Njujork, 22. septembar 2024. – Svetski lideri danas su usvojili Pakt za budućnost koji uključuje Globalni digitalni sporazum i Deklaraciju o budućim generacijama. Ovaj Pakt je kulminacija inkluzivnog, višegodišnjeg procesa prilagođavanja međunarodne saradnje realnostima sadašnjosti i izazovima budućnosti. Ovo je najširi međunarodni sporazum u proteklih mnogo godina, koji pokriva potpuno nove oblasti, kao i pitanja o kojima dogovor nije bio moguć decenijama. Cilj Pakta je, pre svega, da osigura da međunarodne institucije mogu biti učinkovite u suočavanju sa svetom koji se dramatično promenio od kada su te institucije stvorene. Kako je rekao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, “Ne možemo stvoriti budućnost koja odgovara našim unucima sa sistemom koji su izgradili naši preci”. Sveukupno, dogovor o Paktu je snažna izjava posvećenosti zemalja Ujedinjenim nacijama, međunarodnom sistemu i međunarodnom pravu. Lideri su postavili jasnu viziju međunarodnog sistema koji može ispuniti svoja obećanja, koji je reprezentativniji za današnji svet i koji koristi energiju i stručnost vlada, civilnog društva i drugih ključnih partnera.“Pakt za budućnost, Globalni digitalni sporazum i Deklaracija o budućim generacijama otvaraju vrata za nove prilike i neiskorišćene mogućnosti”, rekao je generalni sekretar u svom obraćanju na otvaranju Samita o budućnosti. Predsednik Generalne skupštine izjavio je da će Pakt “postaviti temelje za održiv, pravedan i miran globalni poredak – za sve narode i nacije.”Pakt pokriva širok spektar pitanja, uključujući mir i bezbednost, održivi razvoj, klimatske promene, digitalnu saradnju, ljudska prava, rodnu ravnopravnost, mlade i buduće generacije, i transformaciju globalnog upravljanja. Ključni rezultati u okviru Pakta uključuju:Na polju mira i bezbednostiNajprogresivniju i najkonkretniju obavezu reforme Saveta bezbednosti od 1960-ih godina, s planovima za poboljšanje učinkovitosti i reprezentativnosti Saveta, uključujući kao prioritet korekciju istorijske podzastupljenosti Afrike.Prvo multilateralno obnovljeno zalaganje za nuklearno razoružanje u više od jedne decenije, uz jasnu posvećenost cilju potpunog eliminisanja nuklearnog oružja.Sporazum o jačanju međunarodnih okvira koji regulišu svemir, uključujući jasnu obavezu da se spreči trka u naoružanju u svemiru i potrebu da sve zemlje mogu imati koristi od sigurnog i održivog istraživanja svemira.Koraci za izbegavanje militarizacije i zloupotrebe novih tehnologija, kao što su smrtno autonomno oružje, i potvrda da se zakoni rata primenjuju na mnoge od ovih novih tehnologija.Na polju održivog razvoja, klimatskih promena i finansiranja razvojaCeo Pakt je osmišljen da ubrza primenu Ciljeva održivog razvoja.Najdetaljniji sporazum ikada u Ujedinjenim nacijama o potrebi za reformom međunarodne finansijske arhitekture tako da bolje predstavlja i služi zemljama u razvoju, uključujući:Davanje većeg glasa zemljama u razvoju u donošenju odluka u međunarodnim finansijskim institucijama;Mobilizacija više sredstava iz multilateralnih razvojnih banaka za pomoć zemljama u razvoju da ostvare svoje razvojne potrebe;Pregled arhitekture suverenog duga kako bi se osiguralo da zemlje u razvoju mogu održivo pozajmljivati za investicije u njihovu budućnost, uz saradnju MMF-a, UN-a, G20 i drugih ključnih igrača;Jačanje globalne finansijske sigurnosne mreže za zaštitu najsiromašnijih u slučaju finansijskih i ekonomskih šokova, kroz konkretne akcije MMF-a i država članica;i ubrzavanje mera za rešavanje problema klimatskih promena, uključujući obezbeđivanje više sredstava za pomoć zemljama da se prilagode klimatskim promenama i investiraju u obnovljive izvore energije.Poboljšanje načina na koji merimo ljudski napredak, prelazeći izvan BDP-a i obuvhatajućo ljudsku i planetarnu dobrobit i održivost.Obavezu da se razmotre načini za uvođenje globalnog minimalnog nivoa oporezivanja za pojedince sa visokim neto bogatstvom.Na temu klimatskih promena, potvrđena je potreba da se globalno povećanje temperature zadrži na 1,5 °C iznad predindustrijskih nivoa i da se pređe sa fosilnih goriva u energetskim sistemima kako bi se postigle neto nulte emisije do 2050. godine.Na polju digitalne saradnjeGlobalni digitalni sporazum, koji je prilog Paktu, je prvi sveobuhvatni globalni okvir za digitalnu saradnju i upravljanje veštačkom inteligencijom.U središtu Sporazuma je obaveza da se tehnologija dizajnira, koristi i upravlja za dobrobit svih. Ovo uključuje obaveze svetskih lidera da:Povežu sve ljude, škole i bolnice na internet;Utemeljuju digitalnu saradnju na ljudskim pravima i međunarodnom pravu;Čine digitalni prostor sigurnim za sve, posebno za decu, kroz akcije vlada, tehnoloških kompanija i društvenih medija;Upravljaju veštačkom inteligencijom, s planom koji uključuje Međunarodni naučni panel i Globalni politički dijalog o veštačkoj inteligenciji;Učine podatke otvorenijim i dostupnijim, uz sporazume o otvorenom pristupu podacima, modelima i standardima;Ovo je takođe prva globalna obaveza u oblasti upravljanja podacima, koja postavlja ovu temu na agendu Ujedinjenih nacija i zahteva od zemalja da preduzmu konkretne korake do 2030. godine.Mladi i buduće generacijePrva ikada Deklaracija o budućim generacijama, sa konkretnim koracima kako da se uvedu buduće generacije u naše donošenje odluka, uključujući mogućeg izaslanika za buduće generacije.Obaveza za značajnije mogućnosti za mlade da učestvuju u odlukama koje oblikuju njihove živote, posebno na globalnom nivou.Ljudska prava i rodna ravnopravnostJačanje rada na ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena.Jasan poziv na potrebu zaštite branitelja ljudskih prava.Jasni pokazatelji o važnosti angažovanja drugih zainteresovanih strana u globalnom upravljanju, uključujući lokalne i regionalne vlasti, civilno društvo, privatni sektor i druge. Postoji niz odredbi u okviru Pakta i njegovih aneksa koje predviđaju preduzimanje daljih koraka kako bi se obezbedila implementacija preuzetih obaveza. Proces SamitaProces Samita i Pakt su duboko obogaćeni doprinosima miliona glasova i hiljada zainteresovanih strana iz celog sveta. Samit je okupio više od 4000 pojedinaca, uključujući šefove država i vlada, posmatrače, međunarodne organizacije, sistem UN, civilno društvo i nevladine organizacije. U širem nastojanju da se poveća angažovanje različitih aktera, formalnom Samitu su prethodili Dani akcije od 20-21. septembra, koji su privukli više od 7000 pojedinaca koji predstavljaju sve segmente društva. Dani akcije su doneli snažne obaveze za delovanje od strane svih zainteresovanih strana, kao i obećanja od 1,05 milijardi američkih dolara za unapređenje digitalne inkluzije.###Za više informacija: https://www.un.org/en/summit-of-the-future Kontakti za medije:Francyne Harrigan, Odsek za globalne komunikacije Ujedinjenih nacija | harriganf@un.orgStefania Piffanelli, Izvršna kancelarija generalnog sekretara, Ujedinjene nacije | piffanelli@un.orgJackquelyn Kay Topacio, Izvršna kancelarija generalnog sekretara, Ujedinjene nacije | jackquelyn.topacio@un.org

Učešće u političkim procesima u kojima se iniciraju promene i donose odluke bilo na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou je najmoćnija platforma za promene. Predstavnička tela trebalo bi da oslikavaju strukturu stanovništva. Ako prikupljamo podatke o populaciji koje, pored ostalog, razvrstavamo i po rodnom kriterijumu, trebalo bi da nešto i radimo sa tim podacima, a to je da planiramo da sve grupe građanki i građana ostvare jednak nivo ljudskih prava. Pravo na političko učešće spada u jedno od osnovnih prava i to je dovoljan razlog da ono ne bude uskraćeno ženama. Učešće samo po sebi ne garantuje moć i uticaj, ali je osnovni preduslov.Na našoj političkoj sceni žene uglavnom nisu konkurencija muškim kolegama već ženama. Kao da postoji A odnosno prva liga koja je muška i B liga odnosno druga koja je ženska.  Verujem da nijedan muškarac ne vidi ženu kao konkurenciju, bez obzira na to kakve kvalifikacije ona ima, jer je svestan da je uvek u povoljnijem položaju. S druge strane, žena sa invaliditetom eventualno može da se bori za svoj položaj sa drugim ženama iako zbog dvostrukog osnova za diskriminaciju ona pripada nekoj trećoj ligi. Tako dolazimo do toga da što je više osnova da žena bude diskriminisana to je teže da će dobiti ili stvoriti šansu za političko učešće. Žena sa invaliditetom je u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarca po najmanje dva osnova. Zato što je žena i zato što ima invaliditet.Svojevremeno, kada sam bila narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predlagala sam izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika kojim je bilo predviđena obaveza političkih organizacija da kandiduju najmanje jednu osobu sa invaliditetom kojoj bi bio obezbeđen siguran ulazak u Skupštinu ako organizacija pređe minimalni predviđeni prag. Tokom lobiranja da se ovo usvoji nije dobijen nijedan argument koji bi to osporio, ali predlog izmene nije prihvaćen. Smatram da je sistem kvota dobra početna afirmativna mera da se uopšte dobije šansa. U suprotnom, teško je motivisati žene sa invaliditetom da uđu u trku koja je unapred izgubljena. Osim toga, treba razmisliti o izmeni Zakona o finansiraju političkih akrtivnosti i tome da se obezbede dodatna finansijska sredstva političkim orrganiazcijama koje imaju delegatkinju sa invaliditetom. To bi bio novac kojim bi se uklonile barijere za učešće i ne bi morale političke organizacije same da obezbeđuju ta sredstva. U suprotnom, političke organizacije se slabo odlučuju da aktivno uključe žene sa invaliditetom, niti to prepoznaju kroz svoje statute i programe. Aktivno bavljenje politikom, koje je više od onoga da se iskoristi biračko pravo, je posao odnosno profesija kao i bilo koja druga. To zahteva punu posvećenost osoba koja se time bave. U kontekstu žena, pored karijernih obaveza, u prilično patrijarhalnim društvima kao što je naše, žena se suočava sa rodno nametnutim ulogama. Sve kućne i porodične obaveze u većoj meri opterećuju žene, a uz to je taj rad i neplaćen. Ne ostaje previše prostora za karijeru. Žene sa invaliditetom dodatno se suočavaju sa fizičkim i komunikacijskim barijerama kao i barijerama u stavovima društva. U našem društvu moć nikako ne može da se poveže sa nekim fizičkim ili senzornim invaliditetom, što u startu diskvalifikuje ženu sa invaliditetom. Pored toga, nedostaju bazične stvari kao što su pristupačan javni prevoz, pristupačni objekti, pristupačne informacije, usluge podrške i afirmativni programi za veće učešće žena sa invaliditetom u političkom i javnom životu.S druge strane, nasilje u digitalnom okruženju je izrazito prisutno, jer živimo u kulturi smanjene tolerancije, kao i zbog toga što onaj ko emituje nasilje nema neposredan kontakt sa osobom nad kojom vrši nasilje. Mnogi ljudi pišu ono što nikada uživo ne bi izgovori. U nekim zemljama postoje inicijative da se usvoje zakoni protiv govora mržnje na internetu. Pitanje je kakav bi bio efekat takvog poduhvata, ali svakako treba preduzeti neke mere u pogledu legislative. Osim toga, potrebne su konstantne kampanje koje skreću pažnju na sve opasnosti sajber nasilja, kako po onoga ko vrši tako i po onog ko trpi nasilje.Izuzetno je važno kakvu poruku šalju predstavnici najviših državnih institucija. U tom pogledu imamo dve veoma značajne i pozitivne stvari. Jedna je da je u Republici Srbiji usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine, a druga da je u novoizabranoj Vladi Republike Srbije formirano Ministarstvo koje će se baviti rodnom ravnopravnošću. Time su poslate poruke javnosti da država prepoznaje značaj ovog pitanja, ali i da će sistemski raditi na stvaranju uslova za veću rodnu ravnopravnost.

Politika predstavlja odlučivanje o društveno-političkom kontekstu u kom ćemo živeti ii ma direktan uticaj na kvalitet našeg života. Iz ovog ralozloga, veoma je važno da žene budu te koje će imati aktivnu ulogu u kreiranju uslova za rodnu ravnopravnost i mogućnosti za razvoj uslova za što kvalitetniji i ravnopravniji život žena.Sve više žena se uključuje u politički život i to je posledica više različitih faktora. Mnoge se uključuju upravo kao rezultat ulaganja velikog truda u osnaživanja žena da budu aktivan deo društveno-političkih života. Međutim, nažalost i dalje postoje slučajevi uključivanja žena pro forme odnosno zarad ispunjavanja određene kvote. Ovakvu zloupotrebu mehanizama rodne ravnopravnosti i privid participacije žena možemo prevenirati upravo kroz zalaganje da se što više žena nađe na mestima odlučivanja. Kroz primere iz prakse žena koje su se izborile za mesta odlučivanja i time otvorile put i drugim ženama, verujem da će biti jasna ne samo potreba već i neophodnost uključivanja što većeg broja žena. Pa ipak, kada sagledamo procenat koji žene čine u ukupnom stanovništvu a onda s druge strane pogledamo koji procenat žena je zapravo prisutan u institucijama i nalazi se na mestima odlučivanja, shvatićemo da ova dva procenta ne samo da nisu izjednačena već postoji drastična razlika te mnogo manji broj žena koje se nalaze na pozicijama odlučivanja. Najčešće prepreke i izazovi sa kojima se žene najčešće suočavaju tokom učešća u političkom životu su upravo predrasude i stereotipi o ženama, njihovoj kompetentnosti i razlozima za uključivanje u politički život. Ukoliko je pri tome reč o mlađim ženama, iskustvo i znanje su prvo što se dovodi u pitanje. Sa druge strane, kada je reč o ženama koje imaju porodicu i učestvuju u političkom životu, izazov je upravo rastrzanost između porodičnih obaveza i političkog angažovanja, koji je još uvek krojen prema potrebama muškaraca te nije podsticajan za uključivanje žena. Čak i sa velikom motivisanošću i znanjem, ženama je izuzetno teško da budu politički aktivne ukoliko nemaju veliku podršku partnera, porodice i celog sistema. Mnogo ćete češće ćuti komentare na izgled neke žene koja je aktivna u političkom životu u odnosu na muškarca. Sa društvenim mrežama, došla je i velika količina nesankcionisane slobode za širenjem govora mržnje koji je neretko upućen ka ženama, pogotovo ženama koje su vokalne u izražavanju svojih stavova i aktivne u političkom životu. Neretko govor mržnje koji se širi društvenim mrežama može preći u zločin iz mržnje koji naročito utiče na bezbednost žena. Zločini iz mržnje su regulisani članom 54a Krivničnog zakonika, dok nasilje u digitalnom svetu nije još uvek regulisano ni na jedan način. Ono što bi svakako trebalo predvideti je sankcija za nasilno postupanje u online svetu, posebno prema ženama. Jedna od mogućnosti bi bila i prepoznavanje digitalnog nasilja Krivičnim zakonikom i predviđanjem određene sankcije za ovakvo ponašanje. Pandemija korona virusa nam je donela neka nova gledišta na liderstvo i ulogu političkih lidera i liderki. Rekla bih da je donela i svest o neophodnosti uključivanja žena i pozicioniranja žena na mestima gde se donose određene odluke. Ipak, svet politike je i dalje najzatvorenija sfera za žene. U nekim drugim oblastima, kao što su zdravstvo i obrazovanje smo ipak stekli veći napredak. Zalaganje za ravnopravno učešće žena u politici je naša moralna obaveza ali i preduslov za prosperitetnu budućnost za sve nas. Kao žene ali i građanke i građani koji se zalažu za ravnopravnost kao takvu i kvalitetniji život u budućnosti, mislim da ne možemo imati jedno bez drugog. Ravnopravno društvo u kom su i žene i muškarci podjednako uključeni u kreiranje budućnosti, razvoja i prosperiteta je naš cilj ali mora bit i naša sadašnjost. Samo na taj način ćemo kreirati društvo koje ćemo biti u mogućnosti da razvijamo i unapređujemo.

Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) i Udruženje naučnica Srbije (SRNA) obeležili su u utorak, 11. juna u Novom Sadu Nacionalni dan rodne ravnopravnosti na skupu pod nazivom „Prevazilaženje rodnih neravnopravnosti i rodnih stereotipa u nauci“.Prema rečima Milane Rikanović, direktorke UN Women u Srbiji, često zaboravljamo i potcenjujemo moć nauke i inovacija u preoblikovanju sveta i načina na koji živimo, a često uzimamo zdravo za gotovo razna inovativna rešenja koja su u potpunosti izmenila i unapredila položaj žena, a ne znamo ni da iza mnogih od njih stoje upravo žene. „Za žene i devojke širom sveta ove promene donele su nove slobode, nove oblike pristupa informacijama i nove mogućnosti. Pa ipak, i dalje smo svedoci brojnim štetnim rodnim stereotipima i rodnoj neravnopravnosti i u ovoj oblasti“, rekla je Rikanović.Iako istraživanje Uneska pokazuje da Srbija i mnoge zemlje bivše Jugoslavije prednjače u broju naučnica, one su i dalje nedovoljno zastupljene i vidljive i suočavaju se sa nizom izazova. Olja Šovljanski, naučna saradnica sa Fakulteta tehničkih nauka, navodi da je za naučnice jedan od izazova uklanjanje sa projekata onog trenutka kada odu na porodiljsko odsustvo, ali i neprepoznavanje činjenice među privrednicima da i ženska osoba može da doprinese inovacijama. „To je samo mali segment onoga sa čime se mi susrećemo u našoj svakodnevici i stoga se borimo da dobijemo neki vetar u leđa“, istakla je Šovljanski.Prof. dr Jovana Grahovac iz Udruženja naučnica Srbije (SRNA) ističe da kada pogledamo karijerne putanje žena i muškaraca, žene imaju duži period zastoja u razvoju svojih karijera, ali da su uspele malo da unaprede položaj žena u nauci. „Položaj naučnica konkretno je unapređen utoliko što njihovi ugovori o zaposlenju više nisu vezani za projekte nego su instituacionalno finansirani što definitivno doprinosi njihovoj sigurnosti u radnom okruženju ali ima još dosta prostora za unapređenje“, naglasila je Grahovac. Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, pozvala je ovom prilikom sve žene i devojke da prijavljuju svako kršenje Zakona o zabrani diskriminacije „jer neće moći reagovati institucije koje su nadležne ukoliko se kršenje ovog zakona i drugih propisa ne prijavljuje“. Ministarka je takođe pozvala osnovce prisutne na skupu da koriste nacionalnu platformu za prevenciju i suzbijanje nasilja koje uključuje decu, pod nazivom "Čuvam te". Nacionalni dan rodne ravnopravnosti ustanovila je 2021. godine Vlada Republike Srbije u cilju podizanja svesti o važnosti rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja žena u Srbiji. Odabran je 11. jun – dan kada je 1842. godine prvi put odobreno školovanje devojčica u Srbiji. Naime, ukazom kneza Mihaila Obrenovića, odobreno je Nataliji Petrović, Sofiji i Katarini Lekić da otvore školu za žensku decu.