicu saznale bi u Centru za socijalni rad kad bi, često usled trpljenja nasilja, napustile nasilnika i shvatile da im treba socijalna pomoć, pa zakucale na ta vrata da podnesu zahtev i bivale odbijene.
Ova kampanja informiše, objašnjava i rasvetljava ovu važnu temu. Kakve reakcije dobijate od javnosti?
Žene i nasledna prava nisu bili u fokusu srpskog društva, a medijsko izveštavanje o ovim pitanjima je bilo slabo i najčešće obojeno senzacionalizmom. Nakon pokretanja kampanje, na društvene mreže su počele da stižu lične priče i ispovesti žena koje su prošle kroz proces nasleđivanja ili nisu još uvek, ali su svesne da porodica i društvo od njih očekuju da se odreknu imovine u korist braće.
Kampanja nije jedina aktivnost koju sprovodi Žensko udruženje Kolubarskog okruga. Pružate besplatnu pravnu pomoć ženama koje su u ostavinskom postupku, osnovali ste Koaliciju za ravnopravno nasleđivanje koja okuplja 15 organizacija iz cele Srbije, a koja je započela nacionalno istraživanja o uticaju rodnih stereotipa na raspodelu nasledstva. Zašto su ove aktivnosti važne?
Prema do sada prikupljenim podacima, preko 95% intervjuisanih žena je reklo da ova tema nije dovoljno zastupljena u medijima i da su prvi put čitale o tome kroz kampanju "Koliki je moj deo?". Zbog toga je važno da se o njoj piše i govori, kao i da se poveća razumevanje notara i sudija o važnosti ukazivanja na posledice odricanja od nasledstva samim učesnicama u procesu jer je zanemarljiv broj ispitanica rekao da su bile upućene u svoja prava, proceduru i posledice izjave "Odričem se nasledstva".