Podrška UNECE i FAO za obnovu ekosistema u istočnoj i jugoistočnoj Evropi

Beograd, Srbija, 16. decembar 2019. – Zemlje istočne i jugoistočne Evrope treba da osmisle realna rešenja i ciljeve za obnovu šuma, kao i da se upoznaju sa mogućnostima za obezbeđivanje potrebnih sredstava. O tim temama razgovaralo se na radionici „Obnova šuma i Bonski izazov u istočnoj i jugoistočnoj Evropi”, održanoj u Beogradu 16–17. decembra 2019. godine.

Zemlje u regionu već preduzimaju značajne korake ka obnovi šuma i ostvarivanju ciljeva Bonskog izazova. Pokretanjem globalne inicijative da se do 2030. godine obnovi 350 miliona hektara degradiranog i ogoljenog zemljišta, Bonski izazov zemljama nudi platformu za ostvarivanje nacionalnih prioriteta, kao što su sigurnost snabdevanja hranom i vodom i ruralni razvoj, koji će ujedno doprineti i ispunjavanju preuzetih međunarodnih obaveza u vezi sa promenama klime, biodiverzitetom i degradacijom zemljišta.

Uzrokovana delovanjem čoveka i biofizičkim faktorima, a pogoršana promenama klime, degradacija zemljišta i ekosistema predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima se Evropa i mnoge zemlje sveta suočavaju. Dezertifikacijom je pogođeno 8% teritorije Evropske unije, uključujući oko 14 miliona hektara u južnoj, istočnoj i srednjoj Evropi. Obnova degradiranih i ogoljenih površina pristupom obnove šuma predstavlja ekonomično, dugoročno i održivo rešenje koje polazi od prirode.

Prema procenama inicijative Ekonomika degradacije zemljišta, zbirni troškovi erozije zemljišta, gubitka šuma i drugih oblika degradacije zemljišta bi u narednih 30 godina mogli da dostignu čak 4813 milijardi dolara u istočnoj Evropi i 926 milijardi u zapadnoj Evropi, dok se troškovi rešavanja tog problema procenjuju na 777 milijardi, odnosno 181 milijardu dolara.

Na skupu su učestvovali stručnjaci i stručnjakinje iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Češke, Severne Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Srbije, Slovenije, Turske i Ukrajine. Zahvaljujući njihovim budućim aktivnostima, biće povećana površina zemljišta čija je obnova predviđena u sklopu Bonskog izazova. Naime, zemlje Kavkaza i srednje Azije su se već obavezale da obnove 3 miliona hektara do 2030. godine, uz dodatnu podršku inicijative ECCA30.

„Zdravi ekosistemi ispunjavaju brojne funkcije koje su od suštinskog značaja za naša društva i predstavljaju neophodnu osnovu za ljudski život i razvoj,“ izjavila je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji. „Ujedinjene nacije će se u Srbiji i na globalnom planu zalagati za intenzivniji rad na obnovi šuma tako što će okupljati donosioce političkih i ekonomskih odluka, naučnike, finansijere i – što je najvažnije – uključiti odgovarajuće zajednice u taj proces.“

Da bi se zaustavila dugotrajna degradacija ekosistema i obnovilo njihovo ekološko funkcionisanje, Generalna skupština UN je nedavno dekadu 2021–2030. godine proglasila za Dekadu obnove ekosistema. U sklopu Dekade, ubrzaće se ostvarivanje postojećih globalnih ciljeva u pogledu obnove zemljišta, kao što je Bonski izazov, i pružati pomoć zemljama u borbi protiv promena klime i gubitka biodiverziteta.

„Za istočnu i jugoistočnu Evropu, Dekada nudi jedinstvenu mogućnost da proširuju aktivnosti na obnovi zemljišta i stvaraju izdržljive pejzaže, uz suprotstavljanje klimatskim potresima i negativnim efektima degradacije i deforestacije,“ istakao je na radionici Roman Mihalak, službenik za ekonomske poslove u Odeljenju za šumarstvo i drvo UNECE/FAO.

Važni preduslovi za širenje aktivnosti na obnovi šuma uključuju obezbeđivanje finansijskih sredstava, kao i jasno definisanje ciljeva obnove. Radionica je dala podstrek prvim koracima ka prevazilaženju mogućih izazova i pružila priliku da zemlje regiona razmotre strategije i pristupe za privlačenje finansijskih sredstava potrebnih za obnovu i razmene iskustva o degradaciji i obnovi šuma. Osim toga, nacionalni stručnjaci/kinje za obnovu šuma su informisani o mogućnostima na regionalnom i međunarodnom planu, a istaknuto je i da se za 2020. godinu planira skup na visokom nivou.

UNECE i FAO zajedno obezbeđuju važne platforme za saradnju vlada i drugih aktera i istovremeno pomažu državama članicama u izradi javnih politika usmerenih ka ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja.