Aktivistkinja Dunja Trifunović: Mladi imaju viziju kako da zaustave klimatski sunovrat

ECOSOC forum mladih je bio važan događaj koji je okupio mlade ljude, kako bi razgovarali o strategijama za jačanje glasa i liderstva mladih ka unapređenju Agende mladih 2030.

Dunja Trifunovic, članica Savetodavne grupe mladih UN-a u Srbiji bila je moderatorka jedne od sesija. Skoro je dala intervju za Glas Amerike, koji sa zadovoljstvom prenosimo ovde u celosti. 

VAŠINGTON/NJUJORK — Mladi aktivisti iz celog sveta krajem aprila su učestvovali u trodnevnoj konferenciji Foruma mladih Ekonomskog i socijalnog saveta UN (ESOSOC) u Njujorku, a jednom od sesija predsedavala je Dunja Trifunović, članica Savetodavnog borda mladih u organizaciji UN Srbija.

"Glavne teme konferencije bile su održivi oporavak od pandemije kovida 19 kao i implementacija ciljeva održivog razvoja", kaže 19-godišnja aktivistkinja za Glas Amerike.

"To su aktuelne i aktraktivne teme koje su animirale veliki broj mladih ljudi da, kako u sedištu UN tako i onlajn, isprate ovaj događaj. Sama činjenica da je ovako veliki broj mladih pokazao interesovanje, svedoči da ove važne teme nisu detalj na skupu konferencijskog tipa, već važna pitanja u čijem rešavanju mladi vide svoju ulogu. Sesija kojom sam zajedno sa kolegom sa Barbadosa presedavala ticala se Agende za mlade 2030. i instrumenata koje posedujemo za njeno ostvarivanje".

Glas Amerike: Šta su najvažnije preporuke i ideje koje su učesnici predložili u okviru priprema za samit o ciljevima održivog razvoja koji se održava u Njujorku u septembru?

Dunja Trifunović: Ključna preporuka ticala se uloge i afirmacije mladih, njihovog smislenog uključivanja u realizaciju pomenutih ciljeva, te promocije njihovog aktivnog učešća u javnom životu. Ključna reči u ovim preporukama bili su resursi - finansijski i naučni, kao važni podsticaji koji bi mladima omogućili da valjano oblikuju, a zatim i materijalizuju svoje vizije i ideje. Mladi aktivisti su ukazali na činjenicu da bi postojeće mehanizme trebalo modifikovati u smislu da oni budu dostupniji mladima. Uključivanje u formalni procese osmišljavanja i donošenja odluka podrazumeva, složićete se, savršeno spremne ljude za taj nivo zadatka.

Glas Amerike: Ujedinjene nacije su nedavno objavile izveštaj o klimatskim promenama koji je veoma sumoran, a generalni sekretar Antonio Gutereš upozorava da je svet "na tankom ledu". Kakva je atmosfera na klimatskim konferencijama, kada znamo da se klimatski ciljevi ne ostvaruju dovoljno brzo?

Dunja Trifunović: Atmosfera je manje sumorna od samih izveštaja, koji ne samo da svedoče da svet klizi na tankom ledu, već i da pukotine u ledu prete da naprave brze, kolosalne štete sa nesagledivim posledicama. To su neumoljive činjenice. S druge strane, činjenica je i da danas u svetu postoji nebrojeno mnogo mladih ljudi, koji su snagom volje i željom da sačuvaju ovaj svet pokazali neverovatnu hrabrost, umešnost i spremnost za borbu. Kada se na jednoj konferenciji nađu mladi iz Barbadosa, SAD, Srbije, Italije i Nikaragve i svi odreda sa istom strašću prilaze ovom problemu, stvara se utisak da će ta snaga na kraju prevagnuti i uspeti u naumu da zaustavi sat sveopšteg sunovrata u koji klizi naša planeta.

Glas Amerike: Šta ste čuli na sesiji kojom ste moderirali, a što je bilo najviše iznenađujuće za vas?

Dunja Trifunović: Živo, interesantno i dinamično - tako bih opisala našu sesiju posvećenu implementaciji Agende 2030. Svako od govornika je sa aspekta svog profesionalnog angažmana davao predloge, pravio preseke i sugerisao brži i jednostavniji put do zadatog cilja. Tada su se čuli najrazličitiji glasovi i svako od govornika je sa drugačijeg aspekta prilazio temi Agende 2030. Za mene je najveća fascinacija bio njihov odnos prema nama mladima - partnerski, pun uvažavanja i podsticajan za naš dalji rad. Ni naš odgovor nije izostao - predstavnici institucija morali su da primete da smo mi mladi zahvaljujući našem cilju i viziji uspeli ono što starijima nije pošlo za rukom - da srušimo sve nacionalne i kulturološke barijere i pokažemo da u borbi za Planetu ne postoje on i ona nego samo mi svi zajedno.

Glas Amerike: Vi ste već učestvovali na nekoliko velikih svetskih konferencija pod okriljem UN ili EU, između ostalog konferenciji UN o klimatskim promenama COP 27 u Egiptu 2022, i događaju Youth4Climate u Milanu 2021. Da li se glas mladih čuje i uvažava dovoljno, da li se nešto promenilo proteklih nekoliko godina?

Dunja Trifunović: Jeste, zaista se mnogo toga promenilo. Ako smo do 2019. pravili korake koji se nisu mogli videti golim okom, posle toga svaki naš zamah bio je korak od sedam milja. Mladi se danas na klimatskim konferencijama UN-a nalaze u ulozi pregovarača ispred svoje zemlje, aktivno su uključeni u kreiranje politika na globalnom, a sve više i na lokalnom nivou. Sve to je pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo. Mi naravno nismo ni na polovini puta, ali svaka potvrda koja stiže, a njih nije malo, vetar je koji duva u naša jedra. Mladi se uključuju u različite procese o čemu svedoči osnivanje kancelarije ze mlade UN-a, ali i Agenda za mlade 2030. koja nas prepoznaje kao partnere UN-a i ključne aktere u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Glas Amerike: Učesnici foruma su bili iz celog sveta i izneli različite probleme. Gde vidite da se nalazi Srbija u okviru šire slike, u smislu i problema i kapaciteta za njihovo rešavanje?

Dunja Trifunović: Srbija je na žalost crna tačka na mapi klimatskih promena. S jedne strane, mi smo zemlja u razvoju, koja poput drugih zemalja iz iste kategorije nema dovoljno kapaciteta da adekvatno odgovori na izazov. Možda nema ni višak interesovanja, ali to je već druga tema. Ono što je preporučuje za ozbiljno suočavanje sa ovim globalnim problemom jeste činjenica da se Srbija zagreva brže od evropskog proseka. S druge strane, ona kao mala zemlja doprinosi klimatskim promenama tek oko 0.1 odsto svetskih emisija.

Glas Amerike: Da li su mladi u Srbiji dovoljno upoznati sa njima i posvećeni ciljevima o kojima se razgovaralo na ECOSEC forumu ovih dana? Znamo da su ekološka pitanja proteklih godina u Srbiji bila pokretač najvećih društvenih protesta, i da je ljudima stalo do zaštite životne sredine, ali su učesnici tih protesta bili ljudi različitih godina. Da li je pojačan aktivizam mladih i mimo političke sfere?

Dunja Trifunović: Duboko negodovanje ljudi izazvale su upravo ekološke, a ne, kako se moglo očekivati, političke i geopolitičke teme. To je bio vrlo dobar pokazatelj da se duboko u ljudima nešto pokrenulo - prkos, strah i do nedavno samo podrazumevajuća podrška prirodi. Postalo je jasno da se ništa ne podrazumeva. Želiš da sačuvaš prirodu, vazduh i vodu - pokaži to, reci na glas šta misliš, pokreni akciju, pozovi mlade ljude da urade nešto u vezi sa tim. Aktivizam se spontano probudio u dubini društva, polako se definisao da bi na kraju dobio zasluženo mesto u javnom diskursu.

Glas Amerike: U Srbiji je 2021. usvojen Zakon o klimatskim promenama, koliko se on primenjuje?

Dunja Trifunović: Usvajanje Zakona o klimatskim promenama samo je početni korak u uspostavljanju pravnog okvira za preuzimanje obaveza iz sistema trgovanja emisijama EU, koji je jedan od ključnih instrumenata EU za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Ovde treba dodati da smo imali prazan prostor od tri godine jer javna rasprava 2018. godine nije rezultirala donošenjem zakona. Znači, pravni okvir je napravljen, a u kojoj meri će on biti deklarativne prirode, a u kojoj doneti suštinske promene ostavljam monitoringu da proceni. Svakako, kaskanje za EU pogodiće najviše privredu koja neće imati dovoljno vremena da se pripremi za izazove koje donosi Evropski zakon o klimi.

Kao indikativnu navodim činjenicu da Zakon nije regulisao uspostavljanje mehanizama za ispunjavanje obaveza iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza. Srbija nije čak uspela da obezbedi ni osnovne obaveze prema Konvenciji i Sporazumu iz Pariza, kao što je redovno izveštavanje i podnošenje unapređenog Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC-a).

Original source: Voice of America, available at the following link.

Author: Helena Đorđević