Žene čine 31 odsto svih preduzetnika u Srbiji, pokazalo je novo istraživanje UN Women

Olgica Samoilović je osnovala kompaniju Hedera Vita 2011. godine u Loznici, Srbija, jer je želela da spoji svoju kreativnost i želju da samostalno posluje. Tada je nisu mnogi podržavali, ali se njena upornost isplatila. Njena kompanija se bavi proizvodnjom i prodajom kozmetičkih proizvoda, a prvi proizvod Heder Vite bio je sapun koji je sama napravila. Danas vodi uspešan posao, iako kaže da je najveći izazov bio postići idealan balans između posla i privatnog života.

 „Za svaku preduzetnicu izuzetno je važno da ima podršku – da ima mentora, odnosno iskusnu osobu koja će biti tu da razreši nedoumice i da savet kada je potrebno, ali i da ima podršku partnera i porodice, jer bez toga je veoma teško uskladiti sve dnevne obaveze“, kaže ona.

Olgica je jedna od preduzetnica u Srbiji, a prema novoj studiji, one čine 31,2 odsto svih preduzetnika i 70 odsto „novih“ preduzetnika obuhvaćenih anketama koje su trajale jednu deceniju. One su u proseku starije sa prosečnom starošću od 46 godina, u odnosu na pre 10 godina kada je prosečna starost bila 41 godina. One su obrazovanije - 50,6% ima višu ili fakultetsku diplomu, u odnosu na 2011. kada je taj procenat bio 29,2. One su uglavnom postale preduzetnice zato što su želele, a ne zato što su morale. Ovo su neki od glavnih nalaza studije “Preduzetništvo žena u Srbiji – 10 godina kasnije“, koja je predstavljena početkom juna u Beogradu.

Sprovedena je 10 godina nakon prve studije o ženskom preduzetništvu u Srbiji koja je objavljena 2012. godine, na osnovu istraživanja koje je pokrenulo tadašnje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, uz podršku UN Women, a sprovela je nezavisna organizacija SeConS, koja se bavi primenjenim istraživanjima i analizom javnih politika. Tadašnja studija uključivala je nekoliko preporuka za javne politike u domenu podsticanja ženskog preduzetništva i zatvaranje rodnog jaza u ekonomskom učešću žena i zapošljavanju.

Ministarstvo privrede Republike Srbije je 2021. godine pokrenulo inicijativu kako bi se sagledalo stanje ženskog preduzetništva deceniju kasnije, kako bi se mapirali promene, dostignuća, izazovi i potencijali ženskog preduzetništva koje bi buduće javne politike trebalo da uzmu u obzir. Ovo istraživanje je ponovo sproveo SeConS, u sklopu projekta UN Women „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti u Srbiji II”, koji finansira Evropska unija. Cilj je bio da se Ministarstvu privrede obezbede neophodni podaci kako bi ono moglo da formuliše javne politike za podsticanje ženskog preduzetništva.

Studija otkriva prepreke sa kojima se danas susreću preduzetnice prilikom pokretanja samostalnog biznisa, a kao najvažnije ističu se (ne)poznavanje propisa o finansijskim obavezama, obezbeđivanje početnih finansijskih sredstava, pronalaženje klijenata, pronalaženje adekvatne radne snage, (ne)poznavanje propisa o radu i zapošljavanju, standardi za sprovođenje aktivnosti, ali i pronalaženje odgovarajućih prostorija, dobavljača, kao i nemogućnost da sa nekim podele svoje strahove i rizike.

Primetno je da se udvostručio broj onih koje su kroz redovno obrazovanje dobile neke informacije o pokretanju samostalnog biznisa, što može ukazivati na to da školski i visokoškolski programi sada nude više informacija o preduzetništvu. Preduzetnica koje su pre 10 godina dobile informacije o pokretanju sopstvenog biznisa tokom školovanja bilo je 15 %, a sada je taj procenat porastao na 31,9 %.

Iako je rodna segregacija i dalje prisutna u pogledu sektorske orijentacije „ženskih” i „muških” biznisa, uporedni podaci za 2011. i 2021. ukazuju da je došlo do primetne promene u sektorskoj strukturi ženskih preduzeća: udeo preduzetnica koje posluju u sektoru trgovine značajno je opao, donekle je smanjen udeo onih koji posluju u sektoru ugostiteljstva, dok je povećan udeo onih koji posluju u sektoru IT i komunikacija, nekretnina i posebno stručnih, naučnih, tehničkih i inovativnih delatnosti, dok se udeo preduzeća koje vode žene u administrativnim i socijalnim uslugama skoro udvostručio, pre svega zbog povećanog udela poslovnih poduhvata u oblasti obrazovanja i zdravstva.

Studija pokazuje različite izazove u poslovanju u 2022. godini u odnosu na 2011. Izazovi koji su u porastu su nepovoljan položaj malih preduzeća na tržištu, tržišni monopoli, teškoće u definisanju odgovarajuće cene proizvoda ili usluge, dostupnost radne snage sa odgovarajućim kvalifikacijama i konstantno usavršavanje u skladu sa novim tehnološkim i tehničkim standardima. S druge strane, danas je lakše naplatiti potraživanja, potražnja za proizvodima i uslugama je dovoljna, a što je takođe važno, dostupniji su vladini programi razvojne pomoći, kao i bankarski krediti.

Podaci iz istraživanja sprovedenog u proleće 2022. godine ukazuju na to da su preduzetnice i pored svih izazova i poteškoća, posebno tokom pandemije COVID-19, pokazale značajnu otpornost, a da su tome doprinele i mere Vlade koje su pozitivno ocenjene u velikom procentu. Nešto više od petine preduzetnica istaklo je da pandemija ni na koji način nije uticala na njihovo poslovanje.

Promene u odnosu na preduzetnice pre deset godina mogu se videti i u raspodeli obaveza i zadataka u domaćinstvu, jer današnje preduzetnice obavljaju osnovne kućne poslove zajedno sa svojim partnerima mnogo češće nego preduzetnice pre deset godina. Međutim, čak i sa ovom promenom, one nesumnjivo nose najveći deo obaveza u domaćinstvu, što uz vođenje biznisa stvara dodatna opterećenja.

Današnje preduzetnice, u poređenju sa onima iz 2011. godine, pokazuju veći stepen ravnoteže između posla i porodičnog života. Ovo se delimično može objasniti drugačijom porodičnom strukturom, jer je među današnjim preduzetnicama manji udeo onih koje su udate i imaju maloletnu decu.

Ministarka za brigu o porodici i demografiji i zamenica predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Darija Kisić rekla je, na predstavljanju studije, da su žene preduzetnice i u svom domu – kombinuju svoja znanja, vrednosti, a vrlo često i maštu kako bi postigle skoro nemoguće – da sve funkcioniše.

„Sada je važno da se bavimo poboljšanjem položaja žena u reproduktivnom periodu kako bi bile konkurentne i aktivne na tržištu rada. Što se tiče ravnoteže između poslovnog i privatnog  života, treba podsticati očeve, muževe, partnere da podržavaju svoje supruge i da porodicu gledaju kao tim u kom svi doprinose“, dodala je ona.

Podaci pokazuju da su preduzetnice raznovrsnije u svojim poslovima, pa se umesto za sektor trgovine i ličnih usluga, što je ranije bio slučaj, sada više opredeljuju za ekonomiju znanja, stručne, naučne, inovativne i tehničke domene, kao i za druge kvalifikovane usluge, a istovremeno povećavaju svoje poslovanje u netradicionalnim sektorima kao što su IT, transport, građevinarstvo itd.

Aleksandra Miletić, projektna menadžerka u Kancelariji UN Women u Srbiji kaže da je studija pokazala da žene imaju ogroman potencijal u preduzetništvu, koje podstiče ekonomski razvoj: „Zato žensko preduzetništvo u Srbiji mora da se jača kroz projekte i zakone o ravnopravnosti, kako bi se žene podstakle i motivisale da pokrenu sopstveni biznis i iskoriste svoj puni potencijal”.