Najnovije
Saopštenje za medije
11. decembar 2025.
Zelena budućnost, svetliji počeci: Opštine predvode put ka zelenijoj budućnosti UNICEF, UNEP i UN-Habitat podržavaju opštine da obezbede pravednu zelenu tranziciju za najugroženije zajednice
Saznajte više
Priča
02. decembar 2025.
Kako podrška zajednice menja život osoba sa invaliditetom u Srbiji
Saznajte više
Priča
31. oktobar 2025.
Dekarbonizacija privrede i blagovremeno prilagođavanje neophodni za efikasan odgovor na promenu klime u Srbiji
Saznajte više
Najnovije
Ciljevi održivog razvoja u Srbiji
Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:
Priča
18. jun 2024.
Matilde Mort preuzela funkciju nove stalne koordinatorke UN-a u Srbiji
Beograd, 17. jun 2024 – Matilde Mort je zvanično preuzela funkciju nove stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji nakon što je predala akreditive Ministru spoljnih poslova, Marku Đuriću, čime je označen početak njene uloge u unapređenju saradnje između Srbije i Ujedinjenih nacija.Sa više od tri decenije iskustva, gospođa Mort ima dugogodišnje iskustvo u oblastima Agende 2030 za održivi razvoj, zaštite životne sredine i klimatskih promena, upravljanja, socijalne politike i smanjenja rizika od katastrofa. Njene prethodne pozicije uključuju funkciju stalne predstavnice Programa UN za razvoj (UNDP) u Ekvadoru, kao i razne rukovodeće uloge unutar UNDP-a u Nikaragvi, Paragvaju, Argentini i regionalnom habu za Latinsku Ameriku i Karibe u Panami. Takođe je sprovodila istraživanja i predavanja o održivom razvoju i klimatskim promenama. Gospođa Mort je doktorirala iz oblasti ljudske i ekonomske geografije sa specijalizacijom u oblasti sredstava za život i održivosti, magistrirala međunarodnu ekonomiju i poslovnu administraciju i ima diplomu društvenih nauka sa Univerziteta u Geteborgu, Švedska.Očekuje se da će njeno imenovanje dodatno ojačati tekuću saradnju i razvojne napore između Srbije i Ujedinjenih nacija.
Priča
02. decembar 2025.
Kako podrška zajednice menja život osoba sa invaliditetom u Srbiji
SVILAJNAC, Srbija – Ujutru, dok se kroz vazduh još šire blagi mirisi doručka i prve kafe, Andreja Avramović, 18 godina, koji ima intelektualni invaliditet, zaključava vrata svog malog stana. U džepu nosi ključeve i radne rukavice — simbole nečega što je do nedavno delovalo nedostižno: samostalan život.„Otkako živim sam, mogu da organizujem svoj dan i da obavim stvari“, kaže on. „Mnogo mi je značilo što sam počeo da radim. Imam sopstveni prihod, mogu da pomognem majci i imam dovoljno za sebe. Zaista je lakše.“Andreja radi u javnom komunalnom preduzeću u Svilajncu. Završio je Poljoprivrednu školu, smer tehničar hortikulture. Danas živi samostalno, oslanja se na sebe i zna da zajednica stoji iza njega. U drugom delu grada, Jelica Dragašević, sekretarka udruženjа “Društvo za cerebralnu i dečju paralizu opštine Svilajnac”, listajući beležnicu sa zapisima sa radionica: teze, pitanja i ideje proizašle iz razgovora sa osobama sa intelektualnim invaliditetom, njihovim roditeljima i prijateljima.„Direktno sam učestvovala u radionicama“, kaže Jelica. „Ono što me najviše raduje je što smo sedeli zajedno — članovi, porodice, prijatelji — i svi su imali prostor da kažu šta im je potrebno. Kada zaista slušaš, slika se menja: vidiš šta je hitno, šta je izvodljivo i ko može koga da podrži.“ Ove dve lične priče u središtu su onoga što se dešava u Svilajncu u okviru projekta „Gradimo budućnost“, koji se realizuje uz podršku Globalnog fonda za osobe sa invaliditetom — inicijativa koja teži da poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom, posebno osoba sa intelektualnim invaliditetom, pređe iz načela u svakodnevicu.Od prava na papiru do života u zajedniciVlada Republike Srbije predvodi napore na inkluziji osoba sa invaliditetom, ratifikovala je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i usvojila nacionalnu Strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Petogodišnji plan, usvojen u januaru 2025. godine uz podršku UNFPA, definiše niz mera za poboljšanje kvaliteta života i osiguranje ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenog života.Međutim, sprovođenje ovih politika i dalje predstavlja izazov. Pravo osoba sa invaliditetom na život sa dostojanstvom i autonomijom u zajednici često je još uvek sputano predrasudama, stigmatizacijom i zastarelim praksama.„Generacijska izolacija i diskriminacija ponekad su toliko ukorenjene u svakodnevnom životu da ih ni osobe koje se s njima suočavaju, ni njihovi roditelji ne prepoznaju“, kaže Lidija Milanović, viša savetnica u IDEAS-u, jednom od lokalnih partnera UNFPA. „Zato je ključno da zajednica vidi, čuje i uključi — i da ‘podrška’ ne bude sinonim za instituciju, već za život u susedstvu.“Upravo u tome se ogleda značaj projekta „Gradimo budućnost“: Svilajnac, zajedno sa Pirotom, jača lokalne kapacitete tako da javne politike, budžeti i usluge budu prilagođeni, ciljani i zasnovani na podacima kako bi odgovarali stvarnim potrebama. Korak po korakDa bi se shvatilo šta zajednici zaista treba, prvi korak je slušanje njenih članova. U Svilajncu su održane interaktivne pripremne radionice, sa učešćem osamnaest stručnjaka i stručnjakinja iz institucija i organizacija koje podržavaju inkluziju osoba sa invaliditetom. Tokom ovih sesija mapirane su potrebe zajednice, postojeće usluge i praznine u uslugama koje utiču na svakodnevni život.Tokom celog procesa pružene su mentorski sesije za sve učesnike, uključujući predstavnike lokalne samouprave, članove civilnog društva, osobe sa invaliditetom i njihove porodice i negovatelje. Cilj je bio da se njihovi uvidi pretvore u konkretne predloge za nove ili poboljšane usluge u zajednici. Na zahtev opštine distribuiran je i upitnik za roditelje kako bi se prikupile njihove perspektive i doprinelo oceni stanja.„Uključili smo Centar za socijalni rad, Centar za podršku porodici, Crveni krst, zdravstvene institucije i opštinu“, objasnila je Monika Petronijević, članica Opštinskog veća. „Ali najvažnije je što su same osobe sa invaliditetom aktivno učestvovale. To je donelo jasnoću: sada tačno znamo koje su usluge realno potrebne.“Šta se već menjaZa Jelicu, iz Udruženja za cerebralnu i dečju paralizu, ovo nije lista zadataka, već lice zajednice:
„Kada porodice vide da neko sluša i da se nešto dešava, počinju da sami preduzimaju korake. Sve porodice koje smo pozvali da govore prihvatile su, uključujući i članove sa intelektualnim invaliditetom. To je poverenje. A poverenje menja sve.“Dugoročni efekti će doći kada, na osnovu rezultata procene, budu uvedene nove usluge zasnovane na zajednici kao alternativa institucionalnoj nezi: lična asistencija, podržano stanovanje i druge fleksibilne forme nege. Ove promene se takođe usvajaju kroz znanje i praksu lokalne samouprave, kako ne bi nestale kada se projekat završi.Za osobe sa invaliditetom u Svilajncu i Pirotu temelji inkluzivnije budućnosti već se oblikuju. To se vidi u jednostavnim trenucima, poput Andreje koji ponosno nosi ključeve u džepu ili planira dan u svom ritmu. Takođe se vidi kroz zajednicu koja aktivno podržava potrebe osoba sa invaliditetom i stvara osećaj pripadnosti za sve. Zajedno šalju snažnu poruku: pravo na samostalan život nije daleki ideal, već ostvariva svakodnevica za sve.Ova aktivnost je deo zajedničkog UN programa „Jačanje prava, jednakosti i inkluzivnih akcija“, koji sprovodi Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u partnerstvu sa UNDP i UN Women, uz podršku Globalnog fonda za osobe sa invaliditetom. Program se fokusira na unapređenje prava osoba sa invaliditetom kroz unapređen normativni okvir, inkluzivne politike i bolji pristup uslugama.Kako podrška zajednice menja život osoba sa invaliditetom u Srbiji
„Kada porodice vide da neko sluša i da se nešto dešava, počinju da sami preduzimaju korake. Sve porodice koje smo pozvali da govore prihvatile su, uključujući i članove sa intelektualnim invaliditetom. To je poverenje. A poverenje menja sve.“Dugoročni efekti će doći kada, na osnovu rezultata procene, budu uvedene nove usluge zasnovane na zajednici kao alternativa institucionalnoj nezi: lična asistencija, podržano stanovanje i druge fleksibilne forme nege. Ove promene se takođe usvajaju kroz znanje i praksu lokalne samouprave, kako ne bi nestale kada se projekat završi.Za osobe sa invaliditetom u Svilajncu i Pirotu temelji inkluzivnije budućnosti već se oblikuju. To se vidi u jednostavnim trenucima, poput Andreje koji ponosno nosi ključeve u džepu ili planira dan u svom ritmu. Takođe se vidi kroz zajednicu koja aktivno podržava potrebe osoba sa invaliditetom i stvara osećaj pripadnosti za sve. Zajedno šalju snažnu poruku: pravo na samostalan život nije daleki ideal, već ostvariva svakodnevica za sve.Ova aktivnost je deo zajedničkog UN programa „Jačanje prava, jednakosti i inkluzivnih akcija“, koji sprovodi Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u partnerstvu sa UNDP i UN Women, uz podršku Globalnog fonda za osobe sa invaliditetom. Program se fokusira na unapređenje prava osoba sa invaliditetom kroz unapređen normativni okvir, inkluzivne politike i bolji pristup uslugama.Kako podrška zajednice menja život osoba sa invaliditetom u Srbiji
1 of 5
Priča
31. oktobar 2025.
Dekarbonizacija privrede i blagovremeno prilagođavanje neophodni za efikasan odgovor na promenu klime u Srbiji
Beograd, 31. oktobar 2025 – Predstavnici domaćih institucija i međunarodnih organizacija, kao i stručnjaci u oblastima povezanim sa promenama klime, diskutovali su danas na „Dijalogu o klimatskim promenama“ o strategiji Srbije za unapređenje dekarbonizacije, kao i mogućim rešenjima za suše koje sve češće i intenzivnije pogađaju poljoprivredu, energetiku i lokalne zajednice. Događaj je tradicionalno organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj i timom Ujedinjenih nacija u Srbiji.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je, otvarajući događaj, da je od prethodnog susreta do danas Ministarstvo zaštite životne sredine načinilo značajne korake u jačanju okvira za borbu protiv klimatskih promena, uključujući usvajanje Trećeg nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC).
„Ovo je naš najambiciozniji cilj do sada, jer se Republika Srbija obavezala da će do 2035. smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,1% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ovaj cilj je čak četiri puta veći od prvog NDC-a iz 2015. godine, i značajno veći od cilja iz 2022. To je pokazatelj snažnog opredeljenja Srbije za sprovođenje energetske tranzicije, jačanje otpornosti na klimatske rizike i ubrzanje zelene transformacije društva“, rekla je Pavkov, dodajući da je usvojen i niz drugih značajnih okvira, važnih za ostvarenje ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan, ispunjavanje obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazumu iz Pariza.
Vršilac dužnosti stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš ponovio je nedavno upozorenje generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša, da će rast prosečne globalne temperature u narednih nekoliko godina ipak preći granicu od 1,5°C koja je, kao crvena linija, pre deset godina dogovorena Pariskim sporazumom. Neke posledice klimatskih promena više nije moguće izbeći, zbog čega prilagođavanje nije opciono, već neophodno.
„Kako bismo pomogli Srbiji da odgovori na klimatske promene, Ujedinjene nacije i UNDP pružaju podršku unapređenju zakonodavnog okvira, sprovođenju inovativnih i praktičnih rešenja za dekarbonizaciju industrije i istraživanju potencijala za upotrebu geotermalne energije i biogasa. Takođe, radimo na poboljšanju procene klimatskih rizika i integrisanju održivih strategija u sektore poput poljoprivrede i energetike“, poručio je Beriš.
Ambasadorka Brazila u Srbiji NJ.E. Marija Klara de Abreu Rada istakla je da je COP 30 kritičan trenutak za zajedničko rešavanje nedostataka koji ugrožavaju kredibilitet globalne infrastrukture za upravljanje klimatskim promenama.
„Moramo osigurati da sprovođenje konkretnih aktivnosti isprati postavljene ciljeve. To znači da zemlje u razvoju dobiju finansijsku podršku, tehnologiju i kapacitete koji su im potrebni za odlučno delovanje. Takođe, potreban nam je jasan, pravedan i uređen put od fosilnih goriva ka održivim izvorima energije“, poručila je NJ.E. de Abreu Rada i dodala da je Brazil nedavno pozvao Vladu Srbije da podrži inicijativu te zemlje koja ima za cilj da se upotreba biogoriva učetvorostruči do 2035. godine
Šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Mauro di Veroli, naglasio je da je ovo ključan trenutku za klimatsku akciju.
„Prošlo je deset godina od Pariskog sporazuma, što označava prekretnicu na našem kolektivnom putu ka zajedničkom upravljanju planetom i njenim resursima. Tempo globalnih klimatskih akcija, međutim, ostaje prespor, a ambicije se moraju značajno povećati kako bi se odgovorilo na izazove koji su pred nama. Evropska unija je posvećena podršci Srbiji u klimatskim akcijama, uključujući investicije u ključnu infrastrukturu, savetovanje oko klimatskih politika, izgradnju kapaciteta i pomoć u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u oblasti klime“, objasnio je di Veroli.
Ambasadorka Švajcarske, NJ.E. An Lugon-Mulan, istakla je da samo zajedničkim delovanjem klimatski ciljevi mogu da se pretvore u konkretne rezultate koji koriste i ljudima i planeti.
„Švajcarska snažno podržava napore Srbije da ubrza dekarbonizaciju i sprovede Zelenu agendu. Sa partnerima kao što su UNDP i međunarodne finansijske institucije, pomažemo da klimatski ciljevi postanu konkretne i merljive promene na terenu. Naš zajednički cilj je jasan: smanjenje emisija, otpornija privreda i bolji kvalitet života za sve građane“, izjavila je NJ.E. ambasadorka Lugon-Mulan.
Otvarajući panel u čijem fokusu je bila suša, ambasadorka Švedske, NJ.E. Šarlota Samelin, rekla je da odgovor na ovu tihu krizu mora biti utemeljen u otpornosti, obnovi i međunarodnoj saradnji.„Suša više nije daleka pretnja – ona je stvarnost i zahteva hitnu reakciju. U Srbiji, njen uticaj se proteže na poljoprivredu, energetiku i ekosisteme, otkrivajući duboke ranjivosti. Švedska je ponosna na svoju podršku nastojanju Srbije da izgradi otpornost na klimatske promene, obnovi vlažna staništa i promoviše održiva rešenja koja štite i ljude i prirodu“, dodala je NJ.E. ambasadorka Samelin.„Dijalog o klimatskim promenama: Igraj za klimatsku akciju“ održan je uoči 30. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime koja se održava od 10. do 21. novembra u brazilskom gradu Belem.###
Za više informacija, molimo Vas kontaktirajte Nedu Kurjački, saradnicu UNDP-a za komunikacije na: neda.kurjacki@undp.org ili 062 200 134.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je, otvarajući događaj, da je od prethodnog susreta do danas Ministarstvo zaštite životne sredine načinilo značajne korake u jačanju okvira za borbu protiv klimatskih promena, uključujući usvajanje Trećeg nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC).
„Ovo je naš najambiciozniji cilj do sada, jer se Republika Srbija obavezala da će do 2035. smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,1% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ovaj cilj je čak četiri puta veći od prvog NDC-a iz 2015. godine, i značajno veći od cilja iz 2022. To je pokazatelj snažnog opredeljenja Srbije za sprovođenje energetske tranzicije, jačanje otpornosti na klimatske rizike i ubrzanje zelene transformacije društva“, rekla je Pavkov, dodajući da je usvojen i niz drugih značajnih okvira, važnih za ostvarenje ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan, ispunjavanje obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazumu iz Pariza.
Vršilac dužnosti stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš ponovio je nedavno upozorenje generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša, da će rast prosečne globalne temperature u narednih nekoliko godina ipak preći granicu od 1,5°C koja je, kao crvena linija, pre deset godina dogovorena Pariskim sporazumom. Neke posledice klimatskih promena više nije moguće izbeći, zbog čega prilagođavanje nije opciono, već neophodno.
„Kako bismo pomogli Srbiji da odgovori na klimatske promene, Ujedinjene nacije i UNDP pružaju podršku unapređenju zakonodavnog okvira, sprovođenju inovativnih i praktičnih rešenja za dekarbonizaciju industrije i istraživanju potencijala za upotrebu geotermalne energije i biogasa. Takođe, radimo na poboljšanju procene klimatskih rizika i integrisanju održivih strategija u sektore poput poljoprivrede i energetike“, poručio je Beriš.
Ambasadorka Brazila u Srbiji NJ.E. Marija Klara de Abreu Rada istakla je da je COP 30 kritičan trenutak za zajedničko rešavanje nedostataka koji ugrožavaju kredibilitet globalne infrastrukture za upravljanje klimatskim promenama.
„Moramo osigurati da sprovođenje konkretnih aktivnosti isprati postavljene ciljeve. To znači da zemlje u razvoju dobiju finansijsku podršku, tehnologiju i kapacitete koji su im potrebni za odlučno delovanje. Takođe, potreban nam je jasan, pravedan i uređen put od fosilnih goriva ka održivim izvorima energije“, poručila je NJ.E. de Abreu Rada i dodala da je Brazil nedavno pozvao Vladu Srbije da podrži inicijativu te zemlje koja ima za cilj da se upotreba biogoriva učetvorostruči do 2035. godine
Šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Mauro di Veroli, naglasio je da je ovo ključan trenutku za klimatsku akciju.
„Prošlo je deset godina od Pariskog sporazuma, što označava prekretnicu na našem kolektivnom putu ka zajedničkom upravljanju planetom i njenim resursima. Tempo globalnih klimatskih akcija, međutim, ostaje prespor, a ambicije se moraju značajno povećati kako bi se odgovorilo na izazove koji su pred nama. Evropska unija je posvećena podršci Srbiji u klimatskim akcijama, uključujući investicije u ključnu infrastrukturu, savetovanje oko klimatskih politika, izgradnju kapaciteta i pomoć u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u oblasti klime“, objasnio je di Veroli.
Ambasadorka Švajcarske, NJ.E. An Lugon-Mulan, istakla je da samo zajedničkim delovanjem klimatski ciljevi mogu da se pretvore u konkretne rezultate koji koriste i ljudima i planeti.
„Švajcarska snažno podržava napore Srbije da ubrza dekarbonizaciju i sprovede Zelenu agendu. Sa partnerima kao što su UNDP i međunarodne finansijske institucije, pomažemo da klimatski ciljevi postanu konkretne i merljive promene na terenu. Naš zajednički cilj je jasan: smanjenje emisija, otpornija privreda i bolji kvalitet života za sve građane“, izjavila je NJ.E. ambasadorka Lugon-Mulan.
Otvarajući panel u čijem fokusu je bila suša, ambasadorka Švedske, NJ.E. Šarlota Samelin, rekla je da odgovor na ovu tihu krizu mora biti utemeljen u otpornosti, obnovi i međunarodnoj saradnji.„Suša više nije daleka pretnja – ona je stvarnost i zahteva hitnu reakciju. U Srbiji, njen uticaj se proteže na poljoprivredu, energetiku i ekosisteme, otkrivajući duboke ranjivosti. Švedska je ponosna na svoju podršku nastojanju Srbije da izgradi otpornost na klimatske promene, obnovi vlažna staništa i promoviše održiva rešenja koja štite i ljude i prirodu“, dodala je NJ.E. ambasadorka Samelin.„Dijalog o klimatskim promenama: Igraj za klimatsku akciju“ održan je uoči 30. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime koja se održava od 10. do 21. novembra u brazilskom gradu Belem.###
Za više informacija, molimo Vas kontaktirajte Nedu Kurjački, saradnicu UNDP-a za komunikacije na: neda.kurjacki@undp.org ili 062 200 134.
1 of 5
Priča
06. oktobar 2025.
Zagađenje vazduha ne poznaje granice: Srbija deo globalnog obeležavanja
Beograd, 6. oktobar 2025. – Gotovo 99 odsto svetske populacije udiše zagađen vazduh, što čini aerozagađenje jednim od najvećih ekoloških problema današnjice, koji dodatno pojačava negativne posledice klimatskih promena, usporava privredni razvoj i smanjuje poljoprivrednu produktivnost.Povodom Međunarodnog dana čistog vazduha (za plavo nebo), predstavnici Vlade Srbije, Evropske unije i Ujedinjenih nacija okupili su se danas u Kući Ujedinjenih nacija u Beogradu pod ovogodišnjim globalnim sloganom: „Trka za vazduh. Svaki udah je važan”. Iako se ovaj dan globalno obeležava 7. septembra, u Srbiji je obeležen 6. oktobra, kako bi se istakle nacionalne i lokalne inicijative i ojačala saradnja na unapređenju kvaliteta vazduha.„Čist vazduh nikada ne bi trebalo da bude privilegija – to je pravo svih nas. Zagađenje vazduha direktno utiče na naše zdravlje i blagostanje, a ipak je sprečivo. Rešenja su nam na dohvat ruke: čistija energija, bolji sistem upravljanja otpadom, zeleniji gradovi i održiviji prevoz. Svaki korak koji preduzmemo čini stvarnu razliku – za naše zdravlje, za naše zajednice, za našu ekonomiju i za budućnost naše dece“, poručuje Matilde Mordt, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji.Kvalitet vazduha ostaje ozbiljan izazov u Srbiji i širom Zapadnog Balkana. Mnogi gradovi i dalje beleže nivoe zagađenja iznad evropskih i međunarodnih standarda, naročito tokom zimskih meseci kada se zbog grejanja i saobraćaja stvara vidljiv smog. Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov ističe da u borbi sa ovim globalnim problemom ni Srbija nije izuzetak, kao i da je unapređenje kvaliteta vazduha jedan od glavnih prioriteta Vlade.„U saradnji sa EU, kroz program IPA 2020, nabavljena je savremena oprema za unapređenje monitoringa kvaliteta vazduha i isporučena na 41 lokaciju u 28 opština. Paralelno s tim, ove godine je usvojen i novi Zakon o zaštiti vazduha, a nastavili smo i sa primenom mera za čistiji vazduh. Samo kroz javne konkurse za zamenu kotlarnica od 2021. godine uloženo je oko 1,8 milijardi dinara i zamenjeno gotovo 200 kotlarnica. Takođe, obezbedili smo kreditnu liniju od evropskih partera vrednu 50 miliona evra, za ulaganja u lokalne samouprave u kojima su beležene povišene emisije. Samo kroz saradnju, solidarnost i zajedničku akciju možemo dati pun doprinos unapređenju kvaliteta vazduha“, rekla je Pavkov.Srbija je već načinila važne korake, uključujući i usvajanje novog nacionalnog klimatskog plana NDC 3.0 (Nacionalno utvrđeni doprinos 3.0), kojim se obavezala da će do 2035. godine smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za više od 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ovaj plan nije samo klimatski cilj, već i razvojna i investiciona mapa puta, koja teži da uskladi Srbiju sa EU standardima i njenim ciljem da postane država članica.“Čist vazduh nije luksuz, već osnovno ljudsko pravo i temelj zdravog društva. Evropska unija odlučno stoji uz Srbiju i njene građane u suočavanju sa ovim izazovom. Kroz ‘Zelenu agendu za Zapadni Balkan’ snažno podržavamo reforme i ulaganja usmerena na smanjenje zagađenja, obezbeđivanje čistije energije i razvoj održivog transporta“, izjavio je Andreas fon Bekerat, šef Delegacije i ambasador Evropske unije u Srbiji. Na događaju su učestvovali i predstavnici UNEP-a, UNDP-a, UNICEF-a, SZO i UNECE-a, govoreći o temama održive mobilnosti, zdravlja dece, javnog zdravlja i regionalne saradnje. Učesnici su naglasili da zagađenje vazduha ne poznaje granice i da samo zajedničkim ulaganjima vremena, resursa i napora možemo obezbediti čist vazduh za sve.Sistem UN u Srbiji ponovo je potvrdio svoju posvećenost pružanju podrške ovim naporima, uključujući mobilizaciju inovativnog finansiranja i izgradnju partnerstava koja mogu pretvoriti obaveze u čistiji vazduh i zdravije živote.
1 of 5
Priča
09. avgust 2025.
#bodyright u srednjim školama u Srbiji: Mladi grade bezbedniji online prostor
U svetu u kojem digitalna komunikacija, svesno ili nesvesno, može da povredi, a ekrani telefona i računara postaju mesto različitih izazova, u srednjim školama širom Srbije rađa se nova energija – ona koja donosi razumevanje, empatiju i podršku. Pod okriljem kampanje #bodyright, srednjoškolci u Beogradu, Inđiji i Požarevcu uče kako da se suoče sa izazovom 21. veka koji ne poznaje granice: rodno zasnovano nasilje posredstvom tehnologije.Radionice, koje Populacioni fond UN (UNFPA) realizuje u okviru zajedničkog projekta „Zaustavimo nasilje – Ostvarimo ravnopravnost“, a u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, mladima prenose važnu poruku: baš kao što autorska prava štite kreativni sadržaj, naša tela i slike zaslužuju zaštitu u online prostoru.U srednjoj školi „Đorđe Natošević“ u Inđiji, oko 20 učenika učestvovalo je na radionici koja je razmatrala mehanizme, posledice i emocionalni uticaj digitalnog nasilja. Kroz vođene vežbe i razgovore među vršnjacima, učenici su istraživali ne samo šta žrtve proživljavaju, već i kako izbori prijatelja, školskih drugova i same škole mogu dodatno produbiti traumu – ili pomoći da se ona zaustavi.U Požarevcu, radionica je otišla korak dalje – otvorena je etičkom dilemom: Ako tvoj prijatelj bez pristanka snimi nekoga i preti da će snimak objaviti, da li ćeš reagovati? Kroz moćnu vežbu sa stolicama „da“ ili „ne“, učenici su fizički zauzeli stav – a zatim morali da objasne zašto. Prijateljstvo. Strah. Pravednost. Izdaja. Njihovi odgovori obuhvatili su čitav spektar emocija, ali su svi ukazali na isto: rodno zasnovano nasilje posredstvom tehnologije nije samo problem u digitalnom svetu – njegove posledice osećaju se u stvarnom prostoru.U Beogradu, učenici su analizirali pojmove kao što su doksovanje, podsuknjavanje, i tanku liniju između sekstinga i zlostavljačkog sekstinga. Naučili su da razlikuju objašnjenje ponašanja od njegovog opravdavanja. Ovo suptilno, ali ključno razumevanje bilo je osnova za sledeći zadatak: staviti se u poziciju vršnjaka koji se suočava sa javnim sramoćenjem nakon onlajn nasilja.Podeljeni u male grupe, učenici su razmatrali šta bi ta osoba mogla da čuje u školi – šaputanja, smeh, tišinu. Šta bi mogla da oseća – strah, ljutnju, stid. I šta bi joj bilo potrebno – empatija, zaštita, neko ko joj jednostavno veruje.Radionice su dodatno naglasile značaj platformi kao što su „Pametno i bezbedno” i „Čuvam te”, kao i postojanje besplatne linije za podršku deci – resurse za koje mnogi učenici možda i ne znaju da postoje. Učesnici su razmatrali kako se žrtva oseća po povratku u školu nakon što je pretrpela nasilje putem interneta. Neki su zamišljali šaputanja po hodnicima ili podsmešljive poglede. Drugi su prepoznali koliko je moćno stati uz nekoga, umesto posmatrati kako ga isključuju.Kampanja #bodyright nije samo slogan – ona menja način na koji se odnosimo jedni prema drugima u digitalnom dobu. U Srbiji, ona mladima daje alatke da jasno poruče: „Tvoje telo je tvoje! I na netu i u stvarnom svetu!“A možda još važnije – daje im hrabrost da reaguju kad je to najpotrebnije.Ova aktivnost deo je zajedničke kampanje Tolerancija, koju realizuju Ujedinjene nacije i Savet Evrope, a kojom se dekonstruišu negativni narativi i govor mržnje i promovišu inkluzija, empatija i međusobno poštovanje.
1 of 5
Priča
31. maj 2025.
„Bezbednost je i u brojnosti“ – javna vožnja u Beogradu pozvala na sigurnije ulice i jaču podršku urbanom biciklizmu
Beograd, 31. maj 2025. – Povodom Svetskog dana bicikla, Ujedinjene nacije u Srbiji, Ambasada Kraljevine Holandije i udruženje Ulice za bicikliste organizovali su grupnu vožnju kroz centar Beograda, kako bi ukazali na potrebu za sigurnijim, zelenijim i uključivijim gradskim saobraćajem.Stalna koordinatorka UN u Srbiji, Matilde Mordt, istakla je da gradske ulice moraju služiti svim građanima — ne samo motornim vozilima. „Svi treba da mogu bezbedno da se kreću gradom — bilo da pešače, voze bicikl, guraju kolica ili se kreću u invalidskim kolicima. To, nažalost, danas nije stvarnost u većini gradova. Neadekvatna infrastruktura, nedostatak prostora i brza vožnja čine kretanje po gradu stresnim i opasnim, naročito za one najranjivije“, rekla je Mordt.
„Vreme je da iznova osmislimo kako dizajniramo naše gradove. Stavljanje ljudi ispred saobraćaja i ulaganje u biciklističke staze jedna su od najlakših i najdelotvornijih mera za unapređenje urbanog kretanja. A uz to, biciklizam smanjuje zagađenje i podstiče zdrav način života“!Ambasador Holandije u Srbiji, NJ.E. Martajn Elhersma, podsetio je učesnike da biciklizam u Holandiji nije samo deo kulture, već rezultat dugogodišnjeg građanskog aktivizma i strateškog ulaganja.
„Holandija ima najviše biciklista i bicikala na svetu, ali je ujedno i najsigurnija zemlja za vožnju bicikla. Nama Holanđanima to deluje kao nešto što se podrazumeva, ali nije bilo lako doći do toga. Sve je počelo početkom sedamdesetih, kada su građani, zabrinuti za bezbednost, počeli da traže bolju zaštitu za bicikliste. Danas imamo više od 35.000 kilometara biciklističke infrastrukture. To je dobar primer kako razvijen biciklizam doprinosi i ekonomskom i ekološkom razvoju zemlje, i povećava bezbednost svih učesnika u saobraćaju“. U Srbiji su uslovi za bicikliste još uvek daleko od idealnih. Prema rečima Zorana Bukvića iz udruženja Ulice za bicikliste, na srpskim putevima svake godine pogine oko 50, a povredi se više od 1.400 biciklista — i to uprkos niskom stepenu korišćenja bicikla u svakodnevnom životu.„Ove brojke govore da ima mnogo prostora za napredak. U najozbiljnijim nesrećama, odgovornost uglavnom leži na vozačima motornih vozila, ne na biciklistima. Ali problem nije samo u ponašanju pojedinaca, već u nedostatku sigurne infrastrukture i dugoročnog planiranja“, rekao je Bukvić.
„Bicikl je praktično, zdravo i pristupačno prevozno sredstvo. Ako želimo da ga više ljudi koristi, moramo učiniti da se osećaju sigurno i komforno. Tamo gde ima više biciklista, saobraćaj postaje bezbedniji — za sve“.Vožnja je ukazala na sve veće javno očekivanje da biciklizam postane bezbedan, svakodnevan izbor — a ne čin lične hrabrosti.
„Vreme je da iznova osmislimo kako dizajniramo naše gradove. Stavljanje ljudi ispred saobraćaja i ulaganje u biciklističke staze jedna su od najlakših i najdelotvornijih mera za unapređenje urbanog kretanja. A uz to, biciklizam smanjuje zagađenje i podstiče zdrav način života“!Ambasador Holandije u Srbiji, NJ.E. Martajn Elhersma, podsetio je učesnike da biciklizam u Holandiji nije samo deo kulture, već rezultat dugogodišnjeg građanskog aktivizma i strateškog ulaganja.
„Holandija ima najviše biciklista i bicikala na svetu, ali je ujedno i najsigurnija zemlja za vožnju bicikla. Nama Holanđanima to deluje kao nešto što se podrazumeva, ali nije bilo lako doći do toga. Sve je počelo početkom sedamdesetih, kada su građani, zabrinuti za bezbednost, počeli da traže bolju zaštitu za bicikliste. Danas imamo više od 35.000 kilometara biciklističke infrastrukture. To je dobar primer kako razvijen biciklizam doprinosi i ekonomskom i ekološkom razvoju zemlje, i povećava bezbednost svih učesnika u saobraćaju“. U Srbiji su uslovi za bicikliste još uvek daleko od idealnih. Prema rečima Zorana Bukvića iz udruženja Ulice za bicikliste, na srpskim putevima svake godine pogine oko 50, a povredi se više od 1.400 biciklista — i to uprkos niskom stepenu korišćenja bicikla u svakodnevnom životu.„Ove brojke govore da ima mnogo prostora za napredak. U najozbiljnijim nesrećama, odgovornost uglavnom leži na vozačima motornih vozila, ne na biciklistima. Ali problem nije samo u ponašanju pojedinaca, već u nedostatku sigurne infrastrukture i dugoročnog planiranja“, rekao je Bukvić.
„Bicikl je praktično, zdravo i pristupačno prevozno sredstvo. Ako želimo da ga više ljudi koristi, moramo učiniti da se osećaju sigurno i komforno. Tamo gde ima više biciklista, saobraćaj postaje bezbedniji — za sve“.Vožnja je ukazala na sve veće javno očekivanje da biciklizam postane bezbedan, svakodnevan izbor — a ne čin lične hrabrosti.
1 of 5
Saopštenje za medije
11. decembar 2025.
Zelena budućnost, svetliji počeci: Opštine predvode put ka zelenijoj budućnosti UNICEF, UNEP i UN-Habitat podržavaju opštine da obezbede pravednu zelenu tranziciju za najugroženije zajednice
Beograd, 11. decembar 2025 – Predstavnici državne i lokalne uprave, civilnog društva, mladi volonteri i partneri iz UN sistema okupili su se danas na završnoj radionici Zajedničkog programa „Zelena budućnost, svetliji počeci: Lokalna akcija za prava deteta i energetsku efikasnost“. Program, koji sprovode UNICEF, UNEP i UN-Habitat, uz podršku Joint SDG Funda, a u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, podržao je opštine da unaprede Ciljeve održivog razvoja (COR) kroz inkluzivne, energetski efikasne i na decu osetljive politike. Otvarajući događaj, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji, Matilde Mort, istakla je važnost lokalnih akcija u zelenoj tranziciji. „Lokalizacija ciljeva održivog razvoja je trenutak kada Agenda 2030 postaje stvarnost za ljude. Svaka sredina ima različite potrebe i prioritete, koji su često međusobno povezani. Na primer, energetska tranzicija nije samo energetsko pitanje, već i pitanje socijalne pravde – nijedno domaćinstvo ne bi trebalo da živi u energetskom siromaštvu. Nijedna opština ne sme da bude izostavljena iz zelene tranzicije. Ovaj program pokazuje šta je moguće kada nacionalne institucije, opštine i UN agencije rade zajedno, vođeni lokalnim potrebama,” smatra Mort. Tokom protekle godine, u partnerstvu sa Crvenim krstom Srbije, program je dopreo do 100 ugroženih domaćinstava sa decom u 10 opština kroz terenski rad mladih volontera, pružajući praktične savete o unapređenju energetske efikasnosti i bezbednosti u domovima. Kroz neposredan kontakt sa ugroženim porodicama volonteri oplemenjuju sebe i vršnjacima pokazuju da mogu biti pokretači pozitivnih promena u svojoj sredini.Istovremeno, UNICEF je sproveo analizu javnih finansija na temu lokalnih budžetskih izdvajanja za zelenu energiju i energetsku efikasnost. U saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, odabrane opštine dobile su dodatnu podršku da planiraju i finansiraju mere zelene tranzicije koje odražavaju potrebe dece i ugroženih porodica.Direktorka UNICEF-a u Srbiji, Deyana Kostadinova, naglasila je dugoročnu vrednost ovog rada. „Ovaj program je pokazao šta je moguće kada opštine, civilno društvo, mladi i državne institucije rade zajedno ka zajedničkom cilju koji se tiče prava deteta“, rekla je Kostadinova. „Važno je da dodatno proširimo ovu zajedničku posvećenost, od podrške domaćinstvima, do dobro finansiranih budžeta na lokalnom nivou, kako bi što više zajednica širom Srbije osetile dobrobit ove inicijative.“ Na kraju programa, partneri su još jednom potvrdili svoju posvećenost da podrže lokalne samouprave dokazima i alatima koji im pomažu da integrišu i finansiraju energetsku dostupnost, energetsku efikasnost i prava deteta u svoje lokalne planove i aktivnosti. Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji potvrdio je da će nastaviti da podržava Srbiju u smanjenju energetskog siromaštva i unapređenju lokalizacije ciljeva održivog razvoja.
1 of 5
Saopštenje za medije
01. septembar 2025.
UN: Završen zajednički projekat „Od zrna do održivosti: Prehrambeni sistemi za sve”
Beograd, 1. septembar 2025 – Juče je zvanično završen zajednički projekat agencija Ujedinjenih nacija u Srbiji „Od zrna do održivosti: Prehrambeni sistemi za sve”, koji je realizovan od 12. jula 2024. do 31. avgusta 2025. godine. Projekat je imao za cilj jačanje multisektorske saradnje, unapređenje institucionalnih kapaciteta i razvoj održivih modela proizvodnje i potrošnje hrane kroz lokalizaciju biodistrikt modela u Srbiji, sa posebnim naglaskom na osnaživanje žena u ruralnim sredinama.Tokom trajanja projekta, 189 poljoprivrednika - od čega čak 168 žena, prošlo je kroz šest specijalizovanih obuka, među kojima je i studijsko putovanje u Italiju. Nacionalni i regionalni dijalozi o transformaciji prehrambenih sistema organizovani su u Novom Sadu, Nišu i Beogradu i okupili su preko 130 učesnika iz različitih sektora, čime je otvoren prostor za razmenu iskustava i usklađivanje prioriteta na nacionalnom i lokalnom nivou. Kao jedan od ključnih rezultata projekta razvijena je Srednjoročna mapa puta za transformaciju prehrambenih sistema u Srbiji, koja predstavlja strateški okvir za dalje inicijative i prioritete u ovoj oblasti, a njen značaj dodatno je potvrđen učešćem delegacije Srbije na Drugom samitu Ujedinjenih nacija o prehrambenim sistemima u Etiopiji u junu ove godine (UNFSS+4). Tom prilikom Srbija je potvrdila svoju posvećenost transformaciji prehrambenih sistema i dobila priliku za razmenu iskustava sa zemljama iz celog sveta.Pored jačanja institucionalnih kapaciteta, projekat je doneo i važne rezultate u oblasti promene načina na koji se proizvodi, troši i trguje hranom. Poseban fokus bio je na lokalizaciji biodistrikt modela u Srbiji. Izrađene su preporuke za integraciju ovog koncepta u javne politike Republike Srbije, a na osnovu pravnih analiza i primera dobre prakse iz Evropske unije. Za Biodistrikt Kolubara razvijeni su dugoročna strategija, poslovni plan, kao i marketinška strategija - čime je postavljen temelj za održivo funkcionisanje i prepoznatljivost ovog inovativnog modela.,,Ovaj projekat je dokazao koliko se može postići kada institucije, poljoprivrednici i zajednice rade zajedno. Jačanjem koordinacije, osnaživanjem žena na selu i pilot projektom prvog biodistrikta u Srbiji, postavili smo temelje za održivije, inkluzivnije i otpornije prehrambene sisteme”, izjavila je Matilde Mordt, stalna koordinatorka UN u Srbiji. ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnji projekat koji je finansirao Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji je vodila Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.
1 of 5
Saopštenje za medije
10. jul 2025.
Nacionalni dijalog o prehrambenim sistemima: Jasna vizija za bolji kvalitet hrane
Beograd, 10. jul 2025 – Prehrambeni sistemi predstavljaju ključni segment srpske ekonomije, a Srbija ima jasnu viziju održive proizvodnje i unapređenja kvaliteta hrane, poručeno je danas na Nacionalnom dijalogu o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji, održanog u Privrednoj komori Srbije. Nacionalni dijalog, koji je organizovala Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, okupio je zainteresovane aktere sa ciljem da se pokrene otvorena diskusija o održivoj proizvodnji hrane, bezbednosti prehrambenih sistema i odgovoru na klimatske promene i globalne izazove. Na otvaranju događaja, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Blagojević, istakla je da transformacija prehrambenih sistema nije tema jednog sektora, već celokupnog društva. ,,U prethodnim godinama kroz intenzivan rad i više od 15 nacionalnih i lokalnih dijaloga, zajedno smo identifikovali 12 strateških pravaca koji predstavljaju srž transformacije prehrambenih sistema u Srbiji. Ti pravci nisu nastali u kancelarijama, već kroz razgovore sa poljoprivrednicima, preduzetnicima, nastavnicima, stručnjacima, majkama, mladima iz ruralnih sredina, zato oni ne predstavljaju samo tehničke mere, već odraz vrednosti koje kao društvo želimo da živimo – održivost, pravičnost, uključenost i zdravlje. Ono što je ključno jeste da se ovi pravci ne zadržavaju na nivou preporuka, mi ih ugrađujemo u strateške dokumente i regulatorni okvir naše zemlje, u buduću Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, u strategije zaštite životne sredine, u javne politike u oblasti ishrane, obrazovanja, socijalne zaštite. Na taj način, transformacija prehrambenih sistema postaje deo našeg institucionalnog tkiva, nešto što prožima sve politike koje utiču na život i dobrobit ljudi’’, pojasnila državna sekretarka Jelena Blagojević. Panel diskusija pod nazivom „Hrana, ljudi i promene: lokalna rešenja za globalne izazove“, okupila je predstavnike Privredne komore Srbije, Nacionalne asocijacije Serbia Organika, kompanije LoginEKO, Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskoj okruga i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji su podelili svoja iskustva i zapažanja sa učesnicima dijaloga, nakon čega je usledila otvorena diskusija. Nacionalni dijalog je organizovan u okviru projekta ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’, jednogodišnje inicijative koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.
1 of 5
Saopštenje za medije
16. jun 2025.
Transformacija prehrambenih sistema je odgovor na izazove sa kojima se Srbija suočava
Niš, 16. jun 2025 - Srbija ima priliku da izgradi prehrambeni sistem koji ne samo da hrani, već i štiti – ljude, prirodu i buduće generacije. Ta transformacija mora početi od sveobuhvatnih politika i jasne strategije, uz jednake šanse za sve - zaključak je skupa održanog u Nišu, u okviru „Subnacionalnog dijaloga o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji“.„Prehrambeni sistem Srbije 2030. ne zamišljamo kao daleku viziju, već kao stvarnost koju gradimo već danas: žene predvode promene, deca jedu lokalno i zdravo, a priroda se čuva — ne deklarativno, već kroz konkretne odluke i lokalne akcije. Ova transformacija mora biti zajednički napor — i već je počela.“ – rekla je Lorenca Jahia, viši ekonomista u Kancelariji stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji.U prisustvu brojnih lokalnih zvaničnika, poljoprivrednih proizvođača, predstavnika akademskih institucija, organizacija civilnog društva, kao i kancelarije Stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji i UN agencija, razgovaralo se o hitnosti promena i rešenjima koje će podržati lokalne zajednice da postanu nosioci transformacije prehrambenog sistema, jednog od najvažnijih privrednih sektora u ekonomiji Republike Srbije.„Pristup UN programa „Jedno zdravlje“ nas podseća da su zdravlje ljudi, životinja i životne sredine duboko povezani — a prehrambeni sistemi se nalaze na preseku tih odnosa. Izgradnja prehrambenih sistema, koji su otporni na klimatske promene, u skladu s prirodom i podstiču zdravlje, su od suštinskog značaja za rešavanje izazova našeg vremena. Bilo da se radi o agroekologiji, smanjenju zagađenja ili očuvanju biodiverziteta, lokalne akcije igraju ključnu ulogu u stvaranju otpornijih zajednica“ – naglasio je Pablo Sagredo Martín, specijalista za javno zdravlje Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.Trostruka planetarna kriza u zaštiti životne sredine — prirodne raznovrsnosti, posledice klimatskih promena i zagađenje — zajedno sa ogromnim gubicima u celokupnom lancu snabdevanja hranom i nedostatkom pristupa zdravoj ishrani, bile su u središtu pažnje stručnih prezentacija i diskusije. Da se posledice ovih izazova već snažno osećaju u Srbiji potvrđuju i podaci prema kojima su ekstremni vremenski uslovi od 2000. godine izazvali štetu veću od 6,8 milijardi evra, od čega se čak 70% odnosi na suše i visoke temperature.„Očuvanje zdravlja ljudi i prirode je ključno pitanje opstanka civilizacije, a promene počinju od nas – uz jasne i odlučne javne politike koje stavljaju zdravlje i solidarnost ispred profita i potrošnje“ istakao je profesor dr Denis Kučević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dok je dr Mirjam Vujadinović Mandić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, dodala da „obezbeđivanje dovoljne količine kvalitetne hrane zahteva sistematsko prilagođavanje klimatskim promenama na svim nivoima, uz očuvanje i pametno korišćenje ključnih resursa poput vode i zemljišta.“Veliku pažnju prisutnih izazvala je razmena mišljenja o potencijalu udruživanja u biodistrikte i prelasku na organsku poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, posebno imajući u vidu da je trenutno manje od 1% obradivog zemljišta pod organskim zasadima. Biodistrikti su geografske oblasti zasnovane na principima i modelu organske poljoprivrede, u kojima poljoprivrednici, građani, pružaoci turističkih i ugostiteljskih usluga, obrazovne i naučne institucije, javne institucije i udruženja uspostavljaju saradnju sa ciljem razvijanja održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i pospešivanja ekonomskog i socio-kulturnog razvoja oblasti.U razgovoru je istaknuta i ključna uloga inovacija u unapređenju celokupnog lanca vrednosti hrane, a koje mogu podržati brži i efikasniji razvoj, kao i smanjenje otpada koji nastaje u poljoprivrednoj proizvodnji. Učesnici su analizirali primere dobre prakse iz Srbije i Evropske unije, i razmatrali konkretna rešenja koja se mogu primeniti u domaćem kontekstu.„Inovacije su ključ za smanjenje gubitaka hrane, ali njihova uspešna primena zahteva jaku institucionalnu podršku i pravičnu raspodelu resursa za sve, posebno najranjivije,“ - istakla je dr Kata Trifković iz irske kompanije Inlecom Commercial Pathways, dok je Marko Marić, direktor Eko Agrara iz Čajetine, dodao: „Globalne mere i kolektivna svest su izuzetno važne, ali je još važnije da lokalni akteri preuzmu odgovornost i aktivno stvaraju rešenja koja mogu poslužiti kao primer drugima.“
Subnacionalni dijalog o transformaciji prehrambenih sistema je samo jedan od događaja održanih sa ciljem da pripremi Srbiju za učešće na narednom samitu UN o prehrambenim sistemima (UNFSS+4) koji će biti održan u julu 2025. u Etiopiji, kao i da olakša učešće nacionalnih i lokalnih aktera u procesu planiranja i sprovođenja pravedne transformacije prehrambenih sistema u Srbiji.Dijalog je deo projekta ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnja inicijativa koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.Događaj je organizovao Centar za unapređenje životne sredine u svojstvu implementacionog partnera UNEP-a, u saradnji sa lokalnim partnerom – udruženjem ENECA.
Subnacionalni dijalog o transformaciji prehrambenih sistema je samo jedan od događaja održanih sa ciljem da pripremi Srbiju za učešće na narednom samitu UN o prehrambenim sistemima (UNFSS+4) koji će biti održan u julu 2025. u Etiopiji, kao i da olakša učešće nacionalnih i lokalnih aktera u procesu planiranja i sprovođenja pravedne transformacije prehrambenih sistema u Srbiji.Dijalog je deo projekta ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnja inicijativa koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.Događaj je organizovao Centar za unapređenje životne sredine u svojstvu implementacionog partnera UNEP-a, u saradnji sa lokalnim partnerom – udruženjem ENECA.
1 of 5
Saopštenje za medije
10. mart 2025.
Ujedinjene nacije u Srbiji i Vlada Srbije zajedno rade na Okviru saradnje za održivi razvoj za period 2026-2030.
BEOGRAD, 10. mart 2025. - Kako se trenutna saradnja između Ujedinjenih nacija i Vlade Srbije bliži kraju, uveliko se rade planovi za novi strateški okvir za narednih pet godina. Dosadašnji okvir (2021-2025), ukupne vrednosti 365 miliona eura, bio je od velikog značaja za usklađivanje sa razvojnim ciljevima Srbije, sa naglaskom na zelenu ekonomiju, razvoj ljudskih potencijala i jačanje vladavine prava. Tim UN-a u Srbiji već priprema osnovu za nastavak ovih napora u periodu 2026-2030. Tim povodom, organizovan je poseban strateški sastanak. Ovo je prilika da u ovom procesu budemo ambiciozni i postavimo visoke standarde, kao i da pristupimo radu koji ima suštinski smisao i dodatnu vrednost. “U svetu koji se brzo menja, naš zadatak je da pronađemo put koji neće samo rešavati trenutne izazove, već i pripremiti teren za buduće prilike. Okvir saradnje Ujedinjenih nacija biće most između naših ciljeva i stvarnih poboljšanja za ljude u Srbiji i životnu sredinu. To je obećanje da ćemo sarađivati sa svim partnerima, prihvatajući inovacije i inkluzivnost kako bismo stvorili održiviju buducnost”, smatra Matilde Mort, stalna koordinatorka UN u Srbiji."Okvir saradnje je ključan za realizaciju rezultata navedenih u Agendi 2030, koji su važni za sve građane Srbije. Njime planiramo da sprovedemo preporuke UN-a u našoj državi i predlažemo rešenja za ključne razvojne izazove u narednih pet godina, kako bi ostvarili Ciljeve održivog razvoja i obezbedili zeleniju, zdraviju i bolju budućnosti za naše građane", izjavila je Tanja Mišćević, ministarka za evropske integracije. Ona je dalje naglasila ulogu Vlade Srbije kao kredibilnog i pouzdanog partnera u postizanju zajedničkih ciljeva i jačanju saradnje sa organizacijama UN-a.Tokom razgovora, istaknuta je potreba za integrisanim, multisektorskim strategijama za efikasno ostvarenje razvojnih ciljeva. Tim UN-a u Srbiji i Vlada ponovo su potvrdili svoju posvećenost unapređenju Agende 2030, zadržavajući snažan fokus na inkluzivnosti i solidarnosti.Oslanjajući se na uvide i iskustva iz sprovođenja Okvira saradnje za period 2021-2025, naredna faza će se fokusirati na rešavanje razvojnih izazova Srbije, istovremeno podržavajući reforme povezane sa pristupanjem EU. Naglasak će biti stavljen na stvaranje inovativnih partnerstava i strategija finansiranja koje su pogodne za jedinstvenu društveno-ekonomsku situaciju Srbije.“Okvir razvojnog partnerstva će podržati Srbiju u procesu implementacije Ciljeva održivog razvoja i pristupanja Evropskoj uniji. Drago nam je što ne samo da oblikujemo ulogu UN tima u Srbiji, već i doprinosimo široj diskusiji o definisanju uloge UN u zemljama sa višim srednjim dohotkom na globalnom nivou. Ovo je jedinstvena prilika – kako za nas, kao predstavnike Vlade, tako i za UN tim u Srbiji – da postavimo presedan i uspostavimo najbolje prakse koje se mogu primeniti i van naših granica”, izjavio je Nikola Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.Rezultati ove strateške radionice pomoći će da se definišu ciljevi novog Okvira saradnje, osiguravajući usklađenost sa razvojnim ciljevima Srbije.
1 of 5
Najnoviji izvori
1 / 11
Resursi
29. septembar 2025.
Resursi
04. septembar 2023.
Resursi
04. septembar 2023.
Resursi
26. jun 2023.
1 / 11
