U najvećem riziku od siromaštva: deca i starije osobe

Osim starih, teret ekonomske krize izazvane otežanim oporavkom od pandemije COVID-19 i zbog sukoba u Ukrajini snose i porodice sa malom decom. 

Zaječar/Jagodina, januar 2023 - I pre nego što se na uzbrdici do koje vodi blatnjavi kolski put ukazala trošna kuća, osamdesettrogodišnja baka Persa, već je bila na kapiji. Gosti su se najavili i ona ih iščekuje od ranog jutra. Persa se uželela razgovora. Živi sama u selu Šljivar nadomak Zaječara. Ima 83 godine i teško se kreće, jer slabo vidi. 

„Kako da hodim kad ne vidim. A ne mogu da me operišu, jer imam visok pritisak. Stara sam. Muke su to!“

Sada joj je stigla pomoć. A pomoć je Persi neophodna. Njena penzija je tek sedam hiljada dinara mesečno.

„Šta da radim sa sedam hiljada!“, rezignirano priča Persa.

 „Ništa, da ti kažem, od toga. Sreća da sam ovo primila, te nešto mogu da uzmem da jedem. Od sedam hiljada nema ništa. Treba da platim struju, telefon, vodu…“ 

Persa je dobila jednokratnu finansijsku pomoć od Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), kroz zajednički UN projekat koji sprovode UNICEF, UNFPA, uz učešće UNHCR-a i u partnerstvu sa državnim organima i Crvenim krstom.

„Trebalo bi hranu da kupim, uzela bih brašno. A žao mi da trošim, jer nemam...“, kaže baka Persa.

„S obzirom na niska primanja, to je za baka Persu značajna pomoć“, objašnjava Vladan Marković, generalni sekretar Crvenog krsta u Zaječaru, koji će baka Persi i pomoći da kupi ono što joj je potrebno, jer u selu nema prodavnice. „Sigurno će iskoristiti taj novac na hranu, lekove i da plati račune koji su se nagomilali.“ 

Persa je jedna od sto četrnaest osoba starijih od sedamdeset pet godina koji su dobili jednokratnu finansijsku pomoć UNFPA. Zajedničko im je mnogo toga. Stariji su i bolesni. Neretko ne mogu da ustanu iz kreveta, najčešće su sami. 

Usamljena je i baka Persa, pa setno gleda fotografije svoje porodice. Sin je, kaže, daleko. Živi u Italiji, retko se čuju telefonom, još ređe je posećuje. Njen suprug je preminuo pre deset godina. U selu nema mnogo mlađih ljudi, pa Persu niko i ne obilazi. Svakog petka ujutro žuri do kapije da stigne na vreme da preuzme nedeljne obroke iz Narodne kuhinje.

„Prođe ovde taj čovek. Ja izađem, on mi da hleba, malo variva i pašteticu.“

Zima je posebno teška. Baka Persa pokazuje da je ruka boli, jer sama priprema drva za malenu peć u jedinoj sobi koju greje.

 „Ne mogu da čuvam stoku, džaba što imam imanje, neće niko da radi na ispolicu“, kaže baka Persa. “Inače bih čuvala svinjče, da imam malo mast, malo mesce... A ja oskuđujem, ne jedem uopšte meso. Kako kad je hiljadu dinara kilo mesa! Te tako muke velike.“ 

Osim starih, teret ekonomske krize izazvane otežanim oporavkom od pandemije COVID-19 i zbog sukoba u Ukrajini snose i porodice sa malom decom.

To potvrđuju roditelji petoro dece, dvadesettrogodišnja Bojana Kostić i njen tridesetogodišnji suprug Aleksandar Jovanović iz Jagodine. Njihova ćerka ima devet meseci, a njena starija braća dve, tri, četiri i devet godina.

„Moj muž trenutno ne radi nigde, radi ko ga kad pozove. Primamo socijalnu pomoć i dečiji dodatak. Plaćamo kiriju, struju. Te pare ne mogu da nam stignu“, kaže Bojana. 

 Njen suprug se živo seća koliko su teško podneli vreme pandemije kovida.

„To je bila katastrofa! Nema posla, samo da gledaš da l će neko da se smiluje da ti pomogne.“ 

Aleksandar sakuplja i sekundarne sirovine, radi kad god dobije poziv, samo da bi prehranio sedmočlanu porodicu.

„Radim fizičke poslove, građevinu, idem na otpad kad neko pozove“, objašnjava Aleksandar.

Bojana najviše brine da ima hrane za svu decu. Mleka i pelena za bebu. Računaju i na obrok dnevno iz Narodne kuhinje. Preko zime je izazov zagrejati oronulu kuću.

„Nedostaje nam novac za drva, teško da nam ostane kad platimo kiriju i hranu“, kaže Bojana.

Zato im pomoć UNICEF-a i partnera koju su dobili na platnoj kartici mnogo znači.

„Dobili smo karticu za kupovinu. Kupili smo deci garderobu, čizmice, hranu, uobičajeno što ide za decu“, objašnjava Bojana.

Da se zahvalim UNICEF-u i Crvenom krstu. Koliko su bili u mogućnosti, oni su nam pomogli. To smo potrošili na stvari za decu i ostalo nam nešto oko hiljadu dinara, za to sam kupio lekove za bebu, pošto je bila bolesna i to je to, zahvalan je Aleksandar.

Četvorogodišnji Janoš i njegov godinu mlađi brat Matej idu u vrtić. Veselo se hvataju bojica, pa kad se nađe komad papira, pokazuju šta su naučili od vaspitačica i drugara. Pomaže im i najstariji brat, devetogodišnji Miodrag.

„Lepo im je u vrtiću, oni uče tamo pesmice i recitacije, imaju priredbe. Imali su priredbu za Novu godinu i za Božić. Dobili su paketiće. Tamo imaju hranu, da se obuku, daju nam i garderobu, daju ponekad i hranu“, priča mama Bojana. 

Stefan Malenović, sekretar Crvenog krsta u Jagodini, kaže da su pomoć na platnoj kartici od UNICEF-a i partnera, dobile višečlane porodice, najčešće sa malom decom ili one koje imaju člana sa invaliditetom. Na teritoriji grada Jagodine pomoć je dobilo 17 porodica.

„Najčešće su kupovali hranu, one namirnice koje duže traju“, objašnjava Stefan.

„Izuzetno im znači pomoć, zima je, računi za struju su porasli, računi stanovanja takođe. Oni su mnogo zahvalni UNICEF-u i donatorima, koji su obezbedili pomoć za svih 17 porodica koji su dobili ovu pomoć.“ 

UNICEF je pomogao 142 porodice u Srbiji koje su u posebnom riziku od siromaštva, dok je UNFPA pomogao više od 70 staračkih domaćinstava u opštinama sa najvišim indeksom starenja. 

Jednokratnu pomoć, prilagođenu broju domaćinstava, dobilo je ukupno 212 domaćinstava kroz zajednički program Ujedinjenih nacija (UN) „Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizu/krizne situacije“, koji implementiraju UNICEF i UNFPA, uz učešće UNHCR-a, u saradnji sa Vladinim institucijama i Crvenim krstom, zahvaljujući Fondaciji za održivi razvoj UN-a.

„Ovaj zajednički projekat, implementiran u saradnji sa Vladom Srbije, poziv je da se osnaže ustanove socijalne zaštite, naročito u vreme kada se suočavamo sa povećanjem troškova života. Od suštinske je važnosti da sistemi socijalne zaštite budu adekvatno targetirani, kako bi ranjivije grupe dobile odgovarajuću podršku da žive bezbedno i produktivno. Naš zajednički cilj je da umanjimo nejednakost“, rekla je stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob.

Tako je, kroz zajednički program UN-a, Vlada Republike Srbije dobila podršku da ojača nacionalni okvir socijalne zaštite i politike odgovora na krizne situacije i uveća budžetske resurse za zaštitu najugroženijih grupa stanovništva. 

Napisala Jelena Terzić