Srbija diversifikuje izvoz i kreće ka inkluzivnom razvoju posle pandemije COVID-19 uz pomoć preporuka UNECE

Ženeva, 21-Jun-2021 - Srbija sprovodi opsežne reforme usmerene ka konsolidovanju konkurentne tržišne privrede. Uz investicije, Vlada smatra trgovinu jednim od osnovnih stubova strukturne transformacije i inkluzivnog rasta. U reformama se prioritet daje usklađivanju netarifnih mera.

U sklopu tih napora, Vlada Republike Srbije će se koristiti preporukama Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE) o otklanjanju regulatornih i procesnih barijera trgovini robom, koje su uticale na povećanje troškova transakcija i time podrivale efikasnost celokupnog lanca snabdevanja, otvaranje radnih mesta i konkurentnost na domaćem i globalnom tržištu.

Preporuke su formulisane uz konsultacije sa Vladom i zasnivaju se na nalazima UNECE studija pod nazivom „Regulatorne i procesne trgovinske barijere: procena potreba” i „Uticaj COVID-19 na trgovinu i strukturnu transformaciju u Srbiji: podaci iz ankete mikro, malih i srednjih preduzeća koju je sprovela UNECE”, koje su danas predstavljene u Ženevi.

Izvršna sekretarka UNECE Olga Algajerova istakla je da su se „studije UNECE o regulatornim i procesnim trgovinskim barijerama i procenama efekata COVID-19 pokazale kao delotvoran instrument pomoću kog države članice mogu da utvrde uska grla u svojim trgovinskim tokovima, koja utiču i na kretanje najvažnijih vrsta robe. UNECE je čvrsto opredeljena da podrži nastojanja Srbije da trgovinu stavi u funkciju održivog ekonomskog oporavka potrebnog za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja."

Trgovina kao motor inkluzivnog razvoja

Reforme u Srbiji rukovode se pristupom razvoju u čijem se središtu nalazi trgovina, što je u skladu sa multilateralnim trgovinskim sistemom, iako Srbija još nije članica Svetske trgovinske organizacije (STO), i odvija se na osnovu bilateralnih i regionalnih sporazuma o saradnji.

Razvojne aktivnosti Srbije bazirane na trgovini ušle su u novu fazu 2010. godine, kada je stupio na snagu Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima sa Evropskom zajednicom. Taj sporazum je sastavni deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom (EU), koji je stupio na snagu 2013. godine; njime se uspostavlja osnova za razvoj slobodne trgovine između Srbije i EU i daje podstrek za šire sprovođenje reformskih i razvojnih inicijativa u Srbiji.

Usluge su nosilac privrede Srbije: taj sektor stvara više od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i zapošljava oko 70 odsto radne snage (2019). Industrija je na drugom mestu, sa učešćem od 20 odsto u BDP-u i 25 odsto u ukupnoj zaposlenosti u 2019, a zatim slede poljoprivreda i građevinarstvo.

Vlada preduzima mere da prevaziđe izazove vezane za spoljnotrgovinski deficit (6,7 milijardi američkih dolara u 2020. godini), ograničen krug trgovinskih partnera i slabe proizvodne kapacitete mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP), koja čine 99 odsto registrovanih privrednih subjekata. Ta preduzeća se uglavnom bave delatnostima sa niskom dodatom vrednošću, a samo jedan mali segment izvozi u kontinuitetu.

Strukturne reforme sprovedene poslednjih godina, zajedno sa merama pomoći i podrške Vlade za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije COVID-19, daju rezultate. Realni rast BDP-a u prvom kvartalu 2021. iznosio je 1,7 odsto u odnosu na isti kvartal 2020. godine, a centralna banka procenjuje da će rast u 2021. godini dostići 6 odsto. Međutim, po svemu sudeći, stopa nezaposlenosti se kreće sa izvesnim zaostatkom i procenjuje se da će do kraja četvrtog kvartala 2021. godine dostići 9,9 odsto. Osim toga, i pored poboljšanja, nejednakosti i dalje predstavljaju izazov, jer je u 2019. godini 23,2 odsto stanovništva bilo u riziku siromaštva.

Podrška ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja (COR)

Preporuke UNECE nadovezuju se na ostvarene rezultate dosadašnjih reformi i usmerene su ka pospešivanju efikasnosti u celokupnom lancu snabdevanja i pružanju podrške razvoju preduzeća. U preporukama su date praktične, delatne mere koje odgovaraju na neposredne i dugoročne potrebe zemlje u pogledu izgradnje kapaciteta, a zasnivaju se na međunarodnim primerima najbolje prakse i preporukama, standardima i smernicama UNECE o najboljoj praksi u oblasti olakšavanja trgovine i regulatorne saradnje, kao i na uspešnim iskustvima u razvoju preduzeća.

Preporuke su grupisane u šest oblasti:

• Prevazilaženje finansijske krize MMSP, što podrazumeva širenje obuhvata kreditnih programa za pomoć privredi kako bi se rešio problem likvidnosti MMSP i objavljivanje detaljnih informacija o postupku prijavljivanja.
• Povećavanje transparentnosti u trgovini tako što će, pored objavljivanja ažurnih informacija o trgovinskim pravilima i postupcima na internetu, državni organi jačati svoje kapacitete kako bi mogli da pripreme prateće materijale sa objašnjenjima tih pravila i njihovih implikacija i da vode stalne konsultacije sa privatnim sektorom.
• Prelazak na bespapirno trgovinsko okruženje uz usaglašene napore da se racionalizuju, usklade i standardizuju zahtevi u pogledu informacija, da bi se stvorili uslovi za uspostavljanje onlajn sistema za jednokratno podnošenje podataka u skladu sa preporukama Centra Ujedinjenih nacija za olakšavanje trgovine i elektronsko poslovanje (UN/CEFACT) i poslovnim standardima.
• Dalje skraćivanje postupka carinjenja, između ostalog i usklađivanjem radnog vremena kontrolnih organa, racionalizacijom postupaka kontrole, daljim razvojem sistema upravljanja rizikom i odgovarajućim opremanjem graničnih prelaza.
• Konsolidovanje nacionalnog sistema infrastrukture kvaliteta, uz obezbeđivanje dodatnih resursa za prevazilaženje nedostatka kapaciteta u oblastima standardizacije, ocene usaglašenosti i metrologije.
• Usklađivanje privrede, a posebno MMSP, sa regulatornim zahtevima na domaćem i stranim tržištima putem ciljanih programa za razvoj njihovih proizvodnih kapaciteta.

Povećavanjem efikasnosti u lancu snabdevanja i pružanjem podrške razvoju preduzeća, preporuke će doprineti napretku u dostizanju Ciljeva održivog razvoja broj 1 (svet bez siromaštva), 8 (dostojanstven rad i ekonomski rast), 9 (industrija, inovacije i infrastruktura), 16 (mir, pravda i snažne institucije) i 17 (partnerstvom do ciljeva).

UNECE će pružati pomoć Vladi Republike Srbije u sprovođenju preporuka u saradnji sa razvojnim partnerima, uz neposredno učešće Kancelarije stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji. Nalazi i preporuke proistekli iz studija odraziće se i na Okvir razvojne saradnje sa UN, čiji je cilj da podrži zemlju u ostvarivanju ključnih prioriteta i prevazilaženju nedostataka na putu ka dostizanju COR.

Više informacija dostupno je na stranici: http://www.unece.org/tradewelcome/studies-on-regulatory-and-procedural-barriers-to-trade.html

Napomene za urednike/ce:

Studija UNECE o regulatornim i procesnim trgovinskim barijerama u Srbiji sprovedena je na zahtev Vlade Republike Srbije, prema anketnoj metodologiji evaluacije UNECE. Studija je realizovana tokom 2019–2020. godine, a finansirana je sredstvima Razvojnog računa Ujedinjenih nacija.

Slične studije sprovedene su u Albaniji, Jermeniji, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji i Tadžikistanu na zahtev vlada tih država.

Procenu efekata COVID-19 na trgovinu i strukturnu transformaciju u Srbiji UNECE je sprovela na zahtev Vlade Republike Srbije, pomoću upitnika UNECE koji je prilagođen domaćem kontekstu. U anketi, koja je sprovedena od maja do oktobra 2020. godine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, učestvovalo je ukupno 726 poljoprivrednih i proizvodnih preduzeća iz cele zemlje.

UNECE je sprovela slične procene efekata COVID-19 u Jermeniji, Belorusiji, Gruziji i Moldaviji. Procene su sprovedene tokom 2020. godine na zahtev vlada tih država, a finansiranje sredstvima Razvojnog računa Ujedinjenih nacija.