Slučajne pucnjave smanjene za 17% u jugoistočnoj Evropi 2022
SEESAC-ov najnoviji In Focus Monitoring Armed Violence Monitor otkriva značajne statistike o slučajnim pucnjavama koje su prijavljene u jugoistočnoj Evropi 2022.
Slučajna pucnjava se odnosi na incidente u kojima se vatreno oružje/municija/eksplozivna naprava nenamerno isprazni ili aktivira, uzrokujući povredu ili smrt sebi ili drugima, ali i materijalnu štetu.
U jugoistočnoj Evropi 2022. godine prijavljeno je ukupno 65 slučajnih pucnjava, što je 17 odsto manje nego 2021.
Ovi incidenti su se uglavnom dešavali zbog nepravilnog rukovanja oružjem, tokom njegovog redovnog održavanja, lova, kao i kao posledica kvara oružja ili rikošeta metka, između ostalih slučajeva.
U slučaju nesrećnih pucnjava stradalo je 67 ljudi, od kojih je 10 osoba poginulo, a 57 je povređeno. Dvanaest žrtava, svi dečaci, imali su 18 ili manje godina, što pokazuje da slučajna pucnjava predstavlja najveći rizik za ovu starosnu grupu u poređenju sa svim drugim vrstama incidenata sa vatrenim oružjem koje je zabeležila SEESAC-ova platforma za praćenje oružanog nasilja.
U 30 slučajeva žrtve su zadobile samopovređivanje vatrenim oružjem/eksplozivom i municijom, dok je 31 incident izazvao neko drugi, a ne žrtva. Sličan trend je primećen 2021.
Pištolji su bili najčešće prijavljeno oružje u slučajnim pucnjavama, prijavljeno u 19 incidenata, a odmah iza njih su puške/sačmarice sa 16 incidenata. Suprotan obrazac primećen je 2021.
I 2021. i 2022. godine, skoro 40% slučajnih pucnjava bilo je uzrokovano oružjem u legalnom posedu kada je naveden pravni status posedovanja oružja.
U 2022. ruralna područja su iskusila veću učestalost slučajnih pucnjava u odnosu na urbana područja, što je jedina vrsta incidenta sa vatrenim oružjem koja pokazuje ovaj trend.
36% slučajnih pucnjava dogodilo se u kućama/dvorištu u obe godine. Najmanje sedam slučajnih pucnjava u 2022. godini u kućama/dvorišta je rezultat nepravilnog rukovanja oružjem.
Slučajna pucnjava može imati ozbiljne posledice na žrtvu, njenu porodicu i zajednicu i često se može sprečiti.
Više podataka o incidentima sa vatrenim oružjem u jugoistočnoj Evropi dostupno je na Platformi za praćenje oružanog nasilja.
Da biste pročitali izveštaj, kliknite ovde .
O Platformi za praćenje oružanog nasilja (AVMP)
Platformu za praćenje oružanog nasilja (AVMP) uspostavio je SEESAC uz finansiranje EU u okviru Odluke Saveta EU (CFSP) 2016/2356 i trenutno je podržan kroz Odluku Saveta EU (CFSP) 2019/2111 , kao podršku SEESAC razoružanju i aktivnosti kontrole naoružanja u jugoistočnoj Evropi. Obuhvata podatke o incidentima vezanim za vatreno oružje koji se dešavaju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Kosovu* i Republici Moldaviji sa svrhom da suštinski podaci budu dostupni svim zainteresovanim stranama koje rade na kontroli malokalibarskog i lakog naoružanja .
Podaci se svakodnevno prikupljaju sa zvaničnih sajtova nadležnih organa, kao i iz štampanih i onlajn medija. Prikupljeni podaci se kreću od vrste incidenta, korišćenog vatrenog oružja, starosti i pola žrtve i počinioca, ishoda incidenta, itd. Takođe je data analiza osnovnih podataka za različite skupove podataka u cilju otkrivanja trendova u vezi sa incidentima.
*Pominjanje Kosova će se razumeti u kontekstu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999).