Kad deca žele da uče i na raspustu

Ni raspust, ni tropski dani, pa ni superćelijska oluja nisu ovog leta sprečili decu željnu znanja iz programiranja da dodatno uče o onome čime žele da se bave u budućnosti. Programiranje u Python-u i rad u njegovoj biblioteci za 2D grafiku Pygame, radionice robotike, susreti sa profesionalcima iz IT industrije i mentori uvek spremni da lestvicu podignu malo više, sve ih je to dočekalo na  “Letnjoj školi programiranja”. Oko 50 starijih osnovaca rado je prihvatilo ove izazove. Od 28. jula do 04. avgusta, u Sremskoj Mitrovici, nadograđivali su veštine iz informatike i delili svoja iskustva i znanje sa vršnjacima.

Za polaznike i polaznice ove letnje škole programi, kodovi, traženje rešenja, testiranje i ispravljanje grešaka, ukratko programiranje - jezik je koji se jednostavno savladava, kao čitanje i pisanje. “Svakako sam radoznala po prirodi, od malena. A kad više učiš, više te interesuje, više znaš koliko u stvari ništa ne znaš i želiš da saznaš što više“, iskreno odgovara Danica Grabovac, svršena sedmakinja iz Kragujevca, dok nestrpljivo čeka da počne čas posvećen mikrobitu*.

Inspiracija Nikoline Zdravković iz Padinske skele su njene dve starije sestre, matematičarke-programerke. Pred polazak u prvi razred IT odeljenja Prve beogradske, deo letnjeg raspusta provodi učeći:  “Mene ovo trenutno baš, baš zanima. Došla sam ovde zato što mi je programiranje jako zanimljivo i srećna sam dok to radim. I mislim da ću se time baviti. Nemam taj osećaj kao: Vau, sad radim nešto od čega cela budućnost zavisi, ali se zabavljam”. Kad počne škola Marko Krstić iz Sremske Mitrovice, napuniće 13 godina. Kaže da mu dobro ide crtanje, može sebe da vidi kao arhitektu, interesuje ga i elektronika, a ni svet finansija mu nije odbojan, ali kad priča o programiranju prorade i emocije: “Interesantno mi je da pravim nešto sam. Servere pravim sam. Ako nešto što mi treba ne postoji, mogu da napravim, mogu da automatizujem stvari koje hoću. Trenutno se više baziram na veb, pravim sajtove, ali i dalje volim Pyton”.

Program ove škole osmišljen je tako da motiviše one koji tek počinju i stimuliše one koji znaju više. Šest predavača, inače studenti, i studentkinje Elektrotehničkog fakulteta i Fakulteta tehničkih nauka, tu su da dele znanje, ali i pomognu kad deca ne znaju kako da sama reše neki zadatak. Pre podne se uči i radi u kabinetima za informatiku Mitrovačke gimnazije. Sastanci s mentorima i mentorkama, društvene i sportske igre, kao i izleti rezervisani su za drugi deo dana. 

„Trudimo se da, širom Srbije, nađemo motivisanu i zainteresovanu decu, a onda je na nama da tu njihovu motivaciju održimo, da im damo neke nove veštine, neka nova znanja i da se onda možda sledeće godine opet vidimo, pa da nastavimo”, kaže Katarina Anđelković, programska direktorka Fondacije Petlja, koja od prošle godine organizuje ovu letnju školu zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Da zainteresovanih ima pokazuje podatak da je ove godine za Letnju školu programiranja stiglo 210 prijava, od kojih je selekciju prošlo 100 kandidata uzrasta od 11 do 14 godina.

„UNDP već 2 godine zajedno sa kolegama iz Fondacije Petlja i Ministarstva prosvete osmišljava i sprovodi aktivnosti koje će pomoći deci da spremno dočekaju budućnost i poslove kojih čekaju, a koji danas možda još uvek i ne postoje. Svakom detetu u Srbiji treba dati šansu da unapredi svoje veštine, otvoriti mu prozor ka nekim novim tehnologijama kroz razgovore sa predstavnicima IT industrije i pružiti sigurno okruženje  u kome će raditi zajedno sa vršnjacima, učiti od njih i razmenjivati iskustva.  Osmeh na  licima dece kada odlaze iz kampa i željno iščekivanje narednog nam je najveća nagrada za sav uloženi trud“, ističe Jelena Ružičić, portfolio menadžerka UNDP-ja za digitalne inovacije.

U Letnjoj školi programiranja se ne stiče diploma, ne dobijaju se sertifikati, ne bira se najbolji/a, već se promoviše timski rad.  “Oni su ovde zbog sebe i to je jedna poruka koju pokušavamo da im prenesemo” – precizira Katarina Anđelković. I deca su to shvatila. Štaviše spremna su da rade na svojim projektima čak i u slobodno vreme, u Domu učenika u kom su smešteni. Marko spada među njih: “Pyton je programski jezik koji u sebi ima razne biblioteke. U sebi sadrži neke matematičke formule i može svašta da se napravi u njemu. Danas planiram da završim svoju igricu”. 

Danicu pored programiranja, i više od igrica, interesuje elektronika. U Letnju školu programiranja je došla s jasnom idejom koju želi da razvije: “Volela bih da pravim svoje mašine. Trenutno me interesuju mali kućni aparati. Na primer, razmišljala sam kako da napravim mašinu za pravljenje palačinki. Imam ideju kako to da napravim. Ali nisam imala ideju kako da napravim program za to. Moramo da objasnimo mašini šta treba da radi, neće sama od sebe. Znala sam da mi je ovo savršena prilika. Ovde naravno ne učimo da pravimo mašine za palačinke, učim programiranje i nešto što može da mi pomogne svakako”.  

Polaznici/e Letnje škole programiranja su deca koju programiranje motiviše. “Idealan scenario je da oni nakon škole budu podstaknuti da dodatno rade. To možemo da vidimo kod neke dece koja su bila prošle godine, jer su za ovih godinu dana jako napredovali. To je zbog njihovog rada. Ako mi možemo da ih podstaknemo da oni dalje rade sami to je jedna pobeda”, zaključuje Nevenka Nogo, projektna asistentkinja u Fondaciji Petlja. I dok je prva smena za ovu godinu završila, druga je počela sa radom tik pred početak redovne školske godine. Novih 50 đaka uči programiranje u Sremskoj Mitrovicu od 23. do 30. avgusta.

***

“Letnju školu programiranja” organizuje Fondacija Petlja u okviru projekta „Izgradnja ključnih računarskih kompetencija – ka radnoj snazi budućnosti“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i uz podršku Vlade Republike Srbije.

*Mikrobit je džepni mikro-računar, razvijen prvenstveno kako bi zainteresovao decu za programiranje. Koristi se kao alat pri učenju programiranja, kritičkog razmišljanja i rešavanja problema. “Mozak” mikrobita je ARM procesor, a osnovnu komunikaciju sa korisnikom omogućavaju tasteri i svetleće diode koje se nalaze na uređaju. Osim toga, mikrobit je opremljen brojnim senzorima koji omogućavaju razne zanimljive primene ovog mikro-računara.