Migration, Environment and Climate Change (MECC) nexus in the context of Serbia

Sve to je usled očekivanog povećanja obima migracija kao posledica sve intenzivnijih i učestalijih vremenskih nepogoda, pa tako i intenzivnijeg uticaja na životne uslove. Takođe, sve je više priznato da migracije mogu biti efikasna i održiva strategija prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima i životne sredine.

Ne postoji zakonski utvrđena definicija ekoloških migranata i migracija, pa je definicija koju IOM predlaže sledeća: „Migranti zbog životne sredine su osobe ili grupe osoba koje, najvećim delom zbog naglih ili postepenih promena u životnoj sredini koje negativno utiču na njihove živote ili životne uslove, moraju napustiti svoje uobičajeno mesto stanovanja, ili biraju da to urade, privremeno ili trajno, i kreću se ili unutar svoje zemlje ili odlaze van nje“.

Šesti izveštaj o proceni Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) iz 2022. god. prepoznaje da se „povećanjem adaptivnih kapaciteta negativni uticaj raseljenja i nevoljnih migracija usled klimatskih promena svodi na minimum, kako po migrante, tako i po područja njihovog odlaska i prijema. To povoljno utiče na stepen izbora u odluci o migraciji, obezbeđujući sigurne i uređene migracije u okviru jedne zemlje i između zemalja.“

Kao potpisnica relevantnih međunarodnih konvencija i ugovora, Srbija je potvrdila svoju posvećenost i doprinos globalnim naporima protiv klimatskih promena i uložila značajne napore u ispunjavanju svojih obaveza u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Međutim, pitanje veze između klimatskih promena, životne sredine i migracija je tek potrebno istražiti u kontekstu Srbije. Kancelarija IOM-a u Beogradu razvila je pilot projekat podržan od strane IOM Razvojnog fonda (IDF) upravo u cilju istraživanja međusobne povezanosti migracija, životne sredine i klimatskih promena u nacionalnom kontekstu i boljeg razumevanja ovog pitanja od strane relevantnih nacionalnih aktera.

U okviru ove inicijative, IOM Srbija će okupiti predstavnike relevantnih institucija i akademske zajednice na treningu za jačanje kapaciteta koji će biti održan u Beogradu, postavljajući temelje za diskusiju o tipovima ljudske mobilnosti u kontekstu klimatskih promena i degradacije životne sredine u Srbiji i razmeni znanja i ekspertize učesnika. Raseljavanje u slučaju katastrofa, evakuacija, radne migracije, migranti u ranjivim situacijama u zemlji tranzita su neki od vidova migracija o kojima će biti reči tokom obuke, uz poseban osvrt na ranjivost pogođene populacije, zajednica i celokupnog društva.

Dodatni koraci u tom pogledu će biti preduzeti jer oni doprinose razvitku i poboljšanju mera prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima, osnažuju pojedince, zajednice i državne aktere u donošenju informisanih odluka o migra