Izjava Visokog komesara UN za ljudska prava povodom završetka njegove posete Srbiji

Dobar dan,

I hvala svima na dolasku.

Moja poseta Srbiji sastavni je deo dugotrajne i čvrste saradnje između Kancelarije UN za ljudska prava i ove zemlje. Zahvalan sam Vladi na tome što je omogućila ovu posetu, kao i na značajnim sastancima održanim juče i danas sa vlastima, predstavnicima Parlamenta, nezavisnim institucijama, civilnim društvom, studentima i drugim partnerima. 

Cenim saradnju Vlade sa mojom Kancelarijom i sa mehanizmima UN za zaštitu ljudskih prava. Srbija je ratifikovala skoro sve međunarodne ugovore o ljudskim pravima i nedavno pristupila fakultativnom protokolu uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Pozdravljam Vladino usvajanje instrumenta za uključivanje principa „da niko ne bude izostavljen" u javne politike. U cilju daljeg napretka, neophodno je garantovati svrsishodno učešće svih relevantnih aktera u zakonodavnom procesu. Takođe je potrebno ojačati nacionalne mehanizme za zaštitu ljudskih prava i nezavisnost sudstva.

Već više od šest meseci, Srbija svedoči talasu protesta koje uglavnom predvode studenti, pozivajući na transparentnost i odgovornost za tragični incident na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. Zahtevi studenata uključuju i borbu protiv korupcije, oslobađanje pritvorenih zbog učešća u mirnim protestima, odgovornost za napade na demonstrante i povećanje budžeta za visoko obrazovanje.

Danas sam na Univerzitetu u Beogradu imao priliku da se sastanem sa studentima i njihovim profesorima. Bio sam impresioniran energijom i entuzijazmom tih mladih ljudi. Izrazili su snažnu želju za slobodnim i demokratskim društvom, i žeđ za ljudskim pravima. Njihove glasove treba čuti i poštovati. 

Društva napreduju kada postoji otvoren, slobodan i inkluzivan prostor za dijalog, gde se bezbedno može razgovarati o izazovima, gde se slobodno mogu izražavati mišljenja, gde se kritika može izneti bez straha od odmazde, i gde je ocrnjivanje kritičkih glasova stvar prošlosti.

Sloboda izražavanja i pravo na mirno okupljanje su u samim temeljima društva – posebno kada postoje izrazita neslaganja o važnim pitanjima. Potrebno je naći rešenje tako da ostvarivanje ovih sloboda ne bude suprotstavljeno pravu na obrazovanje.

Tokom svoje posete, bio sam zatečen stepenom duboke polarizacije i podele u društvu, kao i nepoverenjem u državne institucije i političke aktere. To ukazuje na potrebu da se obnovi društveni ugovor. Poverenje se može steći samo kroz mere za njegovo jačanje, otvoren um i samokritično promišljanje. 

Apelovao sam na Vladu da obezbedi transparentnost i sprovede neodložne i temeljne istrage o tragediji u Novom Sadu, kao i o svim navodima o nasilju nad mirnim demonstrantima. Osim toga, izrazio sam spremnost svoje Kancelarije da sprovede misiju za utvrđivanje činjenica o incidentima u vezi sa demonstracijama 15. marta. Ipak, ohrabrujuće je videti da su nedavni protesti bili uglavnom mirni. 

Moja Kancelarija primila je izveštaje o racijama, verbalnim napadima, uznemiravanju, zastrašivanju, proizvoljnim hapšenjima, pretnjama i kampanjama blaćenja usmerenim prema braniocima i braniteljkama ljudskih prava i medijskim radnicima i radnicama. Primili smo i izveštaje o nezakonitom digitalnom nadzoru i tužbama usmerenim na zastrašivanje, što za posledicu ima ućutkivanje. To su, očigledno, bojazni koje treba ozbiljno shvatiti i pozabaviti se njima. 

Zabrinjava me porast govora mržnje, kako na internetu tako i u tradicionalnim medijima. Na meti su posebno žene, Romi i Romkinje i druge zajednice, kao i LGBTIQ+ osobe i novinari i novinarke. A ponekad se čak i političari i visoki zvaničnici uključuju u retoriku punu mržnje. Demonizacija i stigmatizacija onih koji ostvaruju svoja ljudska prava i brane ih mogu samo da dovedu do još dublje polarizacije i straha. 

Od suštinskog je značaja reagovati na osnovne uzroke diskriminacije i marginalizacije svih etničkih i nacionalnim manjina. Romska zajednica je i dalje pogođena visokim stopama siromaštva, isključenošću i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i osnovnim uslugama. Potrebno je ojačati postojeće javne politike protiv diskriminacije, uz sistematsko prikupljanje razvrstanih podataka za potrebe praćenja i suzbijanja diskriminacije.

Udar na rodnu ravnopravnost je globalna pojava, koja se manifestuje i u Srbiji. Ispoljava se kroz nedavnu obustavu primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti, mizogine narative i napade, posebno usmerene na žene u javnoj sferi, kao i kroz rodno zasnovano nasilje, uključujući femicid. I osobe sa invaliditetom trpe diskriminaciju. Njihova prava treba da budu garantovana, kako u zakonima, tako i u njihovoj primeni.

Srbija je deo regiona koji je mnogo propatio zbog ratova i konflikata. Građani i građanke Srbije su pokazali volju da unapređuju i grade naciju zasnovanu na ravnopravnosti i ljudskim pravima. Tranziciona pravda je važan stub u tom procesu. 

U tom pogledu je potrebno više. Odgovornost za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena tokom devedesetih godina prošlog veka i dalje je veliki izazov. Veliki broj krivičnih predmeta je i dalje u istrazi, a sudski postupci su ograničeni i često spori. Većina osuđujućih presuda odnosi se na nižerangirane zvaničnike, dok su prekogranična pravosudna saradnja i razmena informacija i dalje na niskom nivou.

Srbija nema ni zakonski okvir za priznavanje statusa nestalih lica i prava njihovih porodica. A pristup žrtava pravdi i reparacijama i dalje je neodgovarajući. 

Memorijalizacija je suštinski važan deo procesa isceljenja. Negiranje ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca predstavljaju suprotnost toga. Bez stvarne tranzicione pravde, uključujući istinu i pomirenje, rane iz prošlosti će ostati otvorene.

Vodio sam razgovore sa vlastima i o stanju ljudskih prava na Kosovu, posebno kada je reč o nevećinskim zajednicama. Upoznat sam sa situacijom i moja Kancelarija će nastaviti da radi na njoj. Lično sam se obavezao na dalje delovanje. 

Tokom moje posete, dirnula me je otpornost ljudi sa kojima sam se sreo, kao i njihova želja i volja da unapređuju ljudska prava u ovoj zemlji. Oni imaju moju punu solidarnost i podršku.

Hvala.