Pažnja koja greje i dušu

Beograd, 6. decembar 2022 – „Sada imam ovu novu jaknu i mogu duže da budem napolju i igram se sa drugarima”, hvali se devetogodišnja Sara iz Irana koja je sa mamom i sestrom u novembru stigla u Centar za azil u Krnjači. U veselim očima buduće doktorke vide se sreća i zahvalnost. Deci tako malo treba. Njena mlađa sestra, dvoipogodišnja Zulfa, hoće sama u malenim rukama da nosi sve što je dobila – jaknu, čizmice, trenerku, majice, veš.

Njihova mama Limu je pre 8 godina napustila Iran i od tada je, prvo sa Sarom a zatim i Zulfom, na opasnom i teškom putu.  Ona najbolje zna koliko znači da deca budu spremna za zimu, da uvek imaju toplu odeću i obuću i budu zdrava i bezbedna.

„Godinama smo bili izloženi gladi, hladnoći, prelaženju kroz najopasnije granice, spavanju u šumama. Sada počinje zima i najbolje je da budemo neko vreme ovde u Centru u Krnjači. Sve što su deca sada dobila mnogo znači jer mi nemamo novca da im to sami kupimo”, objašnjava Limu.

Osim za Saru i Zulfu, paketi zimske garderobe spremni su za još 58 dece, koliko ih ima u Centru za azil Krnjača.

Ispred kućice gde se deli zimska garderoba polako se stvara gužva. U redu strpljivo čeka nekoliko porodica iz Burundija, mama sa petoro dece iz Mongolije, dečaci iz Avganistana. Među njima su i šestogodišnji Visam i dvogodišnji Zakarije sa mamom Alom. Ona je u Srbiju došla iz Sirije sa starijim sinom i suprugom pre 4 godine. Mlađi Zakarije je rođen ovde.

Oba dečaka znaju srpski jezik ali se stide da govore. Umesto njih nam mama Ala, sa suzama u očima, pokazuje šta su dobili.

Evo sad imaju iste plave majice i trenerke, sive jaknice, veš, duboke postavljene čizme. Ovo nam mnogo znači za zimu, kaže Ala.

Sledeće nedelje njih troje kreću u Austriju gde ih čeka tata. Za taj put, ovog hladnog decembra, više od svega će im značiti ta topla garderoba.

Iz gužve istrčava tršavi crnokosi dečak i viče: „Moje, moje, vidi!” U rukama nosi čizmice i svima ih pokazuje. U centru ga svi poznaju. Zove se Ferhad, ima dve i po godine i u Krnjači je već tri meseca sa mamom Rahad i starijim bratom Alijem.

Važno je da imaju ovu odeću, počinju hladniji dani a deca žele da budu napolju. Stariji sin Ali je sada veliki dečak i voli da ide i do grada u šetnju, priča nam mama Rihad.

Napustila je Irak pre 9 godina. I ona zna šta je težak put i koliko je važno da deca imaju toplu odeću i obuću.

Samo ove godine, prema zvaničnim podacima, u Srbiju je ušlo oko 99.000 izbeglica i migranata, što je za 100 odsto više nego lane. U svakom trenutku u prihvatnim i azilnim centrima je oko 6.500 izbeglica, migranata i tražilaca azila, od čega 250 dece. Većina je u tranzitu ka Zapadnoj Evropi, što znači da su stalno na putu a samim tim i da su u većem riziku od razboljevanja i povreda. Zato je najveći izazov, naročito u zimskom periodu, obezbediti toj deci dovoljno tople odeće, obuće i higijenskih sredstava.

UNICEF to prepoznaje kao prioritet i zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, od početka izbegličko-migrantske krize 2015. obezbeđuje zimsku garderobu za decu u porodicama, ali i dečake i devojčice koji putuju bez pratnje roditelja ili staratelja. Ovo je važno za njihovo zdravlje i bezbednost, kao i za omogućavanje svakodnevnih aktivnosti, uključujući odlazak u školu i boravak napolju.

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije svake godine u saradnji sa UNICEF-om deci obezbeđuje garderobu za zimu jer je to najteži period za izbeglice i migrante. Takođe, sarađujemo i na dostavljanju higijenskih paketa, pelena za bebe i ostalih stvari u zavisnosti od potreba, kaže Đurđa Šurlan, upravnica Centra za azil u Krnjači.

Paketi zimske obuće i odeće se i ove godine dele svim devojčicama i dečacima koji borave u  prihvatnim i azilnim centrima i u tri institucije za zaštitu dece u Beogradu i Nišu.

Osiguravanje pristupa adekvatnoj odeći, obući i higijenskim potrepštinama je samo deo UNICEF-ovog programa namenjenog deci u pokretu. UNICEF pruža tehničku pomoć i smernice iz oblasti zaštite, obrazovanja, zdravlja i ishrane državi i drugim akterima kroz koordinaciju, obuke profesionalaca kao i kroz direktne usluge psihosocijalne podrške i zaštite za žene i decu u pokretu kako bi osigurali da deca iz najugroženijih grupa imaju pristup svim pravima u skladu sa Konvencijom o pravima deteta.

Napisala Ivana Miljković