Zajednička izjava Alis Vairimu Nderitu, Specijalne savetnice Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za sprečavanje genocida i Fransoaz Žakob, stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija

Pre 73 godine, svetski lideri su jednoglasno rekli „nikada više“ užasnim zločinima učinjenim tokom holokausta i usvojili su Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju genocida. Ovo je bilo vreme nade. Svet je svedočio užasima nasilja sa širokim posledicama i jasnom namerom da se uništi određena grupa, te odlučio da kodifikuje opis ovog zločina i posveti se borbi da se on nikada ne ponovi. Međutim, danas genocid ostaje realna pretnja za mnoge ljude širom sveta, direktno ili kroz narative iz prošlosti. Suočavamo se sa stalnim rastom u broju nasilnih konflikta, koji traju duže, izazivajući strašne posledice po ljude i ekonomije. I svi smo svesni toga da pojava nasilja, konflikta i ozbiljnih zločina imaju uzrok u dugotrajnoj sistemskoj diskriminaciji, dubokim ekonomskim nejednakostima i društvenoj isključenosti, kao i u ugroženom demokratskom prostoru i civilnom društvu.

Moramo obnoviti svoju posvećenost i raditi zajedno da sprečimo diskriminaciju prema zaštićenim grupama i eskalaciju tenzija među grupama. Treba da se suprotstavimo govoru mržnje, govoru koji deli zajednice i poziva na nasilje i netrpeljivost, da zaustavimo veličanje osuđenih ratnih zločinaca i osiguramo veću odgovornost kada se ovi zločini dese. Treba da nastavimo izgradnju poverenja, svesti i razumevanja na svim nivoima, od političkog vrha do zajednica, i kroz sve relevantne sektore, od reprezentativnih tela, preko tela za nadzor, lokalnih samouprava, verskih institucija, do obrazovnog sistema i medija.

Pozivamo sve one u poziciji moći da učine sve što je moguće da usmere fokus na stvari koje zemlju ujedinjuju, a ne na one koje dele narod. Ovo znači da se lekcije iz prošlosti koriste ka izgradnji budućnosti u kojoj izvedba takvih zločina više neće biti moguća. Iskustvo nam je takođe pokazalo da odgovornost za zločine iz prošlosti čini ključni element sprečavanja budućih zločina, te stoga ona mora biti prioritet. Takođe je pokazano da je prihvatanje patnje koju su doživele sve zajednice neophodno da bi se igradila budućnost zasnovana na poverenju i uzajamnom razumevanju. Moramo ukazati poštovanje svojim rečima i delima.

Moramo kontinuirano da ulažemo u mlade ljude. Mladi su kičma naših zemalja i naše budućnosti, velika snaga za sprečavanje tenzija i izgradnju zajedničkog progresivnog narativa. Videli smo mnoge mlade ljude u celom regionu kako vode inicijative u borbi protiv uvredljivog I govora mržnje, u spajanju ljudi iz različitih zajednica, kako krče put za budućnost u kojoj nasilje I ratni zločini više nisu mogući. Ujedinjene nacije nastavljaju da podržavaju sve stanovnike Srbije i napore usmerene ka izgradnji poverenja, promociji inkluzivnosti i zajedničkog razumevanja, kao i stvaranju vizije za zajedničku budućnost.