Beograd, 31. oktobra 2024. godine – Danas je u zgradi Ujedinjenih nacija (UN), u prisustvu visokih zvaničnika Vlade Republike Srbije, Delegacije Evropske unije u Srbiji, kancelarije stalne koordinatorke UN-a u Srbiji i UN agencija, najavljen početak rada Centra za razvoj digitalnih usluga sa korisnicima pri Kancelariji za IT i eUpravu. Centar je deo nove inicijative “Da kliknemo sa građanima”, čiji je cilj da podrži kontinuirano uključivanje građanki i građana u proces dizajniranja elektronskih javnih usluga. Ova inicijativa predstavlja nastavak partnerstva i podrške UN-a Vladi Srbije u sprovođenju digitalne transformacije i unapređenju kvaliteta i dostupnosti javnih usluga za sve, a posebno za najranjiviju populaciju. Realizuje se uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) i Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF).U novom Centru za razvoj digitalnih usluga, u stalnoj saradnji sa građanima i građankama razvijaće se nove javne elektronske usluge i poboljšavati postojeće kako bi u većoj meri i na pravi način odgovorile na potrebe građana i privrede, i kako bi se povećao broj onih koji ih koriste. Ovaj pristup podrazumeva aktivno učešće građana u svim fazama kreiranja usluga – od ideje, kroz zajedničko stvaranje i testiranje prototipa, do stalnog unapređenja usluga na osnovu povratnih informacija od samih korisnika/ca.“Ova inicijativa predstavlja ključni korak za javne usluge u Srbiji“, smatra Matilde Mordt, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji. ”Uključivanjem građana, naročito najugroženijih kao što su stariji, osobe sa invaliditetom i ruralne zajednice, težimo da smanjimo diskriminaciju i poboljšamo pristup digitalnom prostoru. To osnažuje digitalnu transformaciju Srbije i našu posvećenost da niko ne bude izostavljen”. “Centar za razvoj digitalnih usluga – Da kliknemo sa građanima” je trogodišnja inicijativa koju sa 2,5 miliona evra finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovode UNDP, FAO i UNICEF, dok će stručnu podršku u realizaciji pružiti i Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU).“Pružanje usluga građanima i kompanijama, posebno onih elektronskih, stalno se poboljšava i Srbija prednjači u regionu u ovom pogledu. Međutim, glavne prepreke za dalji napredak su fragmentiranost odgovornosti i nadležnosti među institucijama, kao i nedostatak namenskog sistema koordinacije. U okviru Reformske agende, digitalna transformacija je jedan od ključnih prioriteta, te je EU izdvojila značajna sredstva za podršku nastavku digitalizacije u Srbiji“, izjavio je šef odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji, Nikola Bertolini.   U okviru nove inicijative, biće unapređene veštine tima Kancelarije za IT i eUpravu i državnih partnera u upravljanju digitalnim uslugama i istraživanju potreba i iskustava korisnika. Digitalne usluge iz nadležnosti Kancelarije, kao i usluge iz oblasti poljoprivrede i socijalne zaštite, biće unapređene uz podršku stručnjaka i mentora iz privatnog sektora. Biće organizovane i radionice za tim Kancelarije, partnere iz javnog sektora i studente na praksi u državnim institucijama, kao i edukacija državnih službenika putem onlajn platforme Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU). Predviđena je i razmena dobrih praksi i iskustava sa stručnjacima iz zemlje i inostranstva. Krajnji cilj je da se principi razvoja javnih usluga usmerenih ka građanima/građankama integrišu u domaće zakonodavstvo i procese eUprave.Glavni nacionalni partner u sprovođenju inicijative “Da kliknemo sa građanima” je Kancelarija za IT i eUpravu, dok će u njegovoj realizaciji učestvovati i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, kao i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, NAJU i Republički sekretarijat za javne politike.”Pokretanjem projekta ”Centar za razvoj digitalnih usluga – da kliknemo sa građanima” počinjemo jedno novo poglavlje u radu Kancelarije za IT i eUpravu, jer nam je izuzetno važno da se u svemu što radimo čuje reč korisnika naših usluga. Želimo da razvijamo usluge sa njima, da ih zajedno testiramo, da dobijamo povratne informacije od građana, kako bi usluge bile što dostupnije, što razumljivije, pristupačne na svim uređajima i prilagođene osobama sa invaliditetom. Cilj nam je da novi proces rada usavršimo tokom naredne tri godine, tako da razvoj usluga usmerenih ka građanima postane podrazumevani način razvoja elektronskih usluga, kao i da naša Kancelarija postane glavni državni promoter ove nove prakse koja će i drugim institucijama pružati podršku”, rekao je direktor Kancelarije za IT i eUpravu dr Mihailo Jovanović i dodao da je Kancelarija za IT i eUpravu već punih 8 godina motor digitalne transformacije u Republici Srbiji i da je za to vreme razvijala i radila na unapređenju funkcionisanja celokupnog sistema elektronske uprave uz značajnu podršku UNDP-a. 

Beograd, 24. oktobar 2024. – Vlada Republike Srbije i Ujedinjene nacije u Srbiji obeležile su 79. godišnjicu osnivanja Ujedinjenih nacija događajem "YoUNg Futures" u Jugoslovenskoj kinoteci. Događaj je istakao posvećenost Srbije jačanju međunarodne saradnje i mira, sa posebnim naglaskom na ključnu ulogu mladih u održivom razvoju.U svom obraćanju,stalna koordinatorka UN u Srbiji, Matilde Mordt, osvrnula se na rastuće globalne izazove i naglasila strateške prioritete UN-a u Srbiji: zelenu transformaciju, razvoj ljudskog kapitala, te jačanje vladavine prava i agende ljudskih prava. Ona je istakla značaj mladih u ovim nastojanjima, rekavši: "Mladi u Srbiji imaju centralnu ulogu u oblikovanju naše budućnosti. Posvećeni smo tome da njihovi glasovi budu saslušani i uvaženi u procesima donošenja odluka, kao što je navedeno u Paktu za budućnost."Gospođa Mordt je dalje predstavila inicijative Ujedinjenih nacija sa mladima u Srbiji, uključujući kreiranje prve Deklaracije o čistom vazduhu u Srbiji, podršku mentalnom zdravlju i zapošljavanju mladih. Ove inicijative, kako je napomenula, pokazuju konkretne doprinose mladih u Srbiji ka ekološkom i društvenom napretku.Ministar spoljnih poslova Marko Đurić u svom obraćanju istakao je značaj glasova mladih u procesima donošenja odluka. "Danas, kada proslavljamo Dan Ujedinjenih nacija, potvrđujemo našu posvećenost izgradnji sveta u kojem ne samo čujemo, već i slušamo glas mladih. Naša omladina nije samo naša budućnost, već i naša sadašnjost, i duboko cenimo njihov doprinos. Zahvaljujem timu Ujedinjenih nacija što je ujedinio sve partnere u slavu mira i saradnje. Zajedno gradimo svetliju budućnost za generacije koje dolaze." Događaj su moderirali Omladinski delegati Srbije pri UN. Prisutni su imali priliku da premijerno vide umetničku instalaciju koju su osmislili mladi iz Beograda, simbolizujući globalnu povezanost u naporima za mir i održivost. Takođe, foto izložba prikazala je uticaj UN inicijativa u razvoju mladih širom Srbije. Nastup mladog džez trija ART Link dodatno je naglasio teme osnaživanja mladih i aspiracija ka budućnosti kroz muziku."YoUNg Futures" poslužio je kao platforma za proslavu liderstva mladih i ponovno potvrđivanje posvećenosti podršci pravima i aspiracijama mlađih generacija u Srbiji. Ujedinjene nacije i Vlada Srbije raduju se nastavku saradnje, podstičući napredak za buduće generacije.

Njujork, 22. septembar 2024. – Svetski lideri danas su usvojili Pakt za budućnost koji uključuje Globalni digitalni sporazum i Deklaraciju o budućim generacijama. Ovaj Pakt je kulminacija inkluzivnog, višegodišnjeg procesa prilagođavanja međunarodne saradnje realnostima sadašnjosti i izazovima budućnosti. Ovo je najširi međunarodni sporazum u proteklih mnogo godina, koji pokriva potpuno nove oblasti, kao i pitanja o kojima dogovor nije bio moguć decenijama. Cilj Pakta je, pre svega, da osigura da međunarodne institucije mogu biti učinkovite u suočavanju sa svetom koji se dramatično promenio od kada su te institucije stvorene. Kako je rekao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, “Ne možemo stvoriti budućnost koja odgovara našim unucima sa sistemom koji su izgradili naši preci”. Sveukupno, dogovor o Paktu je snažna izjava posvećenosti zemalja Ujedinjenim nacijama, međunarodnom sistemu i međunarodnom pravu. Lideri su postavili jasnu viziju međunarodnog sistema koji može ispuniti svoja obećanja, koji je reprezentativniji za današnji svet i koji koristi energiju i stručnost vlada, civilnog društva i drugih ključnih partnera.“Pakt za budućnost, Globalni digitalni sporazum i Deklaracija o budućim generacijama otvaraju vrata za nove prilike i neiskorišćene mogućnosti”, rekao je generalni sekretar u svom obraćanju na otvaranju Samita o budućnosti. Predsednik Generalne skupštine izjavio je da će Pakt “postaviti temelje za održiv, pravedan i miran globalni poredak – za sve narode i nacije.”Pakt pokriva širok spektar pitanja, uključujući mir i bezbednost, održivi razvoj, klimatske promene, digitalnu saradnju, ljudska prava, rodnu ravnopravnost, mlade i buduće generacije, i transformaciju globalnog upravljanja. Ključni rezultati u okviru Pakta uključuju:Na polju mira i bezbednostiNajprogresivniju i najkonkretniju obavezu reforme Saveta bezbednosti od 1960-ih godina, s planovima za poboljšanje učinkovitosti i reprezentativnosti Saveta, uključujući kao prioritet korekciju istorijske podzastupljenosti Afrike.Prvo multilateralno obnovljeno zalaganje za nuklearno razoružanje u više od jedne decenije, uz jasnu posvećenost cilju potpunog eliminisanja nuklearnog oružja.Sporazum o jačanju međunarodnih okvira koji regulišu svemir, uključujući jasnu obavezu da se spreči trka u naoružanju u svemiru i potrebu da sve zemlje mogu imati koristi od sigurnog i održivog istraživanja svemira.Koraci za izbegavanje militarizacije i zloupotrebe novih tehnologija, kao što su smrtno autonomno oružje, i potvrda da se zakoni rata primenjuju na mnoge od ovih novih tehnologija.Na polju održivog razvoja, klimatskih promena i finansiranja razvojaCeo Pakt je osmišljen da ubrza primenu Ciljeva održivog razvoja.Najdetaljniji sporazum ikada u Ujedinjenim nacijama o potrebi za reformom međunarodne finansijske arhitekture tako da bolje predstavlja i služi zemljama u razvoju, uključujući:Davanje većeg glasa zemljama u razvoju u donošenju odluka u međunarodnim finansijskim institucijama;Mobilizacija više sredstava iz multilateralnih razvojnih banaka za pomoć zemljama u razvoju da ostvare svoje razvojne potrebe;Pregled arhitekture suverenog duga kako bi se osiguralo da zemlje u razvoju mogu održivo pozajmljivati za investicije u njihovu budućnost, uz saradnju MMF-a, UN-a, G20 i drugih ključnih igrača;Jačanje globalne finansijske sigurnosne mreže za zaštitu najsiromašnijih u slučaju finansijskih i ekonomskih šokova, kroz konkretne akcije MMF-a i država članica;i ubrzavanje mera za rešavanje problema klimatskih promena, uključujući obezbeđivanje više sredstava za pomoć zemljama da se prilagode klimatskim promenama i investiraju u obnovljive izvore energije.Poboljšanje načina na koji merimo ljudski napredak, prelazeći izvan BDP-a i obuvhatajućo ljudsku i planetarnu dobrobit i održivost.Obavezu da se razmotre načini za uvođenje globalnog minimalnog nivoa oporezivanja za pojedince sa visokim neto bogatstvom.Na temu klimatskih promena, potvrđena je potreba da se globalno povećanje temperature zadrži na 1,5 °C iznad predindustrijskih nivoa i da se pređe sa fosilnih goriva u energetskim sistemima kako bi se postigle neto nulte emisije do 2050. godine.Na polju digitalne saradnjeGlobalni digitalni sporazum, koji je prilog Paktu, je prvi sveobuhvatni globalni okvir za digitalnu saradnju i upravljanje veštačkom inteligencijom.U središtu Sporazuma je obaveza da se tehnologija dizajnira, koristi i upravlja za dobrobit svih. Ovo uključuje obaveze svetskih lidera da:Povežu sve ljude, škole i bolnice na internet;Utemeljuju digitalnu saradnju na ljudskim pravima i međunarodnom pravu;Čine digitalni prostor sigurnim za sve, posebno za decu, kroz akcije vlada, tehnoloških kompanija i društvenih medija;Upravljaju veštačkom inteligencijom, s planom koji uključuje Međunarodni naučni panel i Globalni politički dijalog o veštačkoj inteligenciji;Učine podatke otvorenijim i dostupnijim, uz sporazume o otvorenom pristupu podacima, modelima i standardima;Ovo je takođe prva globalna obaveza u oblasti upravljanja podacima, koja postavlja ovu temu na agendu Ujedinjenih nacija i zahteva od zemalja da preduzmu konkretne korake do 2030. godine.Mladi i buduće generacijePrva ikada Deklaracija o budućim generacijama, sa konkretnim koracima kako da se uvedu buduće generacije u naše donošenje odluka, uključujući mogućeg izaslanika za buduće generacije.Obaveza za značajnije mogućnosti za mlade da učestvuju u odlukama koje oblikuju njihove živote, posebno na globalnom nivou.Ljudska prava i rodna ravnopravnostJačanje rada na ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena.Jasan poziv na potrebu zaštite branitelja ljudskih prava.Jasni pokazatelji o važnosti angažovanja drugih zainteresovanih strana u globalnom upravljanju, uključujući lokalne i regionalne vlasti, civilno društvo, privatni sektor i druge. Postoji niz odredbi u okviru Pakta i njegovih aneksa koje predviđaju preduzimanje daljih koraka kako bi se obezbedila implementacija preuzetih obaveza. Proces SamitaProces Samita i Pakt su duboko obogaćeni doprinosima miliona glasova i hiljada zainteresovanih strana iz celog sveta. Samit je okupio više od 4000 pojedinaca, uključujući šefove država i vlada, posmatrače, međunarodne organizacije, sistem UN, civilno društvo i nevladine organizacije. U širem nastojanju da se poveća angažovanje različitih aktera, formalnom Samitu su prethodili Dani akcije od 20-21. septembra, koji su privukli više od 7000 pojedinaca koji predstavljaju sve segmente društva. Dani akcije su doneli snažne obaveze za delovanje od strane svih zainteresovanih strana, kao i obećanja od 1,05 milijardi američkih dolara za unapređenje digitalne inkluzije.###Za više informacija: https://www.un.org/en/summit-of-the-future Kontakti za medije:Francyne Harrigan, Odsek za globalne komunikacije Ujedinjenih nacija | harriganf@un.orgStefania Piffanelli, Izvršna kancelarija generalnog sekretara, Ujedinjene nacije | piffanelli@un.orgJackquelyn Kay Topacio, Izvršna kancelarija generalnog sekretara, Ujedinjene nacije | jackquelyn.topacio@un.org

Učešće u političkim procesima u kojima se iniciraju promene i donose odluke bilo na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou je najmoćnija platforma za promene. Predstavnička tela trebalo bi da oslikavaju strukturu stanovništva. Ako prikupljamo podatke o populaciji koje, pored ostalog, razvrstavamo i po rodnom kriterijumu, trebalo bi da nešto i radimo sa tim podacima, a to je da planiramo da sve grupe građanki i građana ostvare jednak nivo ljudskih prava. Pravo na političko učešće spada u jedno od osnovnih prava i to je dovoljan razlog da ono ne bude uskraćeno ženama. Učešće samo po sebi ne garantuje moć i uticaj, ali je osnovni preduslov.Na našoj političkoj sceni žene uglavnom nisu konkurencija muškim kolegama već ženama. Kao da postoji A odnosno prva liga koja je muška i B liga odnosno druga koja je ženska.  Verujem da nijedan muškarac ne vidi ženu kao konkurenciju, bez obzira na to kakve kvalifikacije ona ima, jer je svestan da je uvek u povoljnijem položaju. S druge strane, žena sa invaliditetom eventualno može da se bori za svoj položaj sa drugim ženama iako zbog dvostrukog osnova za diskriminaciju ona pripada nekoj trećoj ligi. Tako dolazimo do toga da što je više osnova da žena bude diskriminisana to je teže da će dobiti ili stvoriti šansu za političko učešće. Žena sa invaliditetom je u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarca po najmanje dva osnova. Zato što je žena i zato što ima invaliditet.Svojevremeno, kada sam bila narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predlagala sam izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika kojim je bilo predviđena obaveza političkih organizacija da kandiduju najmanje jednu osobu sa invaliditetom kojoj bi bio obezbeđen siguran ulazak u Skupštinu ako organizacija pređe minimalni predviđeni prag. Tokom lobiranja da se ovo usvoji nije dobijen nijedan argument koji bi to osporio, ali predlog izmene nije prihvaćen. Smatram da je sistem kvota dobra početna afirmativna mera da se uopšte dobije šansa. U suprotnom, teško je motivisati žene sa invaliditetom da uđu u trku koja je unapred izgubljena. Osim toga, treba razmisliti o izmeni Zakona o finansiraju političkih akrtivnosti i tome da se obezbede dodatna finansijska sredstva političkim orrganiazcijama koje imaju delegatkinju sa invaliditetom. To bi bio novac kojim bi se uklonile barijere za učešće i ne bi morale političke organizacije same da obezbeđuju ta sredstva. U suprotnom, političke organizacije se slabo odlučuju da aktivno uključe žene sa invaliditetom, niti to prepoznaju kroz svoje statute i programe. Aktivno bavljenje politikom, koje je više od onoga da se iskoristi biračko pravo, je posao odnosno profesija kao i bilo koja druga. To zahteva punu posvećenost osoba koja se time bave. U kontekstu žena, pored karijernih obaveza, u prilično patrijarhalnim društvima kao što je naše, žena se suočava sa rodno nametnutim ulogama. Sve kućne i porodične obaveze u većoj meri opterećuju žene, a uz to je taj rad i neplaćen. Ne ostaje previše prostora za karijeru. Žene sa invaliditetom dodatno se suočavaju sa fizičkim i komunikacijskim barijerama kao i barijerama u stavovima društva. U našem društvu moć nikako ne može da se poveže sa nekim fizičkim ili senzornim invaliditetom, što u startu diskvalifikuje ženu sa invaliditetom. Pored toga, nedostaju bazične stvari kao što su pristupačan javni prevoz, pristupačni objekti, pristupačne informacije, usluge podrške i afirmativni programi za veće učešće žena sa invaliditetom u političkom i javnom životu.S druge strane, nasilje u digitalnom okruženju je izrazito prisutno, jer živimo u kulturi smanjene tolerancije, kao i zbog toga što onaj ko emituje nasilje nema neposredan kontakt sa osobom nad kojom vrši nasilje. Mnogi ljudi pišu ono što nikada uživo ne bi izgovori. U nekim zemljama postoje inicijative da se usvoje zakoni protiv govora mržnje na internetu. Pitanje je kakav bi bio efekat takvog poduhvata, ali svakako treba preduzeti neke mere u pogledu legislative. Osim toga, potrebne su konstantne kampanje koje skreću pažnju na sve opasnosti sajber nasilja, kako po onoga ko vrši tako i po onog ko trpi nasilje.Izuzetno je važno kakvu poruku šalju predstavnici najviših državnih institucija. U tom pogledu imamo dve veoma značajne i pozitivne stvari. Jedna je da je u Republici Srbiji usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine, a druga da je u novoizabranoj Vladi Republike Srbije formirano Ministarstvo koje će se baviti rodnom ravnopravnošću. Time su poslate poruke javnosti da država prepoznaje značaj ovog pitanja, ali i da će sistemski raditi na stvaranju uslova za veću rodnu ravnopravnost.