Od narativa o pretnji do narativa mogućnosti – autorski tekst Fransoaz Žakob, stalne koordinatorke UN u Srbiji

Srbija je 2022. godine pokazala da je veoma otporna na višestruke potrese. Uprkos rastu inflacije, država je očuvala stabilnost zahvaljujući domaćoj proizvodnji hrane. Rast cena energije ublažen je domaćom proizvodnjom uglja (koji i dalje u proizvodnji energije učestvuje sa čak 70%), kao i državnim merama podrške. To se povoljno odrazilo na račune domaćinstava i privrede za struju i grejanje, kao i na troškove proizvodnje i transporta. Nastavile su se izmene propisa i inovacije, mada u manjoj meri nego 2021. godine. U susret Konferenciji UN o klimatskim promenama (COP27), Srbija je usvojila svoje revidirane Nacionalno utvrđene doprinose i tako postavila polaznu tačku za nove konkretne mere u borbi protiv klimatskih promena. Izradom i objavljivanjem instrumenta za uvođenje principa „da niko ne bude izostavljen“1 u sve propise, Srbija je pokazala da je posvećena jednom od osnovnih principa Agende 2030 i rešena da se bori protiv nejednakosti na svim frontovima. Međutim, najugroženiji i najmanje vidljivi među nama i dalje imaju teškoće u mnogim oblastima života, od uslova stanovanja, preko nalaženja pristojnog zaposlenja do specijalizovanih socijalnih usluga. Prema preliminarnim rezultatima popisa iz 2022. godine, stanovništvo Srbije se smanjilo za 6,9% u odnosu na 2011. Usvajanje pristupa razvoju usredsređenog na ljude, ulaganje u svako dete i politike koje podržavaju demografsko oslanjanje su apsolutno kritične za dobrobit i budućnost društva.

Rast BDP-a je iznosio 2,3%2, a fiskalna situacija je ostala generalno stabilna. Strane investicije su rasle, i u tradicionalnim (poljoprivreda) i u visokotehnološkim delatnostima (naročito u biotehnologiji)3. Veliki javni infrastrukturni projekti i izgradnja u najvećim gradovima doneli su rast u građevinarstvu. Sada je vreme da se krene napred na planu pristojnog rada, vrednuje i proširi ekonomija brige, transformiše pristup poljoprivrednoj proizvodnji ka održivim sistemima ishrane i podrži širenje zelenih radnih mesta. Region beleži napredak inicijativa za lakše kretanje, trgovinu i investicije, ali je u javnosti bilo i negativnih narativa sa različitih strana.

Dugotrajan izborni proces, od kampanja koje su počele u drugoj polovini januara 2022. do imenovanja nove Vlade u oktobru, otežao je reforme u više sektora. Zajedno sa energetskom krizom, ovakav razvoj situacije je usporio donošenje propisa i konkretno delovanje u nekoliko delikatnih i kompleksnih oblasti, poput zelene transformacije i drugih ekoloških izazova, kao što je zagađenje vazduha. U isto vreme, građani su manje brinuli zbog životne sredine i javnog zdravlja, a više zbog skupoće uslovljene globalnim kretanjima, ali i prilivom stranaca, najviše u Beograd i Novi Sad.

Srbija je dosledno osudila postupke Rusije na Generalnoj skupštini UN i u Savetu za ljudska prava UN, ali se nije u potpunosti uskladila sa spoljnom politikom EU, posebno po pitanju ekonomskih sankcija. Ovakvom političkom stavu su doprinela neslaganja i polarizovana mišljenja domaće javnosti o ratu u Ukrajini, pragmatično razmišljanje o bezbednosti i energetici, tradicija nesvrstanosti, ali i nepostojanje konkretnog vremenskog okvira za pristupanje EU. Tenzije između Beograda i Prištine su rasle u drugoj polovini godine i kulminirale krajem decembra, što je donelo nove izazove za dijalog pod okriljem EU. Sukobi na terenu, povlačenje Srba iz javnih institucija i drugi pokazatelji nestabilnosti odvukli su deo političke energije i pažnje od drugih prioriteta, među kojima je i održivi razvoj. Očekuje se da Srbija ostane u centru diplomatskih napora ka većoj regionalnoj stabilnosti i saradnji.

Srbija je značajno dopunila i uskladila svoje zakonodavstvo koje se odnosi na ljudska prava, diskriminaciju, rodnu ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje sa standardima EU i UN; ipak incidenti koji osporavaju osnovna prava i slobode i podstiču mržnju odvijaju se tokom cele godine sa malo osuda. Mešovita migraciona kretanja su porasla 2022. Procenjuje se da je broj migranata i izbeglica koji su ušli u Srbiju 2021. udvostručio od 2021. godine, dostigavši preko 110.000 (ne uključujući Ruse i Ukrajince) – većina njih tranzitira ka Evropskoj uniji. Uslovi za smeštaj su adekvatni u zemlji i postoje mogućnosti za preseljenje. Međutim, spore procedure azila, a opasne mreže graničnih prelaza i dalje predstavljaju pretnju za pojedince i porodice, uz stalni rizik od ilegalne trgovine najugroženijim.

Mešovita migraciona kretanja su se prošle godine intenzivirala. Prema procenama, u Srbiju je ušlo dva puta više migranata i izbeglica nego 2021. godine – preko 110.000 (ne računajući Ruse i Ukrajince), pri čemu je većina njih u tranzitu ka Evropskoj uniji. Uslovi za prihvat su adekvatni i postoje mogućnosti za preseljenje, ali spore procedure za dobijanje azila i visokorizični putevi prelaska granice i dalje dovode pojedince i porodice u opasnost, a najugroženiji među njima su u stalnom riziku od trgovine ljudima. Srbija je dosta unapredila svoje propise o ljudskim pravima, diskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju i uskladila ih sa standardima EU i UN, ali je tokom godine bilo slučajeva ugrožavanja osnovnih prava i sloboda i izazivanja mržnje, koji nisu naišli na odgovarajuću osudu.

U ovim složenim uslovima, Ujedinjene nacije u Srbiji su još intenzivnije radile u okviru tri strateška prioriteta dogovorena sa Vladom Srbije: zelena transformacija, izgradnja ljudskog kapitala i jačanje vladavine prava i ljudskih prava. Zajedno sa svojim partnerima u zemlji, nastavićemo krupnim koracima ka punom ostvarivanju Agende 2030, stavljajući čoveka u središte delovanja, uz širenje solidarnosti, jedinstva i pravičnosti kao osnovnih vrednosti. Verujemo da je Zelena agenda, koju u velikoj meri podržavaju globalne platforme Evropske unije i Ujedinjenih nacija, agenda mogućnosti za sve, uključujući, što je najvažnije, za mlade u Srbiji. Više nego ikad, važno je da se još jače obavežemo na multilateralnost da bismo se izborili sa globalnim i regionalnim pretnjama, obnovili mir, prilagodili i usmerili kurs naše zajedničke budućnosti uz nadu i istrajnost.