Dvadeset izbeglica i tražilaca azila iz čitavog sveta volontiralo je na distribuciji vode učesnicima 36. Beogradskog maratona 23. aprila. Svaki od njih poseban na svoj način. Jedan od njih posebniji je od drugih. Upoznajte Diara – on veruje da ima 18 godina, ali nije siguran jer je tačan datum njegovog rođenja nepoznat. Tokom Maratona, Diar se čitav dan oslanjao na štake dok je stajao na suncu i dodavao flašice vode trkačima. Diar („vid” na kurdskom jeziku) je stigao u Srbiju iz Iraka početkom novembra prošle godine. Nedugo zatim, zadobio je teške povrede kada ga je jedne noći udario voz dok je telefonom razgovarao sa svojom majkom. Diar sleže ramenima dok nam priča svoju priču o teškoćama koje je prošao i  samo kaže „Nisam video voz.” Onda dodaje „Ali sada sam dobro. Skoro četiri meseca sam proveo u bolnici, ostao sam bez noge, slezine, polomio sam rebra, imao upalu slepog creva”. Konačno, nakon nekoliko meseci, Diar je pronašao svoj mir, negu i podršku na obodu Beograda- u Domu za decu i mlade bez roditeljskog staranja koji vodi Jezuitska služba za izbeglice. Diar je odlučio da ostane u Srbiji i podneo je zvaničan zahtev za azil. Njegov najveći izazov, osim invaliditeta, jeste trenutna usamljenost i izolovanost usled činjenice da govori samo kurdski jezik. Da bi mogao da komunicira i upozna svoje novo okruženje, Diar se oslanja na jedinog sunarodnika koji je u međuvremenu dobio međunarodnu zaštitu u Srbiji ali i lokalni nadimak – „Boki”. Boki posećuje Diara jednom sedmično i sa njim provodi nekoliko sati ćaskajući na kurdskom. Tokom razgovora, saznajemo da Diar nije nikada pohađao školu i da je samo delimično pismen i na maternjem jeziku. Kada smo ga pitali da li bi i on voleo da ima lokalni nadimak – možda „Vid”, Diar kaže da mu se potencijano dopada ta ideja. Sve što smo saznali o Diaru je zahvaljujući njegovom prijatelju i prevodiocu Bokiju, odnosno Karohu Pishtewanu. Karoh je imao svega 16 godina kada je došao u Srbiju, takođe iz Iraka. Njegov zahtev za azil je prihvaćen 2019. godine. On trenutno radi u jednom kafiću u Beogradu, za koji tvrdi da je glavni razlog zbog kog je naučio jezik i uspešno se integrisao u društvo. Brzo je napredovao u karijeri i sada tečno govori srpski jezik. Diar se raduje nedeljnim posetama Karoha, jer konačno može da se sporazume na svom maternjem jeziku i bez većih poteškoća.  Karoh često vodi Diara na bilijar i upoznaje ga sa svojim novim prijateljima i kolegama. Šaljivo mu dobacuje da bi značajno brže naučio jezik ukoliko bi upoznao neku devojku, zbog čega Diar brzo rumeni. Njegova namera da pomogne svom sunarodniku je posebno izražena zbog toga što se suočavao sa sličnim poteškoćama pre svega nekoliko godina. Diar posmatra svog prijatelja sa velikim divljenjem i želi da krene njegovim stopama kako bi ostvario sve svoje snove i ciljeve kao pripadnik srpskog društva. Trenutno su mu najveće želje da dobije protezu za nogu i da upiše i završi školu u Beogradu. Moguće je da će srpski postati prvi jezik na kome će Diar moći da čita, jer nas je s ponosom obavestio da je upravo krenuo sa časovima srpskog uz pomoć učiteljice iz Doma u kom živi a koja kaže da mu dobro ide. Njegov  prijatelj i uzor Karoh/Boki insistira da Diar ne sme da odustane od učenja jezika, jer će mu to „otvoriti mnoga vrata” kao što je polazak u školu i rad zajedno sa Karohom  u beogradskom kafeu kada bude u mogao da komunicira sa lokalcima i da koristi javni prevoz. Diar čezne da češće izlazi iz doma, da radi, da doprinese, kao što je pomagao na Beogradskom maratonu. Trenutno se najviše nada da će mu protetska noga, koju srećom pokriva državno osiguranje, stići pre a ne kasnije, jer će tada bolje moći da savlada kretanje po padinama i usponima u Beogradu, a možda i ponovo da zaigra fudbal i stekne nove prijatelje. Jednom rečju, Diar želi da pripada.. Written by Vera Dragović-O’Donnell, Lidija Lazarević      

ECOSOC forum mladih je bio važan događaj koji je okupio mlade ljude, kako bi razgovarali o strategijama za jačanje glasa i liderstva mladih ka unapređenju Agende mladih 2030. Dunja Trifunovic, članica Savetodavne grupe mladih UN-a u Srbiji bila je moderatorka jedne od sesija. Skoro je dala intervju za Glas Amerike, koji sa zadovoljstvom prenosimo ovde u celosti.  VAŠINGTON/NJUJORK — Mladi aktivisti iz celog sveta krajem aprila su učestvovali u trodnevnoj konferenciji Foruma mladih Ekonomskog i socijalnog saveta UN (ESOSOC) u Njujorku, a jednom od sesija predsedavala je Dunja Trifunović, članica Savetodavnog borda mladih u organizaciji UN Srbija. "Glavne teme konferencije bile su održivi oporavak od pandemije kovida 19 kao i implementacija ciljeva održivog razvoja", kaže 19-godišnja aktivistkinja za Glas Amerike. "To su aktuelne i aktraktivne teme koje su animirale veliki broj mladih ljudi da, kako u sedištu UN tako i onlajn, isprate ovaj događaj. Sama činjenica da je ovako veliki broj mladih pokazao interesovanje, svedoči da ove važne teme nisu detalj na skupu konferencijskog tipa, već važna pitanja u čijem rešavanju mladi vide svoju ulogu. Sesija kojom sam zajedno sa kolegom sa Barbadosa presedavala ticala se Agende za mlade 2030. i instrumenata koje posedujemo za njeno ostvarivanje". Glas Amerike: Šta su najvažnije preporuke i ideje koje su učesnici predložili u okviru priprema za samit o ciljevima održivog razvoja koji se održava u Njujorku u septembru? Dunja Trifunović: Ključna preporuka ticala se uloge i afirmacije mladih, njihovog smislenog uključivanja u realizaciju pomenutih ciljeva, te promocije njihovog aktivnog učešća u javnom životu. Ključna reči u ovim preporukama bili su resursi - finansijski i naučni, kao važni podsticaji koji bi mladima omogućili da valjano oblikuju, a zatim i materijalizuju svoje vizije i ideje. Mladi aktivisti su ukazali na činjenicu da bi postojeće mehanizme trebalo modifikovati u smislu da oni budu dostupniji mladima. Uključivanje u formalni procese osmišljavanja i donošenja odluka podrazumeva, složićete se, savršeno spremne ljude za taj nivo zadatka. Glas Amerike: Ujedinjene nacije su nedavno objavile izveštaj o klimatskim promenama koji je veoma sumoran, a generalni sekretar Antonio Gutereš upozorava da je svet "na tankom ledu". Kakva je atmosfera na klimatskim konferencijama, kada znamo da se klimatski ciljevi ne ostvaruju dovoljno brzo? Dunja Trifunović: Atmosfera je manje sumorna od samih izveštaja, koji ne samo da svedoče da svet klizi na tankom ledu, već i da pukotine u ledu prete da naprave brze, kolosalne štete sa nesagledivim posledicama. To su neumoljive činjenice. S druge strane, činjenica je i da danas u svetu postoji nebrojeno mnogo mladih ljudi, koji su snagom volje i željom da sačuvaju ovaj svet pokazali neverovatnu hrabrost, umešnost i spremnost za borbu. Kada se na jednoj konferenciji nađu mladi iz Barbadosa, SAD, Srbije, Italije i Nikaragve i svi odreda sa istom strašću prilaze ovom problemu, stvara se utisak da će ta snaga na kraju prevagnuti i uspeti u naumu da zaustavi sat sveopšteg sunovrata u koji klizi naša planeta. Glas Amerike: Šta ste čuli na sesiji kojom ste moderirali, a što je bilo najviše iznenađujuće za vas? Dunja Trifunović: Živo, interesantno i dinamično - tako bih opisala našu sesiju posvećenu implementaciji Agende 2030. Svako od govornika je sa aspekta svog profesionalnog angažmana davao predloge, pravio preseke i sugerisao brži i jednostavniji put do zadatog cilja. Tada su se čuli najrazličitiji glasovi i svako od govornika je sa drugačijeg aspekta prilazio temi Agende 2030. Za mene je najveća fascinacija bio njihov odnos prema nama mladima - partnerski, pun uvažavanja i podsticajan za naš dalji rad. Ni naš odgovor nije izostao - predstavnici institucija morali su da primete da smo mi mladi zahvaljujući našem cilju i viziji uspeli ono što starijima nije pošlo za rukom - da srušimo sve nacionalne i kulturološke barijere i pokažemo da u borbi za Planetu ne postoje on i ona nego samo mi svi zajedno. Glas Amerike: Vi ste već učestvovali na nekoliko velikih svetskih konferencija pod okriljem UN ili EU, između ostalog konferenciji UN o klimatskim promenama COP 27 u Egiptu 2022, i događaju Youth4Climate u Milanu 2021. Da li se glas mladih čuje i uvažava dovoljno, da li se nešto promenilo proteklih nekoliko godina? Dunja Trifunović: Jeste, zaista se mnogo toga promenilo. Ako smo do 2019. pravili korake koji se nisu mogli videti golim okom, posle toga svaki naš zamah bio je korak od sedam milja. Mladi se danas na klimatskim konferencijama UN-a nalaze u ulozi pregovarača ispred svoje zemlje, aktivno su uključeni u kreiranje politika na globalnom, a sve više i na lokalnom nivou. Sve to je pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo. Mi naravno nismo ni na polovini puta, ali svaka potvrda koja stiže, a njih nije malo, vetar je koji duva u naša jedra. Mladi se uključuju u različite procese o čemu svedoči osnivanje kancelarije ze mlade UN-a, ali i Agenda za mlade 2030. koja nas prepoznaje kao partnere UN-a i ključne aktere u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja. Glas Amerike: Učesnici foruma su bili iz celog sveta i izneli različite probleme. Gde vidite da se nalazi Srbija u okviru šire slike, u smislu i problema i kapaciteta za njihovo rešavanje? Dunja Trifunović: Srbija je na žalost crna tačka na mapi klimatskih promena. S jedne strane, mi smo zemlja u razvoju, koja poput drugih zemalja iz iste kategorije nema dovoljno kapaciteta da adekvatno odgovori na izazov. Možda nema ni višak interesovanja, ali to je već druga tema. Ono što je preporučuje za ozbiljno suočavanje sa ovim globalnim problemom jeste činjenica da se Srbija zagreva brže od evropskog proseka. S druge strane, ona kao mala zemlja doprinosi klimatskim promenama tek oko 0.1 odsto svetskih emisija. Glas Amerike: Da li su mladi u Srbiji dovoljno upoznati sa njima i posvećeni ciljevima o kojima se razgovaralo na ECOSEC forumu ovih dana? Znamo da su ekološka pitanja proteklih godina u Srbiji bila pokretač najvećih društvenih protesta, i da je ljudima stalo do zaštite životne sredine, ali su učesnici tih protesta bili ljudi različitih godina. Da li je pojačan aktivizam mladih i mimo političke sfere? Dunja Trifunović: Duboko negodovanje ljudi izazvale su upravo ekološke, a ne, kako se moglo očekivati, političke i geopolitičke teme. To je bio vrlo dobar pokazatelj da se duboko u ljudima nešto pokrenulo - prkos, strah i do nedavno samo podrazumevajuća podrška prirodi. Postalo je jasno da se ništa ne podrazumeva. Želiš da sačuvaš prirodu, vazduh i vodu - pokaži to, reci na glas šta misliš, pokreni akciju, pozovi mlade ljude da urade nešto u vezi sa tim. Aktivizam se spontano probudio u dubini društva, polako se definisao da bi na kraju dobio zasluženo mesto u javnom diskursu. Glas Amerike: U Srbiji je 2021. usvojen Zakon o klimatskim promenama, koliko se on primenjuje? Dunja Trifunović: Usvajanje Zakona o klimatskim promenama samo je početni korak u uspostavljanju pravnog okvira za preuzimanje obaveza iz sistema trgovanja emisijama EU, koji je jedan od ključnih instrumenata EU za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Ovde treba dodati da smo imali prazan prostor od tri godine jer javna rasprava 2018. godine nije rezultirala donošenjem zakona. Znači, pravni okvir je napravljen, a u kojoj meri će on biti deklarativne prirode, a u kojoj doneti suštinske promene ostavljam monitoringu da proceni. Svakako, kaskanje za EU pogodiće najviše privredu koja neće imati dovoljno vremena da se pripremi za izazove koje donosi Evropski zakon o klimi. Kao indikativnu navodim činjenicu da Zakon nije regulisao uspostavljanje mehanizama za ispunjavanje obaveza iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza. Srbija nije čak uspela da obezbedi ni osnovne obaveze prema Konvenciji i Sporazumu iz Pariza, kao što je redovno izveštavanje i podnošenje unapređenog Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC-a).   Original source: Voice of America, available at the following link. Author: Helena Đorđević

Raška, april 2023 - Na jugozapadu Srbije, u centru grada Raške, nedaleko od pešačke zone nalazi se istoimena osnovna škola. U prohladnim podnevnim satima, malo pešaka prolazi pored nje. Daleko je više automobila.  Đaci koji idu u starije razrede Osnovne škole Raška, od nedavno su kroz istraživanje otkrili odgovor zbog čega imaju neprijatan osećaj u grlu dok trče po hladnom vremenu.  Dvanaestogodišnji Simon Ćirković voli da igra fudbal. Kaže da nije isto kada za loptom trči leti i zimi. I veruje da za nelagodnost koju oseća nije razlog hladan vazduh.  „Kada se loži ugalj vrlo je teško da se diše zbog teškog i neugodnog mirisa. Teže mi je tako da igram fudbal, kada je vazduh zagađen“, kaže Simon. Globalno, svakog dana oko 93% dece mlađe od 15 godina udiše zagađen vazduh koji je štetan po njihovo zdravlje. Zagađenje vazduha se dovodi u vezu sa pojavom hroničnih oboljenja respiratornog sistema kod dece, kao što su bronhitis i astma. Deca mlađa od pet godina su najugroženija, jer unose više vazduha u odnosu na svoju telesnu masu nego odrasli.  Simon kao i njegova drugarica Helena Pribanović ima 12 godina. Oboje idu u peti razred.  Kroz programe nastave i učenja  grupe prirodno-matematičkih predmeta, takozvanih STEM predmeta, doprinosi se sticanju znanja i razvijanju svesti učenika o važnosti praćenja kvaliteta vazduha i posledicama zagađenja po okolinu i zdravlje ljudi. Helena kaže da joj je mnogo lakše da shvati koliko je vazduh zagađen, ali i šta je tome razlog kada u školi imaju eksperimente kojima to istražuju.   „Uzeli smo pločicu koja je bila providna i na njoj smo namazali vazelin, i ispod strehe smo stavili i tamo smo držali 24 sata. Kada smo uzeli tu pločicu, na njoj smo našli čestice prašine i čestice čađi“, kaže Helena.  Simon se dok Helena priča slaže sa njenom tvrdnjom. Dodaje da je još jedna od prednosti sticanja znanja eksperimentima to što se rade timski.  „Putem eksperimenata meni je zanimljivije da učim zato što lakše se pamti i kada radimo timski vrlo je zanimljivije“, smatra dvanaestogodišnji Simon.  UNICEF je u okviru projekta „Škole za bolji kvalitet vazduha“ koji realizuje uz finansijsku podršku Vlade Norveške za potrebe razvijanja funkcionalnih znanja o štetnim posledicama zagađenja vazduha i značaju očuvanja životne sredine donirao u 46 škola u Srbiji, među kojima je i škola u Raški, komplete nastavnih sredstava za realizaciju nastave STEM predmeta. Koristeći ova nastavna sredstava, učenici istražuju i izvode eksperimente, čime je nastava postala interesantnija i životnija, a znanja koja učenici u tom procesu stiču postaju trajnija.  Treći učenik koji sa Helenom i Simonom radi na eksperimentu otkrivanja čestica koje zagađuju vazduh, je dve godine stariji od njih. To je Lazar Denić. On objašnjava kako merači kvaliteta vazduha koje je UNICEF dao na korišćenje školama pomažu učenicima da imaju uvid u to koliko je i da li je vazduh zagađen i utiču na roditelje da u svom domaćinstvu doprinesu smanjenju zagađenja.  „Jako je važno što imamo ove merače kojima možemo stalno da pristupimo jer, mnogi zagađivači smo mi ljudi koji vozimo automobile i na šta mi možemo zapravo da utičemo, tako da, moramo da znamo u bilo kom trenutku da li je naš vazduh čist ili nije i da reagujemo u korist našeg vazduha, jelte“, kaže Denić. Nastavnica koja predaje jedan od predmeta koji pripadaju grupi STEM predmeta, tehniku i tehnologiju - Olivera Panović Sočanac, kaže da je interdisciplinarni pristup kada je više predmeta uključeno u celovito sagledavanje problema lakši, kako deci za razumevanje, tako i nastavnicima koji su podrška tom procesu.  „Razlika između teorijskih znanja i praktičnih znanja je jako velika. Ja deci mogu da pričam pet puta jednu istu stvar, ali tek onda kad vide, oni postanu svesni onoga što sam ja pričala,“ kaže Olivera i dodaje: „onog trenutka kada vide te čestice, u njima se nešto promeni. Prvo, svest bude drugačija, svesni su sredine, posle toga počinju da utiču na svoju sredinu, a u budućnosti trudiće se da zamene nečim boljim ono što nas danas zagađuje.“  Jedan od važnih načina profesionalnog razvoja i osnaživanja nastavnika iz 46 škola bilo je mentorstvo - odnosno saradnja sa kolegama koji imaju bogato iskustvo u interdisciplinarnom pristupu problemu i realizaciji projektne nastave kroz STEM nastavne predmete.  Za sada, nastavnici razmenjuju iskustva i primere svoje prakse kroz onlajn savetovanja. Razmena primera je dragocena jer su škole iz čak 15 opština uključene u projekat UNICEF-a, i svaka je od njih u odnosu na svoj geografski, demografski i drugi kontekst realizovala aktivnosti i istraživanja koja se odnose na sprečavanje zagađenja vazduha. Ti primeri su bili inspiracija za ostale  da pokrenu nove školske projekte  ili da neke svoje aktivnosti i istraživanja modifikuju i primene u svom kontekstu i okruženju.  „Povezivanje sa drugim školama u STEM projektu je jako bitno zato što mi učesnici tog projekta razmenjujemo iskustva, dolazimo do zaključaka, različitih, ali to sve vodi jednom rešenju, a rešenje i cilj je smanjenje zagađenja u kome živimo“, pojašnjava nastavnica Olivera Panović Sočanac.    Jedna od roditelja, majka učenika petog razreda, Olivera Đoković Raković, kaže da su znanja koja su deca sticala praktično, kasnije prenosila i na porodicu. I to sa strašću i energijom svojstvenom samo deci. Upornom i jakom.  „Ova generacija za razliku od moje, kada saznaju da problem postoji, žele da dođu do saznanja i rešenja odmah. Moj sin, kada je uradio jedan od eksperimenata, shvativši koliko je vazduh zagađen, nije prvo pomislio kako da pomogne ljudima koji ga udišu, već drveću koje proizvodi kiseonik i čisti vazduh koji dišemo“, kaže Olivera. Ovim projektom UNICEF i Vlada Norveške, uz podršku Ministarstva prosvete i Ministarstva turizma i omladine,  i u partnerstvu sa Institutom za nuklearne nauke „Vinča”, Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), Inicijativom „Digitalna Srbija” (DSI), Internet društvom Srbije, Fondacijom „Petlja”, Centrom za promociju nauke (CPN) i organizacijama „Connecting” i „Dostignuća mladih u Srbiji“, a u saradnji sa lokalnim zajednicama, pomažu da  se podigne  svest dece i mladih školskog uzrasta, i njihovih roditelja i nastavnika o nivoima zagađenja vazduha i njihovom štetnom uticaju na zdravlje i dobrobit ljudi.  

Nakon tri decenije, Park narodnih heroja u centru opštine Prijepolje na reci Mileševki, potpuno je obnovljen i uređen, zahvaljujući sredstvima Ministarstva turizma i omladine i Evropske unije kroz EU PRO Plus program. Svečanom otvaranju Parka prisustvovali su ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji, Nikola Bertolini, posebni savetnik u Ministarstvu turizma i omladine Esad Hodžić i Mikela Telatin, direktorka UNOPS Kancelarije u Srbiji. „Ovaj park je izraz partnerstva između Srbije i Evropske unije koja je predstavlja naše okruženje, prostor u kome živimo i u gde nas države članice EU posmatraju i tretiraju kao ravnopravne. Pomoć koju zajedno pružamo našim lokalnim zajednicama je naša snaga i mogućnost da se razvijamo, a istovremeno prilika za nas da razumemo šta su potrebe na lokalnom nivou, na koje ćemo zajedničkim snagama pokušati i da odgovorimo. Danas je to ovaj lepi park na lepoj Mileševki u Prijepolju, a sutra su to već neki drugi projekti koji se odnose na infrastrukturu, poljoprivredu ili na podršku malim i srednjim preduzećima”, rekla je ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević. Finali radovi su izvršeni uz finansijsku podršku Evropske unije od više od 20 miliona dinara kada su postavljane elektroinstalacija, rasveta, video nadzor kao i mobilijar i sprave za fitnes i za vežbanje. „Ovaj projekat je rezultat rada velikog broja ljudi, institucija, uloženog vremena i energije i ograničenih sredstava – što znači da je odraz i velike posvećenosti. Drago mi je da vidim da je uspešno realizovan. Evropska unija čeka na vas i EU je ovde za vas!”, rekao šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, Nikola Bertolini. Esad Hodžić, posebni savetnik u Ministarstvu turizma i omladine je istakao da je rekonstrukcija Parka započeta na inicijativu samih Prijepoljaca a da je ministarstvo turizma i omladine sa 37,8 miliona dinara podržalo prvu fazu renoviranja tokom koje su asfaltirani sportski tereni za košarku, mali fudbal, odbojku i tenis, te postavljena zaštitna rešetka preko rekonstruisanog odvodnog kanala i betonirano stepenište unutar tribina. „Uspeli smo da sačuvamo dušu našeg parka iz davnih vremena a da prostor oplemenimo novim sadržajem. Ovo je park za sve nas, za najmlađe, za starije koji imaju šahovski kutak, tu su tereni za sportiste, sprave za rekreaktivce, ali i za osobe sa invaliditetom, jednostavno park dostupan svim našim građanima”, rekao je Drago Popadić, predsednik opštine Prijepolje. U Prijepolju je, tokom dana, Bertolini takođe imao priliku da vidi projekte koje je u opštini podržala EU a koji doprinose boljim socijalnim uslugama i uslovima za obrazovanje. On je obišao sportsku salu u Osnovnoj školi „Milisav Stiković” koja je renovirana uz bespovratna sredstva EU, kao i Dnevni centar za decu i mlade sa problemima u ponašanju odnosno projekat koji zajedno sprovode udruženje „Nova vizija” i Centar za socijalni rad a koji će značajno unaprediti socijalne usluge kao i socijalnu integraciju rizičnih grupa kod dece i mladih.