U Srbiji obeležen Svetski dan zemljišta pod sloganom Zemljište i voda: Izvor života

Beograd, 5. decembar 2023 – Zemljište predstavlja jedan od najvažnijih neobnovljivih prirodnih resursa i ima direktan uticaj na ruralni i ekonomski razvoj i očuvanje prirodnih ekosistema. Pravilno i održivo upravljanje zemljištem, koje pokriva najveći deo teritorije Srbije, može značajno doprineti bezbednosti hrane, poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnim zajednicama.

Ipak, uticaj klimatskih promena i ljudskih aktivnosti dovode do degradacije i zagađenja zemljišta, koje dalje utiče na poljoprivredne useve, hranljivu vrednost poljoprivrednih proizvoda i zdravlje ljudi i životne sredine.

Uzimajući u obzir potencijale poljoprivrednog sektora Srbije, posebno u oblastima organske poljoprivredne proizvodnje i regenerativne poljoprivrede, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) danas su okupile predstavnike ministarstava, univerziteta, instituta i FAO, sa ciljem promocije održivih praksi upravljanja zemljištem i ubrzanje akcija za zaštitu i smanjenje zagađenja zemljišta, u politikama i praksi.

Aleksandar Mentov nacionalni koordinator programa Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), istakao je: „Za zaštitu zemljišta, potrebno je jačanje saradnje između sektora u cilju boljeg razumevanja koncepta održivog upravljanja zemljištem, kao i različitih faktora koji utiču na zdravlje zemljišta i poljoprivrednu proizvodnju.“

„FAO i SEPA su do sada sprovele niz aktivnosti, direktno vezanih za zdravlje i smanjenje zagađenja zemljišta u Srbiji u cilju postizanja nacionalnih ciljeva za održivo upravljanje zemljištem i organsku poljoprivredu“, dodao je on. 

Tamara Perunović, zamenica direktora Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) istakla je da „Aktivnosti koje Agencija sprovodi sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, a koje imaju za cilj sprečavanje difuznog zagađenja zemljišta, predstavljaju odličan primer saradnje sa naučnim institucijama u cilju izrade metodologije procene difuznog zagađenja zemljišta i suočavanja sa rizicima i pretnjama za zdravlje zemljišta. Rezultati zajedničkog rada omogućavaju poboljšanje praćenja stanja zemljišta, promovisanje primene održivih praksi upravljanja zemljištem i kroz interakciju nauke bolje usmeravanje politike zaštite zemljišta.“  

„Ispitivanje zemljišta na pilot područjima u okviru zaštićenih oblasti je pokazalo da su neophodne posebne mere zaštite zemljišta na ovim područjima, kao i podizanje kapaciteta korisnika zemljišta, kako bi se smanjilo zagađenje“, dodala je ona.

Aleksandra Mičeta iz Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, istakla je da je veoma važan korak, koji će doprineti i zaštiti zemljišta, uspostavljanje Informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu, koji prvenstveno ima ulogu u praćenju stanja državnog poljoprivrednog zemljišta, ali da je i dalje potrebno da kroz zajedničku saradnju i deljenje znanja doprinesemo očuvanju ovog vrednog resursa.

Prepoznajući važnost međusektorske saradnje, na događaju je istaknuta i važna veza između nauke i politike, neophodna za obezbeđivanje adekvatnog upravljanja zemljištem i pravilnog korišćenja pesticida i promociju održivih praksi koje će doprineti smanjenju zagađenja zemljišta.

U skladu sa ovogodišnjom globalnom temom, Zemljište i voda: Izvor života, učesnici su posebnu pažnju posvetili povezanosti između vode i zemljišta u poljoprivrednoj proizvodnji, dva resursa od kojih potiče 95 odsto hrane na globalnom nivou. Zdravo zemljište je prirodni filter, koji prečišćava i skladišti vodu, a održivo upravljanje zemljištem povećava količine i kvalitet vode, koja je neophodna za poljoprivrednu proizvodnju.

Zaključak je da je za bolje i održivo upravljanje zemljištem potrebno raditi na jačanju saradnje između sektora, promociji održivijih praksi i implementaciji inovativnih i održivih rešenja, uključujući i investicije u nove tehnologije, sa ciljem smanjenja rizika od zagađenja zemljišta i ublažavanja efekata klimatskih promena – kako bi poljoprivredni sektor u Srbiji mogao da ostvari inkluzivan i održiv ekonomski razvoj, uz dugoročno očuvanje svojih prirodnih resursa.