Od neizvesnosti do sigurnosti

„Kada si dete, voliš da budeš sa drugarima, da igraš fudbal i voziš bicikl. U Info parku sve to možeš. Najlepše je što ovde možeš ponovo da se osećaš kao dete”, priča nam devetnaestogodišnji Ali [1] iz Avganistana, na čistom srpskom jeziku. Naučio ga je za 5 godina, koliko dugo je u Srbiji. Za to vreme je dobio azil, upisao srednju školu i postao kulturni medijator za paštu i farsi jezik u Info parku, u okviru programa koji podržava UNICEF, gde pomaže izbeglicama i migrantima. 

„Svakom dečaku kojeg upoznamo u prihvatnom centru za izbeglice, ili ga nađemo samog u parku ili na granici,  kažem – dođi u Info park, dođi jednom nedeljno na ,Dan dečaka’. Tu su dečaci tvojih godina, sa njima možeš da se igraš, učiš, družiš, pričaš”, kaže Ali koji je i sam nekada bio taj isti dečak, sam i uplašen u jednom beogradskom parku. 

On tu decu razume. I njegova priča, kao i mnogih dečaka koji su sami ili sa porodicom izbegli iz svojih zemalja, počinje istom rečenicom – morao sam da odem.

Iako pamti srećno detinjstvo u Kabulu, drugare i školu, te 2017,  sa 14 godina krenuo je iz Avganistana. Sa samo jednim drugom prevalio je put na koji ni jedno dete ne bi trebalo da krene.

„Kreneš i ne znaš kada ćeš ponovo videti porodicu. Bilo je baš teško, mnogo sam pešačio, plašio se da me policija ne uhvati”, priča Ali.

Posle više meseci pešačenja, straha i neizvesnosti, u Srbiju stiže nekoliko dana pre Nove 2018. godine. Prvih nekoliko noći spava na ulici.

„Onda su me našli ljudi iz Info parka i pomogli mi da se smestim u prihvatni centar, a onda i u sigurnu kuću jer sam bio dete bez pratnje”,  kaže Ali.

U okviru Info parkovog programa za decu izbeglica i migranata koji se realizuje uz podršku UNICEF-a jedan deo aktivnosti odnosi se na psihosocijalnu zaštitu dece bez pratnje. Na radionice psihosocijalne podrške u Info parku Ali je prvi put došao posle godinu dana boravka u Srbiji. Od tada je to mesto njegov drugi dom.

„Ovde znaju ceo moj život. Mnogo mi je značilo što je neko čuo moju priču.  Moraš da pričaš sa nekim kome veruješ da ti bude lakše. Ja sada ohrabrujem druge dečake da pričaju. Ovde kao da smo porodica”, kaže Ali. 

Godinama ne propušta ni „Dan dečaka”. Taj dan je i za mnoge druge dečake najsrećniji dan u sedmici.

Jedne nedelje idu na fudbal, u bioskop, na kuglanje, druge učestvuju na radionicama gde ih facilitatori edukuju o prevenciji rodno zasnovanog i seksualnog nasilja, zlostavljanja i trgovine ljudima.

„Teme su i emocije, komunikacija, stres, veze sa porodicom, prijateljima, zdravlje. Najviše žele da pričaju o stresu, jer je taj njihov put težak i brinu o porodici”, kaže Ali. 

I petnaestogodišnji Mohamed već tri nedelje, koliko dolazi u Info park, ne propušta „Dan dečaka”. On je prošle godine, sa majkom i sedmoro braće i sestara, izbegao iz Somalije.

„Detinjstvo je bilo teško. Nismo išli u školu i samo smo učili Kuran. Moj otac nam je jednog dana rekao – ako odete u Srbiju ili neku drugu zemlju, imaćete bolju budućnost”, priča Mohamed, dečak bistrih očiju i širokog osmeha. Jer u Info parku se, kaže, uvek smeje. Tu se bavi sportom, upoznaje nove prijatelje, priča o Somaliji, ocu, školi. 

Ovde se osećam bezbedno. Ovde je dobro za decu. Ako je neko tužan ili pod pritiskom može da dođe da se oraspoloži i oslobodi briga”, objašnjava.

Deca su najugroženija migrantska populacija, naročito ako putuju sama. Često ne borave u centrima i zato su u riziku od nasilja i ugrožavanja prava.

Zato UNICEF u Srbiji, u partnerstvu sa Info parkom u Beogradu, sprovodi Projekat dečje zaštite i psihosocijalne podrške za decu izbeglice i migrante, uključujući i decu bez pratnje.

Tim Info parka već godinama na terenu pronalazi, identifikuje i zbrinjava decu, najčešće dečake koji putuju bez pratnje ili su razdvojeni od porodice. Upućuje ih na Centre za socijalni rad i Komesarijat za izbeglice i migracije. 

Osim organizovanja edukativnih radionica i „Dana dečaka” svakodnevno deci i njihovim porodicama pružaju informacije o iskustvima migracija, mogućnostima pravne zaštite i integracije, pristupu uslugama u oblasti zdravlja, školstva, nošenju sa traumama, iskustvima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.  Preko Viber zajednice i SOS telefona tokom pandemije COVID-19 deca i njihovi roditelji pratili su informacije o merama zaštite, vakcinaciji i pomoći koju mogu dobiti. 

Irena Abdelmaksoud, već 7 godina radi u Info parku kao specijalistkinja za zaštitu dece bez pratnje i razdvojene dece. Od 2018. uključena je i u program Zaštita dece i prevencija rodno zasnovanog nasilja za žene i decu u pokretu. Iz njenog iskustva, veliki broj dečaka već dolazi sa traumama koje su doživeli u zemlji porekla ali i tokom puta i boravka u Srbiji. 

„Oni često nisu u stanju da prepoznaju različite oblike fizičkog ili psihološkog nasilja i zanemarivanja, ili nisu u stanju da donose odluke koje su u njihovom najboljem interesu. Jedan od primera koji to najbolje oslikava jeste kada dečaci u intervjuima prvobitno kažu kako nisu imali većih problema tokom puta, a nakon dubljeg razgovora otkriju da su bili primorani da prelaze duge i nebezbedne distance, da su provodili dane bez hrane i vode, da su prisustvovali scenama nasilja nad izbeglicama i migrantima, ili da su bili izloženi policijskom nasilju. Kao posledicu toga imaju probleme sa spavanjem, ishranom ili koncentracijom, čak su na momente agresivni ili se samopovređuju”,  objašnjava Irena.

Zato je kontinuirani rad sa dečacima, uz obezbeđivanje prostora gde se osećaju bezbedno i prihvaćeno, od presudnog značaja. Tim Info parka je samo od početka 2021. identifikovao i podržao više od 1200 dečaka bez pratnje iz Avganistana, Sirije, Iraka, Eritreje, Pakistana, Indije, Bangladeša. Podrška je mnogima promenila život, želje i pružila mogućnosti.

Tako i Mohamed već uveliko razmišlja o budućnosti. Želi da bude pilot u Nemačkoj ili Engleskoj.

Ali, sa početka naše priče, ipak želi da ostane u Srbiji i bude socijalni radnik ili profesor arapskog jezika. Šta god da odluči i dalje će sigurno pomagati deci koja prelaze trnovit put kojim je on nekada koračao.

UNICEF od početka krize radi na osiguravanju dečje zaštite i sveukupnog blagostanja dece izbeglica i migranata i njihovih roditelja. Kroz radionice i info-sesije za decu, rekreativne i kreativne aktivnosti, uključujući i aktivnosti namenjene dečacima bez pratnje, omogućen je i oporavak od trauma i nastavak pravilnog razvoja dece i mladih.

Autorka: Ivana Miljković

[1] Ime sagovornika je promenjeno zbog njegove zaštite.