Komitet UN protiv diskriminacije žena u Zaključnim zapažanjima za Srbiju istakao postojanje određenog napretka, ali istovremeno izrazio zabrinutost u pogledu postojanja rodnih stereotipa, kao i rodno zasnovanog nasilja

Beograd, 20. mart 2019 – Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) i Tim UN za ljudska prava u Srbiji su zajedno sa organizacijama civilnog društva predstavili Zaključna zapažanja i preporuke Komiteta UN protiv diskriminacije žena.

Zapažanja i preporuke, Komitet je uputio Srbiji 8.marta, a odnose se na četvrti periodični izveštaj o sprovođenju UN Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena prema kojoj se Srbija kao članica UN dobrovoljno obavezala da izveštava.

“Kao potpisnica Konvencije, Srbija se obavezala da obezbedi ženama puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i sloboda. Preporuke Komiteta ukazuju na izvestan napredak, ali daju i smernice svima nama za zajedničku akciju sprečavanja kršenja ovih prava i sloboda u pojedinim oblastima”, smatra Milana Rikanović, šefica Agencije UN za rodnu ravnopravnost u Srbiji (UN Women).

Komitet je u Zaključnim zapažanjima pozdravio napredak koji je postignut pre svega u pogledu izvršenih zakonodavnih reformi i ratifikovanja Istanbulske konvencije, ali je istovremeno uputio značajne preporuke za unapređenje rodne ravnopravnosti i smanjenja rodno zasnovanog nasilja.

“Nadamo se da će izveštaj i preporuke Komiteta koje je uputio Republici Srbiji biti  smernica kako Vladi, tako i civilnom drustvu o tome šta su prioriteti i kako svi društveni akteri mogu da doprinesu opštem poboljšanju. Komitet je uspeo da bude veoma konkretan u pohvalama i preporukama, za koje se nadamo se da će uticati na dalje napore na nacionalnom i lokalnom nivou”, izjavio je Milan Marković, šef Tima UN za ljudska prava u Srbiji.

Komitet je između ostalog pozvao državu da preduzme sve neophodne mere za borbu protiv anti-rodnog diskursa, kao i da intenzivira napore na podizanju svesti među ženama o njihovim pravima u skladu sa pravima iz Konvencije. Shodno mišljenju Komiteta, država je obavezna da žrtvama svih oblika rodne diskriminacije omogući pristup besplatnoj pravnoj pomoći, kao i da ojača multisektorsku saradnju u cilju sprečavanja i borbe protiv rodno zasnovanog nasilja.

Pored toga, istaknuto je i da je potrebno efikasno istražiti sve slučajeve trgovine ljudima, ubrzati jednaku zastupljenost žena u svim oblastima javnog i političkog života, omogućiti trenutnu registraciju rođenja i pristup identifikacionim dokumentima za svu decu, uvesti rodno osetljive sadržaje u nastavne planove i udžbenike.

„Reforme u društvu su prisutne ali su formalističke, bez suštinske implementacije zakona, politika i njihovih efekata po položaj žena i rodne odnose. Mehanizmi za implementaciju nisu efektivni jer prateći propisi koji definišu ove mehanizme nedostaju ili se donose dugo nakon usvajanja zakona“, smatra Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama i članica Ženske platforme za razvoj Srbije.

Događaj su zajednički organizovale Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji, Platforma organizacija za saradnju sa UN mehanizmima za ljudska prava i Ženska platforma za razvoj Srbije.