Razvijanje potencijala Srbije: Posvećenost održivom razvoju

Ove nedelje, šefovi država 193 zemlje okupiće se u Njujorku na godišnjoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. 2023. označava sredinu Agende 2030. i ambicioznih Ciljeva održivog razvoja, postavljenih 2015. godine. Ciljevi su istakli zajedničku odgovornost svake države za izgradnju bolje, sigurnije i održivije budućnosti za sve, uz očuvanje integriteta, bogatstva i raznolikosti naše planete.

Od početka 2020. godine, svet i čovečanstvo su uhvaćeni u višestruke krize sa globalnim uticajima, kao što su pandemija COVID-19, sukobi u Ukrajini i Sahelu, ekstremni vremenski događaji sa katastrofalnim posledicama po živote i privrede, inflacija i tenzije vezane za energiju, povećani tokovi izbeglica i migranata koji beže od nasilja i gladi. U tom kontekstu, 19. septembra UN organizuju Samit o Ciljevima održivog razvoja, pri Generalnoj skupštini. Glavni cilj samite je da prepozna oblasti napretka u održivom razvoju, da istakne praznine koje preostaju u pogledu borbe protiv nejednakosti, klimatskih promena, zagađenja i gubitka biodiverziteta. Samit će pružiti priliku da se fokusira na akcije koje zaista mogu da transformišu društva i ekonomije.

Srbija je u protekle 3 godine prihvatila nekoliko ovakvih akcija. Zemlja sada ima nacionalni put ka održivim sistemima ishrane, koji gleda kako da proizvodnju, distribuciju i potrošnju hrane učini više održivim: smanjeni ekološki otisak, eliminacija zagađujućih poljoprivrednih praksi, smanjeni destruktivni uticaj na biodiverzitet, pravičnije uslove za poljoprivrednike, bolje zdravlje za ljude. Jednako je važna i inicijativa transformacije obrazovanja, koja se bavi izgradnjom inkluzivnijeg obrazovnog sistema, ali i kako i da se nosimo sa povećanim nasiljem u školi i društvu, i kako da pripremimo našu decu da značajno doprinesu klimatskim i ekološkim akcijama tako što će postati odgovorni građani.

Druge globalne inicijative koje je Srbija preduzela uključuju digitalnu transformaciju i energetsku tranziciju. Srbija je predvodila obećavajuće projekte u tim oblastima, uključujući obnovljivu energiju i biotehnologiju. Digitalizacija privrede i društva, kao i zelena transformacija i energetska tranzicija moraju biti oblikovani tako da ne utiču negativno na najugroženije delove stanovništva. Takva pravedna tranzicija se bavi specifičnim potrebama najsiromašnijih, onih koji su direktno pogođeni zatvaranjem rudnika, onih koji su u opasnosti od energetskog siromaštva ili povećanog zagađenja – i treba da bude izgrađena u skladu sa ciljanim mehanizmima socijalne zaštite.

Međusektorska efikasnost suštinski ubrzava transformaciju – kapaciteti ministarstava, nacionalnih i lokalnih vlada treba da rade bolje i inteligentnije zajedno. To takođe znači veći fokus na okupljanje različitih zainteresovanih strana za pregovaračkim stolom, posebno kada se razvijaju i formulišu novi zakoni, ili kada se razvijaju usluge u opštinama. S tim u vezi, nadamo se da će budući Nacionalni plan razvoja Srbije istaći mogućnosti za veću koordinaciju i sinergiju između sektora i zainteresovanih strana. Dobar angažman između državnih i nedržavnih aktera, kao što su civilno društvo i privatni sektor, je neophodan za izgradnju efikasnih i inkluzivnih sistema. Civilno društvo i lokalni predstavnici mogu pružiti obilje perspektive od zajednica i građana, dok privatni sektor ima finansijske i tehničke kapacitete da u velikoj meri ubrza svaku transformaciju.

Srbija ima pravu veličinu i kapacitete da takva tranzicija bude uspešna u narednih 12 do 15 godina, pod uslovom da lokalni i nacionalni politički lideri oblikuju viziju koja koristi potencijal svih. Takva vizija, zasnovana na zdravijoj i sigurnijoj budućnosti, većoj solidarnosti i pravičnosti, i zelenijem svetu, direktno bi doprinela većoj društvenoj koheziji. S tim u vezi, diskriminacija na osnovu pola, etničkih grupa, seksualnih preferencija ili statusa izbeglice ostaje jedna od najgorih prepreka za izgradnju otpornog i inkluzivnog društva, a Srbija treba da nastavi sa svojim naporima da transformiše i primeni sve relevantne zakone i u praksi.

Moramo da promenimo narativ naše budućnosti od pretećeg ka narativu mogućnosti. Uz inteligenciju, fleksibilnost i otpornost, zajedno možemo izgraditi tako drugačiji svet zasnovan na zajedničkom bogatstvu, solidarnosti i miru. Samit je odlična prilika da se okupimo, razmenimo ideje i ponovo potvrdimo našu posvećenost održivom razvoju. Nadamo se da će Srbija postati pokretačka snaga u unapređenju Ciljeva održivog razvoja.