Digitalna ekspedicija pomaže starijima u Boru da unaprede svoje digitalne veštine

Bor 8. april 2023 - Ovog vikenda Digitalna ekspedicija je bila u Boru, prvoj od deset destinacija na putu kroz Srbiju. Dva dana razgovora, radionica i obuka privukla su osnovce, penzionere i penzionerke, i ostale Borane i Boranke zainteresovane da razviju svoje digitalne veštine, savladaju digitalnu pismenost, postanu eGrađani i bolje se upoznaju sa dostupnim elektronskim uslugama na Portalu eUprava, kao i da nauče kako da budu bezbedni na internetu.

Hajdemo zajedno, korak po korak – iskren je poziv upućen penzionerima koji su s ništa manje entuzijazma i znatiželje od daleko mlađih došli u borsko Udruženje penzionera da se bolje upoznaju sa svetom koji se brzo menja, a značajno olakšava život. „Čovek se uči dok je živ, ne predajemo se“ s osmehom poručuje penzionerka Jagoda Stratij. „To je naše pravilo“ dopunjuje je Dragoljub Jović, njen drug iz Udruženja. 

Nove tehnologije ih ne plaše. Osnove su već naučili, uveliko koriste Vajber, vole i Fejsbuk, a novi izazov je laptop. „Mi, uglavnom sve žene, znamo da rukujemo pametnim telefonima, ali nije na odmet neka dopuna znanja“ kaže Zorica Nikolić, predsednica Aktiva žena penzionera Bor i dodaje: „Na ovaj način se opismenjujemo još više, dopunjujemo naša znanja i to je vrlo bitno.“

Bez straha i stida, uz olovku i notes za svaki slučaj, eSeniori pitaju sve što ih interesuje: kako se ovo uključuje, šta su aplikacije, kako znam gde je Wi-Fi, je l’ moram svuda da tražim da mi daju šifru? Ređaju se pitanja i na svako dobijaju jasan odgovor. 

“Čovek je star koliko se oseća starim. Problem je u selima, jer mi u gradu uglavnom znamo, u principu malo njih ima koji nemaju ove pametne telefone koje su nam deca dala. Meni je interesantno ovo plaćanje računa”, iskrena je Jagoda. 

Digitalni svet je za svakoga, ali nisu svačije potrebe iste. Prilagođavanje je osnov od kog kreću stariji. „Ja sam ušao u razne aplikacije i sad mogu bilo šta da uradim preko telefona. Ne kupujem ni novine, sve što me interesuje uđem na telefon“, kaže Dragan. 

Deljenje fotografija i recepata, besplatni video pozivi, puštanje crtaća unucima skoro svi su savladali. Digitalna ekspedicija im je otvorila nova vrata: onlajn plaćanje računa, kupovina preko interneta, i iz prodavnice i iz apoteke, pa i snimanje i slanje govorne poruke umesto pisanja uz obavezno menjanje naočara zbog kog se brkaju slova.

Zorica (73) objašnjava: „Ja uglavnom kod kuće koristim internet. Najčešće preko Gugla tražim šta me interesuje, koristim Fejs, koristim Mesindžer, zavisi koliko imam memorije. Fotografije prebacujem, poruke pišem preko telefona, a i laptop koristim. Do sada nisam plaćala preko telefona račune, nisam zakazivala na primer katastar, može da se zakaže neka ispravka, onda uplate, pa tu su vakcine što smo vakcinisani protiv kovida“.

Uz starije sugrađane obuku u Boru pažljivo su slušali i članovi lokalne Kancelarije za mlade. Odmah je pao i dogovor, jednom nedeljno mladi će dolaziti da nastave ono što je Digitalna ekspedicija u Boru započela - digitalno opismenjavanje penzionera.

Ono što stariji još uvek savladavaju deca uveliko znaju. Njihova prednost u primeni novih tehnologija uz koje odrastaju ima i manu - na internetu nisu uvek bezbedni. Da treba da čuvaju svoje podatke i privatnost, da su na mrežama pored drugara okruženi i potpuno nepoznatim i ne uvek dobronamernim ljudima, da prihvataju prijateljstva samo onih koje poznaju u stvarnom životu, da lozinke daju samo roditeljima i da ne šalju komentare kad su povređeni, nervozni ili ljuti - uče od malih nogu, a ekipa Digitalne ekspedicije im u tome pomaže.

„Ranije nisam znao da postoje ti brojevi za pomoć kada nas neko maltretira, sad znam i ako treba upotrebiću ih“, kaže šestak Strahinja. 

Da li znate koje je razlika između vršnjačkog nasilja i sajberbulinga - pitanje je na koje ni stariji često ne znaju odmah da odgovore. Zahvaljujući Digitalnoj ekspediciji osnovci iz Bora su razumeli da nasilje na mreži može da traje 24 sata dnevno, da može da se širi sa bilo kog mesta, da ima nesagledive posledice i najvažnije, da uvek treba da ga prijave. 

A da li su saznali nešto novo? Aleksa kaže: „Dosta toga. Na primer da treba da prijavljujemo i ako nekog drugog vređaju, a ne samo nas“. 

Mitra dodaje: „Treba da znamo šta sve može da nam se desi kad unosimo podatke“. 

Jana je odlučila da odmah i primeni naučeno, za razliku od ostalih drugara ne želi da kaže koliko ima godina, jer sa nepoznatim ljudima ne deli lične stvari. I dodaje: „Svidelo mi se, samo bi trebalo da bude ovakvih stvari malo češće, na mesec, mesec i po dana . Najviše pažnje mi je privuklo to da ima dosta predatora i da ne treba da dajemo svoje podatke“. 

I ne igraju sva deca igrice ceo dan na internetu, koriste ga uglavnom za komunikaciju s društvom, pa i za učenje. Strahinja deli svoje iskustvo: „Gledam edukativne stvari, na primer zanima me istorija i gledam jednog Jutjubera što snima o istoriji. Kada nas pitaju u školi, ja odgovorim to što me je on naučio i dobijem dobre ocene“.

Deca najlakše uče kroz igru, provera znanja im ne pada teško, posebno kada se odgovori šalju preko onlajn platforme za učenje koja liči na igricu. Na kraju svake radionice na kojoj školarci uče kako da postanu i ostanu bezbedni na internetu održava se nagradni kviz. Deca u Boru su svojim tačnim odgovorima i brzim prstima, uz smeh i obavezno navijanje, pokazala da su pažljivo slušala i savladala osnove digitalne bezbednosti. 

Digitalna ekspedicija, pokrenuta na inicijativu predsednice Vlade, koja se sprovodi uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Kancelarije za IT i eUpravu, a u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i programom Nova pismenost koju realizuju „Propulsion“ i USAID, u narednom periodu posetiće još devet gradova.

Šta ih je iznenadilo? Vuka ovo: „Na primer kako nepoznati ljudi mogu da uzmu naš profil i zloupotrebe ga“.

Šta im je privuklo pažnju? Una kaže: „Postavljanje slika, da to ne bi trebalo da se postavlja. Samo na privatne naloge, a pitanje da li i tu“. Nikolina: „Najviše mi se dopalo da slušam kako da se zaštitim i kako da zaštitim druge pošto je i to važno“.