Domaći proizvodi iz Topole na klik do trpeze

Prirodni sokovi, džemovi, kompoti, sirevi, kiflice, ajvar i med mogu da stignu bilo gde, čak i do kupaca koji ne idu na pijacu ili u prodavnicu. Onlajn prodaja sve je rasprostranjenija, a žene iz Topole, poznatog voćarskog i vinogradarskog kraja u srcu Šumadije, naučile su kako da svoje proizvode plasiraju putem društvenih mreža zahvaljujući projektu „Plodovi oplenačkih gazdinstava na klik do trpeze“, koji su sproveli Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) i Udruženje žena Oplenac, uz podršku Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2).

„Kad sam prve koze dovela na svoje imanje, to su bile odmah muzne koze, a ja sam samo pomislila: jao, u šta sam se uvalila. Beba u kući, one stisle mleko, ne mogu da ih izmuzem, ne znam da namestim muzilicu. Vremenom sam se uigrala, sad sam zmaj za njih”, kroz osmeh kaže Jelena Ivanović, inženjerka za melioraciju zemljišta koja je Beograd zamenila porodičnim gazdinstvom u selu Krćevac, gde proizvodi sir od kozijeg mleka i sirup od nane. Ona je jedna od učesnica obuke za onlajn prodaju osmišljenu za žene iz Topole koje imaju registrovana gazdinstva i bave se poljoprivrednom proizvodnjom. 

Obuke je pohađala i Gordana Gavrilović iz Plaskovca, koja ima sedam i po hektara pod voćem i bavi se pčelarstvom. „Učinilo mi se zanimljivo, pomislila sam: idem da pokušam pa šta bude. I nisam pogrešila. Internet je čudo”. Kaže da je naučila da je kod prodaje na internetu važan svaki detalj: „Da obratimo pažnju na slova, razmak, onu voćkicu da dodamo. Kad kliknem, ono ode, to mi je najslađe bilo. I sada redovno izbacujem, rekli su mi dva puta mesečno i ja to strogo pratim. Život na selu da izbacimo, ako nemamo za prodaju. Život, šta radimo”.

Kako da se povežu sa kupcima, kako da budu prepoznatljive i da ostanu aktivne na društvenim mrežama, savladalo je ukupno 20 žena sa teritorije opštine Topola. Kroz praktičan rad su naučile da naprave kvalitetne fotografije svojih proizvoda i osmisle zanimljive postove za društvene mreže, kako bi privukle kupce da prate stranice njihovih gazdinstava. „Trudili smo se da to ne bude nikako neka teoretska priča, nego mnogo više konkretni primeri, da im pokažemo kako to drugi ljudi rade. Ima puno savršenih primera preduzetnica i poljoprivrednica koje tako nešto već rade“, objašnjava Vanesa Belkić, izvršna direktorka CenTriR-a.

Sve žene koje su učestvovale na obukama rade u svom domaćinstvu i na svom gazdinstvu. Zajednički im je i angažman u Udruženju žena Oplenac. Od radionica za pravljenje zimnice, preko veza i šivenja, do organizacije „Domanovićevih dana“, ništa im ne pada teško. Imaju dovoljno energije i da svoju malu proizvodnju razvijaju uz pomoć nove tehnologije. „One su ipak stub tih domaćinstava. Pokretači“, kaže Snežana Marinković, predsednica Udruženja žena Oplenac i dodaje: „Većina je imala lični profil na fejsbuku, ali nije imala profil domaćinstva. Ima žena koje još nisu vešte na računaru, još uvek imamo korisnice koje angažuju decu da im to odrade “jer će oni to bolje”. Zato mi je milo što ima sve više mlađih žena koje će da daju inicijative za proširenje znanja i da te žene osete da mogu da razviju sopstveni biznis iz sela”. 

Polaznice ovih obuka sada su povezane i sa Agroponudom, nacionalnom berzom poljoprivrednih proizvoda i proizvođača, koju je pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Vanesa Belkić ističe da je pre obuka obavljen još jedan važan posao: „Najpre smo krenuli sa terenskim popisom poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji opštine Topola koja su registrovana na žene, jer opština nije imala bazu podataka o tome koliko zapravo ima poljoprivrednica. Statistika govori da je u Srbiji svega 17% gazdinstava registrovano na žene. Mi smo tokom 5 meseci popisali 102 gazdinstva, od kojih je 43% bilo registrovano na žene. Međutim, i u gazdinstvima koja su registrovana na muškarce žene čine glavnu radnu snagu kada je reč o proizvodnji”. Ova baza ostaje na raspolaganju opštini da je koristi za ciljano pokretanje novih inicijativa, kao i za informisanje poljoprivrednica o dostupnim subvencijama i davanjima.

Petnaest žena koje imaju široku paletu proizvoda, ali i predznanje rada na računaru i snalaze se na društvenim mrežama, pored edukacije je dobilo i dodatnu podršku. Za početak potvrdu da su njihovi proizvodi bezbedni za stavljanje u promet, pošto su prošli mikrobiološko i hemijsko ispitivanje. Odštampano je i podeljeno 8500 etiketa jedinstvenog i prepoznatljivog dizajna, kao i 1500 tegli i 500 flaša za pakovanje domaćih proizvoda. Zatim su poljoprivrednice, njihova gazdinstva i proizvodi fotografisani na profesionalan način, kako bi dobile što kvalitetnije fotografije za deljenje na redizajniranim i novim profilima njihovih gazdinstava na društvenim mrežama.

„Ovo mi je značilo da me, da kažem, malo izvuče iz te kolotečine života. Malo sam se učaurila u kući, tako da mi je značilo da se vratim u društveni život. Ja sam već dosta znala, ali su mi njihove smernice u radu mnogo pomogle. Imaju tu cake, kako da tekst izgleda lepše. Ja sam to onako konkretno pisala bez tih finesa koje mnogo znače. Dosta su nas naučili kako da radimo sa ljudima“, zaključuje Jelena sa početka priče.

Projekat „Plodovi oplenačkih gazdinstava na klik do trpeze“ sproveo je Centar za ravnomerni regionalni razvoj u partnerstvu sa “Udruženjem žena Oplenac” i u saradnji sa Turističkom organizacijom „Oplenac“. Realizovan je u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).