Milica Borjanić: Zalaganje za ravnopravno učešće žena u politici je naša moralna obaveza

Politika predstavlja odlučivanje o društveno-političkom kontekstu u kom ćemo živeti ii ma direktan uticaj na kvalitet našeg života. Iz ovog ralozloga, veoma je važno da žene budu te koje će imati aktivnu ulogu u kreiranju uslova za rodnu ravnopravnost i mogućnosti za razvoj uslova za što kvalitetniji i ravnopravniji život žena.

Sve više žena se uključuje u politički život i to je posledica više različitih faktora. Mnoge se uključuju upravo kao rezultat ulaganja velikog truda u osnaživanja žena da budu aktivan deo društveno-političkih života. Međutim, nažalost i dalje postoje slučajevi uključivanja žena pro forme odnosno zarad ispunjavanja određene kvote. Ovakvu zloupotrebu mehanizama rodne ravnopravnosti i privid participacije žena možemo prevenirati upravo kroz zalaganje da se što više žena nađe na mestima odlučivanja. Kroz primere iz prakse žena koje su se izborile za mesta odlučivanja i time otvorile put i drugim ženama, verujem da će biti jasna ne samo potreba već i neophodnost uključivanja što većeg broja žena. 

Pa ipak, kada sagledamo procenat koji žene čine u ukupnom stanovništvu a onda s druge strane pogledamo koji procenat žena je zapravo prisutan u institucijama i nalazi se na mestima odlučivanja, shvatićemo da ova dva procenta ne samo da nisu izjednačena već postoji drastična razlika te mnogo manji broj žena koje se nalaze na pozicijama odlučivanja. 

Najčešće prepreke i izazovi sa kojima se žene najčešće suočavaju tokom učešća u političkom životu su upravo predrasude i stereotipi o ženama, njihovoj kompetentnosti i razlozima za uključivanje u politički život. Ukoliko je pri tome reč o mlađim ženama, iskustvo i znanje su prvo što se dovodi u pitanje. Sa druge strane, kada je reč o ženama koje imaju porodicu i učestvuju u političkom životu, izazov je upravo rastrzanost između porodičnih obaveza i političkog angažovanja, koji je još uvek krojen prema potrebama muškaraca te nije podsticajan za uključivanje žena. Čak i sa velikom motivisanošću i znanjem, ženama je izuzetno teško da budu politički aktivne ukoliko nemaju veliku podršku partnera, porodice i celog sistema. 

Mnogo ćete češće ćuti komentare na izgled neke žene koja je aktivna u političkom životu u odnosu na muškarca. Sa društvenim mrežama, došla je i velika količina nesankcionisane slobode za širenjem govora mržnje koji je neretko upućen ka ženama, pogotovo ženama koje su vokalne u izražavanju svojih stavova i aktivne u političkom životu. Neretko govor mržnje koji se širi društvenim mrežama može preći u zločin iz mržnje koji naročito utiče na bezbednost žena. Zločini iz mržnje su regulisani članom 54a Krivničnog zakonika, dok nasilje u digitalnom svetu nije još uvek regulisano ni na jedan način. Ono što bi svakako trebalo predvideti je sankcija za nasilno postupanje u online svetu, posebno prema ženama. Jedna od mogućnosti bi bila i prepoznavanje digitalnog nasilja Krivičnim zakonikom i predviđanjem određene sankcije za ovakvo ponašanje. 

Pandemija korona virusa nam je donela neka nova gledišta na liderstvo i ulogu političkih lidera i liderki. Rekla bih da je donela i svest o neophodnosti uključivanja žena i pozicioniranja žena na mestima gde se donose određene odluke. Ipak, svet politike je i dalje najzatvorenija sfera za žene. U nekim drugim oblastima, kao što su zdravstvo i obrazovanje smo ipak stekli veći napredak. 

Zalaganje za ravnopravno učešće žena u politici je naša moralna obaveza ali i preduslov za prosperitetnu budućnost za sve nas. Kao žene ali i građanke i građani koji se zalažu za ravnopravnost kao takvu i kvalitetniji život u budućnosti, mislim da ne možemo imati jedno bez drugog. Ravnopravno društvo u kom su i žene i muškarci podjednako uključeni u kreiranje budućnosti, razvoja i prosperiteta je naš cilj ali mora bit i naša sadašnjost. Samo na taj način ćemo kreirati društvo koje ćemo biti u mogućnosti da razvijamo i unapređujemo.