Matej je pobednik!

Leskovac, novembar 2022 - Matej je borac! To je prvo što će, svako ko ga poznaje, reći o tihom petogodišnjem dečaku iz Leskovca. Matej u svom vrtiću „Kolibri“ najviše voli lutkarske predstave. Kad u ruke uzme omiljenu lutku na štapiću, Matej postaje vuk. I priča teče i Matej sa drugarima i vaspitačicama peva svoju pesmu o vuku.

„Matej je borac zato što se rodio tri meseca pre termina, preživeo svašta po rođenju“, priseća se Matejeva mama Jelena Cvetković. „Krvarenje na mozgu drugog stepena, jako mnogo problema sa plućima, to je bio najveći problem kod njega, jer je mnogo vremena proveo na respiratoru, čak dva meseca. Nekoliko upala pluća, jedna sa sepsom, velika nezrelost, jer je to bila blizanačka trudnoća i  porođaj je krenuo iznenada.“

Matejeva sestra bliznakinja živela je samo devetnaest dana u beogradskom Institutu za neonatologiju. Bilo je to, malo je reći, teško vreme za celu porodicu.

„To je jako teška tema, veoma veliki stres, nema odgovarajućeg opisa toga, koliko je to bilo teško i koliko je bilo stresno za roditelja“, objašnjava mama Jelena.

Bilo je to vreme velikog straha i neizvesnosti, koje su ispunjavali intervencije, pregledi i kontrole kod neurologa, fizijatra, brojnih specijalista, koji su pratili Matejev razvoj. Otac Dušan se tog perioda priseća, uz duboki uzdah: „Stvarno težak period života, dosta panike, konfuzije“.

Pre drugog rođendana, neurolog je Matejeve roditelje uputio da je vreme da sa svojim sinom posete logopeda i psihologa, gde su dobili savet da je za dečakov razvoj važno da krene u vrtić. U vrtiću su mogli da računaju na podršku i kroz program Porodično orijentisanih ranih intervencija (PORI).

 Mama Jelena se živo seća Matejevog polaska u jasle: Prvog dana u vrtiću, Matej je bio zbunjen. Nosio je svoju igračku slončića i već posle dva dana je bio svestan - to su moje cipele, moje stvari. On nije izgovarao mnogo reči, ali znao je kad je nešto moje. On je tada hodao, ali govor je bio slab. Ubrzo smo primetili da je postao svestan okoline, društva. Govor se poboljšao.

I pre polaska u vrtić upoznali su psihološkinju Bojanu Mihajlović, članicu tima za Rane intervencije u Leskovcu, koji čine predstavnici Razvojnog savetovališta, Doma zdravlja, predškolske ustanove i Centra za socijalni rad. Mnogo značajnije, kaže psihološkinja, bilo je upoznavanje u samoj porodici, prilikom kućne posete. Biljana je uverena da je to bilo najvažnije iskustvo, presudno za buduću saradnju sa posvećenim roditeljima: „Tada sam istinski formirala sliku o stvarnom životu te porodice, jer sam videla ambijent, upoznala sam druge članove porodice o kojima oni mnogo pričaju, jer su oni jedna dinamična porodica. Videvši sredinu u kojoj Matej odrasta, videla sam sa kakvim se izazovima suočavaju, kako odgovoriti na sve izazove savremenog života, odgovoriti na sve potrebe i starijeg deteta, Matejeve sestre. Matejeve potrebe su bile izuzetno velike i tu su ta šira porodica, ta socijalna mreža bili od izuzetnog značaja“.

 Za Matejeve roditelje Biljana je bila oslonac, naročito u vreme kada se njihov sin tek privikavao na vrtić.

„Ona je bila psihološka potpora nama roditeljima, to nam je bilo neophodno jer rad sa Matejem traje, mnogo pričanja, ponavljana, dok dete ne usvoji. Ona nas je uputila kako da mu objašnjavamo, kako da mu se obraćamo da nešto uradi iz jedne, dve ili tri reči i kojim redosledom, da zna kojim redom da nas posluša“, govori mama Jelena, što i njen suprug potvrđuje.

„Biljanine posete su nam mnogo značile, uputila nas je u dosta stvari, objasnila kako s Matejem, kako će u vrtiću vaspitačice i kako će deca da utiču na njega.“

Matejeva vaspitačica Slađana seća se Matejevog prelaska iz jaslene u vrtićku grupu. Dobro pamti i izazove i Matejeve pobede:

„U tom periodu radili smo na formiranju rutina. Matej nije mogao sam da pere ruke, da se sam oblači i svlači. Bila mu je potrebna naša pomoć. I deca su mu mnogo pomagala. Kad se na primer pripremamo za podnevno spavanje, priđe mu devojčica pa kaže - hajde Mato, podigni ruke, pa da izvučemo jedan rukav, pa drugi. U svemu su mu pomagali, on je sve to prihvatio i u potpunosti je samostalan sada. Sam se oblači i svlači, koristi pribor za jelo, govor je sad razvijen, a bio je jedva razumljiv. Radimo na tome da govor bude što jasniji i glasniji. Kad obrađujemo neku priču svi učestvuju i ponavljaju, Matej ponavlja, učestvuje u dramskim igrama, to baš voli.“

Matej ima blaži oblik cerebralne paralize. Nedavno je prošao kroz još jednu operaciju, koja mu je pomogla da lakše hoda i ravnomerno koristi obe ruke. Još jedna pobeda za Mateja, izazov za roditelje, koji su lakše prebrodili uz pomoć vaspitačica, psihološkinje i drugara.  

 „Matej ide težim putem od kako se rodio i zato je borac!“

Svoje pobede kod kuće, Matej deli sa starijom sestrom.

„Igraju se dosta kod kuće, napolju. Pokazuje mu kako da crta, uči ga koje su boje, uči ga malo i slova“, ponosan je tata Dušan.

U vrtiću, podrška tima za Rane intervencije se nastavlja. Matejevi mama i tata dolaze da razgovaraju o dečakovom napretku sa vaspitačicama i psihološkinjom Biljanom:

„Mnogo je važno da sednemo zajedno za sto. Možemo da razgovaramo i u grupi,  ali najbolji je model, to se pokazalo,  da na mirnom mestu u dogovoreno vreme sednemo za sto. Onda oni pričaju kako je Matej kod kuće, mi pričamo kako je u vrtiću, pa to ukrstimo. To je pravi rad!“

Porodično orijentisane rane intervencije u središtu imaju celu porodicu kako bi dete ostvarilo sve svoje potencijale. Biljana je uverena da Matej napreduje upravo zahvaljujući podršci koju on i cela porodica dobijaju kroz rane intervencije u vrtići i kod kuće i posvećenim roditeljima.

„Mislim da je to ključno, njihova posvećenost i rešenost da nešto žele da postignu. U vrtiću je dobio ogromnu podršku vaspitača, koji su stvorili klimu u kojoj je Matej zaista prihvaćen. Drugari su uradili mnogo za Mateja. Stepen stimulacije koji je dobio i taj reflektor koji bacimo malo više na njega,  dete oseti da je ta dobra pažnja okrenuta ka njemu. Svako dete reaguje na tu vrstu zagledanosti, koja je sistemska, pravovremena i usklađena da porodica i mi zajedno radimo na cilju, koji smo zajedno dogovorili i koji je cilj porodice!“, zaključuje psihološkinja Biljana.

Ministarstvo zdravlja zajedno sa drugim ministarstvima, uz podršku UNICEF-a, Fondacije za otvoreno društvo, Evropske asocijacije za rane intervencije, a oslanjajući se na stručna znanja i iskustva iz Portugalije, Amerike, Australije, podržava razvoj mreže usluga porodično orjentisanih ranih intervencija u celoj Srbiji. Koordinator Tima za rane intervencije je razvojno savetovalište okružnog doma zdravlja, a tim uključuje sve relevantne stručnjake sistema zdravstvene i socijalne zaštite i predškolskog vaspitanja i obrazovanja. U program je do sada uključeno 15 okružnih i 4 beogradska Tima za porodično orijentisane rane intervencije.

Podrška razvoju usluga porodično orjentisanih ranih intervencija u Srbiji je pružena kroz regionalni projekat UNICEF-a „Ublažavanje uticaja COVID-19 na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koji finansira Evropska unija kroz Generalni direktorat Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju (DG NEAR). Ovim programom podržano je širenje mreže PORI usluga sa 5 pilot na novih 13 lokacija, i to kroz edukaciju profesionalaca i opremanje digitalnom opremom domova zdravlja, predškolskih ustanova i centara za socijalnu rad uključenim u PORI.

Napisala Jelena Terzic