Potpisan sporazum za unapređenje otpornosti šuma u Srbiji kroz projekat FOREST Invest

Beograd, 20. februar 2025 – U protekle četiri decenije, klimatske promene su imale značajan uticaj na Srbiju i šumski ekosistemi u zemlji su podložni sušama, povišenim temperaturama, ekstremnim vremenskih pojavama, požarima, epidemijama insekata i štetočina, kao i različitim bolestima. Šumski pokrivač se sve više degradira prekomernom eksploatacijom drvne biomase i nelegalnom sečom zbog velike energetske zavisnosti od šuma, napuštenosti ruralnih područja, nedostatka finansijskih sredstava i znanja vlasnika zemljišta.

Danas je u Beogradu potpisan Ugovor o sprovođenju projekta „Jačanje otpornosti srpskih šuma radi obezbeđivanja energetske sigurnosti najugroženijih, uz doprinos njihovim sredstvima za život i sekvestraciji ugljenika (FOREST Invest)" između Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) kao Akreditovanog tela Zelenog klimatskog fonda (GCF), Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JP „Srbijašume" i JP „Vojvodinašume". 

Projekat FOREST Invest, koji je predviđeno da traje sedam godina, ima za cilj da poveća otpornost šumskih ekosistema, unapredi energetsku sigurnost ugroženih zajednica i doprinese smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Blizu tri miliona stanovnika Srbije imaće indirektne koristi od poboljšanja otpornosti šuma i održivog gazdovanja. 

Takođe, projekat predviđa pošumljavanje na 7.000 hektara vrstama drveća otpornim  na klimatske promene i prevođenje 51.000 hektara degradiranih niskih šuma u visoke šume, kao i rehabilitaciju najmanje 500 hektara zapuštenog privatnog poljoprivrednog zemljišta podizanjem agrošumarskih zasada. Sprovođenjem ovih i drugih mera očekuje se smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 8,4 miliona tona CO₂eq.  

Projekat, vredan 84 miliona dolara, finansira se iz Zelenog klimatskog fonda (GCF), uz sufinansiranje iz budžeta Vlade Republike Srbije i sredstava FAO. Ova inicijativa rezultat je višegodišnje saradnje FAO, Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugih ključnih partnera na nacionalnom nivou.  

„Srbija je posvećena budućnosti u kojoj su šume zaštićene, energija sigurna, a ekonomski rast održiv. Ovaj projekat predstavlja ključni korak ka ostvarenju te vizije, ali i izraz političke volje da Srbija postane lider u klimatski pametnom upravljanju šumama. Zahvaljujući ovoj inicijativi zaštitićemo naše šume, ali i ojačati energetsku bezbednost Srbije, smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i otvoriti nove mogućnosti za zelene investicije. To je dokaz naše odlučnosti da nacionalni razvoj uskladimo sa globalnim klimatskim ciljevima, uz osiguranje da koristi stignu do zajednica i privrede širom zemlje“, poručio je dr Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije.  

"Partnerstvo između FAO i Vlade Republike Srbije zasniva se na zajedničkoj posvećenosti održivom razvoju, osiguravanju dostupnosti hrane i postizanjem otpornosti na klimatske promene. Kombinovanjem naše tehničke stručnosti sa nacionalnim prioritetima možemo podstaći značajne i dugotrajne promene", dodao je Nabil Gangi, zamenik regionalnog predstavnika FAO za Evropu i centralnu Aziju.   

"Ovaj inovativni projekat u Srbiji povećava ulaganja u inicijative održivog šumarstva koje podrazumevaju i mere ublažavanja i prilagođavanja. Uspeh u Srbiji će usmeravati buduće napore u drugim zemljama”, izjavio je Henri Gonzalez, investicioni direktor Zelenog klimatskog fonda (GCF).

Potpisivanje ovog sporazuma označava početak značajne transformacije sektora šumarstva i energetike u Srbiji, usmerenog ka većoj otpornosti, energetskoj sigurnosti i održivom razvoju. 

FAO i GCF

Od kada su postali partneri 2016. godine, FAO i GCF proširuju klimatske investicije kroz visokouticajne projekte koji čine sektore poljoprivrede, šumarstva i ribarstva efikasnijim, inkluzivnijim, održivijim i otpornijim na klimatske promene.

Kroz globalna partnerstva, FAO podstiče javne i privatne investicije u poljoprivredu koje promovišu inovativne mere prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena, istovremeno doprinoseći ostvarenju Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, u skladu sa FAO Strategijom za klimatske promene 2022 – 2031.

GCF – ključni element istorijskog Pariskog sporazuma – najveći je svetski klimatski fond, sa mandatom da podrži zemlje u razvoju u jačanju i ostvarivanju ambicioznih ciljeva njihovih nacionalnih klimatskih planova, poznatih kao Nacionalno utvrđeni doprinosi (NDCs).

Relevantni linkovi:

Green Climate Fund greenlights two major FAO-led projects to strengthen climate resilience in Kenya and Serbia

FAO and the Green Climate Fund

FAO’s work on climate and biodiversity

FAO Investment Centre