Ujedinjene nacije u Srbiji

Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i prosperitetu. Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:

Saznajte više

Priča

18. april 2024.

Ujedinjene nacije u Srbiji objavile Izveštaj o rezultatima za 2023. godinu

Beograd, 18. april 2024. – Ujedinjene nacije su objavile Izveštaj o rezultatima za 2023. godinu, pokazujući značajne napretke ostvarene u partnerstvu sa Vladom Srbije. Ovaj zajednički napor, koji uključuje 20 UN agencija, fondova i programa, fokusira se na ubrzavanje Ciljeva održivog razvoja u okviru 3 strateške oblasti: zelena transformacija, razvoj ljudskog kapitala i utvrđivanje agende vladavine prava i ljudskih prava. Pridržavajući se opšteg principa UN „Da niko ne bude izostavljen“, agencije, fondovi i programi UN u Srbiji doprineli su sa preko 80 miliona dolara tokom prošle godine.UN su se fokusirale na podršku strategijama za smanjenje energetskog intenziteta i emisija i povećanje kapaciteta zemlje za obnovljivu energiju, uključujući energetsku efikasnost, energetsko siromaštvo zagađenje vazduha, i transformaciju privrede. Ove strategije su takođe razmatrale pravednu tranziciju privrede, zalažući se za pravičnost i socijalnu pravdu u prelasku ka niskougljeničnoj ekonomiji. Implementacija ovih akcija je rezultirala izvanrednim rezultatima: javne zgrade sada troše 30% manje energije i imaju 20% manje emisije CO2; pokrenuto je 60 poslovnih rešenja vrednih 30 miliona dolara za poboljšanje energetske efikasnosti, povećanje obnovljive energije i smanjenje energetskog siromaštva; 31 lokalne samouprave su postavile temeljne strategije za održivi urbani razvoj. Štaviše, podržavanjem preko 600 malih i srednjih preduzeća u digitalizaciji, finansijama i zelenoj i kružnoj ekonomiji, otvoreno je 270 novih radnih mesta.UN je nastavio da promoviše univerzalni pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i jača otpornost javnog zdravstvenog sistema na šokove i krize, takođe i kroz poboljšanu agendu e-zdravstva. Proširen je pristup uslugama socijalne zaštite ugroženim grupama, uključujući Rome, žene u nepovoljnom položaju, mlade koji napuštaju nadzornu negu, osobe sa invaliditetom i starije osobe. Proces pretvaranja obrazovanja u inkluzivnije – uključujući migrante i izbeglice – ubrzao se, u partnerstvu sa lokalnim samoupravama, nastavnicima i savetodavnim telima. Tokom godine, 35.000 dece i staratelja koristilo je inovativne usluge u oblasti razvoja ranog detinjstva; preko 300 porodica na ivici siromaštva dobilo je nove domove, dok je kampanja dobrovoljne predaje uspela da prikupi više od 82.000 komada vatrenog oružja samo mesec dana nakon tragičnih događaja iz maja 2023. Besplatne usluge medicinskog, pravnog i psihološkog savetovanja pružene su za 7.000 žena; dok je pružena podrška ženama i devojčicama iz šest romskih naselja širom Beograda u zdravstvenoj pismenosti, kao i ženama sa invaliditetom, omogućavajući im da se zalažu za sopstveno seksualno i reproduktivno zdravlje i prava.UN je podržao Srbiju u usklađivanju sa međunarodnim standardima ljudskih prava i rodne ravnopravnosti kroz usaglašavanje sa međunarodnim obavezama u jednogodišnjoj kampanji posvećenoj ljudskim pravima povodom obeležavanja 75. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Druge oblasti podrške prioritizovale su mere protiv korupcije i trgovine ljudima. Pojačani su napori da se unaprede sistemi upravljanja na lokalnom nivou, uz povećan kapacitet za rodno odgovorno i budžetiranje prilagođeno deci i podršku digitalnoj transformaciji usmerenoj na ljude.UN je nastavio da proširuje zaštitu za migrante i izbeglice kroz razvoj politike i pravnu pomoć, uključujući identifikaciju blizu 800 pojedinaca u riziku od apatridije u neformalnim naseljima u okviru kampanje #IBelong. Nacionalna inicijativa o pravima na nasleđe dosegla je preko 3 miliona ljudi, dok je nacionalna kampanja imunizacije imala doseg od milion ljudi. Poverenje među zajednicama, razumevanje i poštovanje različitosti značajno su porasli kod 500 mladih.Uz kolektivne napore i kontinuirano nastojanje Ujedinjenih nacija zajedno sa Vladom Srbije, preduzimaju se značajni koraci ka održivoj i pravednoj budućnosti. Put koji je predstoji je pun izazova, ali i mogućnosti i obećanja za stanovništvo Srbije,.Na tom putu ka progresu, bitno je da niko ne bude izostavljen.

Pročitaj više

Priča

28. mart 2024.

Svet rasipa preko milijardu obroka dnevno

Domaćinstva na svim kontinentima su 2022. godine bacila preko milijardu obroka dnevno, dok je istovremeno 783 miliona ljudi pogođeno glađu, a trećina čovečanstva suočena sa prehrambenom nesigurnošću.Rasipanje hrane nastavlja da šteti globalnoj ekonomiji i podstiče klimatske promene, gubitak prirode i zagađenje. Ovo su ključni nalazi izveštaja Programa UN za životnu sredinu (UNEP) objavljenog danas, uoči Međunarodnog dana nultog otpada.132 kilograma po glavi stanovnikaU 2022. godini proizvedeno je 1,05 milijardi tona otpada od hrane (uključujući nejestive delove), što je 132 kilograma po glavi stanovnika i skoro jedna petina ukupne hrane dostupne potrošačima. Od ukupne količine bačene hrane 2022. godine, 60 odsto je bačeno na nivou domaćinstva, pri čemu su prehrambene usluge odgovorne za 28 odsto, a maloprodaja 12 odsto.„Rasipanje hrane je globalna tragedija. Milioni će danas ostati gladni jer se hrana rasipa širom sveta“, rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a. „Ne samo da je ovo veliko razvojno pitanje, već i uticaji takvog nepotrebnog otpada uzrokuju značajne troškove klimi i prirodi. Dobra vest je da znamo da ako zemlje daju prioritet ovom pitanju, mogu značajno da preokrenu gubitak i rasipanje hrane, smanje uticaj na klimu i ekonomske gubitke i ubrzaju napredak u ostvarivanju globalnih ciljeva.Do 10% emisijaPrema poslednjim podacima, gubitak hrane i otpad stvaraju 8-10 odsto godišnjih globalnih emisija gasova staklene bašte (GHG) – skoro 5 puta više nego u sektoru vazduhoplovstva – i značajan gubitak biodiverziteta jer zauzimaju ekvivalent skoro trećini svetske emisije poljoprivredno zemljište. Gubitak i rasipanje hrane u globalnoj ekonomiji se procenjuje na otprilike 1 trilion dolara.Dodatni linkovi:Izveštaj o indeksu bacanja hrane 2024

Pročitaj više

1 of 5

Priča

11. mart 2024.

Međunarodni dan žena 2024: Devojčice mogu sve

Beograd, 7. mart 2024 – Ujedinjene nacije u Srbiji su povodom Međunarodnog dana žena organizovale panel diskusiju „Šta bi poručila mlađoj sebi“ i predstavu „Devojčice“. „Ovogodišnja globalna tema Investirajte u žene: Ubrzajte napredak verno oslikava našu večerašnju misiju. Okupili smo se danas ovde kako bismo podstakli na razmišljanja i dijalog i inspirišemo se na kolektivnu akciju prema svetu koji ceni i ulaže u potencijal svake žene i devojke“, rekla je Mari Jamašita, predstavnica generalnog sekretara i šefica Kancelarije UN u Beogradu, prilikom otvaranja panela „Šta bi poručila mlađoj sebi“.„Nemoj da se pretvaraš da si neko ko nisi, budi iskrena prema sebi i nemoj da se ponašaš na određeni način samo da bi bila prihvaćena u društvu. Poručila bih sebi i da ne brinem puno o tome šta drugi ljudi misle o meni. Takođe, greške su normalne i neka te one ne spreče u napredovanju, jer to je takođe deo odrastanja. I ne možeš uvek svima da ugodiš“ – izjavila je Kristin Melsom, ambasadorka Norveške u Srbiji.Na panelu su pored nje učestovale i Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji, Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji i Flor de Lis Vaskez, zamenica meksičkog ambasadora u Srbiji, kao i moderatorka Minja Bogavac, autorka predstave „Devojčice“. Ambasadorka Nemačke je rekla da bi mlađoj sebi jednostavno rekla da bude smela i prihvati izazove, kao i „da nikada u startu ne mislim da je nemoguće da ostvarim ono što želim“.Prvi savet koji bi Halačeva dala mlađoj sebi je da bude iskrena prema sebi i ne ograničava se zbog očekivanja drugih. „Te kutije u koje stavljamo sebe zapravo ne postoje, one postoje samo u mašti drugih ljudi, a mi trošimo puno vremena u svom životu kako bismo stale u te male kutije“, izjavila je.Flor de Lis Vaskez, zamenica ambasadora Meksika, istakla je da bi poručila mlađoj sebi da se ne plaši da bude etiketirana kao feministkinja. „Zato što je to reč koja još uvek plaši puno ljudi u Meksiku. Biti feministkinja ne znači biti radikalna. Biti feministkinja znači da želite rodnu ravnopravnost za devojčice“, rekla je ona. Nakon panela, izvedena je pozorišna predstava „Devojčice”, nastala kroz kreativni proces u kome je učestvovalo deset mladih žena različitog uzrasta, interesovanja i porekla iz cele Srbije. Ova društveno angažovana produkcija, koja je izvedena u više od 40 gradova u Srbiji, rezultat je višemesečnog umetničkog i istraživačkog procesa u kom koautorke i izvođačice pričaju svoje lične, autentične i istinite priče. One nam pokazuju kako je biti devojčica i kako se devojčice bore sa izazovima ili sa nepripadanjem.Predstava je nastala u produkciji Reflektor teatra, u partnerstvu sa omladinskom organizacijom E8, a u okviru projekta koji je sprovela Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost u Srbiji (UN Women), koji je finansirala Evropska unija.„Iako predstava ima mnogo elemenata humora, mora da priznam da smo tokom njenog stvaranja bile često preplavljene osećanjima ali i tužne, jer smo shvatile da onog trenutka kada prerastemo naše ružičaste sobe i kada postanemo mlade žene, da je svet oko nas jedno nerpijateljsko mesto i da devojčica mora da bude oprezna jer sve može biti shvaćeno kao provokacija“, rekla je Milena Minja Bogavac, autorka predstave.Međunarodni dan žena ustanovljen je u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš. Više od 15.000 žena je tražilo kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Inicijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja Klara Cetkin, a prvi Dan žena proslavljen je 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. Generalna skupština UN je 1977. godine rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

02. februar 2024.

SZO i UNICEF poručuju da je hitna vakcinacija neophodna da bi se zaštitili životi dece

Beograd, 2. februar 2024 - Institut za javno zdravlje Srbije je 31. januara 2024. godine prijavio 4 smrtna slučaja od velikog kašlja kod male dece u Srbiji, koja su bila suviše mala da bi bila potpuno vakcinisana. Zdravstvene vlasti su takođe prijavile ukupno 1.595 potvrđenih slučajeva velikog kašlja u periodu od 1. januara 2023. do 28. januara 2024. godine. Veliki kašalj je zarazna bolest koja se obično manifestuje iscrpljujućim kašljem i koja može da pogodi svakoga, ali je najteža kod nevakcinisane dece, mlađe od godinu dana. U proseku, svaka dvadeseta nevakcinisana beba koja se zarazi razvije teške komplikacije koje mogu dovesti i do smrti. Adolescenti i odrasli se takođe mogu zaraziti, ali klinička manifestacija kod njih može biti blaža i stoga proći nedijagnostikovana i nelečena, što doprinosi cirkulaciji bakterije među stanovništvom. Težak oblik velikog kašlja se može sprečiti bezbednom i delotvornom vakcinom koja je dostupna širom sveta od pedesetih godina prošlog veka i deo je nacionalnih programa redovne imunizacije od 1974. godine. Od ključne je važnosti da sve bebe dobiju ovu primarnu seriju kombinovane vakcine protiv velikog kašlja (u Srbiji se daje kao deo petovalentne vakcine), odnosno ukupno tri doze vakcine do navršenih 6 meseci života, kako bi bile zaštićene u periodu kada su najranjivije. Revakcinacija protiv velikog kašlja u drugoj godini života i pre polaska u školu važna je za jačanje imuniteta i sprečavanje širenja velikog kašlja u zajednici. SZO i UNICEF će podržati javnozdravstvene ustanove da nastave s jačanjem kapaciteta za nadzor i da dopru do svakog deteta u Srbiji sa vakcinama primljenim na vreme koje spasavaju živote. Vakcine spašavaju živote. Nemojte odlagati. Svaka doza je važna.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

24. januar 2024.

Prevencija raka grlića materice: Važnost redovnih pregleda i HPV vakcine

“Najstariji sin je tek krenuo u prvi razred, tako da to ne moram ni da vam pričam, možete da zamislite, koliki je to šok“, priseća se Violeta teških trenutaka,“Za sve pacijente obolele od kancera, prvo je potrebno neko vreme, dok se saberu i shvate sa čime se zapravo suočavaju.“ Violeta se sa dijagnozom cervikalnog kancera suočila u ranoj fazi bolesti, zahvaljujući svojoj disciplini i posvećenosti redovnim lekarskim pregledima. „Svi simpotomi koji se kasnije pokažu su uglavnom u kasnijim stadijumima, kada je izlečenje manje izvesno. Tako da redovna kontrola, ja sam išla kod ginekologa i stomatologa na šest meseci, tada sam imala i malu decu, prosto je to bilo normalno. Na vreme je, u okviru tih godinu dana, otkriveno, uz terapije, radikalnu histeroktomiju, posle toga zračenje, evo 30 godina od kada je prošlo“, objašnjava Violeta. Rak grlića materice samo u 2021. godini dijagnostikovan je kod 1085 žene u Srbiji. Gotovo svaki, od 424 života izgubljena u samo jednoj godini, mogao je da bude sačuvan, da je ranije uspostavljena dijagnoza. Nа оsnоvu prоcеnа Еvrоpsкоg infоrmаciоnоg sistеmа zа 2020. gоdinu, Srbija je na petom mestu u Evropi po broju slučajeva cervikalnog kancera, sa visokim procentom smrtnog ishoda. Iskustva Australije i evropskih zemalja, poput Finske, pokazala su da se uz rano otkrivanje bolesti putem skrining programa, redovnih ginekoloških pregleda i vakcinaciju protiv HP virusa, oboljevanje od cervikalnog kancera svodi na veoma nizak procenat. Populacioni fond Ujedinjenih nacija u Srbiji, u saradnji sa partnerima, Institutom za javno zdravlje Srbije Dr MIlan Jovanović Batut, Ministarstvom zdravlja, profesionalnim udruženjima, ekspertima, kao i organizacijama civilnog društva promoviše stalni dijalnog izmedju ključnih aktera i podržava programe i mehanizme koji doprinose tome da se unapredi razumevanje značaja prevencije ozbiljne bolesti, koja najčešće pogađa žene između 35 i 45 godina. Violeta Ivković zna koliko je važno izdvojiti vreme za brigu o sebi. „Moramo da naučimo da volimo sebe i svoje telo, kome bismo se drugom obratili ako ne lekarima. Oni i postoje da bi nas lečili, prevencija, pre svega prevencija je fantastična, ako bismo bili displinovani,“ govori Violeta,“Treba naći vremena, mi mislimo da nemamo vremena, a to je pola sata kod zubara, kod ginekologa pola sata, mnogo znači za očuvanje života, zdravog života.“ Postoji više od 120 tipova HPV, od kojih oko 40 mogu uzrokovati genitalne infekcije kod muškaraca i žena. Većina infekcija izazvanih HPV prolazi bez simptoma, u periodu od oko dve godine. Međutim, HPV infekcija nekim od visokorizičnih tipova virusa može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući i karcinom grlića materice kod žena. U Srbiji je od 2022. godine vakcinacija protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima (HPV), dostupna o trošku države, za decu oba pola (devojčice i dečake) uzrasta 9-19 godina, a više informacija nalazi se na sajtu: https://www.batut.org.rs/index.php?content=2383, Violeta Ivković nema dilemu da bi roditelji trebalo da povedu decu na vakcinaciju: “Da je to postojalo pre 30 godina, mi sada ne bismo sedele i pričale o ovome. Imam troje dece i petoro unučadi. Moja deca, zahvaljujući onome što su prošla sa mnom, kada su bila malena, ne dovode u pitanje da li će vakcinisati decu.“ Sumnje nisu imali ni roditelji petnaestogodišnje Natalije Barlov. Njen stariji brat već je vakcinisan. Posle razgovora sa roditeljima i lekarima i Natalija razume da vakcinacija znači odgovornost prema sebi i svom zdravlju. „Rekli su da je to jako bitno da se završi, zato što možda u budućnosti se desi nešto i onda je to potrebno. U osnovnoj školi smo imali sistematski pregled i tamo su nam pričali doktori o tome i kako je bitno da to primimo. Mi nismo shvatali koliko je to ozbiljno i bili smo „ok, kao pimićemo“, ali smo kasnije shvatili da stvarno treba to da uradimo.“ Ipak, Natalija ne poznaje mnogo vršnjaka koji su vakcinisani: „Ja znam za tri, četiri osobe možda i oni su mi rekli da to nije ništa strašno i da će im pomoći u budućnosti, tako da mislim da je to dobro.“ U sklopu Evropske nedelje prevencije raka grlića materice, Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije, Ministarstvom zdravlja, Komitetom za međunarodnu saradnju studenata medicine – Srbija, već petu godinu zaredom organizuje edukativne i zdravstveno-promotivne aktivnosti širom Srbije, a od ove godine poseban fokus stavljen je na srednjoškolce koji će imati prilike da unaprede razumevanje o značaju i raspoloživosti HPV vakcine u našoj zemlji. Za UNFPA, kao vodeću agenciju Ujedinjenih nacija za seksualno i reproduktivno zdravlje, unapređenje prevencije raka grlića materice predstavlja jedan od najznačajnih prioriteta, te će i u narednom periodu nastaviti da pruža podršku relevantnim institucijama kako bi unapredile svoje kapacitete za planiranje, razvoj i sprovođenje programa organizvanog skrininga i sprovođenja HPV imunizacije. Uz redovne preventivne preglede i adekvatnu vakcinaciju životi mnogih žena mogu biti spašeni.

Pročitaj više

1 of 5

Priča

22. februar 2024.

Intervju: "Povećan nivo bezbednosti i privatnosti korisnica Sigurne kuće“

U okviru Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite u Vranju postoji i Sigurna kuća od svog osnivanja 2016. godine pruža pomoć i utočište svakoj ženi i detetu koji su preživeli nasilje u porodici (ukupno 401 do sada). Korisnice u tom bezbednom okruženju mogu da zadovolje osnovne životne potrebe, dobijaju pomoć za lični razvoj i napredovanje, kao i pravnu, obrazovnu i podršku pri zapošljavanju. Zahvaljujući projektu „Sigurnost žena i devojaka u Srbiji“, koji je realizovala UN Women uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu, Sigurna kuća je uspela da unapredi svoje usluge. Rukovodilac Sigurne kuće u Vranju Ivana Tasić objašnjava značaj ove podrške za unapređenje rada Sigurne kuće. U okviru projekta „Sigurnost žena i devojaka u Srbiji“ unapređen je rad Sigurne kuće u Vranju. Na koji način su ova poboljšanja doprinela njenoj ukupnoj funkcionalnosti?Stepen privatnosti je povećan postavljanjem PVC ograde sa dekorativnom veštačkom travom na postojeću žičanu ogradu, dok su na prostorije korisnica postavljene trakaste zavese. Takođe, poboljšana je bezbednost korisnica u vidu rekonstrukcije ogradnog zida i postavljanja spoljnih reflektora na objekat.U okviru istog projekta organizovani su zajednički sastanci predstavnika Sigurne kuće. Zašto su ovi sastanci važni?Glavni cilj je bio okupljanje zarad razmene informacija i poboljšanja koordinacije između Sigurnih kuća, ali i povećanje mobilizacije resursa i finansijske podrške u vidu grantova. Pored toga, predstavljene su partnerske organizacije civilnog društva koje su odabrane putem javnog konkursa da pruže podršku za 11 sigurnih kuća u vidu upravljanja sredstvima dodeljenim kroz grantove i implementaciju projektnih aktivnosti. Razgovarali smo i o poteškoćama sa kojima se susrećemo u radu, uključujući i pitanja u vezi sa dobijanjem i obnavljanjem licenci za pružanje usluga socijalne zaštite.U okviru projekta organizovane su i obuke. Šta su obuke obuhvatale i koliko su bile korisne?Naš partner na projektu NVO Atina organizovala je radionice koje su se bavile procesuiranjem intenzivnih osećanja i unapređenjem komunikacije među svim sigurnim kućama. Takođe smo radili i sa decom koja su preživela i/ili bila svedoci nasilja. S obzirom na to da smo sami odabrali teme, pomenuti treninzi su nam mnogo značili i bili korisni su za naš dalji rad sa ženama i decom u situaciji nasilja.Koliko je bila korisna podrška UN Women u Srbiji i partnerske organizacije Atina?Ova podrška nam je mnogo značila jer je povećan postojeći nivo bezbednosti i privatnosti korisnika naše Sigurne kuće. Kroz obuke su povećane kompetencije zaposlenih u radu sa ovom posebno osetljivom kategorijom korisnika. Posebno bih istakao da je ovim projektom uspostavljena bolja komunikacija između Sigurnih kuća u Srbiji, što je veoma korisno za budući rad i razmenu iskustava i nadamo se da će se ova saradnja nastaviti.

Pročitaj više

1 of 5

Vidi sve

Saopštenje za medije

10. april 2024.

Novi izveštaj UN-a poziva na trilione dodatnih ulaganja u razvoj kako bi se spasili Ciljevi održivog razvoja

UJEDINJENE NACIJE, 9. APRIL 2024 – U najnovijem izveštaju UN-a pominju se finansijski izazovi u središtu svetske krize održivog razvoja – zapanjujući teret duga i izuzetno visoki troškovi zaduživanja sprečavaju zemlje u razvoju da odgovore na niz kriza sa kojima se suočavaju. Samo ogroman porast finansiranja i reforma međunarodne finansijske arhitekture mogu spasiti Ciljeve održivog razvoja.Izveštaj o finansiranju održivog razvoja za 2024: Finansiranje razvoja na raskrsnici poziva na hitnu akciju za mobilizaciju finansiranja velikih razmera kako bi se zatvorio jaz u finansiranju razvoja, koji se trenutno procenjuje na 4,2 milijarde dolara godišnje, u odnosu na 2,5 milijarde dolara pre COVID-a 2024. godine. U međuvremenu, rastuće geopolitičke tenzije, klimatske katastrofe i globalna kriza troškova života pogodili su milijarde ljudi, umanjujući napredak u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja i drugih razvojnih ciljeva.„Ovaj izveštaj je još jedan dokaz koliko daleko još treba da idemo i koliko brzo treba da delujemo da bismo postigli Agendu za održivi razvoj 2030“, rekla je zamenica generalnog sekretara UN Amina J. Mohamed. „Zaista smo na raskrsnici i vreme ističe. Lideri moraju ići dalje od puke retorike i ispuniti svoja obećanja. Bez adekvatnog finansiranja, ciljevi za 2030. ne mogu biti ispunjeni.“Pošto je preostalo samo šest godina za postizanje Ciljeva održivog razvoja, teško stečeni razvojni dobici se poništavaju, posebno u najsiromašnijim zemljama. Ako se trenutni trendovi nastave, UN procenjuju da će skoro 600 miliona ljudi nastaviti da živi u ekstremnom siromaštvu 2030. godine i kasnije, od čega više od polovine žena.„Doživljavamo krizu održivog razvoja, kojoj su doprineli nejednakosti, inflacija, dug, sukobi i klimatske katastrofe“, rekao je podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitanja Li Junhua. „Potrebni su resursi da se ovo reši, a novac je tu. Milijarde dolara se godišnje izgube zbog izbegavanja poreza i utaje, a subvencije za fosilna goriva su u milijardama. Globalno, novca ne nedostaje; već nedostaje volje i posvećenosti”.Prema izveštaju, teret duga i rastući troškovi zaduživanja u velikoj meri doprinose krizi. Procene su da će u najmanje razvijenim zemljama servisiranje duga iznositi 40 milijardi dolara godišnje između 2023. i 2025. godine, što je više od 50 odsto u odnosu na 26 milijardi dolara 2022. godine. Jače i češće katastrofe povezane sa klimom čine više od polovine rasta duga u ugroženim zemljama. Najsiromašnije zemlje sada troše 12 odsto svojih prihoda na otplatu kamata -- četiri puta više nego što su potrošile pre deceniju. Otprilike 40 odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima vlade troše više na otplatu kamata nego na obrazovanje ili zdravstvo.Dok su ulaganja u sektore za održivi razvoj stabilno rasla početkom 2000-ih, glavni izvori razvojnog finansiranja sada usporavaju. Na primer, rast domaćih prihoda je zaustavljen od 2010. godine, posebno u manje razvijenim zemljama i drugim zemljama sa niskim prihodima, delom zbog utaje i izbegavanja plaćanja poreza. Stope poreza na dobit preduzeća padaju, sa globalnim prosečnim poreskim stopama sa 28,2 odsto u 2000. na 21,1 odsto u 2023. godini, zbog globalizacije i poreske konkurencije.U međuvremenu, zvanična razvojna pomoć zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i obaveze finansiranja klimatskih promena nisu ispunjene. Dok je Zvanična razvojna pomoć (ODA) porasla na najviši nivo u 2022. godini, dostigavši 211 milijardi dolara, sa 185,9 milijardi dolara u 2021. godini, veći deo rasta je došao od pomoći izbeglicama koje žive u zemljama donatorima, a ukupan iznos je neadekvatan za razvoj. Samo četiri zemlje su ispunile cilj UN za pomoć od 0,7 odsto BND-a 2022.U izveštaju se zaključuje da međunarodni finansijski sistem, koji je uspostavljen na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine, više ne odgovara svrsi. Predlaže se novi koherentan sistem koji je bolje pripremljen za reagovanje na krize, povećava ulaganja u Ciljeve održivog razvoja, posebno kroz jače multilateralne razvojne banke, i poboljšava globalnu sigurnosnu mrežu za sve zemlje.Izveštaj ukazuje na Samit za budućnost UN (UN Summit of the Future) u septembru 2024. kao ključnu priliku da se promeni kurs. Ističe Četvrtu međunarodnu konferenciju o finansiranju razvoja (Fourth International Conference on Financig for Development – FfD4) u junu 2025. kao kritičan trenutak za zemlje da se obavežu na zatvaranje jaza u finansiranju razvoja i investiranje u postizanje Ciljeva održivog razvoja.FfD4 je prilika za zemlje da:Uklone jaz u kredibilitetu i ponovo izgrade poverenje u multilateralizam.Uklone finansijske i investicione nedostatke, u obimu i uz hitnost.Reformišu i modernizuju zastarelu međunarodnu finansijsku arhitekturu i prilagode međunarodna pravila za trgovinu, investicije i finansije.Formulišu i finansiraju nove razvojne puteve za postizanje Ciljeva održivog razvoja i osiguraju da niko ne bude izostavljen. „Bez globalne saradnje, ciljanog finansiranja i, što je najvažnije, političke volje, svet neće postići Ciljeve održivog razvoja“, rekla je zamenica generalnog sekretara Amina Mohamed. "Sat otkucava. Između sadašnjeg trenutka i FfD4 konferencije sledeće godine, imamo priliku jednom u 80 godina da sveobuhvatno reformišemo finansijsku arhitekturu i poslednju šansu da ispravimo kurs pre 2030. Istorija neće biti ljubazna prema onima koji imaju moć da deluju, a koji to ne učine, dok se sat spušta na planetu i njene ljude”.Izveštaj o finansiranju održivog razvoja za 2024: Finansiranje razvoja na raskrsnici pronađite u celosti na linku.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

12. decembar 2023.

Dr arhitekture i urbanizma Nataša Danilović Hristić: „Urbano planiranje, fokusirano na javnu bezbednost i dobrobit svih, mora uključivati i pitanje bezbednosti žena“

Kome su bile namenjene ove radionice i o čemu se razgovaralo? Radionice su bile različito prilagođene spektru multidisciplinarnih profesionalaca i eksperata – donosilaca odluka na nacionalnom nivou, predstavnicima lokalnih vlasti, urbanističkih preduzeća, javnih komunalnih preduzeća i službi koje se brinu o korišćenju i održavanju prostora, policije, fakulteta i nevladinih organizacija. Većinu učesnika činile su arhitekte, urbanisti, prostorni planeri, pejzažne arhitekte, saobraćajni inženjeri i stručnjaci za bezbednost. Radionice su obuhvatale teorijski uvod u temu bezbednosti, sagledavanje prostora iz „ženskog ugla“, praktične vežbe i kreiranje seta ideja koje mogu da učine otvorene javne prostore u gradovima bezbednijim za žene i devojčice, kao i javnu debatu o preprekama u našem zakonskom okviru koje otežavaju sprovođenje ovih mera u urbanističkom planiranju. Koji su najveći izazovi kada je u pitanju urbanističko planiranje i bezbednost žena? Glavni izazov je svakako da se tema rodne osetljivosti i bezbednosti žena uvedu na listu obaveznih uslova koje urbani prostor mora da ispuni. Naš cilj je bio da prvo ukažemo na problem i različita iskustva i perspektive koje žene i muškarci imaju o svom životnom okruženju. Tradicionalno, kuća je bila prostor koji su uglavnom koristile žene, dok su javni prostori bili više muški domen. Ali stvari su se odavno promenile. U našoj kulturi osvojile smo javne prostore jer su žene svih uzrasta aktivne, idu u školu i rade, izlaze uveče, kupuju, borave sa decom u parkovima, koriste javni prevoz, putuju na posao i druže se napolju. Ako se žene osećaju bezbedno i udobno u svim prostorima u svakom trenutku, i svi drugi će se osećati. Zato urbanističko planiranje, fokusirano na javnu bezbednost i dobrobit svih građana, mora uključiti i pitanje bezbednosti žena. Koje su karakteristike javnih prostora koji se smatraju nebezbednim za žene i devojčice? Zapušteni, neodržavani, neugledni, izolovani ili mračni javni prostori okarakterisani su kao nebezbedni i sam njihov izgled pruža mogućnost da se počini nasilničko delo. Takvi prostori se mogu koristiti ili se koriste za razne kriminalne aktivnosti i ugrožavanje bezbednosti. Ako znamo da se na određenom mestu tako nešto dogodilo ili da postoji šansa da se desi, napravićemo mentalnu mapu koja eliminiše taj prostor ili putanju iz našeg pravca kretanja, što dovodi do ograničene pokretljivosti. Konačno, zbog okruženja, prinuđeni smo da ograničimo boravak na otvorenom, da se prilagodimo okolnostima i zavisimo od drugih. Kako možemo učiniti javne prostore bezbednijim za žene i devojčice? Vibrantni prostori, prijatni i inspirativni za boravak na otvorenom su ključ uspeha. Oni moraju biti čisti, uredni i bez oštećenja. Upotreba nadzornih kamera ili pojačano patroliranje je primer mere sa ograničenim i ne uvek pozitivnim efektom. Umesto toga, predlažemo spontani „komšijski“ nadzor prostora, ograničenu visinu struktura, orijentaciju stambenih i drugih objekata koji su u čestoj upotrebi ka otvorenim prostorima, urbani nameštaj otporan na vandalizam, umetnički dizajn spoljašnjih elemenata, odgovarajuće ozelenjavanje, adekvatno noćno osvetljenje, dobra i prilagodljiva mreža javnog prevoza i slične preventivne mere. Spektar mogućih arhitektonskih i tehničkih intervencija je zaista širok i raznovrstan. Konačni rezultat radionica i čitavog projekta, ali i osnova za buduće aktivnosti je „Putokaz za sprovođenje mera urbane bezbednosti u okviru urbanističkog planiranja“. Šta sadrži i zašto je važan? To je predlog za kreiranje javnih politika i namenjen je prvenstveno donosiocima odluka. Putokaz sadrži preporuke, procenjuje i vrednuje moguće efekte, predlaže izmene postojećeg zakonskog okvira i daje predloge za unapređenje metodologije izrade planova. Cilj je da se pomogne u formulisanju i sprovođenju odgovarajuće javne politike za bezbednije urbane prostore, u skladu sa drugim aktima i zakonima relevantnim za ovu temu. Napravili smo ga kao skup koraka ili alternativnih puteva koji nam omogućavaju da brže stignemo do glavnog cilja. Neki od koraka koje predlažemo su šira edukacija, formiranje baze znanja, izrada Priručnika za arhitekte i urbaniste, unapređenje javnih politika, uključujući prikupljanje podataka i učešće građana. Možete li da navedete neke od najvažnijih predloga za dopunu zakonskih akata? Koncentrisali smo se na Zakon o planiranju i izgradnji koji je najvažniji za našu struku. Pre svega, u njega treba uključiti nove termine kao što su „urbana bezbednost“ i „rodno osetljiv prostor“. Takođe, treba istaći da se tema nesmetanog kretanja i pristupa treba primeniti ne samo na osobe sa invaliditetom, decu i stare, već i na žene. Drugim pravnim aktom, Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, bliže se propisuje sadržina planova. Smatramo da je važno imati podatke o broju i strukturi (pol, starost i sl.) stanovništva u zoni planiranja kako bi se napravio prostor koji će biti adekvatan za sve koji tu žive. Na koji način vam je koristila podrška UN Women? Uvek mora da postoji neko ko će da napravi prvi korak, da vuče i gura druge ka cilju, da ima viziju drugačijeg i boljeg društva. Veoma smo zahvalni UN Women što je pokrenula inicijativu u kojoj smo rado učestvovali, dali sve od sebe i podelili svoja znanja. Neprestano moramo ponavljati da pitanje bezbednosti žena nikoga ne isključuje, ono zapravo koristi svima. Svaka predložena mera se razmatra upravo u tom smislu. Iskreno verujemo u ovaj projekat i dodatno smo ispunjeni optimizmom jer smo videli pozitivne reakcije učesnika na radionicama i njihovu želju da odmah krenu ka promenama.

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

12. decembar 2023.

Migration, Environment and Climate Change (MECC) nexus in the context of Serbia

Sve to je usled očekivanog povećanja obima migracija kao posledica sve intenzivnijih i učestalijih vremenskih nepogoda, pa tako i intenzivnijeg uticaja na životne uslove. Takođe, sve je više priznato da migracije mogu biti efikasna i održiva strategija prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima i životne sredine. Ne postoji zakonski utvrđena definicija ekoloških migranata i migracija, pa je definicija koju IOM predlaže sledeća: „Migranti zbog životne sredine su osobe ili grupe osoba koje, najvećim delom zbog naglih ili postepenih promena u životnoj sredini koje negativno utiču na njihove živote ili životne uslove, moraju napustiti svoje uobičajeno mesto stanovanja, ili biraju da to urade, privremeno ili trajno, i kreću se ili unutar svoje zemlje ili odlaze van nje“. Šesti izveštaj o proceni Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) iz 2022. god. prepoznaje da se „povećanjem adaptivnih kapaciteta negativni uticaj raseljenja i nevoljnih migracija usled klimatskih promena svodi na minimum, kako po migrante, tako i po područja njihovog odlaska i prijema. To povoljno utiče na stepen izbora u odluci o migraciji, obezbeđujući sigurne i uređene migracije u okviru jedne zemlje i između zemalja.“ Kao potpisnica relevantnih međunarodnih konvencija i ugovora, Srbija je potvrdila svoju posvećenost i doprinos globalnim naporima protiv klimatskih promena i uložila značajne napore u ispunjavanju svojih obaveza u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Međutim, pitanje veze između klimatskih promena, životne sredine i migracija je tek potrebno istražiti u kontekstu Srbije. Kancelarija IOM-a u Beogradu razvila je pilot projekat podržan od strane IOM Razvojnog fonda (IDF) upravo u cilju istraživanja međusobne povezanosti migracija, životne sredine i klimatskih promena u nacionalnom kontekstu i boljeg razumevanja ovog pitanja od strane relevantnih nacionalnih aktera. U okviru ove inicijative, IOM Srbija će okupiti predstavnike relevantnih institucija i akademske zajednice na treningu za jačanje kapaciteta koji će biti održan u Beogradu, postavljajući temelje za diskusiju o tipovima ljudske mobilnosti u kontekstu klimatskih promena i degradacije životne sredine u Srbiji i razmeni znanja i ekspertize učesnika. Raseljavanje u slučaju katastrofa, evakuacija, radne migracije, migranti u ranjivim situacijama u zemlji tranzita su neki od vidova migracija o kojima će biti reči tokom obuke, uz poseban osvrt na ranjivost pogođene populacije, zajednica i celokupnog društva. Dodatni koraci u tom pogledu će biti preduzeti jer oni doprinose razvitku i poboljšanju mera prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima, osnažuju pojedince, zajednice i državne aktere u donošenju informisanih odluka o migra

Pročitaj više

1 of 5

Saopštenje za medije

31. oktobar 2023.

Predstavljena nova rešenja za očuvanje biodiverziteta u zaštićenim područjima

„Zaštita biodiverziteta je postala prioritet u Evropi, a sada podržavamo i Srbiju da unapređenje biodiverziteta postavi za jedan od svojih prioriteta. Institucije i lokalne samouprave treba da rade zajedno sa civilnim društvom i privatnim sektorom kako bi se retke i ugrožene vrste sačuvale, a prirodni resursi koristili na održiv način. EU podržava civilno društvo i građane u njihovim naporima da obnove i zaštite prirodu i biodiverzitet, zahvaljujući inicijativi za sprovođenje Zelene agende u Srbiji“, poručio je šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini. Nagrađena rešenja, koja su odabrana putem javnog poziva, doprineće unapređenju uslova za život različitih vrsta životinja – od riba i ptica do medveda i vukova, kao i edukaciji stanovništva u neposrednom okruženju zaštićenih staništa o značaju očuvanja prirode. Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić rekla je da je očuvanje biodiverziteta od ključne važnosti za budućnost. „Svi moramo da preuzmemo odgovornost za očuvanje naše prirodne baštine, jer samo zajedno možemo da sačuvamo prirodna bogatstva. Zato želim da zahvalim svim organizacijama civilnog društva na idejama koje donose različite oblike podrške upravljačima zaštićenih područja u rešavanju izazova očuvanja biodiverziteta. Naša saradnja stvara sinergiju koja je ključna za uspeh u očuvanju biodiverziteta u Srbiji. Kroz partnerstvo i zajedničke napore, možemo osigurati da zaštićena područja ostanu vitalna i da se naša bogata biološka raznolikost sačuva za buduće generacije“, izjavila je Hadži Stošić. Predstavljena rešenja nude niz praktičnih mera za očuvanje ugroženih vrsta ptica (sove, supovi, pčelarice) i njihovih prirodnih staništa, na primer postavljanjem veštačkih gnezda i objekata za rehabilitaciju povređenih životinja. Takođe, organizacije će se baviti i revitalizacijom stepskih staništa, poboljšanjem upravljanja vodnim režimom u močvarnim staništima i smanjenjem rizika od požara u zaštićenim područjima. Sve ove aktivnosti biće sprovedene do kraja godine. „Ova rešenja su izuzetno značajna za jačanje otpornosti zemlje na klimatske promene, kao i za održiv privredni razvoj. Očuvanje zaštićenih prirodnih staništa i brojnih vrsta koje u njima žive pomaže nam da imamo čistiji vazduh i vodu, doprinosi većoj plodnosti zemljišta, kao i apsorbovanju gasova sa efektom staklene bašte iz atmosfere“, istakla je zamenica stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Bojana Balon. Učesnici događaja su obišli deo Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-Petrovaradinski rit” Karlovački Dunavac. Obilazak je organizovao Pokreta gorana Vojvodine čiji rešenje za uređenje i razvoj ovog zaštićenog područja je jedno od nagrađenih. Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Pročitaj više

1 of 5

Vidi sve