Saopštenje za medije

Nova normala: UN trasiraju put za oporavak privrede i očuvanje radnih mesta posle COVID-19

28. april 2020.

  • Nema povratka na „staru normalu“; vlade moraju da rade na izgradnji nove privrede i otvaranju radnih mesta.

Njujork, 28. april 2020.  – Urgentna zdravstvena kriza koju je doneo COVID-19 dovela je do istorijske recesije sa rekordnim brojem ugroženih i nezaposlenih, što je izazvalo nezabeleženu ljudsku krizu koja najviše pogađa najsiromašnije, a posebno žene i decu. U novom okviru koji je sinoć predstavljen kao mapa puta za podršku državama u socijalnom i ekonomskom oporavku, Ujedinjene nacije pozivaju na veliko proširenje međunarodne podrške i preuzimanje obaveze da se ljudima u svim delovima sveta obezbedi pristup osnovnim uslugama i socijalnoj zaštiti.

„Okvir Ujedinjenih nacija za neodložan socioekonomski odgovor na COVID-19: zajednička odgovornost, globalna solidarnost i urgentne mere za ugrožene“ poziva na očuvanje radnih mesta, preduzeća i izvora egzistencije da bi društva i privrede što pre i što sigurnije krenuli putem oporavka, održivosti, rodne ravnopravnosti i smanjenja emisije ugljen-dioksida i gradili „novu normalu“, bolju od stare.

„Ovo nije samo zdravstvena, već i ljudska, radna, humanitarna i razvojna kriza. I ne pogađa samo najugroženije. Ova pandemija pokazuje da smo svi u riziku, jer naša snaga zavisi od najslabijeg zdravstvenog sistema. Do sada nezabeležen obim pandemije zahteva da i odgovor bude jači nego ikada,“ izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, koji je u martu predstavio svoj izveštaj o socioekonomskim efektima COVID-19 „Zajednička odgovornost, globalna solidarnost”.

„Sve što radimo za vreme i nakon ove krize mora da bude usmereno ka izgradnji ravnopravnijih, inkluzivnijih i održivijih privreda i društava otpornijih na pandemije, promene klime i brojne druge globalne izazove koji su pred nama“, dodao je. Novim okvirom je utvrđeno kako će tela u sastavu Ujedinjenih nacija ostvarivati tu viziju na terenu.

Odluke koje budu donete u narednih nekoliko meseci biće od presudnog značaja za napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja (COR), koji predstavljaju okvir UN za oporavak od socijalnih i ekonomskih potresa.

Podsećajući da je za vreme epidemije ebole 2014. godine više ljudi umrlo zbog prekida u pružanju socijalnih usluga i ekonomskog pada nego od samog virusa, okvir je usredsređen na potrebe i prava onih koje pandemija najviše pogađa – najugroženijih država, grupa i onih koji su u riziku da budu zanemareni.

Na osnovu naučenog iz svetske ekonomske i finansijske krize 2008-2009. godine, okvir ukazuje da su države koje imaju jake sisteme socijalne zaštite i osnovne usluge pretrpele najmanju štetu i najbrže se oporavile. Da bi se sprečilo da milijarde ljudi zapadnu u siromaštvo, vlade u celom svetu treba što pre da prilagode, prošire i povećaju mere zaštite, kao što su novčani transferi, pomoć za hranu, programi socijalnog osiguranja i davanja za decu, kako bi pružile podršku porodicama.

Da bi efekti COVID-19 bili što manji, UN pozivaju na što veću podršku radi prevazilaženja predstojećih izazova, uključujući neodložno reagovanje sistema socijalne zaštite u skladu sa različitim efektima pandemije na ugrožene grupe, decu, žene, muškarce, kao i one koji rade u neformalnom sektoru. To je posebno hitno s obzirom da 4 milijarde ljudi, odnosno više od pola svetskog stanovništva – uključujući dve trećine dece – nema nikakvu socijalnu zaštitu ili je postojeća zaštita neadekvatna.

  • Kraj –

 

NAPOMENE ZA UREDNIKE/CE

U svom reagovanju, UN će se usredsrediti na pet ključnih koloseka u čijem su fokusu zajednice: 1. očuvanje postojećih zdravstvenih usluga i jačanje kapaciteta zdravstvenih sistema da reaguju na COVID-19; 2. pomoć ljudima u teškoj situaciji kroz socijalnu zaštitu i osnovne usluge; 3. očuvanje radnih mesta, podrška malim i srednjim preduzećima, kao i radnicima/cama u neformalnom sektoru kroz programe ekonomskog oporavka; 4. usmeravanje fiskalnih i finansijskih podsticaja koji će nužno biti povećani da bi mere makroekonomske politike koristile najugroženijima, i jačanje multilateralnih i regionalnih mera; 5. pospešivanje socijalne kohezije i ulaganje u razvoj otpornosti i sistema za reagovanje na nivou lokalnih zajednica. Tih pet koloseka povezuju mere za obezbeđivanje ekološke održivosti da bi se države oporavile, izgradile još bolje sisteme nego pre epidemije i pripremile za buduće potrese, uključujući pandemije.

Timovi UN koji rade u 162 države i teritorije će u sledećih 12 do 18 meseci realizovati ovaj plan oporavka, pod vođstvom stalnih koordinatora/ki UN i uz podršku globalne i regionalne mreže eksperata/kinja. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) će pružati podršku stalnim koordinatorima/kama kao nosilac tehničkih aktivnosti socioekonomskog oporavka, a timovi UN će „svi kao jedan“ raditi na svim aspektima plana.

Značajan deo postojećeg portfolija programa održivog razvoja, vrednog 17,8 milijardi američkih dolara, čiji su nosioci sva tela u sastavu UN, biće preraspodeljen u skladu sa potrebama reagovanja na COVID-19; međutim, s obzirom na obim i domet socioekonomskih efekata pandemije, biće potrebna i dodatna sredstva. Kao podršku, generalni sekretar je osnovao Fond Ujedinjenih nacija za reagovanje na pandemiju COVID-19 i oporavak od nje, međuagencijski finansijski mehanizam UN za podršku državama sa niskim i srednjim dohotkom da prevaziđu zdravstvenu i razvojnu krizu izazvanu pandemijom COVID-19 i pomognu ljudima najugroženijim usled ekonomskih teškoća i socijalnih poremećaja. Projektovane finansijske potrebe Fonda u prvih devet meseci iznose milijardu dolara, a ponovna procena će biti naknadno izvršena. Generalni sekretar je pozvao i na multilateralni dogovor da se izdvoje sredstva u iznosu od najmanje 10 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) da bi odgovor na krizu bio delotvorniji nego ikada ranije.

Nema povratka na „staru normalu“, navodi se u programskom dokumentu. Pandemija predstavlja udarac za privrede u razvoju i usponu koje se već suočavaju sa dugovima i ograničenim fiskalnim prostorom, a nekim državama u razvoju je neophodno hitno ublažiti teret duga. Efekti pandemije će biti posebno pogubni za najugroženije države – one koje su pogođene humanitarnim krizama ili konfliktima. UN pozivaju i na široku fiskalnu i finansijsku preraspodelu u narednim nedeljama i mesecima, između ostalog i na preusmeravanje subvencija za fosilna goriva na programe reagovanja na krizu. UN ističu da status quo i održavanje dosadašnjeg stanja predstavljaju strateške odluke koje se mogu izbeći. Za održivi razvoj od kog će korist osetiti veći broj ljudi, nužno je doneti odluku da oporavak od COVID-19 bude brz, pravičan, zelen i inkluzivan.

O programskom dokumentu: Danas objavljenim „Okvirom Ujedinjenih nacija za neodložan socioekonomski odgovor na COVID-19: zajednička odgovornost, globalna solidarnost i urgentne mere za ugrožene“ bliže se razrađuje izveštaj generalnog sekretara UN „Zajednička odgovornost, globalna solidarnost“ o istoj temi. To je jedna od tri ključne komponente rada UN na spasavanju života, zaštiti ljudi i izgradnji boljih sistema nego pre krize; druge dve komponente su zdravstveni odgovor, koji predvodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO), i humanitarni odgovor, izložen u Globalnom planu humanitarnog odgovora na COVID-19 pod vođstvom UN. Ovi sveobuhvatni stubovi oslanjaju se na tri finansijska mehanizma: Solidarni fond za odgovor na COVID-19, kojim upravljaju Fondacija UN i Švajcarska filantropska fondacija i koji je namenjen neodložnim zdravstvenim potrebama;  „Globalni plan humanitarnog odgovora”, namenjen humanitarnim potrebama; i Fond Ujedinjenih nacija za reagovanje na pandemiju COVID-19 i oporavak od nje, namenjen socioekonomskom oporavku.

O Razvojnom sistemu UN: Razvojni sistem Ujedinjenih nacija je najveći međunarodni akter u svetu u oblasti socijalne zaštite i osnovnih usluga. Sistem UN je prisutan u 162 države i teritorije. Domet njegovog rada obuhvata desetine miliona ljudi koji koriste osnovne usluge, socijalne transfere i druge oblike socijalne zaštite. Razvojni sistem UN ima opsežno iskustvo u pružanju podrške vladama u razvoju sistema socijalne zaštite, uključujući uspostavljanje osnovnog nivoa socijalne zaštite i pružanje kvalitetnih socijalnih usluga, kao i u održavanju tih usluga u različitim humanitarnim i razvojnim uslovima. unsdg.un.org.

 

Nova normala: UN trasiraju put za oporavak privrede i očuvanje radnih mesta posle COVID-19

Tela UN-a uključena u ovu inicijativu

UN
Ujedinjene nacije

Ciljevi koje podržavamo kroz ovu inicijativu