Transformacija obrazovanja u Srbiji: Okupimo celo društvo za obrazovanje koje ne zanemaruje nijedno dete

Pandemija KOVID-19 samo je dodatno otežala ovaj izazov. Uz najveći prekid redovnog obrazovnog procesa u istoriji, KOVID-19 je doveo u pitanje i više od kvaliteta i prilagođenosti obrazovanja potrebama – KOVID je ugrozio i sam pristup obrazovanju.

Kao odgovor na ovu krizu, Antonio Gutereš, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, sazvao je Samit za transformaciju obrazovanja (eng. „Transforming Education Summit” - TES) u septembru 2022. godine. Samit je održan tokom 77. Generalne skupštine Ujedinjenih nacija sa ciljem da mobiliše veće političke ambicije u reformi obrazovanja, posvećenost i konkretne aktivnosti usmerene ka obnovi obrazovanja. Namere i ciljevi samita objavljeni su u izveštaju Generalnog sekretara pod nazivom Naši zajednički prioriteti (eng. “Our Common Agenda”), kao deo šire posvećenosti promociji kontinuiranog, doživotnog učenja.

Ovaj poziv na obnovu obrazovanja čuo se i u Srbiji. Više od 1100 nastavnika, učenika, roditelja, aktivista iz organizacija civilnog društva i akademskih istraživača aktivno je učestvovalo u nacionalnim konsultacijama o transformaciji obrazovanja sprovedenim od aprila do juna 2022. godine uz podršku Kancelarije Stalne koordinatorke UN u Srbiji, UNICEF-a i UNESCO-a. Konsultacije su učesnicima pružile priliku da načine i taktike za prilagođavanje uslovima rada tokom trajanja pandemije KOVID-19 pretvore u korisne lekcije za vladu Srbije koje će pomoći u “vakcinisanju” obrazovnog sistema protiv budućih rizika tako da isti ne zanemari potrebe nijednog deteta.

Srbija je jedna od zemalja koje su na preventivno KOVID-19 “zaključavanje”, odnodno zabranu okupljanja, odgovorile efikasnim prebacivanjem celokupnog obrazovnog sistema na internet. Ovo impresivno prilagođavanje nastavi “na daljinu” uključivalo je emitovanje časova na programu Javnog (televizijskog) servisa (RTS), upotrebu internet platformi, informatičkih alata, programa i rešenja. S obzirom na obezbeđeni kontinuitet u održavanju nastave, makar to bilo “na daljinu”, mnogi u obrazovnom sektoru su očekivali da će gubici u znanju uslovljeni ovom pandemijom u najvećoj meri biti izbegnuti.

Anamarija Viček, državna sekretarka u Ministarstvu obrazovanja, čestitala je nastavnicima na fenomenalno urađenom poslu u prilagođavanju vanrednim okolnostima, ali ističe da su one proizvele nove izazove koji prevazilaze pitanje kontinuiteta nastave:

“Za one porodice sa ograničenim prihodima, potreba da se nabave kompjuteri kako bi deca mogla da učestvuju u nastavi posredstvom interneta značila je još veće teškoće. Zato je od velikog značaja podrška koju smo imali od naših međunarodnih razvojnih partnera u nabavci neophodne opreme, a posebno u ruralnim i manje razvijenim delovima zemlje”. 

Transformacija obrazovanja zahteva holistički pristup 

Ipak, process konsultacija o obnovi obrazovanja pokazao je potrebu za podrškom i nakon ove “prve pomoći”. Fransoaz Žakob, Stalna koordinatorka UN u Srbiji, smatra da će ostvarenje četvrtog Cilja održivog razvoja (SDG4), to jest izgradnje inkluzivnog i pravičnog, kvalitetnog obrazovanja do 2030. godine, zahtevati timski rad:

“Mi nastavljamo da radimo u bliskom partnerstvu sa vladom na promociji tekućih reformi politike obrazovanja kao i na sprovođenju projekata u oblastima tehnologije, inkluzije, profesionalnog razvoja nastavnog kadra, reforme nastavnih programa, i drugih. Očekujemo da ovi zajednički napori iznad svega doprinesu transformaciji obrazovnog sistema u Srbiji u skladu sa ambicijama definisanim četvrtim Ciljem održivog razvoja (SDG4).”

Konsultativni process je prepoznao gubitke u znanju kao posledicu pandemije i kao prvi prioritet u transformaciji obrazovanja. Gotovo tri četvrtine učesnika iz akademskih redova u istraživanju sprovedenom ovim povodom veruju da je pandemija prouzrokovala značajne gubitke u znanju. 90% organizacija civilnog društva i svih osam udruženja roditelja koja su učestvovala u istraživanju se slažu sa ovom ocenom. Međutim, stvarni obim gubitka u znanju tek treba da se otkrije. Potrebno je da se navrši bar jedan obrazovni ciklus od četiri do osam godina da bi se u obrazovnim rezultatima učenika prikazala posledica bilo kakve značajnije promene u obrazovnom sistemu.

Učenici se slažu u oceni da im je učestvovanje u online nastavi predstavljalo problem zbog izostanka kontakta sa drugim učenicima i nemogućnosti učenja u grupama. Sad svi prepoznaju značaj zajedničkog, odnosno učenja u kolektivu. Čak i u okruženju nastave na daljinu postoji prostor za organizaciju rada u malim grupama, ali to zahteva podizanje kapaciteta nastavnika, uključujući informatičke sposobnosti – što je u konsultacijama prepoznato kao dodatni prioritet.

Preporuke takođe uključuju i poziv da se obrazovanje učini inkluzivnim, uz pružanje podrške posebno učenicima koji pripadaju ranjivim grupama i to tokom njihovog celokupnog obrazovnog puta.

Učenici Osnovne škole Nikola Tesla u Beogradu takođe su se založili i za demokratizaciju škola. Očekuju veće učešće u upravljanju školom:

“Imamo mišljenja koja treba uzeti u obzir prilikom donošenja odluka, o održavanju škole, unapređenju nastave u učionicama, o organizaciji vannastavnih aktivnosti. Naš školski život je od ogromnog značaja za nas. Tu provodimo najviše vremena.“

Od kratkoročne adaptacije do strateške transformacije 

U ovim preporukama, ipak, nema ničeg suštinski novog i do sada nepoznatog. Pandemija je samo ubrzala i uvećala već postojeće izazove, kao i činjenicu da se ne može očekivati da Ministarstvo obrazovanja samostalno transformiše obrazovanje. Ovaj tradicionalni, sektorski pristup upravljanju odozgo na dole će morati da se promeni. Inkluzivni, pristupačni i relevantni obrazovni sistem koji ne zanemaruje nijedno dete, zahteva od celokupnog društva da se ujedini oko ovog cilja, i uključuje i posvećenost većim finansijskim ulaganjima.

Nastavnici u Srbiji su demonstrirali otpornost i snalažljivost koji opravdavaju veće poverenje. Sada im treba pomoći ne u sprovođenju beskrajnog spiska postepenih novina u postojećim nastavnim programima i reformskim narativima, već u izvođenju suštinske transformacije, u preusmeravanju obrazovanja ka budućnosti, ka kvalitetu radije nego kvantitetu, ka upotrebljivijem znanju i veštinama na sve dinamičnijem tržištu rada.

Pandemija je pojačala ovu poruku i podigla je više na lestvici vladinih prioriteta. Vlada Srbije je prepoznala obrazovanje kao najvažnije javno dobro i ljudsko pravo, što je obuhvaćeno i njenom formalnom Izjavom posvećenosti na tkzv. TES samitu. Izjavom se pozivaju sve strane zainteresovane za obrazovanje da rade - zajedno:

“Zalažemo se za zajedničke aktivnosti, akcije, rešenja i solidarnost sa ciljem izgradnje društva koje obezbeđuje pristup kvalitetnom kontinuiranom obrazovanju za sve građane Srbije. Zajedničkim radom svih delova društva, doprinećemo oporavku od posledica pandemije a time i obnoviti napore ka ostvarenju 4. Cilja održivog razvoja (SDG4) do 2030. godine –  Obezbeđenju inkluzivnog i pravičnog, kvalitetnog obrazovanja i promovisanju prilika za sve ljude za kontinuirano obrazovanje tokom celog životnog veka.”

Ova posvećenost postavlja obrazovanje u krug prioriteta vlade Srbije shodno okviru za ostvarenje 4. Cilja održivog razvoja (SDG4) ali i u skladu sa evropskim integracijama Srbije, tj. pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji. Napredak u realizaciji ove posvećenosti će se pratiti na godišnjem nivou. Sada je najvažnije delovati odmah, i to nadomeštanjem gubitaka u znanju, pružanjem podrške učenicima iz redova ranjivih grupa, kao i psiho-socijalne podrške zdravlju učenika i nastavnika. Na ovom putu Srbija će i dalje imati podršku njenih razvojnih partnera, uključujući i tima Ujedinjenih nacija u Srbiji, tako da timskim radom lakše stigne do (četvrtog SDG) cilja.

Napisao Stevan Vujašinović