Ujedinjene nacije u Srbiji, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije, Misija OEBS-a u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu udružuju snage u suzbijanju rastućeg govora mržnje

​​​​​​Beograd, 15. jun 2023 – Danas, Ujedinjene nacije u Srbiji, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Misija OEBS-a u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu udružuju snage uoči Međunarodnog dana protiv govora mržnje, koji se obeležava 18. juna.

Pozivamo sve relevantne aktere da povećaju napore usmerene na suzbijanje svih oblika govora mržnje i narativa podele. Trenutna situacija povećane polarizacije, zahteva inkluzivniji dijalog i bolje kapacitete institucija kako bi mogle da održe demokratske principe poštovanja, jednakosti i slobodnog izražavanja, utvrđenih Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, čija se 75. godišnjica obeležava ove godine, kao i u dokumentima OEBS-a i Saveta Evrope.

Iako ne postoji striktna definicija govora mržnje, treba ga shvatiti kao bilo koju vrstu komunikacije putem govora, pisanja ili ponašanja kojom se napada ili koja koristi diskriminatorni jezik usmeren na pojedinca ili grupu na osnovu religijske, etničke ili nacionalne pripadnosti, rodnog identiteta ili bilo kog drugog ličnog svojstva, koji je često ukorenjen u društvo i generiše netoleranciju i mržnju, a u određenim kontekstima može da bude ponižavajući i da stvara podele.

"Ujedinjene nacije u Srbiji smatraju da problem govora mržnje mora hitno da se rešava  i pozivaju lidere, institucije i građane Srbije da promovišu kulturu usaglašenog dijaloga, jačaju socijalnu koheziju, slave različitosti i izgrade društvo zasnovano na međusobnom poštovanju i solidarnosti. Bez oslobođenja od mržnje ne može biti istinske slobode govora", smatra Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji.

Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog smatra da „Izjave koje sadrže govor mržnje često se, od strane tvoraca takvog govora, predstavljaju kao legitiman stav, a osuda govora mržnje samim tim biva okarakterisana kao kršenje slobode govora. Oni koji svesno posežu za takvom zamenom teza prenebregavaju jedno od osnovnih pravnih načela, a to je da ostvarivanje prava ne sme podrazumevati kršenje prava nekog drugog. Sloboda uvek podrazumeva i odgovornost, i u tom smislu je od izuzetne važnosti da svaki pojedinac u društvu bude odgovoran za ono što kaže ili napiše. Naravno, lični afiniteti i animoziti uzrokovani nečijim ličnim svojstvom su naša neminovnost, i na kraju kraja, naše pravo, ali to nikako ne znači da u javnosti možemo da izlažemo sa stereotipnim stavovima prema celim grupama ljudi“.

Srbija je preduzela korake da kroz svoje zakonodavstvo omogući slobodu izražavanja i zalaže se za borbu protiv govora mržnje, ali ipak implementacija postojećeg pravnog okvira je ta koju bi trebalo sistematski sprovoditi.

„Govor mržnje viktimizuje i pojedince i grupe; utemeljuje stare stereotipe i predrasude i podseća na bolna kolektivna sećanja iz bliže ili dalje prošlosti. Govor mržnje otuđuje ljude, deli susedstva i podriva društvenu koheziju,” izjavio je  šef misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Jan Bratu. “Zato Misija OEBS-a u Srbiji radi zajedno sa nezavisnim institucijama, uključujući Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, državnim institucijama, Savetima nacionalnih manjina, kao tela koja predstavljaju glas nacionalnih manjina, i mladima, a sve u cilju negovanja međusobnog razumevanja, borbe protiv diskriminacije i unapređenja dijaloga između svih članova društva”, dodao je Bratu.

Sloboda mišljenja i izražavanja su temelj ljudskih prava i stubovi slobodnih i demokratskih društava, dok je govor mržnje pretnja demokratskim vrednostima, društvenoj stabilnosti i miru. Suzbijanje govora mržnje ne znači ograničavanje ili zabranu slobode govora. To znači onemogućavanje eskalacije govora mržnje u nešto opasnije, posebno u podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo i nasilje, što je međunarodnim pravom zabranjeno.

Svi zajedno, uključujući i nadležne državne organe, moramo promovisati miroljubiva, inkluzivna i pravedna društva, istovremeno se suprotstavljajući govoru mržnje na svakom koraku. To će doprineti prevenciji predrasuda i nasilja prema drugima, uključujući žene, manjinske grupe i sve one koji drugačije misle. Na kraju, ukoliko govor mržnje nije sankcionisan, to može dovesti do oružanih sukoba, zločina, terorizma i drugih ozbiljnih kršenja ljudskih prava.

“Atmosfera u javnom prostoru doprinosi stvaranju raznih vidova nasilja, svi treba da budemo svesni koliko je kratak put od verbalnih pretnji i konflikata, preko govora mržnje, do njihove eskalacije u fizičko nasilje. Govor mržnje i ponižavajuće i uvredljivo postupanje zabranjeni su zakonom, ali  borba protiv govora mržnje ne može se svesti samo na pravne mehanizme. Poštovanje zakona od strane svih društvenih aktera  je obavezno a podrazumeva i jedinstvenu osudu svakog govora mržnje jer samo tako  možemo promeniti aktuelnu  društvenu paradigmu i stvarati okruženje u kome se poštuju različita mišljenja i neistomišljenici”,  smatra Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. 

Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu naglasio je da „Moramo da obezbedimo puno, ravnopravno i smisleno učešće u političkom i javnom životu za sve, posebno za žene i devojčice, bez nasilja, straha, uznemiravanja, govora mržnje i zločina iz mržnje, kao i diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući nacionalne manjine, Rome i LGBTI. Savet Evrope igra važnu ulogu u uspostavljanju međunarodnih standarda o slobodi izražavanja i srodnim pitanjima kao što su sloboda medija, pristup informacijama i borba protiv govora mržnje i dezinformacija, uključujući instrumentalizaciju istorije, posebno u svetlu sve većeg uticaja digitalnih tehnologija na ova pitanja.” Posebno je podsetio na preporuku opšte politike tela Saveta Evrope za borbu protiv rasizma i netolerancije ECRI i preporuku Komiteta ministara za borbu protiv govora mržnje u tom kontekstu.

Dok obeležavamo drugi Međunarodni dan protiv govora mržnje, moramo preduzeti konkretne aktivnosti da osiguramo da prava i slobode koje imamo budu univerzalno zaštićene i da bezbedno i sigurno okruženje bude zagarantovano za sve.

Podsećamo da su sva ljudska prava univerzalna, nedeljiva, međuzavisna i povezana. Ta međuzavisnost nije nigde očiglednija no u diskusiji o slobodi izražavanja u odnosu na druga ljudska prava.

Svi imamo moralnu, političku i pravnu dužnost da odlučno govorimo protiv svih oblika govora mržnje i negujemo poverenje, pomirenje, dijalog, kompromis, solidarnost i na kraju, ljubav.

O Međunarodnom danu protiv govora mržnje

Generalna skupština UN je u julu 2021. istakla globalnu zabrinutost zbog "eksponencijalnog širenja govora mržnje" širom sveta i usvojila rezoluciju o "promovisanju međuverskog i interkulturalnog dijaloga i tolerancije u suprotstavljanju govoru mržnje". Rezolucijom se prepoznaje potreba da se suprotstavimo diskriminaciji, ksenofobiji i govoru mržnje i poziva sve relevantne aktere, uključujući države, da povećaju svoje napore da se pozabave ovom pojavom, u skladu sa međunarodnim zakonom o ljudskim pravima.

Rezolucijom je 18. jun proglašen za Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje, nadovezujući  se na Strategiju i Akcioni plan Ujedinjenih nacija protiv govora mržnje, koji je pokrenut 18. juna 2019. godine.

Da bi obeležile ovaj Dan, Ujedinjene nacije pozivaju vlade, međunarodne organizacije, civilno društvo i pojedince da organizuju događaje i inicijative kojima se promovišu strategije za identifikovanje, suzbijanje i suprotstavljanje govoru mržnje. Ova prva sistemska inicijativa UN-a osmišljena za suzbijanje govora mržnje pruža suštinski okvir za to kako UN može da podrži i dopuni napore država.

Događaj je podržao Tim UN za ljudska prava u Srbiji u okviru Inicijative za ljudska prava 75 povodom obeležavanja 75. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.