Dobar dan, ja sam Stefan

 „Stefan je jedno nasmejano, vedro i pozitivno dete koje je oduvek htelo da ima prijatelje, da se druži. Uz pomoć komunikatora je sada njegov nivo samopouzdanja, želja za druženjem, ali i želja drugih ljudi da se druže sa njim, jako povećana. Stefanov život je sada lakši, a i naš život zajedno sa njim“, priča nam Marija, Stefanova najstarija sestra. 

Stefan ima dvanaest godina i pohađa šesti razred Osnovne škole „Mića Stojković“ u Umčarima. Upoznajemo ga na času muzičkog. U žamoru dečijih glasova izdvaja se jedan koji kaže – Dobar dan. Ja sam Stefan. Svi u glas odgovaraju – Zdravo Stefi. Kako se osećaš danas?  Pritiskom na taster tablet računara, koji je Stefanov komunikator, čuje se – Srećan!

Stefan je „svoj glas“ dobio pre godinu dana. Do tada je postojala, za sve teško prihvatljiva, tišina. 

„Mi smo jako rano shvatili da postoji kašnjenje u razvoju. Imao je 14 meseci kada je prvi put otišao u zdravstvenu ustanovu, na Kliniku za neurologiju i dečiju psihijatriju, i mi smo u tom trenutku očekivali da će on progovoriti. Međutim govor je izostao, razumevanje nije. On je koristio prirodne gestove i nekoliko jednostavnih reči. „Mama“ je prva reč koja se javila i dosta dugo je samo to i znao da izgovori, kasnije „da-ne“, objašnjava Marija. 

Nove poteškoće javile su se sa Stefanovim polaskom u školu. Gestikulacija i klimanje glavom nisu bili dovoljni da porodica, nastavnici i vršnjaci iz razreda razumeju šta mu je potrebno, šta želi i voli.

„Bila nam je potrebna pomoć, odnosno neki vid podrške kako bi dvosmernu komunikaciju sa njim mogli i da ostvarimo“, kaže Marija. 

Pomoć i podrška stigli su iz škole, od Jovane Savić koja već četiri godine radi kao školski logoped. Radi sa decom u školi punu deceniju. Stefana je upoznala na početku trećeg razreda. 

„Shvatila sam da je on negde zarobljen u svom telu, da reči ne mogu da izađu, i da je neki vid komunikacije koji bi njemu odgovarao bio komunikator. Kada je trebalo da pređe iz 4. u 5. razred odlučila sam da se obratim Interresornoj komisiji Opštine Grocka sa zahtevom da nam se taj uređaj odobri. Oni su nas  povezali sa Resursnim centrom „Mara Mandić“ u Pančevu, a oni su smatrali da je bolje da se obratimo bližem Resursnom centru „Radivoj Popović“ iz Zemuna. Oni su zakazali procenu gde su odlučili da Stefan jeste kandidat za komunikator, koji je na kraju nabavljen iz Resursnog centra u Kragujevcu. Tako da to je bila jedna široka veza raznih institucija koje su umrežene napravile pravi posao, i obezbedile uređaj za ovog dečaka. Sada imamo glas koji ga vodi kroz školovanje, obrazovanje, učenje, takođe kroz prijateljstva i uopšte socijalne odnose“, objašnjava Jovana.

Za pojedinu decu, kao što je Stefan, asistivna tehnologija predstavlja razliku između rizika isključenosti i uključenosti. Ona otklanja barijere u komunikaciji, socijalizaciji, učenju, kretanju, svakodnevnom funkcionisanju i  podiže njihov kvalitet života i samopouzdanje. 

U okviru projekta „Unapređenje kvalitetnog obrazovanja za svako dete kroz asistivne tehnologije“, Ministarstvo prosvete u saradnji sa UNICEF-om oprema paketima biblioteke resursnih centara asistivnom tehnologijom, čije obogaćivanje je podržala i Intesa fondacija. 

Koliko će određena asistivna tehnologija pomoći detetu zavisi, između ostalog, i od podrške porodice, nastavnika i vršnjaka. Stefanovo odeljenje je pokazalo pravu moć takve podrške. Na času muzičkog sa Stefanom često u klupi sedi Magdalena. Objašnjava nam kako je izgledala komunikacija sa njim pre, i od kada je dobio komunikator. 

„Obično nam je odgovarao klimanjem glave sa „da“ i „ne", ili bi se samo nasmešio i slegnuo ramenima. Sada kada ima komunikator uvek nam kaže da li mu nešto treba. Čini mi se da je postao slobodniji, da se ne stidi više toliko da nam bilo šta kaže, srećniji je“ , tvrdi Magdalena. 

Jana, iz druge klupe, poznaje Stefana još iz vrtića. Iz tog perioda seća ga se kao povučenog i usamljenog dečaka. Komunikator je, tvrdi ona, dosta uticao na Stefanovo ponašanje.

„On nije čarobni štapić koji može sve da promeni, ali je poboljšao sve što se tiče njegovog samopouzdanja. Jako je radostan, voli da se igra, voli društvene igre, muziku, pokrete, boje, životinje, voli da se druži. On je jako pristojan dečak i uvek pita kako si, šta radiš, uvek želi da sazna više o nama, jer u protekle četiri godine on nije mogao da sazna te stvari“, objašnjava Jana.

Mia Matković predaje Stefanu muzičko nepunih godinu dana. Seća se da se u početku stideo da koristi komunikator. Uz njenu, ali i podršku drugih nastavnika, učenika i logopeda, ta nelagodnost je polako nestala. 

„Korišćenje komunikatora je i nas nastavnike i đake naučilo strpljenju, a onda i tom nekom prilagođavanju, što je, po mom mišljenju, veoma važno“, kaže Mia.

Objašnjava da je komunikator postao neka vrsta nove spone između Stefana i dece u školi. 

„Od kada je dobio ovakvu vrstu asistivne tehnologije, koja mu pruža mogućnost da bude otvoreniji i da izrazi svoje misli, da postavlja pitanja, da odgovara na pitanja, da nam kaže šta želi i da iskaže emociju, uočava se znatna razlika, kako prema meni kao predmetnom profesoru, tako i prema njegovim drugarima u odeljenju“, primećuje Mia.

Komunikator je, kaže, postao i važna prekretnica za Stefanovo dalje obrazovanje, napredak i razvoj svih njegovih potencijala. 

„U odnosu na ranije, ono što mogu ja da zaključim za svoj predmet, jeste da je Stefan dosta uključeniji u timski rad, da je aktivniji, sam pokreće neke razgovore i sa mnom i sa vršnjacima“ , objašnjava. 

I život Stefanove porodice je sada lepši, lakši i bogatiji za još jedan glas. 

„Sada Stefan može i da nam prepriča dan, i da nam kaže kako je bilo u školi, sa kim je proveo odmor ili da li ima nešto za domaći, da li je gladan, šta želi da jede, zapravo da učestvuje u aktivnostima kod kuće“, kaže sestra Marija. 

Stefan je definitivno dobar, vredan i duhovit dečak koji svima lako prirasta za srce. To ne kriju ni nastavnici, ni njegovi drugari i drugarice iz odeljenja. Njegova druželjubivost, koja sada ima i svoj glas, čini da ga brzo zavolite. Mi smo saznali i koga Stefan posebno voli, ali smo obećali da to ostaje naša mala tajna.