Mladi za čist vazduh: znamo zašto i kako do promene

Beograd/Čačak, jun 2023 - Elena Peruničić je bistra i vedra srednjoškolka. Na pragu fakulteta, zainteresovana za mentalno zdravlje mladih, seća se da je počela da volontira sa 16 godina. Ta vrata joj je, kaže, otvorio UNICEF.  Ima brojna interesovanja, a tema kvaliteta vazduha joj se, objašnjava, sama nametnula.  

„Mene je tema zagađenja vazduha zainteresovala, kad sam počela da uviđam smog po Čačku i onda je vrhunac dostigla kad sam uspela kamerom da ga slikam“, zabrinuto objašnjava Elena.  

Iako očigledan, problem zagađenja vazduha nije joj, kao ni većini njenih vršnjaka, bio sasvim razumljiv: 

„Nisam znala šta je to zagađenje, zbog čega dolazi do zagađenja, kako da utičem da se to promeni. Školski sistemi nisu podrška u tome, teme održivog razvoja i zaštita životne sredine se zanemaruju.“ 

Janko Jaćović je na postdiplomskim studijama. Zaštita životne sredine njegova je tema još od srednje škole.

„Moja interesovanja su krenula u srednjoj školi, kada sam odlučio da studiram Ekologiju na Biološkom fakultetu, ta me je tema kvaliteta vazduha i zaštite životne sredine posebno inspirisala, posebno na studijama, kada smo nešto više učili o samom problemu“, seća se Janko Jaćović, student Ekologije.  

Elena i Janko sada su „Yout4Air“ ambasadori. Oni su među 40-oro mladih iz 20 gradova i opština u Srbiji, zainteresovanih da znaju uzroke i posledice zagađenja i kako do čistijeg vazduha. I na prvom mestu, kako da oni budu deo promene na bolje. U tome su im pomogli UNICEF, Vlada Norveške i partneri.  

„Connecting“ je sa UNICEF-om i partnerima uspeo da inspiriše da se prijave za projekat. Potom da 40 mladih ljudi iz 20 različitih gradova izmeste iz gradskih sredina i da ih odvedu na kamp, gde su se oni povezali međusobno i gde su postali dobra grupa, dobar tim. Onda su se vratili i postali lideri, vršnjački edukatori i uz pomoć mentora, uspeli da naprave prvu, čuvenu, Deklaraciju o čistom vazduhu u Srbiji“, objašnjava Deniz Hoti, osnivač omladinske organizacije „Connecting“.  

Kako bi nastala „Prva omladinska deklaracija o čistom vazduhu u Srbiji“ svoje stavove o izazovima zagađenja iznelo je gotovo hiljadu mladih. Prethodno su ih njihovi vršnjaci upoznali sa informacijama, koje su im o toj temi nedostajale. A putem UNICEF onlajn platforme U-Report deset hiljada mladih pokazalo je da su spremni da preuzmu odgovornost.  

„Da bi se napisala Deklaracija, mi smo toliko radionica održali!“ ponosan je Janko Jaćović. „Da bismo dobili par slova na papiru, koja mnogo sada vrede!  Deklaracija je nastala kao rezultat rada mladih ljudi, nas 40-oro, koji su širom Srbije organizovali radionice koji su prikupljali informacije, mišljenja svojih vršnjaka, tako da smo imali priliku sa vršnjacima, da ih edukujemo i prikupljamo njihova mišljenja i sve to uvrstimo u dokument koji se zove Youth4Air Deklaracija.“

Jankov najvažniji utisak je da mladi traže da budu uključeni u proces donošenja odluka, kada je reč o kvalitetu vazduha. To je moguće kada dobiju odgovarajuće informacije od stručnjaka.  

Ključna stvar za Deniza Hotija je participacija. Mladi su postali svesni kako mogu da se uključe u procese donošenja odluka: 

„Preveli smo im na jednostavan jezik šta to znači biti aktivna mlada osoba, kako može da se uključi u sve te dosadne stvari prema kojima imaju predrasude. Ključne su bile veštine koje su stekli da znaju kako da komuniciraju sa donosiocima odluka, da napišu predlog javne politike da to nije bauk i da zastupaju prava i prava svojih vršnjaka. Ono što smo im omogućili je prostor da steknu kreativno samopouzdanje, da dobiju priliku, da su oni ti lideri i predstavnici mladih!“ 

Elena i Janko su o Deklaraciji nastavili da razgovaraju sa vršnjacima. Elena je učestvovala u organizaciji dodatnih radionica, kako bi što više drugara informisala o tome da i oni mogu da budu deo rešenja za čist vazduh.  

„Nakon završetka samog projekta, moja drugarica i ja smo održale tri radionice, koje su za cilj imale prikupljanje podataka od naših vršnjaka na temu zagađenja vazduha. Bila sam skeptična koliko će zaista mojim drugarima tema biti zanimljiva, ali jeste. Ovo je nešto što ih interesuje, samo što se plaše da ne ispadnu glupi, zato što ne mogu da nađu podatke. Kada su došli na radionicu, izašli su sa pozitivnim iskustvom i zainteresovali su se za programe koji mogu da im unaprede znanja i veštine na tom polju“, kaže Elena.  

 Mladi su, kaže Deniz Hoti, osetili kakav vazduh udišu: „Najbolji metod za to bio je da edukujemo što više vršnjaka, da buduće generacije svesnije donose odluke, bilo gde da se nalaze u budućnosti, u biznisu ili u institucijama, svi će negde raditi. Da bi donosili pametnije odluke, jako je bitno da ih na vreme informišemo šta je dobro, a šta nije dobro i oni su rekli mi smo resurs, računajte na nas, mi možemo da pomognemo svima koji ste u institucijama. Ako nemate dovoljno resursa da pošaljete tu poruku našim vršnjacima, mi ćemo to da uradimo za vas.“

Youth4Air ambasadori sa vršnjacima u Srbiji šire mrežu svesnih i odgovornih za zaštitu životne sredine.  

 „Ono što je zanimljivo je da sam prvo postala aktivna na nacionalnom nivou, a onda sam saznala za mehanizme volontiranja na lokalnom planu. U međuvremenu sam postala i član Kancelarije. Volontiranje i aktivizam je sjajan način da se povežete sa brojnim ljudima i da se nauči i da da platformu i osiguranje podrške da zaista uradimo nešto. Mi zaista želimo da se naš glas čuje i da doprinesemo rešavanju problema“, objašnjava Elena.

Inovativni projekat „Škole za bolji kvalitet vazduha“ pokrenuli su UNICEF i Vlada Norveške. Cilj je da  se u 15 jedinica lokalne samouprave u slivu reka Drine i Zapadne Morave podigne svest dece i mladih školskog uzrasta, njihovih roditelja i nastavnika o kvalitetu vazduha i njegovom uticaju na zdravlje i dobrobit ljudi kao i da se u najmanje 3 opštine podstakne stvaranje povoljnog okruženja koje će dovesti do promena u lokalnim politikama, budžetu i programima zaštite životne sredine, uključujući i očuvanje kvaliteta vazduha, uz učešće mladih i uz davanje prioriteta najboljem interesu dece.  

Jačanje svesti i sticanje znanja o zagađenju vazduha i posledicama zagađenja po okolinu podstiče se kroz aktivnosti koje promovišu značaj praćenja kvaliteta vazduha, obrazovanja iz grupe prirodno- matematičkih predmeta, tzv. STEM predmeta   (biologije, hemije, geografije, fizike, matematike, informatike i računarstva, tehnike i tehnologije), jačanja kapaciteta lokalnih jedinica samouprave za uključivanje mladih u donošenje odluka za poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine, neformalnog obrazovanja mladih na temu kvaliteta vazduha i podsticanja omladinskog klimatskog aktivizma u Srbiji.  

Projekat sprovodi UNICEF uz finansijsku podršku Vlada Norveške, uz podršku Ministarstva prosvete i Ministarstva turizma i omladine i u partnerstvu sa Institutom za nuklearne nauke „Vinča”, Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), Inicijativom „Digitalna Srbija” (DSI), Internet društvom Srbije, Fondacijom „Petlja”, Centrom za promociju nauke (CPN) i organizacijama „Connecting” i „Dostignuća mladih u Srbiji“, a u saradnji sa zajednicama lokalne samouprave.