Krug prijateljstva koji ostvaruje želje

Vranje, januar 2023 - Evgenija je rodni Kijev napustila sa šestogodišnjom ćerkom Sašom, samo nekoliko sedmica pre nego što je u Ukrajini počeo rat. Od tada je prošlo više od godine, ali oči joj se pune suzama kada se priseća koliko je brinula strepeći za život svog sedamnaestogodišnjeg sina. Dmitrij je ostao u Ukrajini, jer ga je od završetka škole delio još koji mesec. Bilo je teško, jedva uspeva Evgenija da izgovori reči preblage da opišu osećanje straha, kojim je preplavljena.

Utočište od rata i neizvesnosti pronašli su u Centru za azil u Vranju. Na sigurnom su, kaže Evgenija, ali vreme je tu ponekad isuviše sporo prolazilo. Osećaj da su se vratili u kolosek dao im je najpre Sašin polazak u prvi razred osnovne škole u Vranju. Dmitrij se zaposlio kao volonter u automehaničarskoj radionici, a promenu u samom Centru napravile su radionice i programi podrške, na kojima se druže, uče, stiču veštine i dobijaju neophodnu podršku. I deca i odrasli. Zajedno.

„Na jednoj od radionica naučila sam da šijem”, ponosna je Evgenija. „Sašila sam haljine za sebe i svoju ćerku, a onda smo imali i reviju, gde su svi prikazali svoje kreacije. Učili smo i kako se radi manikir, vežbamo jogu, različite stvari. Mnogo mi znače radionice, jer tako mogu da se nečim zaposlim, da ispunim vreme.”

Kada je vreme za radionicu psihosocijalne podrške, prostor rezervisan za aktivnosti Centra za azil u Vranju, ispuni se smehom i pesmom. Deca i roditelji, facilitatori i prevodilac, drže se za ruke i čine veliki krug. Manji krug u sredini napravili su od papira. To je bunar želja u koji uzvikuju svoje prve želje. Na prvom mestu – da se okonča rat. Pored Evgenije, Saše i Dmitrija, u Centru je još 80. izbeglih iz Ukrajine. Među njima 27. dece. Zbog trauma koje im je nametnuo rat, psihosocijalna podrška kroz zajednički i pojedinačni rad, najvažnija je aktivnost. U partnerstvu sa UNICEF-om, sprovodi je Danski savet za izbeglice.

Psihosocijalna podrška je mnogo važna za svu decu, a pogotovu za decu koja se nalaze u nekoj izazovnoj situaciji kao deca izbeglice. Podrška se pruža kroz direktan rad i kroz različite radionice. Kada se kroz takav rad facilitatori upoznaju sa decom, onda može da se radi i individualno i pruži pomoć svakom detetu, prema konkretnim potrebama, objašnjava Đenka Mihajlović Medić iz Danskog saveta za izbeglice. 

U okviru projekta koji sprovode u partnerstvu sa UNICEF-om su i radionice ranog razvoja za decu do šest godina. Veoma su posećene i radionice, koje se tiču zaštite i prevencije rodno zasnovanog nasilja, na kojima se radi na povećanju informisanosti žena. Porodice sa decom dobile su i keš kartice, shodno broju članova. Deca dobijaju besplatne udžbenike.

U okviru Centra za azil u Vranju, brojne su edukativne, kreativne i rekreativne radionice.

„Kada se nađemo u grupi različitog uzrasta dece, uvek biramo aktivnost koja će biti svima zanimljiva, a to su uvek kreativne i rekreativne. Ali najbolji rezultati se dobijaju kada podelimo starosni uzrast po različitim terminima. Tako da su svi pokriveni, tako je najsigurnije da im je program prilagođen i da se oni lepo osećaju jer su te grupe uvek sličnih i istih godina. Prilagođenost takođe podrazumeva stalne razgovore sa decom i uzimanje u obzir njihovih potreba, šta bi oni želeli da rade i na osnovu toga pripremati aktivnosti”, kaže Ivana Milanović iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

Osamnaestogodišnji Dmitrij na radionici psihosocijalne podrške u bunar želja uzvikuje svoj dečački san – sportski crveni automobil. Od detinjstva je zaljubljen u automobile, a u Vranju je ostvario želju – da nauči kako da ih popravlja. U lokalnoj automehaničarskoj radnji, kao volonter radi sa još dvojicom kolega iz Vranja.

„Od detinjstva su mi omiljene igračke bili automobilići, sakupljao sam ih, a kada sam dobio priliku da volontiram u automehaničarskoj radionici ispunio mi se san iz detinjstva”, objašnjava ponosno Dimitrij.

Mama Evgenija je zadovoljna jer je njen sin pokazao inicijativu da pametno koristi vreme i nauči zanat.

„Dmitrij tamo uči, druži se sa ljudima, uči srpski, upoznaje mentalitet, uklapa se u sredinu, prezadovoljni smo time”, kaže Evgenija.

Dmitrij je i član tima od devetoro dece iz Ukrajine koji su bili deo UPSHIFT programa UNICEF-a koje sprovodi organizacija Dostignuća mladih u Srbiji. Na trodnevnom takmičenju timova u Vrnjačkoj Banji, na kojima su učestvovala i deca iz cele Srbije, dobili su posebnu nagradu na temu zagađenja vazduha. Uz pomoć mentora i organizatora, osmislili su projekat sadnje drveća u školama i fabrikama u Vranju. Za to su dobili i novčanu podršku, kako bi sa decom iz Vranja ostvarili svoju ideju.

„Zajedno smo osmislili projekat, kako bismo u dogovoru sa direktorima škola i fabrika, dobili prostor da posadimo drveće. Želimo da uključimo i sve učenike i nastavnike, jer ćemo sa više drveća, svi lakše da dišemo”, objašnjava Dmitrij.

Dmitrijeva drugarica Beatris bila je kapiten USHIFT tima iz Ukrajine. Učenica prvog razreda Ekonomske škole u Vranju, vrlo brzo odlično je naučila srpski.

„Već na proleće bi trebalo da krenemo da realizujemo projekat sadnje drveća. Osim toga, hteli bismo i da profesori održe predavanje o tome koliko je važno da se spreči zagađenje vazduha. Direktore fabrika u Vranju bismo hteli da uverimo da je važno da smanje zagađenje životne sredine, jer će tako više ljudi želeti da kupe njihove proizvode”, kaže Beatris.

Uz UPSHIFT tim iz Ukrajine, kao prevodilac je bila i profesorka ruskog jezika iz Vranja Snežana Simić.  

„UPSHIFT program je osmišljen da spoji društveno preduzetništvo, inovacije i timski rad. To se sve realizuje kroz radionice, kroz koje se učenici osnažuju da dođu do nekog inovativnog rešenja. Ja mislim da će im tek realizacija projekta mnogo značiti, jer su oni dobili specijalnu nagradu i novčanu podršku da realizuju tu ideju, a da bi došli do konačnog produkta, oni moraju da uključe drugare iz škola, lokalnu zajednicu, lokalnu samoupravu, kompanije, tako da će im to mnogo značiti za integraciju”, veruje profesorka.

Za decu koja su bila prinuđena da zbog rata napuste svoje domove, nastavak obrazovanja jednako je važan koliko i izazovan. Zato UNICEF, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Komesarijatom za izbeglice i migracije nastoji da im omogući da se obrazuju sa što manje teškoća, koje nosi prilagođavanje na novi formalni obrazovni sistem, ali i kroz neformalno obrazovanje.

UNICEF Srbija/2023/Živojinović

„UNICEF prvenstveno pruža podršku obrazovnom sistemu kroz jačanje kapaciteta. UNICEF je od samog početka pružao podršku i inicirao ovaj proces, nastavnici su dobili puno obuka, mentorsku podršku, škole su dobile podršku, dobijaju i grantove, jer za sve aktivnosti su potrebna dodatna sredstva, dodatni materijali. Potrebno je nekada i prevođenje nastavnih materijala. UNICEF podstiče i omogućava saradnju između aktera, podstiče uključivanje roditelja. To je važno, jer roditelji izbeglice mogu biti u stanju traume i nekada nisu u prilici da prate obrazovanje dece kao u  zemlji porekla. Potrebna je podrška i njima da upoznaju sistem škole, nastavnike i da razgovaraju sa decom i da prate, pomažu, motivišu decu, što nije lako kada je porodica u izbeglištvu”, kaže Tamara Simonović iz Grupe za decu i mlade Indigo.

U okviru Centra i u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Nišu, studenti anglistike, već treću godinu zaredom, sprovode onlajn kurseve engleskog. U okviru ove inicijative, uspostavljen je studenski volonterski program praksi na fakultetu, koji omogućava studentima da realizuju obaveznu studentsku pedagošku praksu, kao i da dobiju dodatna znanja i razviju veštine za obavljanje nastavničkog poziva, kroz obuke i superviziju. Za ove napore, Filozofski fakultet je jedan od dobitnika prestižne međunarodne nagrade koju dodelju Tempus Fondacija.

„U Ukrajini mi engleski nije išao baš lako, ali uz pomoć onlajn kursa ovde, popravila sam engleski. Razgovaramo samo na engleskom o zanimljivim temama, tako da mi to mnogo znači”, kaže Beatris. 

Onlajn radionice engleskog jezika pohađa i sada sedmogodišnja Saša. Ponosna što je naučila da se predstavi na engleskom. A na pitanje šta najviše voli da radi u školi i u Centru, odgovara bez odlaganja:

„Da se igram!”

Napisala Jelena Terzic