Digitalna pismenost za svako doba

Uz dobrodošlicu, u Domu penzionera u Valjevu, goste obavezno dočekuje kafa i kreće razgovor. Sećanja na stara vremena i planovi za budućnost dovode do teme o novim potrebama, a digitalna pismenost jedna je od njih. Digitalna ekspedicija posetila je Valjevo i njegovo Udruženje penzionera ispred kog svoja iskustva deli Vera Drinčević, medicinska sestra u penziji: “Ja sve to koristim. I što se tiče pametnog telefona i kompjutera i elektronskog plaćanja. Pored sina koji je IT-jevac sam se opismenila. Što se tiče članova udruženja vidim da je mnogo njih zainteresovano, jedan član mi je čak rekao: Moja deca nikad nemaju vremena za mene, hoću na naučim osnovno”. Komunikacija s porodicom i okolinom najčešći je motiv koji stariji od 65 godina navode za učenje u trećem dobu. Iskustvo Radenka Crnojačkog malo je drugačije: “Imam kompjuter kod mene kući ima desetinu godina. Kompjuter moj je isprogramiran tako da imam sve instalacije, ali meni najviše treba za muziku, za šah i da pročitam novine. To me zadovoljava. Prvo ne idem da kupujem novine, u prodavnicu ne moram ni da idem, a druga stvar, slušam odabranu muziku, starogradske pesme koje nisu uvek na repertoaru radio stanica. Malo sam probirljiv”, kaže Radenko uz osmeh. 

Gugl, fejsbuk, čitanje novina i prebacivanje fotografija ubedljivo vode među digitalnim aktivnostima valjevskih penzionera. Dosta njih je sa svojom decom i unucima u kontaktu preko video poziva. Sedamdesetogodišnja Vera savladane veštine koristi i za vođenje Udruženja penzionera koje broji oko 1.200 članova i članica: “Sve sad ide na to da se stvari elektronski odrađuju. I mnogo je lakše. Zašto bi čekala u redu u banci, i po par sati kad je penzija, za uplate. I korisno je i zato što mi je provizija koju uzimaju po bankama i menjačnicama, mnogo manja. Tako da ja to završavam elektronski. Zbog udruženja moram da znam i pravne stvari i ekonomske stvari i vesti. U udruženju radim poslovne stvari, pošaljem i neki mejl, a kod kuće je više zabava”. Sedamdeset osmogodišnji Radenko je radni vek proveo kao bravar, pirotehničar, vozač i na kraju kao stolar. “Moj jedini zadatak sada je da odradim sebi slobodno vreme. Ili da kad vozim, idem negde dalje, da prebacim na telefon mapu i da dođem do određene lokacije. Došlo je i do promene imena ulica”. Posle 30 profesionalnih godina za volanom Radenko kaže da dobro poznaje Beograd, Zagreb i Ljubljanu, prošao je i dobar deo Evrope, a kad bi danas morao da bira između karte i online mape zna za šta bi se odlučio : “Gugl mapa, što bi koristio kartu kad imam to?”

U blizini Doma penzionera nalazi se Dom kulture, iz njega dopire graja petaka valjevske Prve osnovne škole i OŠ “Sestre Ilić”. Ovu školu pohađaju Uroš i Relja, šampioni kviza znanja. Pažljivo su slušali kako se postaje i ostaje bezbedan na internetu i društvenom mrežama. Prvo mesto osvojili su zajedno. “Bez njega, mog druga Relje ne bih ništa uspeo” – iskren je Uroš. “On je čitao, pošto on brzo čita i onda mi je govorio šta da pritiskam. On je najpametniji”. Relja je pažljivo slušao na radionici Digitalne ekspedicije namenoj najmlađima: “Znao sam to i inače, ali sam i slušao da se podsetim”. Bez obzira što je subota, za školarce neradni dan, osnovce su na utvrđivanje gradiva iz digitalne pismenosti doveli njihovi nastavnici, među njima i Dušan Milovanović, profesor fizičkog vaspitanja. Prepoznao je značaj teme, a deca su prihvatila njegovu inicijativu. “Video sam da su jako zainteresovani što se tiče ovakvog vida usavršavanja” – objašnjava Dušan, a na pitanje o deci i previše sedenja za telefonom i računarom, podseća na školske godine tokom pandemije. Tada su i časovi fizičkog bili onlajn: "Dobijali su zadatke preko gugl učionice, da ih ispune. Svi znamo da danas pametni satovi beleže broj koraka, beleže svaku fizičku aktivnost. Deca su nam slala povratne informacije koje smo mi obrađivali i na osovu toga smo im davali konačne ocene. A što se tiče interneta, u današnje vreme to je neizbežna stvar, i samo je trenutak i pitanje kako ćemo mi da se prilagodimo svemu tome“.

Digitalna ekspedicija, pokrenuta na inicijativu predsednice Vlade, sprovodi se uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Kancelarije za IT i eUpravu, a u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i programom Nova pismenost koju realizuju „Propulsion“ i USAID. U Valjevo je stigla posle Bora i Priboja, a put nastavlja u pravcu Sombora.