UNODC-ov Svetski izveštaj o drogama za 2022. ističe trendove o post-legalizaciji kanabisa, uticaju nedozvoljenih droga na životnu sredinu i korišćenju droga među ženama i mladima

Prema izveštaju, oko 284 miliona ljudi širom sveta starosti od 15 do 64 godine je koristilo drogu u 2020. godini, što predstavlja povećanje od 26% u prethodnoj deceniji. Mladi ljudi više koriste droge, pri čemu je nivo upotrebe danas u mnogim zemljama veći nego što je to bio slučaj sa prethodnom generacijom. U Africi i Latinskoj Americi osobe mlađe od 35 godina predstavljaju većinu ljudi koji se leče od poremećaja upotrebe droga. 

Globalno, izveštaj procenjuje da je 11,2 miliona ljudi širom sveta ubrizgavalo drogu. Oko polovine tog broja živelo je sa hepatitisom C, 1,4 miliona je živelo sa HIV-om, a 1,2 miliona je živelo sa obe pomenute bolesti. 

Reagujući na ove nalaze, izvršni direktor UNODC-a Ghada Waly je izjavila: "Cifre za proizvodnju i zaplenu mnogih nedozvoljenih droga dostižu rekordne visine dok u isto vreme globalne vanredne situacije produbljuju ranjivosti. Istovremeno, pogrešna shvatanja u vezi sa veličinom problema i pridruženim štetnostima lišavaju ljude nege i lečenja i navode mlade ljude ka štetnom ponašanju. Moramo da posvetimo neophodne resurse i pažnju rešavanju svakog aspekta svetskog problema sa drogom, uključujući tu i pružanje nege zasnovane na dokazima svima kojima je potrebna, i moramo da unapredimo bazu znanja o tome u kojoj su vezi nedozvoljene droge sa drugim hitnim izazovima, kao što su sukobi i degradacija životne sredine".

U izveštaju se dodatno naglašava značaj podsticanja međunarodne zajednice, vlada, civilnog društva i svih zainteresovanih strana da preduzmu hitne korake za zaštitu ljudi, uključujući jačanje prevencije i lečenja upotrebe droge i hvatanje u koštac sa nezakonitim snabdevanjem drogom.

Rane indikacije i efekti legalizacije kanabisa

Čini se da je legalizacija kanabisa u Severnoj Americi povećala svakodnevnu upotrebu kanabisa, posebno potentnih proizvoda od kanabisa i naročito među mlađim punoletnim osobama. U vezi sa tim je zabeleženo i povećanje broja osoba sa psihijatrijskim poremećajima, broja samoubistava i hospitalizacija. Legalizacija je takođe povećala poreske prihode i generalno smanjila stopu hapšenja zbog posedovanja kanabisa.

Kontinuirani rast proizvodnje i krijumčarenja narkotika

Proizvodnja kokaina bila je na rekordno visokom nivou u 2020. godini, uz rast od 11% u odnosu na 2019. godinu na 1.982 tone. Zaplene kokaina takođe su porasle, uprkos pandemiji Kovida-19, na rekordnih 1.424 tone u 2020. Skoro 90% kokaina zaplenjenog na globalnom nivou u 2021. je krijumčareno u kontejnerima i/ili morskim putem. Podaci o zaplenama nagoveštavaju da se trgovina kokainom širi i na druge regione izvan glavnih tržišta Severne Amerike i Evrope, sa povećanim nivoom krijumčarenja u Afriku i Aziju.

Trgovina metamfetaminom nastavlja geografski da se širi, a 117 zemalja prijavljuje zaplene metamfetamina u periodu 2016.-2020. naspram 84 u periodu 2006.-2010. U međuvremenu, količine zaplenjenog metamfetamina porasle su pet puta između 2010. i 2020. godine.

Proizvodnja opijuma širom sveta porasla je 7% između 2020. i 2021. godine i iznosi 7.930 tona – pretežno zbog povećanja proizvodnje u Avganistanu. Međutim, veličina zasada opijumskog maka na svetu pala je za 16% na 246.800 ha u istom periodu.

Glavni trendovi droge po regionima

U mnogim zemljama Afrike i Južne i Centralne Amerike, najveći broj ljudi na lečenju od poremećaja nastalih upotrebom droga je tu pre svega zbog poremećaja nastalih upotrebom kanabisa. U Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi i u Centralnoj Aziji, ljudi se najčešće leče od poremećaja usled upotrebe opioida.

U Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, smrtni slučajevi predoziranjem, pretežno kao posledica epidemije nemedicinske upotrebe fentanila, nastavljaju da obaraju rekorde. Preliminarne procene u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuju na više od 107.000 smrtnih slučajeva predoziranja drogom u 2021. godini, što je porast u odnosu na skoro 92.000 u 2020. godini.

Na dva najveća tržišta metamfetamina zaplene se povećavaju – porasle su za 7% u Severnoj Americi u odnosu na prethodnu godinu, dok su u Jugoistočnoj Aziji porasle za 30% u odnosu na prethodnu godinu, što je rekordno visok nivo u oba regiona. Zabeležen je i rekordan nivo prijavljenih zaplena metamfetamina u Jugozapadnoj Aziji, što je povećanje od 50 procenata u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu.  

I dalje ostaje velika nejednakost u dostupnosti farmaceutskih opioida za medicinske svrhe. U 2020. godini u severnoj Americi je bilo 7.500 više doza kontrolisanih lekova protiv bolova na milion stanovnika nego u Zapadnoj i Centralnoj Africi.

Konfliktne zone kao magneti za proizvodnju sintetičkih droga 

Ovogodišnji izveštaj takođe naglašava i da nezakonite narko-ekonomije mogu da cvetaju u situacijama sukoba i gde je vladavina prava slaba, a istovremeno mogu i da produže ili podstaknu konflikt.

Informacije sa Bliskog Istoka i iz Jugoistočne Azije sugerišu da konfliktne situacije mogu delovati kao magnet za proizvodnju sintetičkih droga, koje se mogu proizvoditi bilo gde. Ovaj efekat može biti veći kada je oblast konflikta blizu velikih potrošačkih tržišta. 

Istorijski gledano, sukobljene strane su koristile drogu za finansiranje sukoba i da ostvare zaradu. Svetski izveštaj o drogama za 2022. godinu takođe otkriva da sukobi isto tako mogu da poremete i pomere puteve krijumčarenja narkotika, kao što se desilo na Balkanu, a u poslednje vreme i u Ukrajini.

Mogući rastući kapaciteti za proizvodnju amfetamina u Ukrajini ako sukob potraje

Došlo je do značajnog povećanja broja prijavljenih tajnih laboratorija u Ukrajini, tj. skoka sa 17 demontiranih laboratorija u 2019. godini na 79 u 2020. godini. U 67 od tih laboratorija su se proizvodili amfetamini, u odnosu na 5 u 2019. godini – što je najveći broj demontiranih laboratorija prijavljenih u bilo kojoj zemlji u 2020. godini.

Ekološki uticaji tržišta droge

Nedozvoljena tržišta droge, prema Svetskom izveštaju o drogama za 2022. godinu, mogu imati lokalne, društvene ili individualne uticaje na životnu sredinu. Glavni nalazi kažu i to da je emisija ugljenika prilikom proizvodnje  kanabisa u zatvorenom prostoru u proseku između 16 i 100 puta veća nego kod proizvodnje kanabisa na otvorenom, i da je karbonski otisak jednog kilograma kokaina 30 puta veći nego kod zrna kakaa.

Ostali uticaji na životnu sredinu uključuju značajno krčenje šuma povezano sa nedozvoljenim uzgajanjem koke, otpad nastao tokom sintetičke proizvodnje narkotika koji može biti 5-30 puta veći od obima krajnjeg proizvoda, kao i bacanje otpada koje može direktno  da utiče na zemljište, vodu i vazduh, a isto tako indirektno i na organizme, životinje i lanac ishrane.

Tekući jaz u lečenju ljudi različitih polova i dispariteti u upotrebi i lečenju od droge 

Žene su i dalje u manjini kao korisnici narkotika na globalnom nivou, ali imaju tendenciju da povećaju stopu porasta korišćenja droga i da brže napreduju do poremećaja uzrokovanih upotrebom droga nego muškarci. Žene sada predstavljaju otprilike 45-49% korisnika amfetamina i nemedicinskih korisnika farmaceutskih stimulansa, farmaceutskih opioida, sedativa i lekova za smirenje.

Jaz u lečenju i dalje je veliki za žene na globalnom nivou. Iako žene predstavljaju skoro jednog od dva korisnika amfetamina, one čine samo jednu od pet osoba na lečenju od poremećaja nastalih upotrebom amfetamina.

Svetski izveštaj o drogama za 2022. godinu takođe ukazuje na širok spektar uloga koje imaju žene u globalnoj ekonomiji kokaina, uključujući uzgoj koke, transport malih količina droge, prodaju potrošačima i krijumčarenje u zatvore.

***

Svetski izveštaj o drogama za 2022. godinu pruža globalni pregled ponude i potražnje opijata, kokaina, kanabisa, stimulansa tipa amfetamina i novih psihoaktivnih supstanci (NPS), kao i njihov uticaj na zdravlje.

Za više informacija posetite:

Svetski izveštaj o drogama 2022