Ujedinjene nacije u Srbiji

Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:

Saznajte više

Priča

18. septembar 2023.

Kao odgovor na rastuću globalnu krizu, SDG Samit pokreće novu fazu ubrzane akcije za Ciljeve održivog razvoja

18. septembar 2023 – Na Samitu o Ciljevima održivog razvoja od 18. do 19. septembra, svetski lideri su danas sklopili dogovor da hitno pojačaju svoje napore ka postizanju Ciljeva održivog razvoja, naše globalne mape puta za izlazak iz krize, do 2030. Svetski lideri su dali istorijsko globalno obećanje da osiguraju prava i dobrobit svih na zdravoj planeti koja napreduje, kada su se usaglasili sa Agendom 2030 i 17 Ciljeva održivog razvoja 2015. godine. Ipak, na pola puta ka implementaciji Ciljeva održivog razvoja, oni su u riziku. Desetine miliona ljudi se suočilo sa siromaštvom od 2020. godine. Preko 110 miliona ljudi je prisilno raseljeno. Nejednakosti su se pogoršale, posebno za žene i devojčice. Mnoge vlade su bile primorane da izaberu između plaćanja dugova i ulaganja u zdravstvo i obrazovanje. Klimatska kriza ima negativan uticaj na živote. Zemlje u razvoju i najranjivije grupe stanovništva na svetu nastavljaju da nose teret ovih kriza. "Ciljevi održivog razvoja nisu samo spisak ciljeva. Oni sa sobom nose nade, snove, prava i očekivanja ljudi širom sveta," rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš. "Ipak danas, samo 15 odsto postavljenih targeta je na putu ka ostvarenju. Mnogi idu unazad. Umesto da niko ne bude izostavljen, rizikujemo da izostavimo Ciljeve održivog razvoja." Politička deklaracija Lideri su na Samitu usvojili definišuću političku deklaraciju, orijentisanu ka ciljevima, ističući svoju posvećenost za izgradnju održivog, inkluzivnog i prosperitetnog sveta do 2030. Sa snažnim fokusom na sredstva implementacije, a posebno na finansiranje razvoja, deklaracija potvrđuje da bez kvantnog skoka investicija, koji bi omogućili pravednu i pravičnu energiju, hranu, digitalnu tranziciju i transformaciju obrazovanja i snažnu socijalnu zaštitu zemljama u razvoju, ciljevi jednostavno neće biti ispunjeni. Pored toga, u Deklaraciji se poziva na neodložnu akciju za postizanje SDG Stimulus-a koji je predložio generalni sekretar UN, a kojim se poziva na veliko povećanje finansijskih sredstava za ostvarivanje SDG u iznosu od 500 milijardi dolara svake godine. Takođe prenosi snažnu podršku svih zemalja preko potrebnoj reformi međunarodne finansijske arhitekture, koja bi bolje održavala globalnu ekonomiju sadašnjice. "Duboko sam ohrabren detaljnim i širokim nacrtom političke deklaracije koji se danas razmatra ovde — posebno njenom posvećenošću unapređivanju pristupa zemalja u razvoju, neophodnom za napredak SDG: finansija. To može da promeni igru u ubrzavanju napretka SDG", izjavio je generalni sekretar. Globalna i nacionalna posvećenost Preko 100 zemalja predstaviće nacionalne obaveze prema transformaciji Ciljeva održivog razvoja, koje uključuju prioritetne tranzicije i oblasti za investicije, postavljanje nacionalnih odrednica za smanjenje siromaštva i nejednakosti do 2027. Pored ovih nacionalnih obaveza, očekuje se da će razvijene zemlje i druge zemlje koje imaju kapacitet, izvršiti pojedinačne globalne obaveze prema predlogu generalnog sekretara za SDG Stimulus, kao i prema drugim načinima implementacije, kao što je ispunjavanje obaveza određenim ODA-om, obustavljanje plaćanja dugova i dogovor o inovativnim mehanizmima finansiranja. Vikend akcije za Ciljeve održivog Vlade ne mogu same da ostvare Ciljeve održivog razvoja. Vikend akcije za Ciljeve održivog razvoja, 16. i 17. septembra pružio je priliku preko 3000 ljudi iz svih sektora da prikažu načine i pokažu posvećenost za ubrzanje napretka u postizanju Ciljeva održivog razvoja. Dan mobilizacije za Ciljeve održivog razvoja, predstavio je biznise, civilno društvo, naučnike, lokalnu vlast i mlade ljude koji značajno doprinose implementaciji Ciljeva održivog razvoja. Dan ubrzanja akcije za Ciljeve održivog razvoja, 17. septembra istakao je UN inicijative koje imaju veliki uticaj, su usredsređene na šest velikih oblasti tranzicije koje će dovesti do napretka Ciljeva održivog razvoja: i) socijalne zaštita; ii) energija; iii) obrazovanje; iv) sistemi hrane; v) digitalna transformacija; vi) biodiverzitet i priroda, uz veće finansiranje i podršku na drugim nivoima i akcije za unapređenje rodne ravnopravnosti. O Samitu Samit su svojim izjavama otvorili predsednik Generalne skupštine, Denis Frensis, generalni sekretar UN Antonio Gutereš i predsednice Ekonomsko-socijalnog saveta Paula Narvaez. Na samitu koji će trajati dva dana biće održan kratak plenarni segment kako bi se čule akcije i obaveze koje se isporučuju u ime grupa država. Šest dijaloga lidera omogućiće predstavnicima država i vlada da izveštavaju o napretku i izlože konkretne nacionalne obaveze za transformaciju Ciljeva održivog razvoja. SDG Medija Zona, 18-22. septembar, 10.30– 16.30 (ET) SDG Medija Zona je ključan deo Nedelje na visokom nivou Generalne skupštine UN, događaj koji okuplja svetske lidere, influensere, aktiviste, eksperte, kreatore sadržaja i medijske partnere kako bi predstavili akcije i rešenja za podršku Ciljevima održivog razvoja. Organizovana od strane Departmana UN za globalne komunikacije, u saradnji za PVBLIC fondacijom, Zona postavlja razgovor o unapređenju Agende 2030 izvan sfere politika, u javni diskurs kroz uticajne intervjue i razgovore o globalnim izazovima koji su važni za sve ljude na svetu. Sve sesije možete pratiti uživo na UN WebTV. SDG Pavilion, 15-22. septembar Paviljon SDG je centar za Ciljeve održivog razvoja. Stvoren je da obeleži pola puta do Ciljeva. Da iskoristimo sportsku analogiju, gubimo na poluvremenu. Međutim, dobra vest je da se svaki meč može dobiti u drugom poluvremenu. U organizaciji Kancelarije UN za partnerstva, u saradnji sa Projektom Svi, Paviljon SDG biće domaćin serije Razgovora o poluvremenu i okupljanja žena lidera na visokom nivou kako bi mobilisale svet da održi obećanje za Ciljeve održivog razvoja. Sve sesije možete pratiti na UN WebTV. Pratite SDG Samit Pratite nas na SDG Samitu, koristeći glavne heštegove: #GlobalGoals and #SDGs. Na Fejsbuku: United Nations, Global GoalsUN, DESA, Sustainable Development Na Tviteru: @UN, @GlobalGoalsUN, @UNDESA, @SustDev, @UN_Partnerships Za više informacija, posetite sledeće linkove: The SDG Summit 2023 website and SDG Summit Programme The SDG Summit Media Corner The SDG Action Weekend High-Level Week of the UN General Assembly Snapshot The Sustainable Development Goals Website Pratite ključne događaje na UN WebTV

Pročitaj više

1 of 5

Priča

04. septembar 2023.

Kad deca žele da uče i na raspustu

Ni raspust, ni tropski dani, pa ni superćelijska oluja nisu ovog leta sprečili decu željnu znanja iz programiranja da dodatno uče o onome čime žele da se bave u budućnosti. Programiranje u Python-u i rad u njegovoj biblioteci za 2D grafiku Pygame, radionice robotike, susreti sa profesionalcima iz IT industrije i mentori uvek spremni da lestvicu podignu malo više, sve ih je to dočekalo na “Letnjoj školi programiranja”. Oko 50 starijih osnovaca rado je prihvatilo ove izazove. Od 28. jula do 04. avgusta, u Sremskoj Mitrovici, nadograđivali su veštine iz informatike i delili svoja iskustva i znanje sa vršnjacima. Za polaznike i polaznice ove letnje škole programi, kodovi, traženje rešenja, testiranje i ispravljanje grešaka, ukratko programiranje - jezik je koji se jednostavno savladava, kao čitanje i pisanje. “Svakako sam radoznala po prirodi, od malena. A kad više učiš, više te interesuje, više znaš koliko u stvari ništa ne znaš i želiš da saznaš što više“, iskreno odgovara Danica Grabovac, svršena sedmakinja iz Kragujevca, dok nestrpljivo čeka da počne čas posvećen mikrobitu*. Inspiracija Nikoline Zdravković iz Padinske skele su njene dve starije sestre, matematičarke-programerke. Pred polazak u prvi razred IT odeljenja Prve beogradske, deo letnjeg raspusta provodi učeći: “Mene ovo trenutno baš, baš zanima. Došla sam ovde zato što mi je programiranje jako zanimljivo i srećna sam dok to radim. I mislim da ću se time baviti. Nemam taj osećaj kao: Vau, sad radim nešto od čega cela budućnost zavisi, ali se zabavljam”. Kad počne škola Marko Krstić iz Sremske Mitrovice, napuniće 13 godina. Kaže da mu dobro ide crtanje, može sebe da vidi kao arhitektu, interesuje ga i elektronika, a ni svet finansija mu nije odbojan, ali kad priča o programiranju prorade i emocije: “Interesantno mi je da pravim nešto sam. Servere pravim sam. Ako nešto što mi treba ne postoji, mogu da napravim, mogu da automatizujem stvari koje hoću. Trenutno se više baziram na veb, pravim sajtove, ali i dalje volim Pyton”. Program ove škole osmišljen je tako da motiviše one koji tek počinju i stimuliše one koji znaju više. Šest predavača, inače studenti, i studentkinje Elektrotehničkog fakulteta i Fakulteta tehničkih nauka, tu su da dele znanje, ali i pomognu kad deca ne znaju kako da sama reše neki zadatak. Pre podne se uči i radi u kabinetima za informatiku Mitrovačke gimnazije. Sastanci s mentorima i mentorkama, društvene i sportske igre, kao i izleti rezervisani su za drugi deo dana. „Trudimo se da, širom Srbije, nađemo motivisanu i zainteresovanu decu, a onda je na nama da tu njihovu motivaciju održimo, da im damo neke nove veštine, neka nova znanja i da se onda možda sledeće godine opet vidimo, pa da nastavimo”, kaže Katarina Anđelković, programska direktorka Fondacije Petlja, koja od prošle godine organizuje ovu letnju školu zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Da zainteresovanih ima pokazuje podatak da je ove godine za Letnju školu programiranja stiglo 210 prijava, od kojih je selekciju prošlo 100 kandidata uzrasta od 11 do 14 godina. „UNDP već 2 godine zajedno sa kolegama iz Fondacije Petlja i Ministarstva prosvete osmišljava i sprovodi aktivnosti koje će pomoći deci da spremno dočekaju budućnost i poslove kojih čekaju, a koji danas možda još uvek i ne postoje. Svakom detetu u Srbiji treba dati šansu da unapredi svoje veštine, otvoriti mu prozor ka nekim novim tehnologijama kroz razgovore sa predstavnicima IT industrije i pružiti sigurno okruženje u kome će raditi zajedno sa vršnjacima, učiti od njih i razmenjivati iskustva. Osmeh na licima dece kada odlaze iz kampa i željno iščekivanje narednog nam je najveća nagrada za sav uloženi trud“, ističe Jelena Ružičić, portfolio menadžerka UNDP-ja za digitalne inovacije. U Letnjoj školi programiranja se ne stiče diploma, ne dobijaju se sertifikati, ne bira se najbolji/a, već se promoviše timski rad. “Oni su ovde zbog sebe i to je jedna poruka koju pokušavamo da im prenesemo” – precizira Katarina Anđelković. I deca su to shvatila. Štaviše spremna su da rade na svojim projektima čak i u slobodno vreme, u Domu učenika u kom su smešteni. Marko spada među njih: “Pyton je programski jezik koji u sebi ima razne biblioteke. U sebi sadrži neke matematičke formule i može svašta da se napravi u njemu. Danas planiram da završim svoju igricu”. Danicu pored programiranja, i više od igrica, interesuje elektronika. U Letnju školu programiranja je došla s jasnom idejom koju želi da razvije: “Volela bih da pravim svoje mašine. Trenutno me interesuju mali kućni aparati. Na primer, razmišljala sam kako da napravim mašinu za pravljenje palačinki. Imam ideju kako to da napravim. Ali nisam imala ideju kako da napravim program za to. Moramo da objasnimo mašini šta treba da radi, neće sama od sebe. Znala sam da mi je ovo savršena prilika. Ovde naravno ne učimo da pravimo mašine za palačinke, učim programiranje i nešto što može da mi pomogne svakako”. Polaznici/e Letnje škole programiranja su deca koju programiranje motiviše. “Idealan scenario je da oni nakon škole budu podstaknuti da dodatno rade. To možemo da vidimo kod neke dece koja su bila prošle godine, jer su za ovih godinu dana jako napredovali. To je zbog njihovog rada. Ako mi možemo da ih podstaknemo da oni dalje rade sami to je jedna pobeda”, zaključuje Nevenka Nogo, projektna asistentkinja u Fondaciji Petlja. I dok je prva smena za ovu godinu završila, druga je počela sa radom tik pred početak redovne školske godine. Novih 50 đaka uči programiranje u Sremskoj Mitrovicu od 23. do 30. avgusta. *** “Letnju školu programiranja” organizuje Fondacija Petlja u okviru projekta „Izgradnja ključnih računarskih kompetencija – ka radnoj snazi budućnosti“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i uz podršku Vlade Republike Srbije. *Mikrobit je džepni mikro-računar, razvijen prvenstveno kako bi zainteresovao decu za programiranje. Koristi se kao alat pri učenju programiranja, kritičkog razmišljanja i rešavanja problema. “Mozak” mikrobita je ARM procesor, a osnovnu komunikaciju sa korisnikom omogućavaju tasteri i svetleće diode koje se nalaze na uređaju. Osim toga, mikrobit je opremljen brojnim senzorima koji omogućavaju razne zanimljive primene ovog mikro-računara.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

11. avgust 2023.

Međunarodni dan mladih: #MLADIGOVORE u četiri opštine u Srbiji

Srbija se priključuje globalnoj kampanji i obeležavanju Međunarodnog dana mladih (12. avgust), organizacijom vršnjačkih radionica sa mladima u četiri opštine – Novom Pazaru, Kragujevcu, Sremskim Karlovcima i Somboru, u okviru projekta koji sprovode Ujedinjene nacije pod nazivom „Program vršnjačkog mentorstva promocije ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i unapređenja učešća mladih u Srbiji“. „Obeležavanje Međunarodnog dana mladih u Srbiji dokaz je energije i posvećenosti koju mladi u našoj zemlji imaju. Kroz Program vršnjačkog mentorstva želimo da podstaknemo kulturu osnaživanja, ravnopravnosti i učešća mladih u svim segmentima našeg društva. Zajedno sa mladima radimo na tome da omogućimo da se i njihov glas čuje, i da kreiramo mogućnosti koje njihove aktivnosti vode ka održivom razvoju“, izjavila je gđa. Fransoaz Žakob (Francoise Jacob), stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji. „Italija je prepoznala koliko je važno da pružimo mogućnosti svim mladim ljudima da ostvare svoj puni potencijal kao snažni, otporni, kreativni i ljudi sa puno veština i znanja. Mladi imaju ključnu ulogu u definisanju brzine i pravca našeg razvoja, usmeravanju vrednosti i društvenih normi i stvaranju otpornog društva za sve generacije. „Program vršnjačkog mentorstva promocije ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i unapređenja učešća mladih u Srbiji“ doprinosi promociji kohezivnog društva u kome mladi ljudi imaju priliku da izraze svoje stavove i oblikuju njegov razvoj.“- izjavio je NJ.E. Luka Gori (Luca Gori), ambasador Italije u Srbiji. Lokalna kancelarija za mlade i Grad Kragujevac danas u Kragujevcu organizuju razgovor sa zainteresovanim mladima i pomoćnikom gradonačelnika za omladinu i saradnju sa Univerzitetom. Mladi će sutra, u okviru slikarske kolonije u Sremskim Karlovcima, predstaviti svoje radove odgovarajući na neke od gorućih tema za postizanje rodne ravnopravnosti, kao što su: nejednaka primanja za rad jednake vrednosti između žena i muškaraca, neravnomerna raspodela poslova u domaćinstvu, predrasude o menstrualnom siromaštvu, i rodno zasnovano nasilje. U Somboru će biti održana tribina pod nazivom „Dan za nas” na kojoj ćemo čuti uspešne i inspirativne priče omladinskih aktivista, a zatim i nekoliko nastupa domaćih omladinskih bendova. U Novom Pazaru, Kancelarija za mlade razgovaraće sa lokalnim medijima o njihovim inicijativama vezanim za uključivanje mladih. U protekla tri meseca, članovi Savetodavne grupe UN za mlade osnažuju svoje vršnjake u Kragujevcu, Sremskim Karlovcima, Somboru, Novom Pazaru, Knjaževcu i Bajinoj Bašti da kreiraju i sprovode inicijative koje promovišu poštovanje ljudskih prava, veće učešće mladih i stvaranje prostora za društveni angažman mladih na lokalnom nivou. Neke od lokalnih javnih akcija održavaju se i povodom Međunarodnog dana mladih. Projekat podržava Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije, a zajednički ga sprovode UNFPA i UN Women u saradnji sa Ministarstvom turizma i omladine Republike Srbije. Prema poslednjem popisu objavljenim ove godine, u Srbiji živi 1.047.543 mladih (15–29 godina) i oni čine 15,8% stanovništva Srbije. O Međunarodnom danu mladih. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine podržala preporuku Svetske konferencije ministara omladine da se 12. avgust proglasi Međunarodnim danom mladih. Tokom poslednje dve decenije obeležavanja Međunarodnog dana mladih, pokrenute su mnoge značajne teme uključujući mentalno zdravlje, međugeneracijsku solidarnost, bezbedan javni prostor za mlade i građanski aktivizam. Danas, svet kreće u zelenu tranziciju. Pomeranje ka ekološki održivom svetu od suštinskog je značaja ne samo kao odgovor na globalnu krizu usled klimatskih promena, već i za postizanje ciljeva održivog razvoja (SDG).

Pročitaj više

1 of 5

Priča

04. septembar 2023.

Dve Ukrajinke u Vranju sanjaju o velikom uspehu svog modnog ateljea

Ljudmila i Ilona su se zajedno upustile u uzbudljivu avanturu. One su izbeglice iz Ukrajine, primorane da zbog rata napuste svoju domovinu, i trenutno su sa svojim vremešnim roditeljima i decom smeštene u Centru za azil u Vranju. Kada su napustile svoj dom u potrazi za sigurnošću, nisu mogle ni da zamisle da će ih put dovesti do toga da u ovom gradu na jugu Srbije otvore radnju za izradu haljina. Nazvale su je „Be Shine“. Od trenutka kada su došle, Ljudmila i Ilona su se osetile prihvaćenima – Vranjanci su ih dočekali sa toplim osmesima i otvorenim srcima. Inspirisane novim osećajem pripadanja, odlučile su da slede svoju zajedničku strast prema modi i dizajnu i tako je nastao „Be Shine“. Uprkos tome što otvaranje radnje nije bilo nimalo lako, „Be Shine“ je otvoren u sred sezone maturskih večeri, kada je atmosfera u Vranju naročito svečana. Bilo je to kao da su sudbinski bile preodređene na uspeh. Kako su maturantkinje bile u potrazi za haljinama iz svojih snova, veoma brzo se saznalo za Ljudmilinu i Iloninu radnju i svi u u gradu su poćeli da pričaju o njoj. „Bilo je kao u bajci. Vranjanke su blistale, kao princeze!“, kažu Ljudmila i Ilona. Ljudmila je modna dizajnerka, školovana na Kijevskom nacionalnom univerzitetu za tehnologiju i dizajn, a Ilona je marketing menadžerka. One su odličan tim i vole da rade zajedno. Kažu da nekada komuniciraju telepatski, i da je jedan pogled dovoljan da se razumeju. Njihova poruka drugim ženama izbeglicama je jednostavna, ali snažna: „Ako imate spretne ruke, započnite svoj biznis, i verujte u sebe! A šta god da vam život priredi, uvek izgledajte sjajno!“. Iako je u pitanju malo preduzeće kojem je potrebna pomoć kako bi raslo, one sanjaju da postanu broj jedan u Vranju i šire. Nameravaju da se prošire i na online prodaju, kao i da zaposle još talentovanih žena i transformišu svoje kreacije u lepe odevne predmete. I pored velikog uspeha koji ima i notu glamura, Ljudmila i Ilona ne zaboravljaju svoje korene kao ni put koji ih je doveo u Vranje. Čim „Be Shine“ dostigne uspeh kojem teže, namera im je da 10 odsto zarade doniraju za podršku drugim izbeglicama. Ilonin otac je uvek govorio: „Stremite ka zvezdama, ali prvo postavite temelj“, i to je savet kojeg se pridržavaju od kada su započele biznis. Ne zaboravljaju da pomenu ni one koji su ih podržali u ostvarivanju snova, i zahvaljuju se Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije, udruženju Golub miru, UNHCR-u, Beogradskom centru za ljudska prava i NVO „Indigo“ na njihovoj podršci.

Pročitaj više

1 of 5

Vidi sve

Saopštenje za medije

19. septembar 2023.

Razvijanje potencijala Srbije: Posvećenost održivom razvoju

Ove nedelje, šefovi država 193 zemlje okupiće se u Njujorku na godišnjoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. 2023. označava sredinu Agende 2030. i ambicioznih Ciljeva održivog razvoja, postavljenih 2015. godine. Ciljevi su istakli zajedničku odgovornost svake države za izgradnju bolje, sigurnije i održivije budućnosti za sve, uz očuvanje integriteta, bogatstva i raznolikosti naše planete. Od početka 2020. godine, svet i čovečanstvo su uhvaćeni u višestruke krize sa globalnim uticajima, kao što su pandemija COVID-19, sukobi u Ukrajini i Sahelu, ekstremni vremenski događaji sa katastrofalnim posledicama po živote i privrede, inflacija i tenzije vezane za energiju, povećani tokovi izbeglica i migranata koji beže od nasilja i gladi. U tom kontekstu, 19. septembra UN organizuju Samit o Ciljevima održivog razvoja, pri Generalnoj skupštini. Glavni cilj samite je da prepozna oblasti napretka u održivom razvoju, da istakne praznine koje preostaju u pogledu borbe protiv nejednakosti, klimatskih promena, zagađenja i gubitka biodiverziteta. Samit će pružiti priliku da se fokusira na akcije koje zaista mogu da transformišu društva i ekonomije. Srbija je u protekle 3 godine prihvatila nekoliko ovakvih akcija. Zemlja sada ima nacionalni put ka održivim sistemima ishrane, koji gleda kako da proizvodnju, distribuciju i potrošnju hrane učini više održivim: smanjeni ekološki otisak, eliminacija zagađujućih poljoprivrednih praksi, smanjeni destruktivni uticaj na biodiverzitet, pravičnije uslove za poljoprivrednike, bolje zdravlje za ljude. Jednako je važna i inicijativa transformacije obrazovanja, koja se bavi izgradnjom inkluzivnijeg obrazovnog sistema, ali i kako i da se nosimo sa povećanim nasiljem u školi i društvu, i kako da pripremimo našu decu da značajno doprinesu klimatskim i ekološkim akcijama tako što će postati odgovorni građani. Druge globalne inicijative koje je Srbija preduzela uključuju digitalnu transformaciju i energetsku tranziciju. Srbija je predvodila obećavajuće projekte u tim oblastima, uključujući obnovljivu energiju i biotehnologiju. Digitalizacija privrede i društva, kao i zelena transformacija i energetska tranzicija moraju biti oblikovani tako da ne utiču negativno na najugroženije delove stanovništva. Takva pravedna tranzicija se bavi specifičnim potrebama najsiromašnijih, onih koji su direktno pogođeni zatvaranjem rudnika, onih koji su u opasnosti od energetskog siromaštva ili povećanog zagađenja – i treba da bude izgrađena u skladu sa ciljanim mehanizmima socijalne zaštite. Međusektorska efikasnost suštinski ubrzava transformaciju – kapaciteti ministarstava, nacionalnih i lokalnih vlada treba da rade bolje i inteligentnije zajedno. To takođe znači veći fokus na okupljanje različitih zainteresovanih strana za pregovaračkim stolom, posebno kada se razvijaju i formulišu novi zakoni, ili kada se razvijaju usluge u opštinama. S tim u vezi, nadamo se da će budući Nacionalni plan razvoja Srbije istaći mogućnosti za veću koordinaciju i sinergiju između sektora i zainteresovanih strana. Dobar angažman između državnih i nedržavnih aktera, kao što su civilno društvo i privatni sektor, je neophodan za izgradnju efikasnih i inkluzivnih sistema. Civilno društvo i lokalni predstavnici mogu pružiti obilje perspektive od zajednica i građana, dok privatni sektor ima finansijske i tehničke kapacitete da u velikoj meri ubrza svaku transformaciju. Srbija ima pravu veličinu i kapacitete da takva tranzicija bude uspešna u narednih 12 do 15 godina, pod uslovom da lokalni i nacionalni politički lideri oblikuju viziju koja koristi potencijal svih. Takva vizija, zasnovana na zdravijoj i sigurnijoj budućnosti, većoj solidarnosti i pravičnosti, i zelenijem svetu, direktno bi doprinela većoj društvenoj koheziji. S tim u vezi, diskriminacija na osnovu pola, etničkih grupa, seksualnih preferencija ili statusa izbeglice ostaje jedna od najgorih prepreka za izgradnju otpornog i inkluzivnog društva, a Srbija treba da nastavi sa svojim naporima da transformiše i primeni sve relevantne zakone i u praksi. Moramo da promenimo narativ naše budućnosti od pretećeg ka narativu mogućnosti. Uz inteligenciju, fleksibilnost i otpornost, zajedno možemo izgraditi tako drugačiji svet zasnovan na zajedničkom bogatstvu, solidarnosti i miru. Samit je odlična prilika da se okupimo, razmenimo ideje i ponovo potvrdimo našu posvećenost održivom razvoju. Nadamo se da će Srbija postati pokretačka snaga u unapređenju Ciljeva održivog razvoja.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

04. septembar 2023.

Promovisanje socijalne kohezije: Osnaživanje migranata kroz aktivnosti zajednice u Srbiji

Sa fokusom na unapređenje kvaliteta vremena provedenog u centrima , ove aktivnosti su se pokazale kao instrumentalne u negovanju društvene kohezije, poboljšanju svakodnevnog života i promovisanju osećaja zajedništva među migrantima koji žive u ovim centrima. Trenutno aktivne na četiri lokacije, uključile su više od 2565 korisnika iz različitih sredina. Među brojnim korisnim hobijima za kreativno izražavanje i unapređenje veština , migranti se bave krojenjem odevnih predmeta kao što su majice, trenerke, donji veš i kape za zimu. Ovo ne samo da pruža praktičnu veštinu, već nudi i sredstvo za osnaživanje. Popravka lične odeće, pravljenje peškira i drugih higijenskih predmeta koji se koriste u svakodnevnom životu, takođe doprinosi osećaju samodovoljnosti i snalažljivosti. Međutim, ove aktivnosti prevazilaze razvoj individualnih veština. Kao deo šire strategije za obogaćivanje usluga u zajednici i olakšavanje integracije migranata u lokalne zajednice, inicijativa uključuje partnerstva sa devet organizacija civilnog društva. Ova partnerstva su uspostavljena putem Javnog poziva za podnošenje projekata Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Odabrani projekti i programi su dizajnirani da postignu dva osnovna cilja: 1. Specijalizovane usluge socijalne zaštite za ugrožene migrante, posebno nepraćenu decu i decu odvojenu od roditelja/staratelja, žrtve rodno zasnovanog nasilja, žrtve trgovine ljudima i druge pojedince , obezbedjujući im pri tom podršku i negu koja im je potrebna. 2. Aktivnosti Interkulturalne razmene i društvene kohezije, u cilju promovisanja različitih kultura, razumevanja i prilika za uključivanje u društvo. Ovi projekti pružaju prostor za direktnu i smislenu interakciju između migranata i lokalne zajednice, naročito mladih. Organizovanjem brojnih zajedničkih događaja, radionica i aktivnosti ove inicijative rade na negovanju medjusobnog prihvatanja i doprinose kreiranju narativa o migracijama zasnovanom na uvidu iz prve ruke u živote i priče migranata. Ovaj širi pristup ima za cilj ne samo da koristi migrantima, već ima pozitivan uticaj kako na pojedince tako i na zajednicu. Uz aktivno učešće pet centara za prihvat i azil i 10 lokalnih zajednica, projekti doprinose razvoju harmoničnih odnosa i zajedničkih iskustava između migranata i lokalnog stanovništva. Ukratko, proaktivni napori da se poboljšaju životi migranata u Srbiji stvaraju pozitivan uticaj kako na pojedince tako i na zajednice. Pružajući mogućnosti za izgradnju veština, kreativno izražavanje i međukulturnu interakciju, ove inicijative ne samo da podržavaju dobrobit migranata, već i promovišu društvenu koheziju i inkluzivnost unutar lokalnih zajednica. Kako se projekti nastavljaju razvijati, oni su svedočanstvo transformativne moći saradnje, empatije i akcije u zajednici.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

04. septembar 2023.

Nagradni konkurs “AI i ja do ES-DI-DŽIja”

U nagradnom konkursu mogu da učestvuju korisnici/ce društvenih mreža Facebook i Instagram, tako što će postaviti vizual, ilustraciju, fotografiju ili video sadržaj kreiran upotrebom alata veštačke inteligencije (npr. Midjourney, DALL-E, Stable Diffusio i sl.) kojim će na kreativan način predstaviti kako vide Ciljeve održivog razvoja - pojedinačne ciljeve po sopstvenom izboru ili sveukupno, uz hešteg #AIzaSDG. Nagradni konkurs “AI i ja do ES-DI-DŽIja” će trajati od 17. avgusta do 15. septembra 2023. godine, a učesnik/ca koji odabrani cilj održivog razvoja predstavi na najkreativniji način biće nagrađen/a VR naočarima Meta Oculus Quest 2 VR. O dobitniku/ci će odlučivati žiri koji čine Jelena Ružičić, menadžerka portfolija za digitalne inovacije u UNDP-u, dr Dubravko Ćulibrk, direktor Instituta za veštačku inteligenciju i Marija Milenković, MIYS, dizajnerka vizuelnih sadržaja. Detaljna pravila i uslove učestvovanja u nagradnom konkursu možete pogledati ovde. Napredni alati veštačke inteligencije (AI) alati podstiču ljudsku kreativnost i omogućavaju dublje razumevanje složenih problema koji utiču na okolinu, društvo i ekonomiju, otvarajući vrata inovativnim rešenjima i održivim praksama. Uz savesno korišćenje, AI alati mogu da odigraju ključnu ulogu u postizanju Ciljeva održivog razvoja širom sveta. Kroz analizu podataka, vizualizaciju, ali i unošenje adekvatnih inputa i komandi, AI može doprineti tome da ovi ciljevi budu lakše razumljivi i ostvarivi, što je ključno za postizanje održivog razvoja na globalnom nivou. Ciljevi održivog razvoja su deo Agende 2030 Ujedinjenih nacija, na čije ispunjavanje su se obavezale države potpisnice, među kojima je i Srbija. Ovih 17 ciljeva predstavljaju globalni poziv na akciju kako bi se iskorenilo siromaštvo, zaštitila životna sredina, ublažile klimatske promene i njihove posledice, i osiguralo da svi ljudi imaju jednake prilike da žive u miru i prosperitetu. United Nations

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

04. septembar 2023.

Razvojna pomoć Srbije: Transfer znanja i inovativnih rešenja u države u regionu

Beograd, 2. avgust 2023. godine – U partnerstvu i saradnji sa Vladom Republike Srbije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) raspisuje javni poziv za učešće u Izazovu koji je namenjen privatnim i javnim preduzećima, univerzitetima i istraživačkim institutima u Republici Srbiji. Cilj ovog javnog poziva je transfer znanja i primena inovativnih rešenja koja se mogu koristiti kao odgovor na različite razvojne izazove i krizne situacije u Republici Severnoj Makedoniji, Republici Albaniji, Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini. Javni poziv podržava Vlada Republike Srbije u okviru zvanične razvojne pomoći koju pruža kako bi se ojačali ekonomski potencijali u Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini. Na ovaj javni poziv mogu se prijaviti subjekti iz Srbije sa projektima koji sadrže rešenja, proizvode ili usluge koji su već efikasno primenjeni u Srbiji i dokazani u praksi, a imaju potencijal za širenje i u regionu. Projekti mogu biti iz oblasti; bezbednosti i dostupnosti hrane održivog turizma novih digitalnih usluga, rešenja i platformi. Ove oblasti su odabrane imajući u vidu aktuelne izazove i poremećaje na globalnom tržištu hrane, naročito u lancu snabdevanja, i potrebu da se svima omogući nesmetan pristup zdravoj i bezbednoj hrani. Takođe se imao u vidu potencijal za razvoj turizma u regionu i njegov značaj za održivi razvoj, posebno kada je reč o smanjenju otpada, prihvatanju cirkularne ekonomije, promovisanju lokalne hrane i kulture i očuvanju prirode i biodiverziteta. Treća oblast je odabrana s obzirom da digitalni servisi mogu da pomognu u smanjenju digitalnog jaza i nejednakosti i doprinesu većoj uključenosti ranjivih društvenih grupa. Subjekti iz Republike Srbije koji žele da učestvuju u Izazovu treba da, pre slanja prijave, uspostave i razviju partnerstvo sa lokalnim subjektima u zemlji odnosno zemljama u kojima bi se rešenje primenjivalo. Na taj način, sredstva koja se dodeljuju doprinose transferu znanja, inovacija i prakse. Ukupni iznos sredstava koja će biti dodeljena u okviru ovog poziva je 200.000 dolara. Maksimalni iznos granta (bespovratne finansijske pomoći) po projektu je 40.000 dolara, dok su oni koji se prijavljuju dužni da obezbedi sufinansiranje u iznosu od najmanje 20% ukupnih troškova projekta (koje može biti i nefinansijski doprinos, odnosno in-kind finansiranje). Javni poziv za prijavu za učešće u Izazovu otvoren je do 10. oktobra 2023. godine. Detaljno uputstvo za prijavljivanje može se preuzeti OVDE, prijavni formular OVDE, a formular budžeta OVDE. Dokumentaciju je neophodno popuniti na engleskom jeziku. Prijave, kao i pitanja u vezi sa pozivom, dostavljaju se elektronskom poštom na adresu: oda.challenge.rs@undp.org Takođe, svi zainteresovani za učešće u pozivu mogu da pogledaju i odgovore na najčešće postavljena pitanja OVDE. Prethodni javni poziv za zvaničnu razvojnu pomoć Vlade Republike Srbije, u saradnji sa UNDP, bio je objavljen 2021. godine i sproveden je u periodu od novembra 2021. do aprila 2022. godine. Tada je odabrano šest inovativnih rešenja kompanija i inovatora iz Srbije za pomoć partnerskim preduzećima i organizacijama u Severnoj Makedoniji i Albaniji u ublažavanju socio-ekonomskih posledica pandemije COVID-19. Izabrana rešenja obuhvatala su, između ostalog, veb i mobilnu aplikaciju za pristup zdravstvenim uslugama na daljinu, besplatan digitalni alat za učenje na daljinu, algoritam za preciznije tumačenje rezultata testiranja na antitela na COVID-19, kao i razvoj digitalne platforme za procenu uticaja novih investicionih projekata na životnu sredinu i društvo.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

04. septembar 2023.

EU podržava unapređenje poslovne infrastrukture sa 4,6 miliona evra

Bespovratna sredstva od preko 4,6 miliona evra su opredeljena preko EU PRO Plus programa, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, za projekte izgradnje ili rekonstrukcije i infrastrukturnog opremanja industrijskih zona, turističkih lokacija, kao i za projekte izrade tehničke dokumentacije u svrhu razvoja poslovne infrastrukture. „Zajedno sa Evropskom unijom radimo na stvaranju uslova za privredni rast a ova podrška će doprineti jačanju konkurentnosti lokalnih samouprava kao i njihovoj sposobnosti da sprovode projekte. U 18 gradova i opština uz bespovratna sredstva Evropske unije, biće unapređena poslovna infrastruktura u industrijskim zonama, kao i turistička infrastruktura čime će se stvoriti uslovi za nove investicije i nova radna mesta, što sve vodi ka boljem životnom standardu građana”, rekla je Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije. „Evropska unija kroz podršku ovim projektima doprinosi poboljšanju poslovne i investicione klime u Srbiji, jačanju konkurentnost i stvaranju uslova za postizanje boljih ekonomskih rezultata. Očekuje se da ovi projekti doprinesu preko 300 miliona evra novih investicija i otvaranju oko 4.500 novih radnih mesta u roku od pet godina nakon njihove realizacije, dok smo posebnu pažnju usmerili na podršku privrednom razvoju slabije razvijenih delove zemlje”, rekao je ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre. Od ukupnih opredeljenih sredstava 3,1 milion evra će biti utrošeno za infrastrukturno opremanje, odnosno izgradnju saobraćajnica, trafo stanica, unapređenje ili izgradnju komunalne infrastrukture u indusutrijskim zonama u Valjevu, Šapcu, Ćupriji, Preševu i Mionici, rekonstrukciju i opremanje bivšeg tekstilnog kombinata u Bosilegradu, dok će u Novom Pazaru biti završen regionalni Smart centar. EU će sa preko miliion evra podržati projekte usmerene na razvoj održivog turizma u Knjaževcu, Aleksincu, Malom Zvorniku i Kraljevu, dok će Bajina Bašta, Surdulica, Loznica, Paraćin, Zaječar, Kosjerić i Lajkovac dobiti podršku u visini od preko 423.000 evra za izradu tehničke dokumentacije u svrhu razvoja poslovne infrastrukture, odnosno za izradu projekata za građevinsku dozvolu, izvođačkih projekata i studija izvodljivosti. Same lokalne samouprave, srazmerno stepenu razvijenosti, obezbedile su više od 2,7 miliona evra za sufinansiranje ovih projekata. Ovih 18 projekata izabrano je putem Javnog poziva koji je EU PRO Plus sproveo u dve faze u periodu od 26. septembra 2022. do 29. januara 2023. Lista odobrenih projekata dostupna je na internet stranici programa EU PRO Plus: Javni poziv za projekte poslovne infrastrukture [1] Valjevo, Šabac, Ćuprija, Novi Pazar, Preševo, Mionica, Bosilegrad, Knjaževac, Aleksinac, Mali Zvornik, Kraljevo, Bajina Bašta, Surdulica, Loznica, Paraćin, Zaječar, Kosjerić, Lajkovac

Pročitaj više

1 of 5

Vidi sve