Zagađenje vazduha i energetska kriza su dve strane istog problema: Dan čistog vazduha je podsetnik da nam je neophodna zajednička akcija

Beograd, 7. septembar 2022 – Na Svetski dan čistog vazduha (za vedro nebo), Ujedinjene nacije u Srbiji pozivaju na urgentnije aktivnosti u borbi protiv svih oblika zagađenja vazduha i podsticanje zajedničkih napora Vlade Republike Srbije, građana, civilnog društva i aktivista, u izgradnji sigurnije i zdravije životne sredine za sve.

Zagađenje vazduha je najveća pretnja po zdravu životnu sredinu. Globalno, 7 miliona ljudi prevremeno umre svake godine. Tokom 2021. zdravstveni troškovi vezani za zagađenje vazduha iznosili su 8,1 triliona dolara, ili 6,1% globalnog BDP-a (Svetska banka). Zagađenje vazduha nesrazmerno utiče na najugroženije i marginalizovane zajednice, one sa najmanje resursa da se zaštite. Takođe, više pogađa decu i starije osobe, dok zagađenje vazduha u domaćinstvima najviše pogađa žene i decu.

Zagađenje vazduha nije izolovan problem, ono je direktno povezano sa klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i drugim oblicima zagađenja. Neki zagađivači vazduha takođe utiču na klimatske promene, koje dalje podstiču zagađenje vazduha, na primer u slučaju šumskih požara ili viših nivoa ozona tokom toplotnih talasa. Zagađenje vazduha u Srbiji ima više uzroka: proizvodnja energije pomoću fosilnih goriva, neefikasni uređaji i mreže za grejanje, transport, poljoprivredna praksa, sagorevanje otpada na nekontrolisanim deponijama. Potrebno je da se pozabavimo osnovnim uzrocima i njihovim uticajima u okviru šire borbe protiv klimatskih promena, kako bismo u potpunosti realizovali zelenu transformaciju.

Zagađenje putuje bez granica. Zagađivač vazduha može da pređe veći deo kontinenta u roku od 3-4 dana. Zato zagađenje mora biti rešavano kao regionalno i prekogranično pitanje, kroz koalicije i saradnju između država, regiona i gradova. Dok zimsko zagađenje vazduha u Beogradu ponekad brzo nestane sa zimskim vetrom, zagađivači nastavljaju da putuju u druga područja i utiču na druge zajednice, useve i biodiverzitet. Dodatni problem je to što se neki zagađivači vazduha formiraju hemijskim reakcijama u atmosferi. To znači da nam je za efikasno upravljanje kvalitetom vazduha potreban multisektorski pristup, koji se istovremeno bavi različitim zagađivačima i sarađuje sa svim zainteresovanim stranama.

U Srbiji je tokom poslednje dve godine svest javnosti naglo porasla, a građani zahtevaju brže i odlučnije delovanje lokalnih i nacionalnih institucija. U ovom periodu je izrađen nacrt Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku do 2030. godine, podeljen za javne konsultacije, usvojen je Nacionalno utvrđen doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je dostavljen i usvojen od strane Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u avgustu 2022. godine; Nacionalna koalicija za smanjenje energetskog siromaštva je počela sa radom i što je najvažnije, na konsultacijama je predstavljen nacrt i akcioni plan Programa za zaštitu vazduha 2020-2030. Ovaj sveobuhvatni strateški okvir je dobar početak za dalje reforme i napredak. Pozivamo zakonodavna i regulatorna tela da daju prioritet usvajanju i sprovođenju svih neophodnih zakona i planova, a gradove da rade na usvajanju podzakonskih akata, lokalnih planova i šema subvencija i da se bave zagađenjem kao kritičnim prioritetom, a preduzeća da investiraju u energetsku efikasnost, infrastrukturu čistih proizvodnih alata i transportne sisteme. Takva posvećenost rukovodstva i institucija omogućiće mnogobrojne prilike građanima da postanu akteri promena, a privatnom sektoru da razvije inovativna rešenja i otvori niz novih radnih mesta.

"Zagađenje vazduha je kompleksno pitanje koje će se rešavati na više nivoa (nacionalnom, lokalnom, pojedinačnom), kroz delovanje u svim društveno-ekonomskim sektorima. To je odlična prilika za uvođenje društvenih, administrativnih i tehnoloških inovacija koje će podstaći ulaganja za dobrobit svih, za bolji kvalitet života“, smatra Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji. „Moramo brzo da proširimo dobre prakse koje su uspešno testirane u Srbiji, radeći na dugoročnim strukturnim promenama. Ujedinjene nacije obezbeđuju podršku u oblastima u kojima se ukrštaju zdravstvena, socijalna, rodna, klimatska, energetska i ekološka politika. Kao odgovor na zagađenje vazduha, UN u Srbiji nastavljaju da rade na inicijativama za poboljšanje kvaliteta vazduha, energetskoj efikasnosti, dekarbonizaciji, zelenom finansiranju, podizanju svesti javnosti, upravljaju podacima, osiguravajući da su sva rešenja inkluzivna i da dopiru do ranjivijih grupa i naselja. Radimo sa krajnjim ciljem postizanja pozitivne promene za ljude i planetu – što je jedna od najvažnijih ambicija Agende 2030.“

Aktuelna energetska kriza  je izazov koji je potrebno blagovremeno rešiti,  ali i podsticaj da se ubrza transformacija i nadogradnja toplotne, energetske i transportne infrastrukture, ubrza energetska obnova javnih i privatnih zgrada širom zemlje, prelazak na održivi transport, promovisanje meke mobilnosti u urbanim sredinama i modifikovanje poljoprivrednih praksi kao što je spaljivanje useva. Ove promene mogu drastično smanjiti zagađenje vazduha i predstavljaju jedinstvenu priliku   za zemlju da razvije nove poslovne mogućnosti i za građane da promovišu i usvoje zdravije stilove života i odgovorno ponašanje u odnosu na potrošnju energije. Potrebno je da odmah preduzmemo akciju i zajedno radimo za vazduh koji delimo.

NAPOMENE ZA UREDNIKE/CE:

O zagađenju vazduha i Međunarodnom danu čistog vazduha za vedro nebo

Zagađenje vazduha uzrokuje oko 7 miliona preranih smrti godišnje, pa predstavlja najveći pojedinačni ekološki rizik po zdravlje ljudi i jedan od glavnih globalnih uzročnika umiranja i obolevanja koji se može sprečiti. U izveštaju UNEP-a utvrđeno je da je jedna od pet preranih smrti na Zapadnom Balkanu posledica zagađenja, ali zagađenje vazduha ne zna za državne granice.

I Agenda održivog razvoja do 2030. godine prepoznaje da je smanjenje zagađenja vazduha značajno za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja .

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2019. godine proglasila 7. septembar za Svetski dan čistog vazduha za vedro nebo zbog sve većeg interesovanja međunarodne zajednice za čist vazduh, kao i da bi ukazala na potrebu da se više radi na poboljšanju kvaliteta vazduha kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi. U svetu danas devet od deset ljudi diše zagađen vazduh, pa ovaj dan dobija sve veći značaj. Obeležava se s ciljem da se izgradi globalna zajednica aktera koji će pozivati zemlje da kroz saradnju rešavaju problem zagađenja vazduha i obezbede čist vazduh za sve i da se ljudima ponudi platforma za saradnju na smanjenju zagađenja vazduha na pojedinačnom, regionalnom, kao i međunarodnom nivou.