Beograd, 5. jun 2019. – Zagađenje vazduha svake godine dovede do oko 7 miliona preuranjenih smrtnih slučajeva širom sveta. Devet od deset ljudi na otvorenom prostoru udiše vazduh zagađen više nego što se smatra prihvatljivim prema Smernicama za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije. Zbog toga se zagađenje vazduha smatra ozbiljnom globalnom opasnošću po javno zdravlje. Ovo je i razlog zbog kojeg se na Svetski dan zaštite životne sredine ove godine pozivaju vlade, industrija, zajednice i pojedinci da zajednički rade na istraživanju obnovljivih izvora energije i zelene tehnologije sa ciljem unapređenja kvaliteta vazduha u gradovima i regionima širom sveta.
Stanovništvo Zapadnog Balkana izloženo je koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu koje su među najvišima u Evropi i čak do pet puta premašuju vrednosti propisane nacionalnim, kao i smernicama Evropske Unije i Svetske zdravstvene organizacije.
Program Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu (UN Environment) je u petak u Sarajevu predstavio najnoviji izveštaj „Zagađenje vazduha i zdravlje ljudi: primer Zapadnog Balkana“, sastavljen uz finansijsku podršku Vlade Norveške. Izveštaj daje pregled kvaliteta vazduha u regionu Zapadnog Balkana, kao i procenu efekata zagađenja vazduha na zdravlje i očekivane zdravstvene koristi od smanjenja zagađenja vazduha u gradovima koji su uključeni u istraživanje. Izveštaj o proceni stanja obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, sa posebnim osvrtom na gradove: Korču, Banjaluku, Brod, Prijedor, Tuzlu, Zenicu, Bar, Nikšić, Pljevlju, Podgoricu, Tivat, Bitolj, Skoplje, Tetovo, Beograd, Pančevo, Užice i Valjevo.
Zagađenje vazduha je ozbiljan problem u svim zemljama Zapadnog Balkana, gde koncentracije zagađujućih materija u vazduhu obično premašuju dozvoljene vrednosti. Prema izveštaju, zagađenje vazduha doprinosi visokoj smrtnosti i skraćenju očekivanog životnog veka u analiziranim gradovima. Izveštaj posebno ukazuje na opasnosti od izlaganja emisiji suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10). Visokim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu doprinose i topografija ovog područja, ali pre svega i nekvalitetna čvrsta goriva koja se koriste u termoelektranama na ugalj, sagorevanje uglja za potrebe kuvanja i zagrevanja domaćinstava, zastarela industrija i stara vozila.
Kvalitet vazduha u zemljama Zapadnog Balkana koje su obuhvaćene studijom prati se u skladu sa propisima EU, a prikupljeni podaci se dostavljaju Evropskoj mreži za informisanje i osmatranje životne sredine (EIONET). Međutim, uprkos naporima država da ulažu u praćenje kvaliteta vazduha, osnovni problemi kada je reč o postojećim sistemima za praćenje kvaliteta vazduha na Zapadnom Balkanu su neusklađeni podaci usled nedostatka sredstava za održavanje mernih stanica, nepostojanje relevantnih sertifikovanih laboratorija, kao i odsustvo modeliranja kvaliteta vazduha.
Poboljšanje kvaliteta vazduha smanjenjem energetskog siromaštva je od suštinskog značaja za smanjenje broja smrtnih ishoda i bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha na Zapadnom Balkanu. Neke od strateških preporuka iz izveštaja odnose se na uspostavljanje nacionalnih, regionalnih i međunarodnih okvira za rešavanje problema u oblasti životne sredine, podizanje svesti o zagađenju vazduha, podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, ekološko upravljanje hemikalijama i otpadom.
Kada je reč o Srbiji, glavni izvori zagađenja vazduha su industrijski procesi, proizvodnja električne i toplotne energije i drumski saobraćaj. Svega nekoliko gradova u Srbiji usvojilo je plan za poboljšanje kvaliteta vazduha i lokalni akcioni plan za zaštitu životne sredine (npr. Kragujevac, Užice, Beograd). Uvidevši potrebu da se pojačaju napori za smanjenje zagađenja vazduha, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije je u oktobru 2018. godine formiralo Radnu grupu za smanjenje aerozagađenja i pokrenulo dijalog sa predstavnicima lokalnih samouprava u gradovima gde su zabeležene najviše koncentracije zagađujućih materija u vazduhu.
Pored toga, Grad Beograd trenutno dobija tehničku pomoć u okviru inicijative „Daljinska energija u gradovima“ koju sprovodi Program UN za životnu sredinu, a koja predstavlja jedan od šest akceleratora u okviru Platforme akceleratora energetske efikasnosti „Održiva energija za sve“ (SEforALL) pod pokroviteljstvom UN. Inicijativa podržava transformaciju tržišta ka unapređenoj energetskoj efikasnosti i upotrebi obnovljivih izvora energije u daljinskom grejanju i hlađenju kroz razvoj praktičnih i tehničkih znanja na lokalnom nivou i sprovođenje podsticajnih mera koje će povećati ulaganja u moderne sisteme daljinske energije koji podrazumevaju nisku emisiju ugljen-dioksida i manji uticaj na klimatske promene.
O Programu UN za životnu sredinu (UN Environment):
UN Environment je vodeći glas za zaštitu životne sredine na globalnom nivou. Ova organizacija predvodi i podstiče partnerstva za brigu o životnoj sredini pružajući inspiraciju i informacije državama i narodima, omogućavajući im da unaprede svoj kvalitet života, ne ugrožavajući pritom isti za buduće generacije. UN environment sarađuje sa vladama, privatnim sektorom, civilnim društvom, kao i drugim agencijama UN i međunarodnim organizacijama širom sveta.