Intervju: Turizam kao generator promena za žene u ruralnim područjima

Malina Stanojević jedna je od najglasnijih zagovornica prava žena na selu u Srbiji. Kao predsednica Udruženja „Sačuvajmo selo Priboj“, godinama radi na osnaživanju žena i time na poboljšanje njihovog položaja ali i života seoskih zajednica u jugozapadnoj Srbiji. Kroz projekat koji sprovodi UN Women uz podršku EU, više od 200 žena na selu iz Udruženja je bilo uključeno u kreiranje inicijativa prema lokalnoj samoupravi u cilju poboljšanja njihovog položaja. Pored toga, Udruženje „Sačuvajmo selo Priboj“ je pokrenulo temu razvoja ruralnog turizma kao generatora promena za žene na selu.

Kako biste u nekoliko rečenica opisali jedan prosečan dan žene na selu u Srbiji?

Ustajanje pre svih ukućana (oko 6h), obilazak stoke, spremanje dece u školu i često odvoženje do škole, spremanje doručka za ukućane i odlazak u njivu ili plastenik. Ukoliko ima stoke za mužu (krave, koze) sledi muža i varenje mleka, a zatim priprema mleka za pravljenje sira. U međuvremenu se pristupa spremanju ručka i dočekivanje dece iz škole. Neretko mora da ode i doveze decu iz škole. Ukoliko ima i starijih ukućana tu su još posebni tretmani oko terapija, odvođenja kod lekara, a često i posebna ishrana. Nakon ručka treba posvetiti pažnju deci za učenje i pripremu za sutra. Ne smemo zaboraviti pranje i peglanje i održavanje higijene u kući i štalama. Iz ovoga se vidi da žene u selima imaju neograničeno i nedefinisano radno vreme i opis poslova. Zato često kažem da je ženama radno vreme 25 sati od mogućih 24. 

Na koji način se moze takva situacija promeniti, kao i šta vaše Udruženje radi po tom pitanju?

Ova situacija se može promeniti ili bar ublažiti ako bi se ozbiljno i praktično, a ne samo deklarativno, pristupilo ozakonjenju tzv. neplaćenog rada i izvršila preraspodela sredstava na one koji višestruko dorinose očuvanju porodica i vaspitavanju dece po tradicionalnim vrednostima. Mi kroz Udruženje ženama približavamo nove trendove življenja, lakše načine obavljanja poslova koje moraju da završe, digitalno opismenjavanje, dodelu opreme koja im omogućava primenu novih tehnologija, sigurniju proizvodnju (plastenici, kopačice), opremu za preradu voća i povrća, edukacije za preradu i plasman proizvoda, bolje iskorišćenje kod prerade voća i povrća. Tako smo na primer preko UN Women projekta nabavili duplikator čime smo uveli novinu u proizvodnju, jer do tada niko nije ni čuo šta je to i čemu služi, napravili smo novi proizvod kojim se hvalimo sa razlogom.

Pokrenuli ste temu seoskog turizma u tom delu Srbije. Kakav je potencijal njegovog razvoja i kako može da doprinese unapređenju položaja žena?

U našoj opštini se nijedno gazdinstvo do sada nije bavilo seoskim turizmom tako da smo mi prvi koji smo procenili i analizirali kapacitete i resurse koji su potrebni za bavljenje sesokim turizmom i svojim inicijativama koje smo definisali kroz projekat naterali donosioce odluka da shvate ozbiljno iskorišćenje resursa i kapaciteta i da seoski turizam ubace u akcioni plan kao meru. Mi smo devet gazdinstava prepoznali kao najkompletnija i koja mogu najbrže da počnu sa davanjem usluga u turizmu i iste smo postavili na Google Maps. Nakon naših aktivnosti mnoga domaćinstva koja nisu u članstvu našeg udruženja su krenuli da adaptiraju svoje prostore i shvatili da je to ozbiljan potez za brzo prihodovanje iz svojih gazdinstava. Kako su žene praktično nosioci svih aktivnosti u seoskom turizmu to će im biti još jedna vrsta osnaživanja, jer donosi ekonomske benefite a samim tim unapređuje i opšti položaj žene. Pored toga, porezi i benefiti od seoskog turizma doprinose ekonomskom napretku same opštine.

Kako žene mogu da se uključe u seoski turizam- da li postoje neki podsticaji, obuke i sl?

Samim bavljenjem seoskim turizmom žene su direktno uključene i sav prihod kako od smeštaja tako i od plasiranja hrane ide ženama sa sela. Što se tiče podsticaja na lokalnom nivou oni još uvek ne postoje ali pokretanjem seoskog turizma od strane našeg Udruženja nadamo se da će opština još više prepoznati značaj seoskog turizma za naš kraj i davati podsticaje za uključivanje ljudi, naručito žena, sa sela u ovu oblast. Što se tiče obuka, naše udruženje je organizvalo niz obuka na temu seoskog turizma, bilo u našoj organizaciji ili saradničkih udruženja, mada treba napomenuti da su nam predstavnici lokalne turističke organizacije u više navrata izlazili u susret i držali besplatne obuke i konsultacije sa ženama koje su zainteresovane za bavljenje seoskim turizmom.

Šta vas najviše motiviše i inspiriše da nastavite svoju misiju unapređenja položaja žena na selu?

Svakim projektom stičem nove uvide i saznanja šta je to što je ženama pomoglo a šta još treba uraditi da bi bilo još bolje. Radost na licima žena i porodica kojima sam kroz projekte pomogla, a ponekad i neke suze radosnice, motivišu me da ne smem da stanem.