Digitalna realnost: odlajkuj nasilje - kampanja za zaustavljanje rodno zasnovanog nasilja u srbiji

Otkrivanjem umetničke instalacije Digitalna realnost, koja na ogledalima velikih dimenzija prikazuje jezik rodno zasnovanog nasilja kojem su 20 poznatih žena na platformi X bile izložene, Srbija se priključila jednoj od najvećih globalnih kampanja, 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, u organizaciji Kancelarije Ujedinjenih Nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, UN Women u Srbiji, uz podršku Ambasade SAD u Srbiji, EU delegacije, Pravosudne akademije, Ministarstva pravde Republike Srbije, Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i organizacija civilnog društva. 

Pretnje, uvrede i omalovažavanja prikazana u ovoj instalaciji deo su jezika rodno zasnovanog nasilja kojem su korisnice društvenih mreža u Srbiji svakodnevno izložene, sa fokusom na profile na platformi X  dvadeset javnosti dobro poznatih žena, iz različitih profesija, od kojih su neke učesnice kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama. Uz pomoć ogledala preko kojih su prikazane poruke, posmatrači i posmatračice, stavljeni su u krhku poziciju izloženosti rodno zasnovanom govoru mržnje koji ne sme biti relativizovan i zanemaren, i na koji kao društvo moramo da reagujemo. Instalacija je kreirana u saradnji sa umetnicom Ivom Kuzmanović.

Na događaju održanom u EU kući pokrenuta je i incijativa #OdlajkujNasilje, uz prisustvo agentkinja promena Zejne, Anđelke Stević Žugić, Maje Uzelac, Lane Nikolić i Marije Lukić, koja ima za cilj podizanje svesti da je slanje neželjenih sadržaja u inboks i javno ponižavanje devojaka i žena na društvenim mrežama, danas najčešći oblik nasilja u digitalnom prostoru.

“Nalazi nedavnog istraživanja UN Women sprovedenog u Srbiji veoma su zabrinjavajuci, 84% žena i devojaka koje su bile izložene uvredljivom sadržaju na internetu veruju da su same krive za poniženje koje su pretrpele. Moramo se suprotstaviti toksičnim narativima, pozvati počinioca na odgovornost i stvoriti online prostore koji osnažuju, a ne ugrožavaju žene i devojke”, izjavio je Paul Jukic, politički savetnik ambasade SAD u Srbiji.

“Evropska unija podržava politike nulte tolerancije prema nasilju nad ženama i devojčicama online i offline. U današnjem digitalnom dobu posvećeni smo borbi protiv govora mržnje na mrežama i stvaranju bezbednih digitalnih prostora za sve žene i devojke“, izjavila je Plamena Halacheva, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji. 

„Tokom kampanje 16 dana aktivizma želimo da ukažemo da je digitalno nasilje itekako stvarno, itekako ozbiljno i da ostavlja strašne posledice, a od njege se često ne može pobeći. I svi moramo da budemo svesni da je ono jednako ozbiljno kao i svako drugo nasilje i da bi tako trebalo da bude i tretirano“, izjavila je Brankica Janković, Poverenica za rodnu ravnopravnost.

„Žrtve digitalnog nasilja moraju da uživaju zaštitu, moraju da budu osnažene, ali i taj postupak mora da se završi na efekasan način, naravno i sa adekvatnom sankcijom. Kroz to onda žrtve i potencijalne žrtve su svesne da mogu da se izbore i da budu zaštićene”, izjavio je Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.

“U Srbiji svaka četvrta osoba izložene je nekom obliku nasilja, u svetu svaka treća devojčica do 15 godina je doživala digitalno nasilje. Digitalno nasilje ima štetne posledice i isto je kao i bilo koje drugo nasilje“, izjavila je Milana Rikanović, direktorka kancelarije UN Women u Srbiji.

Čak 84% devojaka i žena u Srbiji misle da su same odgovorne za preživljeno digitalno nasilje, a 54% njih  smatra da počinioci nemaju svest o posledicama i veruju da je njihov postupak bezazlen i prolazan, govore preliminarni podaci prvog nacionalnog istraživanja predstavljeni u okviru inicijative #Odlajkuj nasilje. 

I javne ličnosti poručuju – odlajkuj nasilje.

„Ja nisam kriva što postojim, što sam žena, što sam Romkinja, što sam pevačica ili što sam lepa. Svi mi živimo te duple živote, ovaj realni i sajber život. Ja sam na različite načine naučila da nisam ja kriva i da se ne osećam manje vrednom.” izjavila jeZejna, pevačica.

“Ni jedna od nas žena koje su doživele digitalno nasilje nije kriva za tuđe ponašanje. To su ljudi koji možda žive oko nas, možda kupujemo u istoj prodavnici, možda živimo u istom ulazu a možda živimo sa njima u istoj kući, a da to i ne znamo. Zato smatram, uz sve apele, da bi trebalo da naučimo na šta imamo pravo“, izjavila je Anđelka Stević Žugić, glumica.

„Mislim da smo u velikoj meri zastrašene i da se veliki broj nas plaši toga kako ćemo biti prikazane online i kako će zapravo naši videi, naši postovi, naše poruke i komentari biti zloupotrebljeni. Moja uloga danas je da ohrabrim žene koje dolaze iz osetljivih društvenih grupa, da puste svoje glasove da se čuju i da bude glasne, da brišu komentare i da se ne upuštaju u rasprave na mrežama“, izjavila je Lana Nikolić, aktivistkinja.

„Ja sam prijavljivala nasilje više pod 20 puta, koje se dešavalo u realnom životu i u digitalnoj sferi, ali ne mogu da kažem da imam lepa iskustva u vezi sa prijavljivanjem, jer na žalost institucije nisu reagovale onako kako bi trebalo da reaguju”, izjavila je Marija Lukić, aktivistkinja.

“Ćutanjem se normalizuje nasilje i ako to ne želimo, moramo da kada odemo na Internet,  budemo svesni nasilja koje je svakodnevno, i potrebno je da ga prijavljujermo. To jeste teško ali zato to i ne radimo i to jeste jedan od razloga zašto nasilje i dalje postoji“, izjavila je Maja Uzelac, spisateljica i rediteljka.