Dok svetska populacija dostiže 8 milijardi, potrebno preispitivanje populacionih politika u regionu

,,Današnja prekretnica i dalji rast svetske populacije koja dostiže 8 milijardi ne sme da potisne u drugi plan potencijalno ozbiljne posledice sa kojima bi se države sa sve manjim brojem stanovnika mogle suočiti, ako ne razmisle o načinu na koji se bave demografskim promenama”, saopštila je danas Florens Bauer, direktorka Regionalne kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za istočnu Evropu i centralnu Aziju.

Globalno gledano, rast stanovništva je značajno usporen i počeo je da se preokreće u sve većem broju država, većinom u centralnoj i istočnoj Evropi, gde su kombinacija migracija i niskih stopa fertiliteta uticale na smanjenje broja stanovnika. Ako se ova situacija ne reši, mogla bi da utiče na budući razvoj ekonomija, infrastrukture i društva u celini. Projekcije pokazuju da će se stanovništvo Srbije do sredine XXI veka smanjiti za 1,4 miliona ili jednu petinu. Do 2041. godine skoro svaka četvrta osoba u Srbiji imaće više od 65 godina. Pad stanovništva će pogoditi celu državu, ali neće jednako pogoditi sve njene delove. Do polovine veka, najmanje će pogoditi Beograd koji će izgubiti 3,8% stanovnika, dok će najviše izgubiti jugoistočna Srbija preko 40%.

 

„U svojim odgovorima na smanjenje broja stanovnika, vlade imaju tendenciju da se fokusiraju na povećanje nataliteta i davanje finansijskih podsticaja ljudima da imaju više dece“, rekla je gospođa Bauer i naglasila da smo imali priliku da vidimo da ovakve mere ne funkcionišu. Ono što je potrebno je širok spektar mera koje ljudima olakšavaju da grade budućnost u svojoj državi, umesto da traže prilike na drugim mestima, kao i da imaju onoliko dece koliko žele.

,,Ovo zahteva preispitivanje načina na koji države pristupaju demografskim promenama”, istakla je gospođa Bauer i dodala da je potrebno da se udaljimo od preteranog naglašavanja broja i percepcije pretnji i da počnemo da posmatramo demografske promene kao priliku za izgradnju jačih i inkluzivnijih društava.

Veliki broj ljudi napušta svoje države da bi radili na nekim drugim mestima, stopa nataliteta je na niskom nivou, a istočna Evropa je bila prva svetska regija koja je doživela kontinuirani pad broja stanovnika tokom poslednjih decenija. Trenutno sve osim jedne od deset državau kojima se najbrže smanjuje broj stanovnika

nalaze se u centralnoj i istočnoj Evropi.

„Naravno, brojevi su važni, ali preokupacija porastom i padom broja stanovnika može odvratiti pažnju od onoga što je zaista važno, a to je stvaranje društva u kojem ljudi žele da žive i zasnivaju porodice”, naglasila je gospođa Bauer.

Dokazi sugerišu da će dobra kombinacija javnih politika najverovatnije napraviti razliku. Ovo uključuje značajnu podršku porodicama koju mogu da koriste muškarci i žene, mere koje će ženama i muškarcima olakšati usklađivanje rada i roditeljstva, bolju podršku za brigu o deci, proširenje mogućnosti zapošljavanja i stanovanja za mlade ljude i pravednu raspodelu brige i zadataka u domaćinstvu između muškaraca i žena. Jačanje inkluzije je takođe ključno za osposobljavanje država za demografske promene. Ovo uključuje uklanjanje barijera za žene, starije ljude, migrante i najmarginalizovanije grupe da u potpunosti doprinesu ekonomiji i javnom životu.